Употреба речи јуриној у књижевним делима


Ћипико, Иво - Пауци

—Муч', шугава козо! — срдито одврати он. А дјевојке се потсмјеваху. Цирило се диже, приступи к Јуриној сестри Марији, ухвати је за главу обима рукама и дрмну њоме. Девојка се прене и погледа га. — Господару, хоћете ову?

— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. Нашао их све на окупу. Јуре је крпио раскидану обућу. Марија је плела бјечве, а мајка им потстицала огањ.

За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду. У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.

И поворка, уз смијех и јадиковање, одмиче даље. Спустише се најзад улицом пода се к Јуриној кући и уставише се код ње. Иво гледа, а око њега сакупила се и остала чељад... Рубач покуца на врата.

Поћи ће на јесен. — Дакле, то је сигурно? — Сигурно; говоре у селу да је јур повратила прстен Јуриној мајци. Прекјуче сам је срила на путу, па сам је питала је ли истина ча се говори. „Ча ћу ја бидна!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности