Употреба речи јустинијан у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

) — Зборник права, збирка римског права коју је у ВИ веку приредио цар Јустинијан (Институције, Пандекте, Кодекс, Новеле) котиљон (фр.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

»Јустинијан!... зелени и плави!...« Како се то још јутрос није могао сетити, те се бар не би морао досад овако мучити. И то се још

Све му је то магловито као заборављени сан... А Византија... Јустинијан... шта то би?... А сан?... — Е, ђав'ла! Шта се мислиш, синко? поче старац да га опоравља. Знаш: Карло... но?... који?.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

И Срету обузме нека милина и неки понос. Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како прича историја, стао задовољан пред своју задужбину, цркву Св.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Те сви широм свероваше да је то доиста Христос месија... После, за грчкога царства, Јустинијан цар онај камен на ком но је Христос одмарајући се код бунара седио, и оно грло — бунарско ушће, скиде, те донесе

И тако у гладну годину предржа и прехрани Солуњане довољно. 6. Прах на дар Свакад споминат у Грка цар Јустинијан, што је начинио дивну и красну велику цркву у Цариграду, што се зове Аја Софија висока (по српски рећи се, тој цркви

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности