Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
А постеља тврди ров. Дум монтус абсцендеро, Пси, кад јурнем устрану, Цанес нихил хабео. Од трке одустану.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— То је страшно! — рекох и стресем се од ужаса, и дође ми да јурнем на југ земље и да се побијем са Анутима, јер ме тако заболе страдање невиних, мирних грађана од њихова варварства, па
Свега ме обузе народни понос и сујета да осветлам образ свога рода, и јурнем пред судницу, па викнем: „Шта хвалите вашег Леара?... Ви још нисте ни видели јунаке!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јуче, смотрих ја кад је искочила да подметне суд под олук. Јурнем кроз сву ону луду кишу, прескачем као јарац — јака киша па иде на сто рукава — и таман стигох до Розе, кад она одмахну