Јакшић, Ђура - ПРОЗА
У њу се вино точи, а она се не опија; њу пипају најнежније женске руке, а њојзи не јури крв у мозак; на рубин-усницама неке одважне кокете нема да задршће та сува кост, та мртвачка глава...
“ И она ме опет мирно и ћутећи посматраше... Ја сам осетила како ми крв јури у лице, била сам збуњена, па сам тако и одговарала: „Ја сам дошла, знате...“ После сам застала.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ПЕСМЕ И ЕПИТАФИ СА КАРАНСКОГ ГРОБЉА Овде почива тиосав син миљка и стамене ветар предвечерњи око свеће облеће јури њену сенку око ње искласало жито до звезда вече се спушта међу гробове овде почива тиосав сарањен са свиралом овде
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Око неко доба ноћи — рећи ће један — стаде ти уктање мојих свиња, па беж̓ кући као да их неко јури. На то ће један између оних што су играли карата: — Ама што су говеда рикала, што су свиње уктале — то је ништа,
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!... Напрегао сву снагу па јури. Куда?... Он није знао, није чак ни мислио куда ће.
И... док длан о длан — њих нестаде... А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... 14. ПРОКЛЕТА КУЋА Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност.
— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. — Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Обојица лете право цркви. — Еј, наопако ми звонило — хуче поп Спира и јури за Аркадијом, држећи се обема за трбух, који му је отежавао трчање. — А јао, несрећни Спиро, шта ћеш сад?!
«, али то тако меко и нежно да му још и сад звоне у глави те речи. И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и пријатнија, докле се уједаред није
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па кад би он престрашен, побеснео од тога почео да баца са себе одело, да бежи натраг кући, улеће у капију и да јури по дворишту, башти, једнако бацајући са себе одело и дречећи бесно да се чак и слуге склањале од њега...
опржи му лице, браду, он од тога преплашен, сасвим побеснео, крештећи сумануто да се цела чаршија узбуни, почео да их јури, гађа каменицама и то — смртно. А то је шегртима и било главно.
А то је шегртима и било главно. Па да тако преплашен, побеснео, целог дана после крешти по чаршији, јури. — Изедоше ме, браћо, изедоше!... — Ко, Менко, ко? — Асан-паша...
И тако, дрхтећи, скупљајући, јури из куће у кућу, из маале у маалу. Па зађе изван вароши, и заређа по селима, те после, Бог зна, где га нађу.
— Одвраћа га она и скида са себе шамију, огртач. Хоће да га огрне, утопли те да онако го, бос, не јури по зими... — Зима, мећава је тамо! — Одвраћа га она једнако и очајно покушава да га задржи.
— Одвраћа га она једнако и очајно покушава да га задржи. Али он је и не слуша већ једнако онако занесен дрхтећи јури по путу и скупља око себе. Мајка, док он не дође до вароши, јури и сама за њим.
Мајка, док он не дође до вароши, јури и сама за њим. Али кад овај уђе у варош, заређа по чаршији, маалама, она не сме. Познају сви њу и њихову кућу.
Чак и по селима прати га, јури за њим. То, докле је она, мајка му, била жива. А после, снахе, браћа му — испочетка и оне га гледале, не пуштале,
А кад извара слуге и искраде се од њих, онда појури као суманут и бежи. Јури онако блед, у кошуљи, по улицама, чаршији те се од њега свет грози, смеје. А то га сналази у ноћима с јаком месечином.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Кочијаш јури. Миливој поносно седи, једну ногу ноншалантно на вратанца бацио. Из дућана сви извирују, истрче да виде је ли то баш
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Мала Жана из Клермона? Па њу је већ прихватила млађа генерација. — Лажеш. Још те јури по Паризу. — Знаш ли шта? Ожени се па се разведи. — Не, не треба, то није потребно.
Шта говорите? — Зато, што је нашој раси мало једна Албанија. Треба бар три. Једну је имала, а другој јури у сусрет, сигурно, поуздано. Само што нико у то не верује и неће о томе да мисли.
Музика! Као нека бића која све знају, све осећају. То мој воз хукће, јури кроз црну тамнину ноћи. И пуно магле, саме магле и варница. Варница!?...
Африка
Али изнад свега једна огромна светковина осветљења, небесности, месечине која јури небом. Хотел, туш, ледена пића. Неки трговац Швајцарац коме кажем да имам већ и боја; да је овај из Банфоре с Високе
Купујем један чудан бубањ. Повратак право у сунце које залази; оно нам јури у сусрет са својом узбудљивом светлошћу које ће одмах нестати.
Не види се ништа друго до једна једина електрична светиљка која нам јури. Од тог тренутка ја сам идући кроз ноћ видео масу тих светиљки које разно обојене представљају очи најразличитијег
Пренети на другу обалу, продужујемо пут саваном. Један велики тамни мајмун дугачког репа, али сасвим витак и млад, јури испред нас и склања се у пото–пото (мочвар пун била), потом скаче по дрвећу.
У трећој је, као и у претходној трећој, један сасвим бесан; он већ из угла почиње пљувати и јури у нашем правцу, тако да се склањамо у страну, и гледамо само луду старицу иза решетке оне четврте ћелије, како ми
Црњански, Милош - Сеобе 2
да само изјаше пред своја два реда коњаника, па да пређе у кас, затим у галоп, и да најзад ћутке полегне по коњу и јури по зеленој трави, све док не завитла као бичем, сабљом, по глави.
Осети као да је, са саона, сишао, па да и он јури на снегу, велики, порастао – јури, јури, некуд, у снег, у даљину, у радост неку, у небесно плаветнило на видику.
Осети као да је, са саона, сишао, па да и он јури на снегу, велики, порастао – јури, јури, некуд, у снег, у даљину, у радост неку, у небесно плаветнило на видику.
Осети као да је, са саона, сишао, па да и он јури на снегу, велики, порастао – јури, јури, некуд, у снег, у даљину, у радост неку, у небесно плаветнило на видику.
сабљу, и пошао пред својом коњицом, немо, прво у лаки траб, затим у галоп, да најзад полегне по коњском врату и јури према непријатељу?
Семен Гаврилович Зорич, Николај Иванович Чорба, Георгије Михаилович Богданов, Давид Гаврилович Наранџич, Георгије и Јури Родионович де Прерадович, Константин Николаевич Лалош, Иван Христифорович Штерич, Семен Михаилович Черноевич!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
је телећа, четврте је већ нарасла у воловску, а буде ли се тако и надаље продужило, једног дана ћемо видјети Жућу како јури за крадљивцем Тошом и виче: — Лопове, лоповски, овамо дај ону џигерицу од слона!
— Брате мој слатки, треба одавде што прије да бјежимо — рече један од њих. — Овамо сваке ноћи долази Жућо пас да јури крчмареве мачке. На те ријечи мени се сва кожа најежи. Куку мени ако ме Жућо нађе овако у џаку!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рашида је и даље жвакала загрцавајући се и ја јој рекох да је нико не јури. Она рече да зна, али да је то из навике: у њиховој кући, ако не једеш брзо, рачунај да ниси ни јео.
У мојим годинама они су... Боже мој, у мојим годинама! Хватам себе како се смејем осећајући како густа и топла крв јури кроз моје жиле, а онда ме, а да ни сам не знам како, захвата равнодушност. Није ме стид.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
За четврт сата стигли су га. Бећаров коњ уморан. Богзна откуд га већ јури. Опколе га. — Дакле, ту си ти, јуначе? Доле с коња, то је крађен коњ!
Па тек кад игра мазур, кад петом удара а играчицу јури, титра се с њом, таласа се на лево и десно, прави Адон! Није ни чудо, учио је мазурку у Кашови од уланског официра,
Кад год Шамика почне играти, а он с том играчицом јури за њим, хоће на пету да му стане. Не зна се који је бољи играч од њих двојице. То је Пера Кирић, брат Шамикин.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пошавши код Кремсминстера уз Дунав који им свима беше драг, пук је опет почео да јури као од Срема до Печуја, вичући и ломећи на многим местима плотове.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Играти се шуге — то вам је једна веома стара игра у којој дете које нема среће јури другу децу покушавајући да их додирне. Када му то најзад пође за руком, оно треба да викне »Шуга!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Непосредни повод авантуре брзо заборављамо; као и у свакој игри, жеље се претварају у стварност: Коча плови, лети и јури око света. Све му полази за руком, свуда у прави час стиже.
Кад би свако од нас имао једну слику, макар и лошу, о којој често размишља и ка којој јури са узбуђењем, свет би био препун сањара и песника, а живот смисленији и топлији.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
историјски произвољно, личности су претеране или у добру или у злу, психологија површна, склада нема, у радњи негде се јури а негде мили.
Милићевић, Вук - Беспуће
пуну мрака, бунећи својом тупом ломљавином мртвачку тишину заспалих поља; наличио на немирну и несрећну животињу која јури преко мртвих предјела, кроз једну вазда исту ноћ, као да тражи пута кога нема.
дрско и бијесно шири, растући и потапајући, док се у њу слијевају бујице јесенских киша или прољетних вода; кад јури прљава, широка и жута, прелијева и претапа оранице, ливаде и поља из којих вири поцрњела кукурузовина; окрећући
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Јер овај (то јест Јова) изгледао је сам себи као онај што једнако само окреће »рингишпил«: све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
2. Ен' одунда бучи трка, Сваки свога коња жури, Који врана, који мрка, Ал' пред свима један јури, То је, драги, зека твој — Благо мени, да си мој. 3.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Гром га убио и Веселицу! Путује се, путује, понекад и јури уз клепет и зврјање кола, а ипак ...ипак ти је глупава поруга стално испред самог носа, никуд од ње побјећи.
гле га, као да му се богзна како жури, зајашио преко плота, гдје и није лијепо вид јети старијег човјека ако већ не јури туђа говеда из своје љетине.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
У то време, наравно, ја још уопште нисам рођена. Мој матори се још увек зеза, јури лево-десно, шверцује бугарске цигарете „Арда“, док мојој маман пуне главу тиме да је још рано да одсече кике.
Казао је, наравно, десно. Казала сам: Тенк јури велику мачку и пошла лево! Најзанимљивије је то што су Енглези углавном возили своја кола баш том, левом страном
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Од кога бјежи, куда ли жури? Погледај само ко ли га јури! Видиш ли за њим страшнога брку! Шумом се шуља лукави Ћосо, мудријаш тешки, нема му мјере.
Прескаче Лисац препреку многу и бјежи — брже од својих ногу. И Мачак јури, потјера сива, хтио би Лисца у руке жива, и једно-двапут, у брзу лијету, зграби га скоро за саму пету.
Онога ко се на јело дури, печени зеко по селу јури. Само је Жарко мрштио чело, пекла му душу потајна туга, нису га вукли пиће ни јело, жељан је био дјечака-друга.
А Морепловац воли да броди морима свијета по модрој води, врти се, јури, немирна чигра, на гриви вала у пјени игра, уз пљусак воде скаче високо, весели бистро морнарско око.
“ У зору Мачак заплови даље, пингвину поздрав са барке шаље, весело капа маше. Напетог једра барчица јури, у сусрет киши, олуји, бури, прамцем капљице праше. Небо се мрачи у руху мрком, олуја силна долази трком.
“ Сјети се Мачак старине драге, па јури напријед са више снаге, вјетар га пјеном пљуска. У љутој бури лађица-чигра на гриви вала помамно игра, лагана
Поћи ћу, крадом, да видим, ја.“ ВУК Пожури лија, нечујна сена, паперје меко нога је њена. Док јури тако уз гробни мук, пред њом, на стази, створи се вук.
Подно брегова зараван мала, ту Јапра није поточић више, стрмоглав јури у бадањ уски: ево ти млина старине Трише. Лудује точак, весела чигра, вртоглав танац речица игра.
Зечева тамо армија врви, све је под сивом зечијом пеном, обучен зека одраног јури, варен се зека смеје печеном.“ Истом ти мачак срдито скочи, очима креше, варница киша.
—На далек пут вам одлазим, каже, испод небеског лука, где вечно Псето, пољем без краја, јури вечитог Вука! Од тога дана путује време, бескрајни теку сати, а Жуће нема, заувек нема, никада да се врати.
Понекад само угледам сенку пољем се снежним жури. Све ми се чини: вечити Жућа вечитог Вука јури . . .“ Прочитах писмо, на њему оста од суза безброј мрља, па склопих очи: завичај видим, пролеће тамо шврља.
У биоскопу кроз апарате, врти се трака — чигра, слика за сликом по платну јури, татиним свјетлом игра. А мјесец, стари фењерџија, на мог је тату љут, и синоћ су се такмичили педесет први пут.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Затим пчела излеће, изгледа занесена, луда, јури право напред на нови бокор биља, у нови цвет. Онај претходни остаје сав болан, празан, отворен небу.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У БЕРБИ Оживели виногради, Хитамо им, ево, сви; Ту се јури, трчи, ради, Од песама поље ври — У захлађу доле, усред густе сенке, Поређане висе румене евенке, Па те чисто маме:
ИX БРОДАР Без крмила свога, без правца и пута, Брод занесен јури, тумара и лута. Под немирним крилом разигране буре И пена и талас у ковитлац јуре...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— и ударих коња. Нешто страховито груну лево. Нисам свестан себе, а коњ јури трком. Нешто прескочи... Чини ми се никад краја овој јурњави, а батерија као да одмиче испред нас.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тако и болесник гледа у сну себе здрава и весела... трчи, јури некога или подиже огромне терете... Пробуди се и наставља на јави такве исте покрете, али га жигне љути бол, и он
Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.
да буде врхунац муке и патње... Ветар фијуче на махове, према скоковима коњским а он не види и не осећа ништа, само јури напред и понекад се намршти од нове навале мисли... Кад свану, Гојко стиже с баба-Смиљком пред школу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Онај седе са мном и одведе ме некуд, а са свију страна јури за колима светина. Кола се зауставише пред једном пространом, ониском, а запуштеном кућом. — Где смо сад ово?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Настаје изручивање кукуруза и мување деце око »бабица«, а у то време редара се устумарала, па јури из куће у млекар, из млекара у подрум, из подрума у кућу — спрема радницима ужину...
Час за часом избија, а он још стоји и пуши... Најзад поче да осећа, како читава река туге поче да јури у њему и да га плави свега.
Мало затим појави се на капији, уседе у кола и, као човек за којим јури страшна несрећа, а он нема више никаква излаза до бегства, викну: — Терај! Коњи пођоше брзим касом.
Најпосле изиђем са свећом на амвон и загрмим многољествије... Тада осетих како нека електрична ватра јури кроз мене: горња усница гори као жеравица, па одједном ватра прелети у велики прст десне ноге, па у длан леве руке.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тролејбус сад јури, не трепћући, Силази на трг стреловито, право, Сунце, с њим, језди у истом смеру. И док Жућа одлази кући , Неко би
Него шта! Старе су њене кости, Милион километара је прешла, упознала сваки кутак Средње Европе. Сад јури без радости, И често јој дође да склопи очи, бар на тренутак.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
се тада ту налази у таквим масама, да се местимице површина мора црвени од њега; тако исто и једна рибица коју туњ јури и прождире.
На њу се у овој морској области доста често наилази; она ту јури туњеве при њиховом путовању и многе од њих скроз пробуши и набоде на свој кљун.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Вас, спомени моји, светли али крти. Лавеж, вика, граја. Покличи се оре, Јури хајка кроз пољане и кроз горе, И оставља пустош на утртој стази.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Цело јутро јури и трчи кроз башту. Не могу да је задржим. Само кида цвеће и баца. Софка, једнако осећајући на себи његову руку и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
коња може ли му самлети жито, а он одговара да не може, јер су му козе ушле у јаз и изврнуле воду, па стаде да скаче и јури све по кући као козе из јаза. Онај поново зове и пита може ли му самлети жито, нашто га воденичар пита: А шта је? тј.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ помисли да она мисли њега, па бежи колико игда може, а жена све претрчала па јури за њим вичући: „Стани, попо, мој је предњак!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Па после да краде твоје крушке, па кад се замомчи, да јури девојке по врбацима. Па после — свадба, ја у челу совре, а музиканти око мене. Онда опет деца.
Гледа у кочијашева леђа. Срце му брзо туче у браду прислоњену уз прса. Поред њега јури црно-бело, црно и бело, па се све смути у врелу маглу сивога уплетеног у грање и небо, што одједном зашкрипа.
свињчета, разапета на зиду у углу оџаклије, привиђа се Толиној жени Анђи као запаљен вепар који развилапљених уста јури на децу: — Деца ће изгорети! Појешће свиња, не дај! Изгореће...
Види га, Ђорђе, какав је рутавко. Тај ће бити већи газда од тебе. За трице ће да те кули. — Јури вепра, не дај, терај га из куће, Толе... Због тебе, несрећница, пати. Уклео си је. Осушио се, јаловак си.
разапета на зиду грчи и савија патрљке ногу да скочи и јурне кроз оџак, напоље, у мрак, јер и Анђа виче, очајнички: — Јури, јури, јури вепар... Тола се стресе. У радикалској буни стају и сено је запалио. Све је изгорело. И стока.
на зиду грчи и савија патрљке ногу да скочи и јурне кроз оџак, напоље, у мрак, јер и Анђа виче, очајнички: — Јури, јури, јури вепар... Тола се стресе. У радикалској буни стају и сено је запалио. Све је изгорело. И стока.
зиду грчи и савија патрљке ногу да скочи и јурне кроз оџак, напоље, у мрак, јер и Анђа виче, очајнички: — Јури, јури, јури вепар... Тола се стресе. У радикалској буни стају и сено је запалио. Све је изгорело. И стока.
Симка не излази из дворишта, слуге се погојиле оД лежања и нерада. А он не може свуда да стигне. Он јури ветар и мучи коње. Све ће ово остати пусто и туђе. Наслоњен на врбу, стајао је на обали Мораве.
До подне продаје даске за мртвачке сандуке, а од подне јури дужнике, интерес уписује у главницу, купује необран кукуруз и мршаве свиње што дању и ноћу лутају по пољу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
А свитање је волео као што је волео да се јури, на коњу, низ стрмине, са ветром, као што је волео и она несносна летња поднева када је сунце зло а земља замире.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја видим руљу с брега, где јури да те скрха, И гледам тебе како низ брдо и сам хрлиш. и нигде светле тачке у визији, - од врха До дна гранчице, нигде
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Зато што сам јој хитао у сусрет“, рече самом себи, „учинило ми се да она јури поред мене“. Он размисли још једанпут. Заиста, тако је морало да буде.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
4 А воз јури, лети. Скоро ће Вујановац. Криво ми је што стижем по мраку. Како ли ћу затећи побратима? Како изгледају снајка, деца?
Није се питао ни где ће ни зашто тако јури ни ко га то гони и тек кад је стигао на врх голог брда над престоницом, зауставио се и сео на траву окренут вароши.
фии... фиии... квр... фиии... фиии... квр... „само мене да убије, више ништа“... фиии... квр... И све тако јури витло, и мени јури кроз главу. Око себе разбирам још увек смејање.
квр... фиии... фиии... квр... „само мене да убије, више ништа“... фиии... квр... И све тако јури витло, и мени јури кроз главу. Око себе разбирам још увек смејање. „Збогом, Нато, а мислим, — волео сам те много, али морам да умрем, ето.
Баш имам осећање да сам жена озбиљног човека, да сам заштићена, потпуно заштићена.“ Па јури воз, пресеца оне рајске пределе и пролазимо кроз дивне вароши.
Наш реквирирани кочијаш, неки Лала из Александрева, јури колима као да идемо у сватове. Млади доктор једва има могућности да флашу доведе у везу с устима.
себи: „само теоријски, за практични не бринем, само теоријски, за практични не бринем“; Док опет одређено време, које јури као олуја, не протече. А после свога четвртог испита нада капетан Тасина била је још једино у рату.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То препуштам другима. Ако је човјек спао на то да пише фантастичне романе, то још не значи да се деградирао дотле да јури за успјехом у најширим редовима. Али то опет не смијете схватити тако као да кокетирам с ларпурлартизмом.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Они су га опазили раније, то је јасно, јер се један одвојио и у највећем трку јури десно, да му спречи пут к шумовиту потоку, коме се он упутио.
— Лево ! Страном! За њима! — вичу кметови. И цео, дуг ланац луди, збијајући се у гомиле, јури на ниже страном да пресече пут зликовцима и да их стигне.
звижди и бесни студени ветар, грувајући у слабу кровињарицу, одбија се од замрзлих зидова и с дивљим и бесним фијуком јури преко улица, преко стогова, преко чиста поља...
Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко глатке снежне равнице, преко белога бескрајнога покривала, тамо у магловиту недоглед...
»Стојте« викну неко... Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу... Исекоше конопце, извадише онога из раке... Ала би то било, мој брате!.
Из груди опет полази нешто врело и необично ... јури кроз грло, али не застаје... иде на више... а доња усна дршће, дршће...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Петар им сад подели њихове ствари и рече: — Задржите, децо, смрт која за мном ево јури, и не пуштајте је све донде док ја мало одавде не одмакнем.
“ помисли да она мисли њега, па бежи колико игда може, а жена све претрчала па јури за њим вичући: — Стани, попо, мој је предњак!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
” Још мало месец гледао је њега Како је стај'о с једним белим рупцем. Сам у тој ноћи како опет бега И како јури за првим пољупцем. 1912. РОБ Књиго моја свију снова, ево роба!
Ћипико, Иво - Приповетке
Антица му хтједе помоћи, но он се успротиви, вели: „Сам ћу још данас!” Бродица јури крају, вода што капље с весала одбљескује се у сунцу, пучина дршће у сјају, — а она се сневеселила; пригнула се на
Чамац, силом гоњен, јури према шкољу, напире се да ухвати прву увалицу, али вјетар је жесток, гони га доњему крају шкоља Антица изнебушила се,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Дунав: „Пошавши од Кремсминстера уз Дунав, који им свима беше драг, јер су од њега и дошли, пук је опет почео да јури као од Срема до Печуја, вичући и ломећи на многим местима плотове“.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ко ли је, Боже, то? Пред њиме јури ордија, Гесло јој: ужас, лом, Ал’ престиже је коњаник На црном хату свом. Пред њиме лети гавран црн, Злослутник,
На што жице спроводнице! Електрика јури широм, Ваздухом ће бити споја (После можда и етиром). Стоји стабло, стоји Српство, Мајка сваком листу — сину;
Прође поред просте жене, велом прекривене, Јури у свом хитловању, и не гледа на њу. Жена откри благо лице — ох, како је мила! Руља већем одаљила.
Краков, Станислав - КРИЛА
Терет ранаца ослободио је још малочас плећа. Мрак који увек скида храброст људи сада им је дао. Не виде се мртви, и јури се напред. Прво се: У р а! тек разлеже у ноћи, када се мали ађутант задуван и уплашен закачи на бодље уплетених жица.
Зажелео је опојности када се погурен јури у фијуку зрна. Хтео је покрета. Са бојишта су непрекидно стизале победничке вести. — Ипак је лепо убијати.
Петровић, Растко - АФРИКА
Али изнад свега једна огромна светковина осветљења, небесности, месечине која јури небом. Хотел, туш, ледена пића. Неки трговац Швајцарац коме кажем да имам већ и боја; да је овај из Банфоре с Високе
Купујем један чудан бубањ. Повратак право у сунце које залази; оно нам јури у сусрет са својом узбудљивом светлошћу које ће одмах нестати.
Не види се ништа друго до једна једина електрична светиљка која нам јури. Од тог тренутка ја сам идући кроз ноћ видео масу тих светиљки које разно обојене представљају очи најразличитијег
Пренети на другу обалу, продужујемо пут саваном. Један велики тамни мајмун дугачког репа, али сасвим витак и млад, јури испред нас и склања се у пото–пото (мочвар пун била), потом скаче по дрвећу.
У трећој је, као и у претходној трећој, један сасвим бесан; он већ из угла почиње пљувати и јури у нашем правцу, тако да се склањамо у страну, и гледамо само луду старицу иза решетке оне четврте ћелије, како ми
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Није ли доста... о, бунтовници? Бунтовне крви гадан породе, Шта хоћеш више?...“ И војска јури, Као освета гнева краљева, По јадној земљи пустош простире, До просијачког штапа доводи Несрећну децу целог народа.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
И сва ова захуктана маса гвожђа и живих људи јури некуд брзином муње. Из локомотиве избија густ дим са варницама и повија се по непрегледном низу вагона, а овом
Глава му откинута и откотрљала се далеко од трупа... Тако ће бити и са овим влаком што сад јури поред мене. Ал' да, ово није влак, ово пролазе батаљони.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
тада осети близину смрти, а то сазнање надјача све оно што је мисаоно у њему, заглуши чула, помрачи свест и онда се јури бесвесно... То сам ја све преживео. Био сам сад у сигурноме заклону...
Тада човек замагљених очију јури, тражи и замишља како се на тој сићушној жени заснива смисао његовог живота. Обазрео сам се по соби.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сњежне ја увидјех превисоке џаме, Силна бурја душе, сн'јег у очи сипа, У домове завирује, по тавани ђипа, Људе за пешч јури, мише под огњиште, Деца око оца и матере вриште.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„Видите ли турску силу Како јури у беснилу? Двеста их је!... Двеста друга, Што се сваком праву руга, Што с планина јадне раје Преко прага српског
Ћипико, Иво - Пауци
А жељезница с тутњавом јури ка његовоме крају... Илија поће попу Врани и плати за вјенчање Радино талијер и три форинта глобе; равна три форинта,
И он се обрне Јури и упита га повјерљиво: —А како твоји живу? —Моји! — трзну се младић, и настави мирно: —Ка' и други, а да вам право
Младић се као смисли, савладан самилошћу па умилно понуди Јури новаца за љекарију. — Немам много — рече, — но мислим, да ће ти бити доста. — И извади новчарку из џепа.
Чељад журно јури кући, гонећи пред собрм предљиве мазге. Из даљега негдје дозивљу се људи... Иво пожури до кућице гдје је знао да се
* Напокон стиже жељно ишчекивани новац за пут У Америку. Једнога дана уручише Јури чек од четрдесет златних лира, и он се одмах, пошто се је посавјетовао са људима из свијета, превезе преко мора у град
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
знам ја да нећу изаћи на бедем овако кљаст и скврчен, а и да сам способнији, неприлично би било за једног калуђера да јури унаоколо у широкој црној мантији и да витла изнад главе тешким мачем за две руке.
Ево, госпо, твој млади јуноша, твој соко, витез твој, тутњи ливадом као змај, у грчу је, јури... Артемије Игуман Макарије се опоравио.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А Љељо лодбочен стоји и зрачним бичем га жури, И пантер урла и риче - ал' бурно граби и јури! У томе чудноме часу, од зрачних пловећи двора, Месечев бледи зрачак озари врхове гора, И вихар дувати стаде.
Бурни Терек јури брже, Бруји, тутњи Даријал И Тамара пехар врже У срдити, мутни вал: „Гле! Кô златни пехар јàко, Над ким влада моја
И Терек се чисто жури, Па срдито баца вал, И са пеном даље јури Кроз неравни Даријал... 1883. ПЕЋИНА НА РУДНИКУ Трипут црни гавран загракта и прну Над мрачним кулама Островице
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Они разапињу сва једра лађе, а и веслачи, разбуђени, напрежу своје мишиће, и наша лађа јури као стрела ка Александрији. Чудна је то варош!
Он је, несумњиво, велика личност; његово присуство даје кочијашу право да јури безобзирно кроз најгушће гомиле света и да шиба пролазнике место својих коња. Стрма улица води нас ка Новом Мосту.
При угашеној електричној светлости, са затвореним очима, заваљен у наслоњачу, пратио сам тај лов. Када ловачки пас јури за дивљачи, онда сви делови његова тела, сваки његов мишић, очи, уши, нос, грло и зуби, постају искључиво органи лова.
Сада видимо већ и један поток или реку која јури ка долини. И њен велики слап. Ено равнице, пуне језера, испресецане речном мрежом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
одједаред мукну као гром, издиже кола, пребаци их на леђа, обори их опет и напола смрви, а с другом половином стаде да јури уокруг по авлији као у циркусу. Дете оно, на срећу, некуд ускочи, а бик, слеп и луд, право на мене. Све то за минут.
покрете коња доиста не може ни камен боље измоделовати него еруптивно избачена маса густе, гипке морске воде, која јури неуморно.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Место да једнога младога поету околина подржи и охрабри, а оно, ето, та иста околина га јури да га бије. Замислите када би то била општа појава, када би поете за сваку своју песму морали извлачити батине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Спустише га на земљу. Неспретним рукама перемо његово лице и ружичаста вода јури преко одела... Појави се свежа рана као узорана бразда на левој слепоочници. — Добро је, није ушло дубоко.
Гр-р-ру!... Хуј! Као да спаде нека копрена. Тело као да се извлачи из неке чауре. Опет... Јури безумно... Ах, смилуј се. Заошину. Гр-р-р-ру! Тресну, урликну. Тама... понор... Гр-р-р-ру! Ала у ушима пишти.
Следио сам се од ужаса... Прва батерија, која је у последњем тренутку сишла са положаја, јури друмом у највећем трку, а за њом, полегли на коњима, непријатељски ко њаници.
Једну кару повукоше само рудни коњи. Како је који воз приправан, одлепљује се и јури у правцу друма што води за Горничево. Официри запрежу заједно са војницима.
Нека погинем... Коњ ме у лудом трку носи. Већ смо на челу избезумљенога дивизиона. Наш пешачки строј јури нам у сусрет и војници у чуду дигли пушке увис, дајући знак да се зауставимо, јер ћемо пасти Бугарима право у руке.
“ Преко главе разли ми се нека топлина. Крв поче да ми јури низ чело. Нешто заковитла пред мојим очима и мрак се спусти. Не знам колико је то трајало и шта се са мном збило.
— Примам... — Пратим... — Е, бога му, овај ме човек као неки демон јури. Одмори се једном, одмори, мајка му стара. — Шта ћеш... Служи ме карта...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Не растужујем. Лоренцо јури по гори, Љубави многе га подсећају друми, Из манастира исходе беле дувне. Медичи, Лоро, овакве речи збори: Ді доман
наше речи листају, На свим уснама усклици су љубави, По свој се земљи младе воде блистају, За плугом човек тад јури по дубрави. Сад је пролеће, сакрите се, девојке! Незнано како клас ће браздом изнићи, Случајно сејач да засеје увојке.
Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља. О јури, нек јури воз уз гроктање. И ноћ. Ноћ настаде савршени мрак, А кроз варнице што из димњака бију, - Из киклоповог ока
Јурећи, уређује и помера она поља, њен писак то је злих богова воља. О јури, нек јури воз уз гроктање. И ноћ. Ноћ настаде савршени мрак, А кроз варнице што из димњака бију, - Из киклоповог ока излећу
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кад, изненада, чу како му иза леђа неко дашће. Окрете се и виде: вода као махнита јури за њим. Прети: потопиће и планину и дечака. Шта сада? Вода стигла до колена. Не зауставља се.
За трен Златокоса постаде бела змијица, сукну ка Варалици. Кад, гле, чуда: што више змија јури, све већи бива размак... Лети ли, лети Варалица: слатки му ветар у уху хуји.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1918. МЕДИТАТИВНЕ ПЕСМЕ ПЛИЈЕН Ноћ сјеверна. Коњик стиже, Јури преко степе пусте. Мјесец гори... Прах се диже Кô прамење магле густе. Но гле!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Богме ћеш сутра платити за све оно! Али већ ујутро Јованче заборавља и страшан сан и своју чворугу и трком јури у Прокин гај. Тамо га чека неугодно изненађење. Ђоко Потрк јавља да мајстор Мачак неће доћи.
— па по дјеци. Вија их штапом око живица и плотова и пријети: — Кожу ћу вам одрати, чим вас укебам! Јури пољар дјецу и с туђих воћака, из винограда, брани им да лове рибу (јер он је, донекле, и чувар риболова), а кад би
ждријебе, али му се од страха све чинило да он то још увијек стоји у мјесту, крај страшне рупчаге, а дрвеће шашаво јури крај њега, проскакују испод њега жбунови, налијеће и шиба га љесково пруће.
— Сироти дјечаци, настрадаће као во у купусу. Да се он сам надмудрује с дјечацима, да их прогони и јури с туђих воћака, из башта и око потока, то му је било сасвим природно и на мјесту.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
На гроб да ми туриш шебој и замбак и трандафил и дафину да ми посадиш! — А мајка плаче, ударе јој сузе на очи, па је јури папучом из собе у собу и преко басамака, а Зона се смеје кроз плач, па вели: — Ама, ја ћу ти умрем, нане!...
!“, а трећи прихватају радосно и предлажу још: „Па да га напудимо да јури, ете, у чашире кроз сокаци и по друге ма’але?!