Ћипико, Иво - Пауци
— 'Ајдемо! — трже га из снатрења Јурин глас. У дузи привладало је црвенило; каже: обилато вино, — опази нехотице Марија. — Ниј е вироват' !
Он се сјети дражбе коју суд, на тражбу трговаца из вароши, отпоче водити по селу и паде му на памет Јурин болесни отац и његово имање што се имало до који дан продати на дражби.
Нико не одговори, ну онај глас наново се јави. Иво немирно погледа на ону ирану и сјети се да је то стари Јурин отац. Он га није видио откада се је повратио кући, јер је већ тада лежао болестан. — Пустите га!