Ћипико, Иво - Пауци
блага покоја тек када зачу тик близу себе непознато цвиљење, које као да је долазило из земље, па погледа на прикладно Јурино лице. Ну умах се оћути сигурним и ни часом не сумњаше да код себе није никада имао вјернијега друга.
Иво се посвема заинтересује и зажели сазнати Јурино стање. — Ви хоћете да све знате, — продужи Јуре, — па кад вам прављам, која корист?