Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Лепе корице и пише на њима Поеѕіе што јој је купио за спомен на презент господин Шандор, јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови.
разном душевном расположењу, и напослетку у разним сезонама годишњим, а према свакој њеној слици визави по какав млад јурат, медецинар, доктор, официр уланерски, хусарски, инфантериски, па чак и један (невероватно у Банату!
Стари сват ће бити г. Кипра нотарош, кум г. доктор (Шацин будући колега), а девер ће бити један јурат из Старога Бечеја, који је нешто запео на егзаменима, па сада к’о неки патвариста практицира код неког фишкала.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
” Марко Рогозић, брат Алкин, најлепши је јурат на балу, а кад је најлепши јурат, онда је наравно од свих осталих најлепши.
” Марко Рогозић, брат Алкин, најлепши је јурат на балу, а кад је најлепши јурат, онда је наравно од свих осталих најлепши. Рогозићу се допада Мица, а Мици Рогозић; два срца а једна жеља.
у „рококо” обучена, великом се лепезом хлади, мада јој није врућина, па жмирка на лепи пар; допада јој се што такав јурат Мицу облеће. Око Алке облеће Јефта Ћирковић, трговачки калфа, син богатог трговца.
— Знате ли ко сам ја? — запита Марко. — Знам, благородни господине! Ви сте господин Марко от Рогозић, јурат, — одговори замућено берберин. — Јест, а знате шта је то јурат, краљевске табле заклети нотарије?
Ви сте господин Марко от Рогозић, јурат, — одговори замућено берберин. — Јест, а знате шта је то јурат, краљевске табле заклети нотарије? — жестоко се осече Марко.
— жестоко се осече Марко. — 3нам, господине: ја нисам крив што нисам јурат, сирома’ сам, нису ме могли на више науке дати.
И ту је неки понос кад свет рекне како се за фрајла-Мицу ломе ноге и вратови. Још оно вече пуче глас како је јурат Марко Рогозић бацио у кацу Перу берберина. Сирома’, скрхао ногу, глава му разбијена. Марку ни бриге.
Велики удар за Марка. Избрисан јурат, дични тај наслов изгубљен, тако исто као официр касиран. Пуче глас по целој вароши да је Марко Рогозић касиран јурат.
Пуче глас по целој вароши да је Марко Рогозић касиран јурат. Са такве висине пасти није шала! Јурату не заповеда полиција, ни варошка кућа, никакав суд, само краљевска табла.
Већ је мање за Рогозићем јагме, но Мица га неће изневерити. Мати, госпођа Софија, већ је спрам њега хладнија. Није јурат, вели, а ни богат. Што мати му има, треба њој, а треба и мираза кћери Алки.
— запита Марко. — Какво је ваше состојаније? — Состојаније? Ја стојим овако: свршио сам правне науке, био сам јурат, сад су ме избрисали, но таленат је остао. — Не питам те за таленат, већ за состојаније.
Отац ће му предати трговину, а јединац је. Њој је у срцу јурат, ал’ за јурата треба мираза. Ко је сиромах узети је не може, ко је богат узети је неће, тај тражи богату.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исаковичи су ћутали. Први, пред Гарсулијем, био је мајор Јурат Исакович, други, прве класе лајтнант Петар Исакович, трећи мајор Трифун Исакович, а последњи, прве класе капетан, јего
Беча, писало је, црно на бело, да се, према наредби датој грофу Гајсруку, команданту Осека, премештају, и то: „Мајор Јурат Исакович у Сирмијски хусарски, Перве класе лајтнант Петар Исакович у Славонски хусарски, Мајор Трифун Исакович у
А Павлове братенце потерао је у њихова, нова, места определенија. Мајор Јурат Исакович, и прве класе лајтнант Петар Исакович, чекали су само своје папире, па да оду.
Поново су саслушавани и штрапацирани, и Трифун, и Јурат, и Петар Исакович, али су пуштени. Нису били криви за бекство. Наређено им је само да, што пре, из Темишвара, иду.
Он је са тастом, после тога, дуго пијуцкао, а кад се растадоше, имали су, обојица, сузе у оку. Јурат и Петар Исакович, са женама, почеше затим да се спремају, да иду из Темишвара, а седели су, увече, у трактиру, као
Звала су се, или Вук, или Трифун, или Павле, или Петар, или Ђурђе. Честњејши Јурат Исакович имао је обичај да каже: „Све сам Ђурађ, као да сам их ја правио!
Честњејши Јурат Исакович имао је, каткад, посету вршњака из Руме и Хртковаца, кад би ударио помор у стоку. Кад краве цркавају, или кад
Најбоље је са Трифуновом женом пролазио дебели, весели, Ђурђе. Она би се кикотала, чим се Јурат Исакович појави у друштву, а у њему је имала сигурну подршку.
Сви су ту жену волели, у друштву, кад би је Исакович изводио, а само је мајор Јурат Исакович понављао његово: Знам ја шта је ноћас било. Не мож јој данас најамити јургета.
Да се титуларни мајор Јурат Исакович налази на свега дан хода од Токаја. Идући дан, на дан светог мученика Харитина, то јест, за постмајстера, на
Постмајстер је, међутим, знао ко је био евангелист Лука. Тако је, све троје, записало исти дан. Мајор Јурат Исакович стигао је у Токај, поменутог дана, поменуте године – са женом већ три месеца у другом стању – без деце.
То је једино блаженство, које је дато човеку – да оно што га чека, не зна. И боље тако. Јер да је честњејши мајор Јурат Исакович, при том поласку из Токаја, могао да сагледа, шта га чека, и шта ту балавадију чека, кроз коју годину,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад ће Шамика постати у Пешти „јурат” аскултант код највишег суда; то је већ над јуристом, а јуриста је већ много. Ту је Шамика провео годину дана у
услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је, дошавши ноћу у његов шатор, занела својом лепотом, а затим убила. јурат аскултант — судски приправник јуратус (лат.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— избројати, израчунати; очитати број (са ваге) ЈАПУНЏЕ — врста кабанице ЈЕСТЕСТВО — природа ЈУНАЧЕСТВО — јунаштво ЈУРАТ (нем. Јуратен, из лат.) — поротник, члан поротног суда; заклети чиновник, присежник КАНИКУЛЕ (лат.