Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А Брзокус бјеше и фра-Брне (ИИИ), (1819, † 1838, †† ?). Овај пошљедњи имао је три брата: Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: Кушмеља, Чагаља и Шунду.
Ћипико, Иво - Пауци
Бесвјесно се подаде тузи и, онако без мисли, крену даље... У ходу наљезе на Јуру и сестру му Марију. Стајаху прислоњени уза зид, у мјесечевој свјетлости. Он им назва добру вечер и устави се код њих.
Још има у људи, ваља даће... Имају се од чеса наплатит'. И нато умокоше и упутише се прама селу. У путу Иво ухвати Јуру испод руке и, разблажен, стаде да се извињава: —Зар се љутиш на ме? — упита га. —Зашто?
Не потраја дуго, кад зачу путем пањкање звонцета и клопот живога. Он се надвири иза ћошка од куће и опази Јуру, који пред собом гоњаше мазгу. За њим узастопце ходало је магаре погнутих ушију, и цура, сусједа му.
Погнувши се, уљезе унутра. Кад се смјестио, између друге чељади угледа Јуру и сестру му Марију. Нико не проговори ни ријечи. Сви очекиваху напето што ће надоћи...
Одавна већ вукла га жеља да се о свем обавијести што се тицало његова села. * У ходу, на путу у варош, Иво сустиже Јуру. Младић је јахао на мазги и непрестание је гоњао да боље иде.
Изишли су момци, дјевојке и дјеца; изишла је постарија чељад да се опросте с путницима. Домало ето и њих редом. Јуру и Марију прати мајка им. Стари Грле води за руку своје једино дијете од друге, већ мртве жене.
А да, — сјети се она, — ћер старога Анте удаће се за онога Јелића ча је из Америке доша. А јур је стар! —А оставиће Јуру? — зачуди се Иво, и у исти час бјеше му жао младића. — Ето хоће, а није право! Ко би се био од ње надао?!