Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Та он нам је био харамбаша... А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
и то чудо прича — диже руке дјед предајући се поново разгаламљеном неуништивом животу, који је тако бучно и безобзирно јуришао чак и на њега, новопеченог свеца.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А како ми се промени дечак за родну земљу кад поче битка, јуришао је, полетан, смео, одбране наше оштрица бритка. Да, ја сам љубав улила сину за другу мајку, за домовину.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У крађи и нападима био је плаховит као олуја. Јуришао је без размишљања, као бесан курјак у стадо, на мирне домове; и поклао би све, да, се Вујо није старао да уз њега шаље
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Како сте се онде били, Како сте се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао; Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине — Дирнут ханџар из корице.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ако и паднем, барем сам кренуо. Јуришао на немогуће. Одважио се. Значи, својом вољом, а да ме на то није натерала никаква невоља, потреба и морање.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
новој слави, На Тимоку и Морави, – Како сте се онда били, Како сте се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао: Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине – Дирнут ханџар из корице Или
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Руса и Турака! — ускликну дјед Алекса. — Сјећаш ли се, пољару, ти си био Осман-паша, а ја генерал Скобељев, па сам јуришао на Плевну и разбио ти нос. — Е, то су већ игре од прије шездесет година — одмахну пољар.
— Како да није — повика Лијан. — Знаш како су Босанци у рату говорили: „Док је рума, биће штурма!“1 Како бих иначе јуришао на она проклета спадала, не будем ли се поткријепио ракијом.
— Чак и наша мирна Луња. — Ех, опет женско! — зловољно смрси Стриц. — Баш ми је оно за неки бој. —А ко је јесенас јуришао на дјед-Алексине љестве кад си ти бјежао уз букву? — опомене га Јованче. — Луња је била храбрија од половине дјечака.