Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
букну тек на један мах, па оде као бесан. Јурио је улицама не гледајући никог, па хајд' право у кућу Николину. Никола седи за доручком са својом домаћицом и Савком, и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он докопа капу, која му беше цпала ц главе, и побеже... За тренуће ока био је у лугу... Јурио је као махнит, бесан, отрован. Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...
У тренутку се вратио. У руци је носио запет пиштољ... Јурио је правце колу... — Лакше!... прикрадај се!... Они ће те други смотрити!
Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.
Он му се једини натурио за пријатеља. И он наже да побегне од тога пријатеља... Јурио је и јурио. Наједанпут стаде. Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.
Он му се једини натурио за пријатеља. И он наже да побегне од тога пријатеља... Јурио је и јурио. Наједанпут стаде. Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.
То је био Дева. Он једини смотрио је Лазара кад је побегао. И он се натури за њим. Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. — Баш сам будала! — рече он.
Стога је постао нестрпљив. Није се могао скрасити на једном месту!... Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!...
Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу... А ови у шанцу све одушевљенији... Станко је јурио тамо-амо и тукао. Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица такав лом гради.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
НА РАСКРШЋУ Коњаник је прејурио мостове на води, шуме у помрчини, и провалије у планини. Јурио је да јави свом граду да иде непријатељ да га запали.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И одмах би се враћао у кућу, затварао у своју собу, беснео јер зна да се он искрао, јурио по вароши, те свет га гледао и смејао му се а тиме и њима, браћи, целој кући... И тад би беснео.
Слуге би се тада склањале. Он би ушао к њему и кад би га, ма пресвученог, но још умрљан земљом како је јурио по чаршији, ваљао се, видео тако испруженог на постељи, где као увек готово мртав лежи и само блесасто мљеска, сише
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па је са том душом, широком, пространом и светлом, јурио, јурио, јурио у сусрет оном јасном и милом плаветнилу светлога неба. ВИИ.
Па је са том душом, широком, пространом и светлом, јурио, јурио, јурио у сусрет оном јасном и милом плаветнилу светлога неба. ВИИ.
Па је са том душом, широком, пространом и светлом, јурио, јурио, јурио у сусрет оном јасном и милом плаветнилу светлога неба. ВИИ.
Африка
Био сам у правом урођеничком чамцу који је јурио по вољи нагих младића. Иза њиних чела радила је њина усредсређена пажња да одрже чамац на матици; али то није била
Тражимо их, трудећи се да их опколимо, пробијајући се уским ходницима којима је огањ још, пре но што ће се угасити јурио кроз савану. Залуд је мој апарат спреман да сними мајмуна који пада погођен. Ништа!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Били су ћутљиви тог дана, док су јели. Били су сви неиспавани, уморни, занети својим мислима. Затим је четверац опет јурио, као да га вијају. Божич је понављао своје питање: зашто капетан неће, кад у Беч стигне, у његову кућу?
Кочијаш је са њим јурио, кроз Подољ, до његове куће, као да га гоне. Застао је пред кућом Жолобова, као да је кола извртао.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Сад ћете ми обојица платити! Према Шарову и Тоши јурио је разјарени чича Брко с големом тољагом у руци. ТРИНАЕСТА ГЛАВА Трка за јаком и шареним торбаком — Неко дише у
Он се тамо кочоперио и гласно се хвалио: — Ау-вау, да само знате како сам јурио мачка Тошу! Јурио сам га, јурио све до краја свијета и кроз једна врата на граници истјерао сам га сасвим из свијета и
Он се тамо кочоперио и гласно се хвалио: — Ау-вау, да само знате како сам јурио мачка Тошу! Јурио сам га, јурио све до краја свијета и кроз једна врата на граници истјерао сам га сасвим из свијета и залупио врата.
Он се тамо кочоперио и гласно се хвалио: — Ау-вау, да само знате како сам јурио мачка Тошу! Јурио сам га, јурио све до краја свијета и кроз једна врата на граници истјерао сам га сасвим из свијета и залупио врата. — Жив жив!
пријатељству допро је чак и до медвједа Крушкотреса Кукурузовића, који је важно прогунђао: — И ја сам пола дана јурио чича-Брку да се с њим спријатељим, па никако није ишло. У чиче су биле превише сложне ноге.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Кајсија у дворишту око које се јурио читав чопор првошколки била је осута цветовима који су искочили из голих грана као кокице на одвише јакој ватри.
Ја сам то знао као што сам знао да ће почети с оним како је он у мојим годинама држећи пушку у руци јурио фашисте по Сремском фронту, био рањен и заробљен, а онда побегао из ропства да затим, још незалечен, изгладнео и бос,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тресући се и одскачући, у свом интову, којим је бесомучно јурио, преким путевима, према Фрушкој гори, он је стајао у колима као страшило, између гајева, жбуња и покошених ливада,
у опасности, сваки час, да падну међу коње, и нису смеле да се осврну, није видео ни пашњаке, ни нова насеља, већ је јурио право, стојећи, стиснутих зуба, загледан у себе, у свој живот и своју кућу у којој му је снаха умирала.
Милићевић, Вук - Беспуће
Гавре Ђаковић ни сам није знао како се обукао, стрчао без доручка низ степенице, јурио станици, шетао немиран и узрујан, погледајући на сат који је милио и, најзад, попео се у воз који је тако споро
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Често их моћне олује бише уз бљесак муња и вјетра хук, пекло их сунце, квасиле кише, јурио ноћу зубати вук. Свладали тако невољу многу уз помоћ главе и брзих ногу.
Деда је јахȏ, завидим старцу, на мазги, коњу и магарцу, јурио брзо, ватрено, живо, с ветром се пустим утркивȏ. Касније, у зрело доба, читавом земљом, широм, деда је путовȏ
Ђавоља справа! Ту ти је вечно у торби глава. Па ипак, друже, и у том чуду, уз пуни гас, деда је често јурио друмом плашећи нас. Морем сланим, у даљине, мирним ходом, путовȏ је деда бродом.
иста вучина плава, у свом кожуху мрком, разбојник неки, несрећа права, трчећи зечјим трком, фрчући мачјим брком, јурио Цицу, сиротицу, уз дрво јадна једва загребла, горе назебла, у густој крошњи повише дебла, без топла шала, чизама,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Један коњаник заједно са коњем лежао је на путу. Мало дале други, опружен насред друма, док је његов коњ јурио за трећим коњаником. Из једнога шипрага истрчаше наша четири пешака и приђоше оном првоме.
Дохватих га за дизгине и пођох трчећи низбрдо. Груја ми је јурио у сусрет. Шта је са вама? — Он скочи са коња, и поче да брише прашину са мога одела. Рече ми да једне еполете немам.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје авлије што му ришкају башту) пази се, немој да ти дâ што да једеш.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ (тргне се, испусти телеграм, те дрекне и сам): Шта је, брате? МЛАДЕН: Јурио сам као да ме пандури вијају. В ПАВКА, СПИРА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (за њом Спира и Спириница): Шта је, забога?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
! Беше то монументална зграда, та механа. Православни Србин јурио је даноноћно у њу, као, боже ме прости, на Јордан, а било је тако удобно у њој, да се човек није могао да одвоји од ње.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И како се тамо пропио, више се не трезнио. Циганке и сељанке јурио и чак силом, помоћу слугу, чивчија напаствовао, триста чуда чинећи.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Часници у тој војсци не бијаху окретни (као они први што му се приснише) но троми и, готово сви, ћоси. Он је јурио међу њима, час на коњу, час у колима, пролазећи големе равнице и брда...
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Ма каки вереник! Него тај. Матори. Што напаствује. Девојке. Манијак! ЦМИЉА: Куку мене! Прво поинте! ЈАГОДА: Јурио ме. И преко куфера! А пљусак! Ко из кабла! Ево, још пада! Стиго ме. Стего за руку. Страшно. Ко да је клештима. Ево.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Слуге су добро тимариле, не, још како су заударали и Аћимови коњи... Па то су све и онај дорат, и зеленко на коме је јурио по ливадама, коњи... Умео је вешто да влада дизгинама. Неће о томе да мисли. О таквим сентименталним бесмислицама...
Колико се он некада радовао овој вечери и сутрашњем дану! Шта му је радосније било од овог дана, кад је у санкама јурио из Паланке кући на божићни распуст?
Био је убеђен да су у сењаку заказали, разјарено је јурио горе-доле поред плота, по јабучару, чинило му се да уз свако стабло стоји припијен Тола, кидисао би, опипавао, па би
Врисак је замукао негде у корену дојки. Једном руком сусретао је кратке замахе њене срџбе што је јачи, а другом јурио по топлој и косој удолини њених бутина. Обоје су шкргутали: „Нећу.“ „Мораш.“ „Нећу.“ „Мораш.
Једва је могао стопала да пободе између глава и ногу, а викнуо је: „Добро вече, браћо!“ Ветар је јурио по ћерамиди као да јарци трче. Нико му није одговорио.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Млади већник вароши Магдебурга, Ото племенити Герике, пробуђен из сна, јурио је трчећим кораком у варошку већницу, камо су га хитно позвали на изванредну седницу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам био одушевљен до манитости. Јурио сам час тамо час овамо, ни сам не знајући шта чиним, па сам својеручно дохватио њене ствари тешке као олово, натоварио
Као да ми је срце било ишчупано... 3 Кад сам се пробудио, протегао и погледао кроз прозор воз је највећом брзином јурио моравском долином. Ја спустих расклиматано окно и ослоних се.
и отпоздравио, и немају речи, после тога, да се нахвале његове интелигенције, коју су му прочитали из очију док је јурио аутомобилом, отменог држања, јунаштва, и шта ти ја знам.
— Ево, ти си као шетала с њим испод руке ливадом једном иза нашег винограда, брали сте цвеће. Као луд јурио сам ја све за вама, трчао, заплитао се за траву, падао.
И тако, од јутра до мрака, сваког боговетног дана, јурио сам за свима, гонио све и свуда, отимао од сваке помало, давао свакој помало.
Тамо, с оне стране, требало је прећи, и ја бих био спасен. И ја сам јурио бесно, газио дубоке потоке и реке и — одступао. Као никад дотле, живот у миру чинио ми се сладак, божанствен, идеалан.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Кроз таму, земљом, к'о тамницом мрком, Сломљеног даха, узбурканих груди, Он је застај'о и јурио трком Ко прва младост, као ветар луди.
Ћипико, Иво - Приповетке
Веслачи с натегом, што брже могу, веслај у правцем куд је чамац, гоњен олујом, јурио. Море је још усколебано, премда је вјетар пао, па лађа граби и љуља се на валовима, а мјесечева свјетлост поиграва по
Кад га минуше, прво но ће даље да веслају прама шкољићима, куд је чамац јурио, опочинуше; ослушкују и разгледају уоколо, и, увјеривши се да се море стишава, а вјетар да је сасма попустио, кренуше
Краков, Станислав - КРИЛА
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - То је било пијанство ваздуха. Хучао је, јурио је, урлао је, сипао се на њих побеснео, радостан и хладан.
Мотор је урлао у пенама, а ваздух јурио из напетих свемирских груди. — Хеј, Сергије, Сергије... Пилотова глава је била глува и трезн на полуга.
Над Седесом је кружио школски авион, и покушавао несмеле вираже. Ауто је јурио и остављао свима прашину као поздрав. Душко је гледао пуста изгорела поља крај Лутре, где су некада били њихови логори.
Петровић, Растко - АФРИКА
Био сам у правом урођеничком чамцу који је јурио по вољи нагих младића. Иза њиних чела радила је њина усредсређена пажња да одрже чамац на матици; али то није била
Тражимо их, трудећи се да их опколимо, пробијајући се уским ходницима којима је огањ још, пре но што ће се угасити јурио кроз савану. Залуд је мој апарат спреман да сними мајмуна који пада погођен. Ништа!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Пошто је ордонанс Рус једини имао чизме са мамузама, он је убрзо истрчао испред групе. За њим је јурио на зекану Сима „Јаребица“, онда Сергије, па Фјодор. А за њима врана кобила без јахача.
Так-тук! Ћиу-фиу... врп, врп. У безумном страху, отворених очију, јурио сам бесомучно низ падину, уображавајући да ме нестаје.
У Солун сам стигао увече. Једва сам нашао стан. Сутрадан јурио сам од јутра до мрака, док сам најзад добио дозволу од наше команде места, па је оверио у италијанској и француској
Када сам се пробудио, било је увелико свануло. Задуго нисам могао да схватим где се налазим. Воз је јурио поред неких брежуљака на којима су се налазили летњиковци. Свуда наоколо владао је мир...
А свуда унаоколо правилно поређани крстови, као војници у строју. И поред хуке мотора и брзине којом је ауто јурио, наслућивао се од стране гробља хладан и језив мир. — Француско гробље — објашњавао је наш пратилац.
„Одавде су се они стручили у реку“ — паде ми на памет. Покушавао сам да се окренем, али је ауто јурио кривудавим путем, и тако замакосмо за један брег. Пели смо се све више.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Да ли сам нешто хтео? Не знам. Не могу да кажем ни да јесам ни да нисам. Можда сам као бесловесна животиња јурио около тражећи задовољство у биткама или у женама, у јелу и пићу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кад сам касно ујутро повукао завесу са прозора мог компартимана за спавање, обавестио ме један аутобус, који је јурио друмом, а носио натпис „Маратон“, да се налазим на класичном земљишту.
И мој цео интелект то је постао. Мој спри је јурио из све своје снаге, провлачио се хитро кроз најгушћи математски шипраг, прескакао поноре; савлађивао све, препреке
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Када сам ову другу, односно последњу песму написао, поновило се готово исто што је било и код прве. Није ме, додуше, јурио никакав апотекар, али су ме јурили жандарми; нису ме извели пред директора гимназије, али су ме извели пред
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нити сам знао где је батерија, нити сам познавао пут до ње. Када бих имао да јој предам неко саопштење јурио бих право у том правцу, преко ограда од камења, макар ишао и пешке.
ми је издато наређење да батерију доведем, то сам морао отварати добро очи, да ли је тај пут проходан и за топове. Јурио сам галопом. Пут ме је водио све даље уназад. Мајко моја!... Они ће горе изгинути док ја пронађем ту батерију.
Сунце прижегло као да боде, људи смрвљени. Пакао... Са командантом сам јурио највећим трком, да бисмо у позадини изнашли положаје где би се артиљерија зауставила, да бар унеколико задржи
У последњем часу појахасмо и преко камењара појурисмо према друму за Горничево. Али нама у сусрет јурио је највећим трком потпуковник Благојевић. За њим његова батерија.
За мном је јурила једна запрега, вукући топ. Али од ужаса, чини ми се, издиже се шлем на мојој глави. Нама у сусрет јурио је онај командир, дајући нам издалека знак руком: Налевокруг!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ој како је беснела река! Како расла од изненада надошлих вода! Како јурила ка мравињаку. Али, јурио је и Белко, напрегао сву своју снагу и стигао до мравињака пре реке. — Све остављајте и бежите!
— залепета крилима један врабац. — Некакав чудан крст! — рече један од дечака и крађа опет поче. Јурио за њима, не јурио — стићи их нећеш, мајко рођена!
— залепета крилима један врабац. — Некакав чудан крст! — рече један од дечака и крађа опет поче. Јурио за њима, не јурио — стићи их нећеш, мајко рођена!
Узалуд је за њом јурио, узалуд псовао. Метлица му је стално измицала и одлазила онима који су мислили и на друге. Трчао је и трчао, већ је и
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Први се на видику појавио Ђоко Потрк. Јурио је друмом као да га вија рој пчела, бијесно псето или какав Глигорије црквењак с тољагом на рамену. — Стој!
Већ преко тридесет година ратовао је са сеоском дје- цом. Први дјечаци које је јурио око живица већ су били одавна зрели људи, а сад је пољар јурио њихову дјецу.
Први дјечаци које је јурио око живица већ су били одавна зрели људи, а сад је пољар јурио њихову дјецу. Наравно, није ухватио ни једне ни друге, али се тјешио да ће бар њихове унуке једног дана стићи и
никад у животу ђипио није, дограби се рукама за ивицу јаме и попут зеца искочи напоље и даде се у дивље бјекство. Јурио је кроз Гај као поплашено ждријебе, али му се од страха све чинило да он то још увијек стоји у мјесту, крај страшне
Између дрвећа указа се у трку пољар Лијан. Бјежао је стреловито како ваљда никад ни један старац није јурио: сијевају му широки опанци, омахује торбак, шешир му набијен до носа, штап стегнут у руци. — Овамо, овамо!
— Ено неког! — повика Ник послије неколико тренутака. Кроза шуму је лудачки јурио некакав чича с натуреним шеширом. Једва га препознаше. — Па то је пољар Лијан!