Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ниже шчадит јуних цвјета, ниже малих дјетеј љета, отроча њежно ведет приљежно за собоју, во всјех људеј дом погребајет в том незрел плод.
Приморије, слатка жељи од мојих днеј јуних, И из тебе мора нешто да мене узбуни! Да вкусити духу даде мом твоје прелести, Пак за кратку сладост да се сад љуће