Јакшић, Ђура - ПРОЗА
ти нису заборавили... ти не могу заборавити! Онај мали господин даде знак куварима да сипају. Гладна сиротиња јурну без свакога реда на казан, пружајући својим сувим рукама гараве лончиће; а онај мали црномањасти господин, љутећи се
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај? Пали, море!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И најзад он паде ничице и покри лице рукама... Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... Наскоро дође к себи.
!... У том изидоше на пут. Лазар виде да су близу хана... Напреже сву снагу и јурну да побегне... Али га Маринко стиже и ухвати за врат. — Пре би од муње побегао него од мене!
— Збогом, сане мој... Снаго, поуздање моје!... Девојко моја!... Па се окрете и јурну као вихор... Хтео је сакрити сузе које га гушише... Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.
Један Турчин мину мимо њега. Он опали и Турчин паде. Други један јурну на њ са голим ножем. Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...
Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?... Ја... И Маринко се сруши као подсечен пањ. Алекси само јурну крв у главу. Он не знаде шта учини. Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље.
— Зликовче! Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. То га освести... Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. — Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме!
— Говори! Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?... Да му се ниси заверила, несрећнице?... Јелици јурну крв у главу. Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују. — Говори!...
— Куда ли ће? — пита Зека. Станко стојаше као колац. Поглед му се стопио у Јелицу. Наједанпут јурну као кобац. Зека га не може ни сустићи... И у тренутку стојао је пред Јелицом...
Грозница га чисто поче трести... Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...
Бабо се сад и сам наљутио... Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... И он јурну Турчину. Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи. Није знао где главом удара...
И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... Док се једном и његова врата не отворише. Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим. Сиромах Алекса поче свест губити. Очи му засенише од сјаја белога дана...
Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!... Ако нећете ви, ја идем сам!”... И јурну тамо... Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али једновремено, муњевито, као пантер, из оног страшног става животиње, Христић инстинктивно јурну и сам оном прозору. И са ужасом, тог истог тренутка, ухвати он један заводнички осмејак упућен његовој жени.
пешкир, паде на исто место, потону, али прва изађе и понесена оном бујицом, исколачених очију и раширених ноздрва, јурну низ воду.
бежи, бежи, бежи Јуришићу бежи где знаш! Он јурну на поље. Тамо у даљини, иза високих модрикастих таласа Бабе планине, кроз расцепљену облачну завесу, један
Дакле освета, ужасна, крвава освета.“ И онако зверски згрчен, стегнутих зуба и песница... он јурну међу онај свет, али у сред оне гужве наједном заборави шта је хтео.
“ Онда он потрча, па се клизао, посртао, претурао, опет се подизао и трчао. И све тако до онога стана на Дунаву. Тада јурну унутра, журно заседе за сто и онако смрзлих прстију, модар, испијен, искривљен, побеснео стаде писати.
А кад је пусти јурну у своју собу и закључа се. Онда стаде на сред собе, закашља се грозно, зацерека и рече: — Ја сам срушио сву мудрост
Црњански, Милош - Сеобе 2
А ето, требало би само да неко откључа ходнике и да ти несретници јурну на врата и дохвате се шумарака на падини, и долине, која се отвара у Аустрију, а води још даље, у Хунгарију.
Нема те пехоте која ће издржати, на месту, кад росијски коњаници на њу јурну. Колегија међутим ствара пехоту. Исаковичу се може десити да, и у Росији, оде у пехоту!
све, али кад га јахач натера на препону, коју су звали „зид“, скрену, а кад га јахач поче ударати у слабину, бесно, јурну на идућу, и тресну јахача, колико је дуг, на препону. Пуковника изнеше. Био се јако угрувао.
Све је пљескало. Пре него што је могао ма шта да помисли, осети како животиња јурну, на седму препону, коју су називали „гроб,“ а који је био још виши зид, у воденом јарку, тако, да је човеку изнад
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Жућо од великог чуда прогута лаж коју је управо хтио да каже, па онда, да се не би осрамотио пред кокошкама, јурну пуном брзином према мачку Тоши урлајући: — Опрости се с репом и ушима, више их нећеш видјети!
Милићевић, Вук - Беспуће
Људи с уздигнутим јакама, и жене, прихватајући сукње, журили се, трчећи и тражећи заклона. У кавану јурну нагло једно мноштво људи, налазећи једва и с муком мјеста.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
ја ћу сву ноћ — ах, ноћас! А опет то „ноћас“ било је... Она се сети шта он мисли под тим „ноћас“. Крв јој јурну. Хтеде да устане, виче, али није могла. Једва се дигла и одмакла од Ите.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Пшеница! Ура!“ Пијетао скочи — радосним сјајем бљеснуше очи, па увис ђипну, весели бата, главачке јурну право на врата. Тренутка истог Мудријаш — пљес!
“ Делија Мачак заигра брком: „Нисам се, Лишче, надао вас!“ па јурну равно, олујном трком, откуд је чуо другарев глас.
“ „Куда би, шта би?!“ — Жућа се пита, видокруг мери смрачен, па јурну млину, кроз врата сину као из топа бачен. Покоран, миран по први пут скромно се сакри под Тришин скут.
„Ево и дана, враг је у торби, бјежати ваља скоком!“ То рече, врећу на леђа врже, па јурну њивом што може брже. Застаде мачак у пола приче: „Чујеш ли, Жућо, друже, тако ми репа, мени се чини, кроз њиву
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Рекосмо му да седи и да се не замара. — Море, људи, није мени ништа! — он скочи, али се загрцну и крв му јурну на уста. Мртвачко бледило се расу по лицу његовом и он се наслони на земљани зид.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
отвори, погледајући узгред Гојка, који стајаше снужден, збуњен, гледајући тупо како Друг отвара прозоре и како споља јурну хладан, оштар ваздух. — Шта радиш ово, за име Бога! викну Веља чудећи се, па га својски нападе за ову нечистоћу.
Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби... Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...
Један дечко стоји и гледа га... — Где је... соба... Љубица? Викну Гојко и одмах спази једна врата и јурну тамо. За то време чини му се да чује дете где говори: — Повратила се... била јој мркла свес’ ... »Шта ово...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Реч странац имала је утицаја, и момак одмах као смушен јурну у министрову канцеларију. Министар ме одмах прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, кажем
— Доле с кукавицом! — — Да се избаци напоље! — Доле с њим! Раздражена маса млагиx, јуначких грађана јурну на изнемогла старца, те га у јарости почеше ударати и вући.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
бакрача па се узвије и заљуља и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....
— Пуцај! Као илински вихор, заљуља се и завитла се цела ова леса од народа. Све као бесно, као острвљена звер, јурну за бегунцима... Само осећаш како фијуче ветар поред ушију и тутњи земља, а на очи све више наилази крв...
Сагосмо се сви и заклонисмо за трње, а Љубиша јурну навише, десно од нас. Кад се одмаче далеко, изађе из трња и пође чистином врљикама. Онај иза чатала узе га на око...
Ми да полудимо од изненађења. — Дошле новине! — Ево исправке! — повика неколико гласова. Свет јурну гомилом и све се згрува око једног стола.
И Христа би за новац продао... Оно што се мало пре заустави чича Пери под грлом, сад одједном јурну у главу, од чега му мозак стаде да ври, под теменом му поче нешто да кљуца, а на очи наиђе нека суморна магла.
У глави му беше само једна једина мисао: — дреновак!... Као муња јурну он к палици, докопа је у обе руке, издиже у вис и дрекну неким неприродним, животињским гласом: — За Христа Бога и
И као да из целе ове мешавине веје оштри самртни дах... Ветар јурну у собу и дохвати болесниково увело лице, покрете му влажне власи и пирну преко врела чела, по коме се поређале грашке
?« Ах, тешко је! ... Вуче се као сенка, оборене главе, помућених влажних очију, бледа лица. Неки пут одједном јурну сузе, па лију, лију... Освану злокобни дан. Ала се тета променила.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Губите се, нећу исти ваздух да удишемо. За њима врата остадоше отворена. Ветар јурну у собу. Псето лаје љутито и изгубљено. ...
вечерас, некако доживи, да заборави свађу са оцем, да она не постоји, дао би све знање, идеје, каријеру, све би дао. Јурну по соби. Мала му је. Не, све је ово селачка идила и прошлост. Наш живот треба да буде нешто сасвим друго.
— Ми ћемо да их отрезнимо. — Народ се боји пијане војске. Многи хоће да иду кући. Аћим јурну из суднице и викну: — Ко је тај са срцем кукавичким и издајничким? — Галама умуче као потопљена.
Тола јурну с тољагом на официра и тресну га по глави. Пре него што је стигао да исправи своју стрељачку грешку, официр паде и крик
Из сокака с подигнутом секиром истрча сељанка, лице јој се завезало у чвор и стисло у потковице вилица, па без речи јурну на војнике, ови се распршташе, њена секира полете и зари се у снег; жена застаде тражећи мету ударцу, виде џелеп коња
њена секира полете и зари се у снег; жена застаде тражећи мету ударцу, виде џелеп коња привезаних за плотове и јурну на њих. ...Алал ти млеко, сестро!
Можда је и Ђорђе посумњао? Можда се он претвара да је пијан и да спава? У Толу одавно сумња. Скочи, остави виле и јурну натраг. Па одједном застаде: неће она да живи с њим, само док дете роди, само Док затрудни, једанпут, једанпут.
— Постаје сигурнији и тврђи. Она јурну ка вратима, трже браву, намакао резу! Сва снага сјури јој се у стопала, стаде.
Не осети кад устаде и јурну у послове. ...У тишини и мраку, за столом пуним костију, разбијених чаша и бокала, и мокрим од вина, седи сам Ђорђе;
А побегао би. Не може. Мора да се довуче До дрена. Паде па скочи као да је у гроб упао. Јурну. Онда се стварно стровали у ископан гроб. Падање је кратко трајало и трњење од удара остаде у њему.
подрхтава, тупо и гњецаво сударају се вилице, први пут он хвата дна бледа месеца што никад нису престала да се грле, и јурну руком у дојке, да згрне у себе сву топлоту и нежност коже коју никад сунце није видело, па да гази земљу топао и млад,
А тада наступише и рђаве године за чиновнике. Народ кука на њих и странке дођоше. Народ јурну у странке. Сељаци нањушили мрс, јер од свих каса, државна је најдубља. дођеш ли на власт, дижи!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кроз отворену капију јурну непријатељ у варош, али наиђе на очајнички отпор. Ту је, успркос опште забуне, капетан Шмит прикупио храбру чету
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
нечим страшним, тупим, онда обема песницама једновремено са обе стране у вилице и слепе очи, осети како му сва крв јурну у срце док се у свести све поново замрсило.
И сва му крв опет јурну у срце и сав, дотле скривен у дубокој некој тајни, крвав, страшан слом негдашњег поноса букну му пред очима као
А болестан ваздух нагло јурну напоље, ствари понова засветлише, очи понова оживеше и човек, раздраган али пажљив и замишљен, гледаше како оздрављаше
Јер, ако ти лептири понова јурну у главу и кад поново настане вејавица свршио си, готов си.“ Он је био црвен као рак, он се није смео противити.
Зачуди се тако некако да застаде. Онда се као намах присети и чисто јурну, да је изгледало као да је врата новога живота отворио, те би сад читава три метра могао увис поскочити.
А кад воз јурну пуном паром, он сасвим неочекивано и врло гласно прсну у смех, који је личио на јецај; онда се наједанпут опет уозбиљи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као кип. Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу.
То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста топлина по целоме телу.
Ђурица скочи из заседе и, зверајући десно и лево, јурну напред што брже могаше. Тек кад се дохвати Венчаца, умери корак и, чим зађе у шуму, паде под једну лиснату букву.
Одатле јурну напред, док измаче далеко на чистину, па онда, обрнувши се свуда око себе, стаде да виче за помоћ. — Шта хоћете ви од
Пљусну крв низ лице Ђорђево, а он истога тренутка, као звер, јурну на зликовца и удари га ножем у раме. Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога
Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа. Ђорђе, угледавши свога љубимца у крви и за њим замахнут нож, јурну као рис на Сремца и сјури му нож у груди.
Марко, видевши да удари кћер уместо зликовца, паде у још већу јарост, па истрже нож иза појаса и јурну на њих. Ђурица се ослободи од Станке, прискочи старцу и стеже га својим снажним рукама, као утегом.
Па то је она и довела ове курјаке !... Јест, ено опет показује !... А-а-а !... узвикује он у себи, а крв му јурну у главу, наиђе на очи, обневиде..
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
каткад људски запарају крици — Он крај мртвог брата врши обред свети: Пољуби војника, свећицу запали, Поново устаде, јурну својој чети Онако узвишен и онако мали. Све се то десило брзо и у часу.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Тако ми Бога, на кулу ћу! — подвикнуо поп ово на арнаутском, па мимо домаћине јурну на врата и уза степенице на горњи бој.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ТРАЖЕ СРЕЋУ (Од А. Родериха) Хучно, вревно, раскалашно, уз благослов вражи Јурну у свет руља нека, да срећу потражи.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Реља напреже сву снагу и јурну преко сметова према пламену који се високо у небо дизаше, повијајући се под ударцима вјетрова сад на једну, сад на
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
''Грех је отац Среће, Бол син Величине!'' И, док покајници у сузе су бризли, С ножем у ноћ јурну, крикнув пун силине: ''Уријина крв ће очај да ми спере!'' А Град Свети спава под велом тишине.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
' И он им допусти. Нечисти духови изиђоше те уђоше у свиње и крдо − отприлике две хиљаде свиња − јурну низ обронак у море те се утопи.“ Знам кога си послао у свиње. Наше сусетке апиште. Рекао си им: „Идите!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' је пану снажна воља, А љубавне муке тешке, И Љубецки јурну пешке Као јелен преко поља! Зачуди се пана млада И не може да се сети, Шта Љубецки чини сада? А Љубецки већ на мети.
И ради кравара јадног?!... Кметица очајно скочи, И просто пољаном јурну, покривши рукама очи. Она је бежала дуго, док, најзад, уморна клече, И виде пољане пусте како их увија вече, И страх
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Гле, силеџије! — рече стена кад извор јурну да кроз њу пут пробије. — 3ар ниси могао замолити да ти сама дам пролаз? — Откада сила бога моли?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ехе, биће то нешто друго. И заиста, из љескара, умјесто птице, испаде дугоног бос дјечак и трком јурну у сјеновиту дубину старога гаја између голих и правих букових стабала. Куд ли то дјечак отрча, на чији знак?
— Добићеш половину и ти и онај твој друг! — разгоропади се учитељ, па јурну према посљедњој клупи, али Јованче истог тренутка трком допаде до отвореног прозора и попут лопте искочи напоље.
Сви за њим! Читав разред, као да је једва дочекао ту команду, весело јурну напоље и просу се низ двориште у правцу густа љескара куд је умакао бјегунац. — Држи га! Држи гааа!
Један преплашен зец искочи испод ниска жбуна и јурну некуд удесно. Стриц се нададе за њим. — Ето га тамо! Држ, не дај!
Куја скикну и одскочи у страну. Николица плану и пусти узицу. — Е чекај сад! Жуја, држи га! Куја заурла и јурну за Стрицем. Дугонога дјечачина, видећи да нема шале, скочи до првог стабла и хитро се успуза на дрво.
Држи сваки свога! Шаролика војска очева, матера, тетака, стрина, стричева, дједова и разних других рођака јурну с тутњем, дреком и виком витлајући сваки својим опужјем. — Јуриииш! Јур...
Јованчета неко пограби за јаку, али он се снажно истрже, јурну у колибу с кубуром у руци, проби главом супротни зид и попут метка излети напоље.