Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Дакле, друже? — Да, кад се мора онда драге воље! — Драги Јуришићу, теби је лако, сам си. — Ником није лако па ни мени, — одговори Јуришић.
Ја не верујем. — Онда је друго било. — Онда је друго било? Зашто? Али, чекај знам зашто. — Мене је стид од тебе, Јуришићу. — Па добро имам и ја вереницу... Послушај ме, ето повуци ону молбу, повуци је сместа. — Ти имаш вереницу...
А све би то требало рећи томе Јуришићу кад би он био као други људи и кад би се човек њему могао поверити. Разумео би он тада, морао би разумети шта значи то
а до Јуришића искрпљена девојка са већ исушеним шкрофулама и погледом стално управљеним кроз прозор, али тако да се Јуришићу чинило као да она стално гледа у њега.
Али нека, ја ценим човека који зна да чува тајне свога пријатеља. А ви како, господине Јуришићу? — Па тако, гађају нас и гађамо; убијају нас и убијамо. Увек исто, ужасно исто.
Жена која је веровала у човека па се разочарала, јер он то није био, на то има права. Чујте, господине Јуришићу, ја волим човека, ја волим јунака, ја волим . . . ја волим храброст и снагу.
— Мили мој — говорила је вереница Јуришићу кад су остали сами и грлећи га нежно онога дана кад ми је мама рекла да је стигло твоје писмо, после толико времена,
Спокојство, мир, то је све, и други нека тражи своју срећу. Јест, други, а ти, Јуришићу, главо, упамти ти ниси ни рођен да у њу верујеш и да се у њу надаш“ Сутра дан, онако неиспаван и уморан, нервозан и
ћебад, блузе, карте, бусола, поигравају, тресу се, дрхте, прете нешто као да имају душу, и ако су мртве, па се Јуришићу учини ужасно, као да све оне у глас вичу. бежи, бежи, бежи Јуришићу бежи где знаш! Он јурну на поље.
бежи, бежи, бежи Јуришићу бежи где знаш! Он јурну на поље. Тамо у даљини, иза високих модрикастих таласа Бабе планине, кроз расцепљену облачну
А Београд расте. Гле, како расте Београд ужасно и шири се, сам по себи, унутрашњом снагом. А ја? Где срљам ја? Јуришићу, где срљаш ти?
Јаој, куда ћу? Не знам. Јуришићу, ти си трулеж. Један, два, један, два, два јадан... Зуби су му цвокотали, а смрзли нокти болели га. Он зажели да пуши.