Јакшић, Ђура - ПРОЗА
ја кроз кикиндске улице, у крилу носим све најлепше јестиво што ми га је оне несрећне ноћи Алекса донео, а за мном јуре све нека гладна и изнурена лица, и као пружају руке да ми на силу поотимају храну коју сам, као понуду, мајци носила...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ако нећете ви, ја идем сам!”... И јурну тамо... Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан...
Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. Јуре ка шанцу као бесни. Вришти хат да се небеса проламају. — Пази!... — заповеди Чупић. Тобџија опет принесе витиљ.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
самима им нешто необично; некако су ограничени, не смеју да се рву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала насред пута, него морају да стоје тако мирно, па
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Траже ми и Французи и Енглези и Талијани, наши савезници, сви чули па ми траже и велике паре дају. Јуре ме свуда. А ја велим: син сам ове земље, одавно истина у њој не живим, па је право да јој се одужим.
Агонија. А отуд преко оштрих стена јуре, хуче и запљускују пенушави таласи оне нове вере. Вуку се отуд неке црвене, крваве магле веле да у њима има пуно нове
Љигави, пуни слузи пужеви пузе по мени и мишеви се витлају, чешу, јуре око мене и преко мене. Пуна ми глава мрави. И пролазимо кроз триумфалне капије.
Африка
Такви јуре бициклима и личе на оне шимпанзе које показују по циркусима. Одједном побеђен од оволике лепоте ликова, боје и светлост
Покаткад наиђемо на ловце сасвим голе и унезверене, који се јуре напред, или на жене са калбасима на главама. Око пет часова долазимо у село Небинге.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тукли су их, пљоштимице, њиховим, сопственим, сабљама и изували им чизме. Поплашени коњи почели су да јуре по утрини. Кад су почели да преврћу и кола, неки хусари почеше да пуцају, из пиштоља. У ваздух. Од страха.
који је код коња одрастао, него слухом, Исакович је осетио, запрепашћен, да су та кола, изненада, близу, да ти коњи јуре, са леђа, према њему, па се трже. У тренутку кад се осврте, крикну.
и слабу светлост његовог фењера, који је био дигао изнад главе, угледао је силуету неких страшних, црних, коња, који јуре према њему, тако брзо, да је осетио да нема више времена да се склони, а, да се склони, није ни места било.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Опет сам усамљен на клупи. Поред мене и пензионера сада су на тргу још само кућне помоћнице с децом која јуре унаоколо на измишљеним ракетама док католички поп завршава мису.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Заборавио је да он није више члан у кући, оде са латовом у шталу, поседну два најбоља коња, па јуре трагом бећара. За четврт сата стигли су га. Бећаров коњ уморан. Богзна откуд га већ јури. Опколе га.
Крај котиљону. Котиљон се преобрази у полку. Ту се опет јуре Пера и млађи Полачек, сад један, сад други стиже, и тек што један другом на пету не скочи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
али чим их додирнеш и чим их добијеш, чим их разбудиш својим додиром, сви они које си једанпут додирнуо почињу да те јуре и трче за тобом желећи да те дохвате, присвоје. И шта онда чиниш?
Ја од туге прогутам карамелу, мада уопште не волим бомбоне. Онда по екрану Кинотеке почну да се јуре Том и Џери. Млади човек посматра у треперавом млазу светла младу жену.
И мудре корњаче и старице питају це куда сви толико журе. Где ли су то наумили? А они већ месецима избезумљено јуре задовољства, горе-доле, по обали, траже што пријатније ствари, укусна јела, што мекше кревете, кремове од којих се
Остали га истог часа заборављају, заобилазе и јуре даље, пред свезнајућим препотопским очима корњача у рукама старих вештица.
Догоди му се да на раскрсници код »Лондона« угледа своје колеге како урлајући сиренама јуре у пратњи неке стране делегације.
Милићевић, Вук - Беспуће
И он у њој замираше полако. Кадгод се пробуде мисли, јуре, дигну се као облак прашине ваљан вјетром, и опет сплашњавају, смирују се, гасе се, под овим ваздухом који не трпи
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Још је рано. Деца се по школском дворишту јуре. Неки сели па доручкују проју с белим смоком, други се туку, трећи воде сина Мицка бакалина на бунар да опере нос:
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И оне одлазе. Улице и чаршију закрчиле жене с корпама, јелом и пићем. Око њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке носећи велике торбе за јело и тестије за пиће.
Око њих се тискају и јуре ка гробљу просјаци, Цигани и Циганке носећи велике торбе за јело и тестије за пиће. Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља.
Час збијени, час растављени каквом запарложеном баштом, ограђеном тарабама, испод које се провлаче пси, те јуре коње или краве што по башти пасу. Долазите у подне. Врућина. Нигде никога.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
С друге стране, узмите, на пример, највеће умове данашњице! Вечерас их видите за клавиром, а чим се отклавире, јуре ко блесави за први шпорет па праве сосове и запршке. Знају људи да цене праве ствари!
Чист некрофил! И шта се дешава? Седамдесетогодишњаци почињу да јуре кошаркашице, а бакутанери се жале да добијају мигрену услед сексуалног уздржавања.
Могу из њега измилети ти кретени с обавезним златним зубима и још златнијим иглама за кравату, па почети да ме јуре по сиротој Ади; могу из њега, Чарли, могу из њега исфурати оне алапаче с необријаним ногама и папилотнама у коси, што
Те се мачке, наравно, јуре по собама с момцима што од одеће носе за ту прилику једино ланчиће са златним кључићима! Чудо једно колико је руља
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Та ја бих своју за јагње дао! Поћи ћу с тобом, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!“ МЕДО Док јуре даље брзо ко стрела, срете их медо, пријатељ пчела.
— Поћи ћу с вама, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!“ ДИВЉА СВИЊА Све троје јуре ко дивља река, одједном — ево — каљуга нека. Дивља се свиња у њојзи бања, поспано шкиљи и — јело сања.
Поћи ћу с вама, јер волим шалу, хоћу да видим јежа — будалу!“ ПРЕД ЈЕЖОВОМ КУЋОМ Сви јуре сложно ка циљу свом, куда год прођу — прасак и лом!
Одједном, за трагом зеца, гле, нове шапе журе, изгледа — зеца јуре. Скокови иду равно од прве сеоске куће, то је траг старог ловца и буволовца — Жуће.
Старом се млину темељи тресу, напољу воде дивови бој, чупају букве, њима се јуре. Има их, богме, невиђен број. Заспао деда, малко и хрче, док пламен шару чудесну плете: Лептири сјајни, ватрене
Вагони ови за неко село триста плугова вуку, други у Загреб са житом јуре, трећи — у Бањалуку. Имамо најзад пакет мали, пазите ко га шаље: „Унуку Живку од баба Цане, Шабац“ . . .
Маршира, цупка, скакуће живо, кад преда њ — Андрић Иво! Ех то је мука и малер прави, јуре га писци у сну, на јави!
А месеци на Сатурну започели трку бурну као да их ђаво гурну. Ту месеца јуре седам. Врти ми се кад их гледам. Све пристиже друга друг, начинили сјајан круг.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У његовој руци што је горе диже, С упаљена луча рујни пламен лиже. Дим се вије, мота — и колути јуре У капију тврду и зидине суре. Ко је ово момче? Који јад га слама? И шта тражи ноћас од Божијег храма?
Под немирним крилом разигране буре И пена и талас у ковитлац јуре... И суморни бродар, прекрстивши руке, Мирно слуша холуј и његове звуке.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
облачи златну кошуљу и у потоку се мије то се ни у сну не сања девојачка рамена па звоник и неки праотац клечи док јуре његовог сина Ђорђа чује се топот све на истом нишану то је тај врат који љубим и одлазим с њом у шуму кажите ми како
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Петог прекобројног. — Како је тамо? — Не питај, све изгибе. Онда опет застадосмо. Видимо како напред јуре ордонанси. Позваше и потпоручника Александра у извиђање. Војници ћуте.
Онда се наслоним руком на обалу и једва се извукох, решен да пуцам ако на мене наново налете... Видим неке коње како јуре. У мојој близини застаде један оседлан...
Било је мучно. Људи преморени, јер преко четрдесет дана леже без смене у рововима, кроз које сада јуре читави потоци. А у последње време су још остали и без артиљеријске заштите.
И док пунилац извуче ашов из земље, они се приближише на педесет метара. Топ опали.,. Они прилегоше. А отуда јуре предњаци и налетеше на њих. Једна за прега се сручи на гомилу, остали најахаше једни на друге.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Међутим, постоји и лучко поглаварство на свету. Пајвани сад већ јуре у дубину, дебели, па тањи, па најтањи, по неком чудном реду. Око барке је хладно и већ је ноћ.
Хијероглифи мирно стоје, аутомобили се врте и јуре око њих, а никако да их прочитају. Киша сипи, ситна, бескрајна – но то не треба никог да узнемирује.
Побеснели коњи споменика на Гран Палеу хоће да скоче доле. Пода мном, дубоко, у земљи, испод Сене, јуре возови, а крај мене пролазе загрљени парови, и протрчавају мачке. У Цариграду воле псе, овде мачке.
Опростите што тешко прелазим на ствар. Све те замршене мисли јуре по глави, из кинеских песама, из књига о готици. Та ви знате да нема Србина који може замислити да неко и код нас може
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Сунце сакривено облацима, који се котрљају и јуре журно некуд даље, даље. Она се тројица згледаше у смртном страху. — Куда ћемо сад? — процеди један гробним гласом.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес. Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде
Чује се већ громовити аваз дрекавца... По брдима јуре вампири и трче у село... На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...
сан га опет савлађује, али речи мамине, које говори седећи уз њега, увлаче му се некако у само срце, јуре му по крви и он сав дршће од неког ненадног узбуђења... Сна нестаде, одлете одједном, и он слободно отвори очи.
По небу јуре и снују час густи и црни, час растресити и развучени загасити и беличасти облаци, силазе ниско, ниско, закачињући
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
клисар пали прангије место Максе фамулуса, који је и сам постао заменик у одбору за лимунацију; деца се џавељају, јуре по колу и унутра и напоље, или се греју око запаљених буради.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Нестаде конца, сребрна игло! До Чачка, ето, није се стигло... Киша кад пада, мишеви сиви Са ибришимом јуре по њиви. КАКО ЖИВИ ПОЉСКИ МИШ На рубу шуме, у брвнари, преко целе године Пољски миш неуморно грицка старе новине.
потреса: Пси плаћају цену људског прогреса, А он, Прогрес, гази сваког, без речи Ако му се насред пута препречи. Јуре кола у хиљаду смерова, Аутомобили бржи су од керова, Па због тога, у овоме столећу, Пси под аута непрестано подлећу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
коњи пијаних сељака, који тамо по чаршији застају испред сваке Механе, да још испијају оканице, па онда као бесни јуре овамо на коњима. Из недра им испадају ствари што су накуповали и понели својима у село.
увелико огреја, одозго почеше да се чују свирачи, и већ овамо код њих да се виђају махалска деца како испред свирача јуре, и кад, сигурно на тај глас свирке, из комшилука, тобож због воде са њиховог бунара, почеше да долазе жене, она, као
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Хоће ли се, најзад, све свршити? пасти Ове ноћи, усред луде теревенке, Када оркан витла, и облаци тмасти Јуре испод неба — исполинске сенке — А наде клону к’о богаљи кљасти? Не знам...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Један за другим сваки назва: „Ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше. — Како, Јуре? Како, Баре? Како, Шимета? Како, Вице?... Како сви? — пита фра-Брне.
— поче Чагљина, скинув капу и примакнувши се ка огњишту. Сви се Јерковићи наслагаше иза њега. — А шта то, Јуре? — пита немарно дујо чешући се по листовима. — Би молија, а прости кâ старији и паметнији. Јево шта. Ми... онај...
Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али... — Ајде, брајо, Јуре, ајде кући, жив бија! Ајте сви, и онако је већ касно! — прекиде га Осињача, блиједа као крпа. — Али...
Фратар угаси свијећу. Чуше како крцну кокот на пушци. Брна стаде помагање. — Јере!... Јуре!... Баре!... Шимета! Јесте ли ми браћа! За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте да се крв пролива... Ајме! ајме!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
По одсеву тихог, малог пожара гази Вукашин уморно погурен, док титраји пузе и јуре по њему, пламсају из високе украшене пећи, купљене у Земуну за собу сина господина оне јесени кад се уписао на Велику
Та препуна ћутања у санкама што се лако заносе и јуре, та ћутања по којима бије меки топот коња, фијучу бичеви, лено лете гаврани... Мајка. Ситне, сетне очи.
Руке се ломе, млатарају и јуре сопствене сенке по огарављеном зиду. Клечећи поред постеље, Тола, уплашен и занемео, хвата јој руке, сваљује је на
О томе најдуже мисли. „Шта ти каже отац?“ сигурно гаје питао Тошић кад се вратио из Прерова. Опет види санке што јуре путем за Паланку, али не успева да види Вукашиново лице док слуша Тошићево питање. Не чује ни одговор.
нас у теме зврцали, Черкези су арлаукали као да их деру, дозивали Алаха као што пијани дозивају курве што за другима јуре, трчали на нас скачући лако као млади курјаци, то је била војска, деца што су, уместо да мајку сисају, пила вино са
Јауче: не бежите!... Да хоће бар деца да запамте вашу поуку. Ни она неће умети да иду на две ноге... Војници јуре, хватају сељаке, псују их и млате кундацима и пуцају у оне које не могу да стигну. ...Јаничари!
секиром удара коње по сапима и трбуху, зину месо и лину крв, коњи вриште, туку копитима, кидају дизгине и галопом јуре низ пут, где се и плотови посакриваше у снег; два војника јурнуше на жену, она стаде, чвор на лицу јој се смањи, гледа
Толи је жао војника, пусти га да удахне, чује пуцањ, опет га стегне. Пусти га, окрене се, види: војници јуре сељаке, опет га стеже и гура му главу у снег. Онда га опет пусти: — Је л’ нећеш да пуцаш у мене? — Нећу...
Последња замка коју је себи намакао око врата. Бели кругови јуре се око њега по тами. Кад ли је овом последњем ударен колац? Склопи очи и гадљиво се стресе.
Десетак жутих пловчића дошепа до његових ногу. Ситно пиште, кљуцају травке по калдрми и јуре се пред њим. Сваког јутра на овом месту хранила их Симка. Чује: дете плаче.
То је она са оним очима, закључио је у себи слушајући како детињи прсти обесно јуре по клавиру. Само она са онаквим очима може толику галаму да диже док јој брат плаче; знао је да је оно што плаче и
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али у том праху мало се шта разазнаје а све се распрши пред аутобусима који Добрачином јуре ка центру и из центра. Тутње на стрмини између Јевремове и Јованове и увек изгазе сенку у којој лежи, на некадашњем
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но ако сад их спазиш у даљини Гдје јуре с мржњом и кликтањем својим Пусти да и ја прије спазим самрт Нег' туђи пољуб на уснама твојим! Ј.
Страшћу и слашћу миришу јој уста; Опија, пали њена пјесма пуста. Гомиле јуре, худе, пјане, плахе, Помамно за њом, и улице звоне Од пјесме, цике, и од страсти боне...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На крају ове широке улице лежи краљевски дворац, а његови перивоји спуштају се надоле, до саме обале Таја. Онамо јуре сви ови витезови на мегдан јуначки да, копљем и мачем, освоје срце своје обожаване.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
до саме гробљанске капеле од црвених и сивих коцки, са дугим лењирастим прозорима и шупљим крстовима по којима се јуре и чаврљају врапци, осам дрвених свећарница и цвећарница плехом покривених и природним и вештачким венцима начичканих,
кошчате, црне и прљаве руке и забогораде с таквом жестином и тако ненадно да узнемире и узбуне и саме врапце што се јуре и препиру по крову звонаре, одакле у малим јатима прну да беже ка великим оџацима циглана, који се уздижу око гробља.
И лети тако све около њега, ишчезава, нестаје, и страћаре прескачу као јарци, и плотови поигравају, и све ствари јуре и беже од њега.
гађао, и неће ни да иде тамо, толико је сигуран у своју руку, док они скидају зубуне и гуњеве у трку и бацају, те сви јуре да поломе вратове, све док не стигну до мете и увере се својим сопственим очима да је оно дрво које су синоћ утувили
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Беше скоро поноћ. По небу јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и
Пролазе сељани, пешаци и коњаници, пролазе рабаџије с пуним и празним колима и саонама, јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ређао те слике, К'о из какве нове, страшне авантуре: Видело се како, сред топовске рике, Падају војници и заставе јуре.
ПРОЛЕЋНА ПЕСМА Прошла је зима наше невоље И лед се топи с голих планина, Потоци бесни, пуни зловоље, К'о гладни хрти јуре с даљина; Прошла је зима наше невоље.
Ћипико, Иво - Приповетке
катарака; пучина се најежила и тамније помодрила, пароброд јаче шкрипи, а по мору, нагањајуће се, сенке облака хитрије јуре, не могући никако да се стигну.
Чекаше дуго док је слуга донио кључ од жупника, а вели им: — Једва ми га фра—Јуре даде. Љути се. Каже да немате права на воду него само у недељу, кад к миси дођете...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Поседали на сарајевским веленцима, око њих пуне бисаге и торбе, огромне чутуре и вргови. Не воле они да јуре по сабору, но сваки покупио своју чељад и својту, изнео пециво и колаче, вина и ракије, па засео као сваки наопослени
Да га не гледам. Али опет као у прикојаси: железна кола јуре преко опеване равнице, а ја и не подижући очи осећам где сам — на Паун-Пољу, покрај Бресја или испод Враголије...
Краков, Станислав - КРИЛА
Неколико се рамена стресе. — Напред, напред... Са свих страна села трче људи. Пролећу улицама, јуре кроз дворишта, разваљују ограде, и избијају врата са кућа. Чутурице весело певају на мршавим куковима.
Беже распрштале сенке на све стране, скачу, саплићу се преко још поспалих, или можда мртвих тела. Јуре преплашене мазге и мрве копитама. Звече бацана оруђа. Паника као ураган бесни. Около грми, прашти, звижди. — ...
Војници узнемирено подижу главе. Наједном ту одмах преко каменитог седла почеше да се помаљају нејасне прилике н да јуре у јаругу. Појури назад у трку и суседни вод митраљеза. Одмах за седлом затрешташе убрзано бомбе.
Чичи мајору је нешто неугодно, чупа бркове, а кроз тело као да му мајушни куршуми јуре. — Само храбро, смело, стари сте витези. Напред, па са срећом! Колона се крете.
Петровић, Растко - АФРИКА
Такви јуре бициклима и личе на оне шимпанзе које показују по циркусима. Одједном побеђен од оволике лепоте ликова, боје и светлост
Покаткад наиђемо на ловце сасвим голе и унезверене, који се јуре напред, или на жене са калбасима на главама. Око пет часова долазимо у село Небинге.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Бадава срце Обилићево! Узалуд стида трази румени Што, слушајући ланце робовске, У образ јуре као бујица, А после опет натраг у срце; Ал’ онде сваки дамар застаје: Образи бледи, руке клонуле, Модре се усне
Нека изгоре!... ТУРЦИ СВИ: Ово је буна!... ПРВИ ТУРЧИН: Ево, погледај, Кô да из црне земље изничу, Сељаци јуре с голи ножеви. ИСАК (споља): Нека по пламу суве кровине Нечисте капи крви њихове Као на врелом гвожђу прскају!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кад се мало подиже дим од ових плотуна, ја видех многе коње, где без господара јуре преко поља, а Черкези су се повлачили, пуцајући непрестано при одступању.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Плашљивих фауна, видех, јуре чете Упивши у мене сав свој поглед зечји, Певајући псалме неке вере свете, Које гушио је њихов поглед дечји.
Поколење се Крви тада роди. 2. ПОХОД Преко језера, равница и стења С китама ружа, гранчицама врења, У трку јуре синови Рашана, Победу кличу деца раздрагана.
О, како јуре, стижу, Стегове дижу, Вију, Рију, Крв се пенуша, Груша, Комеша. Леш до леша. Циктај стреса Сложене 'рпе меса.
Смрзнут је талас да барку покрене, А само поноћ тешки чекић кује, И грозни Тартар медну лаву бљује И јуре патње да наде замене.
Кô устремљене две буктиње свеже, Уз праскав пожар растопљене смоле С вриском фауна и нимфи, што голе У сусрет јуре, кроз вијор што реже, И крше стабла и кидају мреже, Наша су срца што се вечно воле Скрхала стреле, што су се
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, коју чувају »као очи у глави«; њу зими лижу, а лети се њом играју. Ако ко покуша да им је узме, јуре га док га не убију и ј. не поврате (ЗНЖОЈС, 19, 119).
Ћипико, Иво - Пауци
Доље, испод њега, зачу се клопот живога — котрљање стијена. Узбрдицом прама њему јашио је на мазги сусјед и врсник Јуре. Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла. —Здраво, Јуре!
Јахаше наголо и непрестанце махаше ногама да натјера мазгу е би боље ишла. —Здраво, Јуре! — прихвати Иво и чисто му би јаше драго што га је видио. Младић устави мазгу и хтједе сјашити.
Мучке, к'о потајице, уљегоше у оживљено село. Код својих кућа дружина се растајаше. Јуре с Маријом уђе у своје мало двориште. Иво застаде замишљен и гледаше за њима. — 'Ај'мо! — јави му се брат.
Блиједи жижак дрхти пред Госпиним обличјем, окићеним цвијећем од ишаране хартије, Уто прође Јуре и униђе у дућан. —Дошао сам, — рече, — да ми исплатите оно наднице. —Колико их је? —Ви најбоље знате.
Забилижим како ми син рече. У кући је; зовни га. Униђе син му Марко, а отац га упита: —Колико су дана радили Анте и Јуре? —Три. —Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. — Ча петак?
—Три. —Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре. — Ча петак? — зачуди се Марко. — Знаш и сам да је кишило. Од онога није било користи. — Дакле, три дана!
— Дакле, ево ти: један форинт, деведесет и пет солди, — проговори сухо. —По седамдесет је надница, — дочека Јуре. —Река сам ти по шездесет и пет, — потврди син. —Не плаћам више! — разљути се отац. — Ево ти, на, држ'!
—Добро, добро, наћи ћу одмах! — И стаде опет да преврће по књизи. — Ево ти! Јуре поздрави и оде. Тако су редом долазили и други тежаци, а шјор Лука једнако се препираше с њима, ну у задњу растајаху
—Увијек ушћинете чагод!... Ма не смета, ну оне би нам могли дат'. Трибује, сутра ће ми Јуре у варош, ваља да купи хиљаду ствари, а потриба нам је и од модрога камена... —И мени је приспија..
Он им назва добру вечер и устави се код њих. — Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит', — надода. Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече: — Љето је..
Онамо, из горње стране села, допираше до њих разуздан хихог и нагањање млађарије. Јуре чекаше да Иво отиде први; није хтио да га остави сама , а опет , уморан , радо би опочинуо.
Ос јети смиловање, а да му није знао узрока. Јуре једнако ћути, а нагањање, пјесме и дозивање с горње стране помало јењава.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
сисетина, ђискају по барицама које је за собом оставио плахи али кратки летњи дажд, једу кајмак са длана девојчурка, јуре кокошке по првој пролетној трави, играју се са мачићима, срчу жуборави млаз што пада са љигавог камена, јашу грбаве
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
5. Ето ту је мати са две своје кћери, За којима јуре градски каваљери: Ема је тек зимус клостер оставила, А Олга јој сестра несравњено мила; Рукавице носе до лаката
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Заиста се нешто десило као да је гром ударио из ведра неба. Људи јуре ка Ареопагу и Пниксу. Цела варош је поустајала, нека вест се шапуће од ува до ува, ко је чује, застане, запањен.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
У то се чују први, ретки пуцњи пушака, халакање испод прозора. Бат ногу, бежање и узвици: »За Сарошем јуре да га убију! Ухватили га код Ташане и сад хоће његову главу!« Чаршија се затвара. Свет бежи кући.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Посматрај их мало боље, и мало дуже; има их код нас хвала Богу, од сваке сорте. Јуре, промећу се, врдају, претварају се; у зору су први на послу, увече су последњи на одмору.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А то преувеличавање ствари доноси му нарочита и свакодневна задовољења: јуре га жандарми са позивима јуре га увређени са револверима; налећу на њега жене са амбрелима, пишу му анонимна писма,
А то преувеличавање ствари доноси му нарочита и свакодневна задовољења: јуре га жандарми са позивима јуре га увређени са револверима; налећу на њега жене са амбрелима, пишу му анонимна писма, грде га, и за све то
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Валонско пристаниште... Крај наших мука... Васкрсење. Нови живот. А пред морем огромна пешчана равница, по којој јуре аутомобили. Војници оживеше. Ах, само да што пре стигнемо. Сури бродови, као огромна брда на води, дремају на пучини.
Засађено је дудињацима, избраздано и разривено врлетним потоцима, који хучно јуре са оних планина, ваљајући у долину стење и камење.
Али несрећа никад не долази сама. Пред нама се указа провалија. Из груди се проломи страшан крик. А са свих страна јуре Бугари.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Баке би имале где да изађу у шетњу, девојчице где да прескачу конопац, а дечаци где да јуре за лоптом... — дечак још и не заврши своју мисао, кад чу како се иза ормана нешто миче. — Шта је сад ово?
Намршти се Царица и учини јој се да чује како јој иза леђа у галопу јуре старост и смрт. Не, сликару се ништа не сме догодити, док не наслика њен лик.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
37 У недељном оделу Кроз шуму филистри јуре, Кличу, кô јарад скачу, И славе чари натуре. Жмиркавим очима мотре Како све цвета лепо; Врабаца песму сишу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал’ говори Сењанине Иво: „Да мој брате, Јуре барјактаре, не знаш ђегођ камене пећине, ђе би могли ватру наложити и јуначки живот повратити?
“ Ал’ говори Сењанине Јуре: „Не знам, брате, камене пећине, већ ја знадем тамо у планини недалеко цркву Петровицу; ту можемо ватру наложити и
Ал’ говори Јуре барјактаре: „Ви немојте танке пушке кварит, танке пушке и бритке мачеве: оружје нам може требовати; него да ми ватру
Кад ујутру јутро освануло, тад изиђе Сењанине Јуре, он изиђе пред бијелу цркву, али снијег у стре’ ударио, око цркве опколили Турци!
Кад то виђе Сењанине Јуре, он се онда натраг повратио, па подвикну на своју дружину: „А на ноге, браћо и дружино! А на ноге и на пушке танке!
Именице Ђурађ и Иво имају још један облик у номинативу: Ђурђе и Ива. 60 Сењанин Јуре (Јуриша) је (по једнима) Јуриша Војковић, познати сењски ускок; (по другом мишљењу) капетан Јуриша Лучић, који „се