Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наравоученије Да бједни просјак и оскудни убог од јутра до мрака ни о чем не мисли разве како ће глад своју утолити и празну утробу задовољити, нико се томе неће чудити; али
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Или си мрачна што знаш да горе има Једно још мрачније сунце, из кога бије зима? Или знаш таму јутра које не осване? И колико пепела од једног сунца остане? 2. Је ли твој сјај твој говор?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— То је било лицем на Св. пророка Илију, 20. дне јулија 1805.; тај је бој трајао ноћом, и од јутра до четири сата после подне; — да у Ужицу ни једне куће или зграде ниси имао видети. (Кажу да је било кућа 5000 турски̓.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. Али се небо затворило!... Молише се богу.
А оно у ватри, бунца и не разбира се. Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље. Четвртог јутра дете богу душу. Једва дишуће, као мишић. — Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. — Да зовнемо, да зовнемо!
— Иди и пази! — Добро, ага. — Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. — Хоћу, Иво, хоћу!... Баш сам гладан. И уђе у кућу.
Поп махну руком, те га пресече. — Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала... Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео... Па реци ми сад шта мислиш. Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио.
Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: — Ама, море, шта је теби?... Станко не знаде шта да одговори.
Чувам и себе и људе. Сваки час изазивају на мегдан... Има међу њима неки Мујага из Сребрнице. Додија ми сваког јутра и вечера!... Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.
Једног јутра рече Станку: — Ја бих ти нешто рекао. — Шта? — пита Станко. — Мени, брате, овде додијало. Ја бих ишао у Парашницу.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И много пута, у јутра, без моћи, Пренем се као из оловних уза: Ја не знам шта сам сневао те ноћи, Али ми очи мутне, пуне суза.
где се мрак и светлост дели, Замрзнуће мирно суза задњег јада, Јада што се никад, никад нисмо срели — У сунчана јутра тражећ једно друго Крај зелених река; или ноћ кад броди, И док месечина непомично, дуго, Лежи хладна, бела, на
Сва копља јутра дуж неба, Сва платна дана по долу... А обед од вина и хлеба, И лампа, још на мом столу... Да ли је могао проћи
НЕДЕЉА Већ зора сребри хумке риђе; Пођоше најзад небом смело Сва бела стада јутра; сиђе И Недеља у немо село. У цркви мирно држа свећу; На раскршћу, у хучном долу, Додола та је, сва у цвећу,
И та тамна жеља негде у дну груди Расте, кô поплава какве мрачне сене. И свакога јутра будна је пре мене; И често загреје, и често застуди. У души засветли... које је то доба: Зора или вече?
И да ли је свуда Само тамни бездан где твој фар засија? ОПСЕНА Ти си као звезда једног јутра славе, А у мени оста као црна рана; Ти си триста врела што брује и плаве — Да сва буду једна суза отрована.
И док гради своје неизмерно дело, Пристижу је јутра и подневно сунце. Али прсти руке, незнане и чудне, Не мирују.
ИИИ Ти си лука где се савију сва једра, Пут куд бесповратно пређе нога наша, И седам влашића једног јутра ведра, Последња молитва и последња чаша.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али што се мора — мора! дакле, оне ноћи, јутра, који ли је ђаво био, ја сам се мислио и тврдо сам одлучио да није поштено од мене играти се њоме кад не смем да
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Растадоше се љубазно, и оде свака својој кући. Ах, како је лепа недеља у селу! Лепа од ранога јутра па све до понедељника ујутру.
И у вароши, па има неке разлике између радног и недељног дана, али никада тако као у селу. Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник. Испред сваке куће почишћено и поливено, а све мирише на мокру прашину.
« тешила се Јула, ал’ Шаце никако нема, тако да се Јули учини ово неколико дана читав век. Једнога јутра тих дана устаде Јула врло суморна и расејана. Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору.
! Газдачка је ово кућа, роде, ти само изволевај! Та стек’о је мој покојни Лала, радио од јутра до мрака, и стек’о доста, да ти сада не мораш радити, него ти само, Нићо, изволевај!
и незнатна, с врха брега, па на подножје стигне као огромна лавина која затрпа читаве куће, — тако је и тај глас од јутра до увече нарастао и формално затрпао поп-Ћирину и поп-Спирину кућу!
Осећа се човек под њим као војник под прокислим и мокрим шатором. Ситна киша сипи, сипи поваздан, од јутра до мрака, и целу ноћ бије монотоно у прозоре, и ујутру опет осване облачно небо, киша и блато; и видиш само покисле
Какав зуб избијен! Какав зуб! Као да се тако лако вади зуб! Вуку паора од јутра до подне док му ишчупају зуб, па још с драге воље пристаје човек (и онај што му ваде, и онај што га вади), — па једва
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И, од тада, чисто се променила. Дошла лепша, чистија и вреднија. Од јутра до мрака трчала је, просила, доносила. Но, само више није излазила у варош, ни на гробље, међу просјаке.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Стежем твоје мале... које ти најволиш, молим да ме оне утеше, али и оне плачу са мном, јер их ни овога јутра нису гризла твоја мушка, рујна и топла уста. Дођи, ох дођи, они те чекају, твоји дивни црвени цветићи.
Африка
То беше сасвим друго небо. Тога јутра сам без шлема прешао преко сунчаног простора, а већ сам по подне имао и главобољу и кијавицу; опомена да се треба
Залуд га убеђујем да ме ту факт занима. Покаткад вода, којом свакога јутра перу брод, окваси нам потпуно ноге. Тада се седа Вуијевљева коса накостреши од срџбе и он ларма к'о наљућена деца.
Као млади пси они се само преврћу, сами са собом непрестано, и смеју се и радују својим покретима од јутра до вечери. Играју својим телима као најлепшом играчком.
Чудна врућа магла, расцепана по плавој бистрини шумског јутра, у којој и сваки листић изгледа прецизан, а ситна песма колибрија као бучна ларма.
Заказано је било да сам у осам на обали. Сам шеф послао је још од раног јутра човека који има да је изгледа. У часу кад смо силазили реци било је око пола осам.
Ујутру, док се још поливам хладном водом, сувише хладном у ова хладна јутра, Н. долази да види да се нисам успавао. Али када су све ствари упаковане и када су се бојеви удесили, и стегли од мене
Од ране зоре буди ме улетање птица и онда дрхтећи још од сањивости искачем под слободно небо; чудно и смешно у јутра као какав лик у узбуђењу.
Време се, међутим, нагло мења. Од јутра до вечери, и од вечери до јутра, почињу падати кише. Ветар дува. Немогуће је изићи на кров на коме је одједном грдно
Време се, међутим, нагло мења. Од јутра до вечери, и од вечери до јутра, почињу падати кише. Ветар дува. Немогуће је изићи на кров на коме је одједном грдно хладно.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гарсули је прелетео погледом, овлаш, официре и понудио им љубазно да седну. Он је, тог јутра, решио да се разговара са њима на неком чудном језику, који је био мешавина немачког, словинског, који је у Млецима
Ту је био простран трг, са спомеником Светој тројици, трг који је носио име једног хунгарског витеза. Од раног јутра, на хипотенузама и тангентама трга, парадирали су ту шиљбоци фон Енгелсхофена, као војници од дрвета.
Они су држали, код „Златног јелена“, једну од најраскошнијих соба, а тог јутра, кад се ова прича о Исаковичима наставља, први су се будили.
Варвара рођена Стритцески, Петрова жена, била је дознала, од Енгелсхофена, да ће Павла, тог јутра, одвести из Темишвара, на путу у Градишку.
Тако се онда десило да се жена Петра Исаковича, тог јутра, прва будила и да је почела и свог мужа да буди. Петар је лежао, полеђушке, на постељи, са рукама извијеним над
Па се пробуди. Вели, устаћу кад сат фратарски одбије четири. И устане, у четири. Тако је и тог јутра пробудио жену, а затим је успављивао децу, посматрајући жену, која се умивала.
Велики квадрати зелених егзерциришта, све до Темишвара, били су тог јутра празни. На чардаку, браћа су се склонила, у хладовину, на једној, а њихове жене на другој страни.
Дан је био топао и багрем је мирисао. Све се у Махали чинило мирно. Трифун је седео, очекујући жену, нестрпљиво, тог јутра, са главом у диму, који се ковитла и колута.
А нарочито, што има тако лепу децу. Једног јутра јој рече и то, да он са њом разговара као са неком сестром и да другаче не би ни могао.
Најзад је и дан поласка освануо. Дан ведар, топао, у сунцу. Исакович се, тог јутра, био пробудио, рано, боље рећи, те ноћи, уочи поласка, једва је и ока склопио, па је размишљао, шта ће и како ће.
Ако га ухвате, и мушкетају, у неком јарку, хтео је да га опраног нађу. Имао је, тог јутра, чудан осећај, да је дотле путовао по једном свету, а да га Трандафил, сад, премешта у неки други свет, у који није
снова, Исакович је имао и даље, преко целог дана, да се, на доксату, крије од комшија, па да прелеће погледом, од јутра до мрака, преко кровова. Вијена је димила испод њега из димњака. Дани су пролазили.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
„Неначета вода“, вода која је с јутра донета и није још употребљавана, служи им за предсказивања као и за лек. Има људи који имају зле очи, у другима су
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА: Али, забога, Милане! НОВАКОВИЋ: Па да, признајем и сам да је то ситница, али, ипак, непријатно је то свакога јутра подсећати ме на првог мужа. РИНА (грлећи га, слатко се смеје): Боже мој! Боже мој!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
на прозор мамине кухиње и промоливши унутра своју црвенокосу главу изрецитовала да је оно упалило: Меланију су тог јутра видели како полази од куће смешећи се свима редом.
Она је почела да гунђа и то ме је подсетило на све оне године у којима сам од јутра до мрака слушао њен глас. - Исти си на свога проклетог оца!
Црњански, Милош - Сеобе 1
При слабој светлости жишка сад, он је виде, онако збуњену од сна, и схвати да ће овог јутра, при поласку, са њом бити најтеже.
Над брдима и шумама међутим, што се љубичаста указаше, лево, могао је већ да наслути светлост сунчаног и чистог јутра. Задржа зато кола код једног реда високих јабланова.
Иза плотова те куће, где су кроз дубоко блато товарили лађе, од јутра до мрака, склонио је Аранђел Исакович последњи остатак блага што га дотераше са љубичастих падина Шара и пашњака крај
Отуда, она је могла да гледа од јутра до мрака ток реке, цветање острва и промене небеса. Изузев час ујутру, кад јој је долазио један стари хећим из
У развученим, искривљеним, двојним редовима, дизао је прашину као стока, обилазећи села и баруштине, газећи од јутра до мрака песак, ливаде и блато.
разбарушеним косама влати сламе и сена, миришући на лој и барут, мажући своје ноге, ножеве, пушке, фишеке, каишеве, од јутра до мрака, вежбајући при том, пре подне пуцање плотуном, у три реда, а после подне парадни поздрав врховноме
Покаса право у ту загушљиву, спарну, натмуреност јутра, пројахавши поред ергела Беренклауових, великих наслага руда и точкова, џакова и пластова сена, крај укопаних топова,
боја по стварима, и све јасније сенке гвоздене решетке прозора, иза завеса, које беше навикла да гледа, иначе, сваког јутра.
Наслутио је да му је цео живот до тог јутра био сан, а да ће сад почети живот сасвим други. Стигавши дома, љубазно и тужно се смешећи на свет који се беше искупио
У селу се све избезуми од његових прича. Плакало је и старо и младо и лелекало од јутра до мрака. Ананија се први смилова на њега и, на запрепашћење свих осталих, поклони му овцу.
Уосталом, нашто причати како се Славонско подунавски полк, тог јутра, осрамотио? Узме ли се у обзир да су трчећи официри успели да саберу и смире пук, који беше натрчао, сав задихан, чак
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ова смеша ваља да се пије три јутра узастопце, па ће млеко обилато пристизати у дојке.⁹ Неки обичаји у оквиру „бабина“ такође имају за циљ да породиљи
(Вук, бр. 1212) — За рана се познаје у којој води може сир бити. (Вук, бр. 1389) — Из јутра се види какав ће дан бити. (Вук, бр. 1623) — Младо се дрво савија. (Вук, бр.
детињство на читав каснији развој говори веома много изузетно лепо обликованих пословица („Младо се дрво савија“; „Из јутра се види какав ће дан бити“; „У јунцу се во познаје“).
За операционализацију ове варијабле у Упитнику 2 употребљене су тврдње које у виду пословице износе поменути став („Из јутра се види какав ће дан бити. Да ли ово важи и за децу?“ итд.). 5.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О МЕРОПАХУ Меропах да ради у недељи два дана пронијару, један да коси од јутра рана, један да у винограду копа; један по жези, уза летњу јару, да камење носи на друм цару; један да на жрвњу меље
митрополити и владике сете сеница, са сунца изгнаних веселих просјакиња што огрнуте само шалом измаглица у јануарска јутра сиња дрхте испред паперте. Да птице небеске не падну у забораве.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А била је тек 1943! Свакога јутра одлазио сам на нашу реку и чекао савезнике да се искрцају. Река је била плитка и у њој су живели пуноглавци.
Стигло вас је преко ноћи, прешло преко првих златних мостова у вилици и бора на врану. Сазнали сте то оног јутра пред огледалом када сте утврдили да вам је све више времена потребно да повратите своје лице од воска из сна.
— Значи, почело је љето! – Још једно... — рекао је носталгично. Догодило се да је баш тога јутра, у аеродромском тоалету, разгледао своје лице уништено раним јутарњим летом и утврдио да стари.
да није могао ни да помисли како се иста ствар може и њему догодити једнога дана; није ни сањао да ће га можда једног јутра мрзети да прича и да неће имати чему да се радује, да ће исто тако седети потпуно миран и утучен и гледати некуда
виставижном у боји, а он покушавао да из свог просечног талента и лица начини заштитни знак за успех — све до овог јутра на Тераси, када су за две слободне столице њиховог стола седела покрај њих и два пораза, један покупљен негде у белом
прекидајући своју причу, вешт и елегантан, брз и успешан, заводљив и учтив — сасвим другачији од оног који се сваког јутра пењао уз клизаве степенице гимназије, корачајући као коњ кога воде на кланицу.
Гледали су у њу као у дуго прижељкивани сан. Немирне ноћи у сиротињским собама, топлине јутра и све порнографске фотографије којих су се икада дочепали у животу, већ избледеле од многих копирања и додира — све се
Неко је вукао велики погребни венац. Пробдела си ту ноћ у хотелу »Пошта«. На лицу ти се све до јутра гасила и палила реклама за пиво. За три месеца променила си седам кревета.
У трећој кући, нападе те по ноћи газдин син — манијак. Вриштала си. Отказали ти следећег јутра. Нека старица је захтевала да је негујеш све до смрти, и потурала ти на потпис густо куцану страницу хартије.
Никоме не открива да му лева рука покаткад трне и да често изгуби дах. Једног јутра, средовечни бегунац се поново буди у својој старој брачној постељи. Доручак је на столу.
Као да им је помало било досадно. Једног јутра на дрвећу дуж тротоара сазреше чудни плодови — букети разнобојних сијалица. На трговима се појавише џиновске јелке.
Не откривши ни жени ни кћери да је пензионисан, наставио је да свакога јутра тачно у пола девет, као да се није ништа догодило, одлази на посао. Враћао се после три.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Није, дакле, чудо што се тога јутра помишљало да је „принцип“ утекао!... Опћински главари враћаху се зловољни. Конте Пијеро започе: — Чусте ли
“ Седмога јутра након тога нађе баба пред својим вратима све своје и још три оке вуне!... — Једном се нађе у планини убијен човјек.
Сјутрадан рано главари се поново скупише у манастиру. Тога јутра потврдише законик од године 1803, у коме се понајвише потврђују казне за злочинства; укидоше гувернардуство и писмено
Очеву се није поуздано надао; међутијем протече већ тридесет дана, па ни од кога ништа. Свакога јутра устајаше с надањем; цио дан провођаше у томе; свакога вечера, кад би Бајица поштоноша испразнио своје бисаге, дрхаташе
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Свраћали смо кад би ко стигао, разгледали приспеле прилоге; суштина подухвата је била у његовим рукама. Седео је од јутра до мрака у једном тесном собичку на Тргу Маркса и Енгелса, телефонирао сликарима и писцима, напућивао их и надахњивао,
школа, а у својеврсном, „сељачком” дослуху са свим школама, мелодија Груже се издваја као кликтај из светле дубине јутра, као говор који ван себе не тражи повода ни разлога.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Она је чинила утисак светлог пролећног јутра, ширила мирис пољског цвећа, и млади песник је изгледао као млади и распевани фаун у пролетњем цветном пољу.
Милићевић, Вук - Беспуће
И замало му не утече један презрив осмијак. Он се ипак суздржа. Он је страховао од тога првог јутра; бојао се будалаштина, суза.
Тада су се посљедњи пут видјели. Кад је у Загребу једног зимског јутра, још сав дрјемован и у кревету, отварао једно писмо из Угарске, на коме је видио братов рукопис, он није ни слутио што
Његова сила не малаксаваше, изгледајући још дуговјечна. Па и она се сломи једног дана. Једног јесенског јутра, пред свитање, док напољу непрестано пљушташе густа и бујна киша, тргао је дјецу иза сна неки чудноват немир у кући.
Мишљаху да усијеку које дрво још тога јутра; неће ваљда Манојло бити толики душманин да их оптужи ако оздрави. И кад се понапише ракије, одоше кућама прије
И доскора паде опет у постељу. Умрије, иза боловања од осамнаест мјесеци, једнога јутра у мају. Гавре Ђаковић памтио је како је њих дјецу пробудила мати у зору, плачући и љубећи их, како се кућа напунила
И не смједе да оде. Међутим, познанство је било обично и случајно. Срео их је једног јутра у ходнику, машио се за шешир и хтио да прође.
И тако се вукли дани без обиљежја и без узбуђења. Једнога јутра пробудио се касно, уморнији него што је легао; соба је била мрачна, напољу падала киша, запљускујући прозоре.
нечега без снаге и без воље; киша је цурила с презривим, безвољним јадом, вазда једнака, и преко мртве ноћи и замрзлог јутра и дана који је куњао. Како је он тешко сносио тај дан, пун потиштене нејасности и нечега скривеног, на својој души.
Њу је спазио у башти поред Уне, једног благог јесенског јутра са изблиједјелим небом и уморним и благим сунцем које позлаћиваше пожутјелу, старачку, преживјелу траву.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
о погледај лево, Свуда љути бојак и крешево, Тако, брате, од Косова данка Бој се тежак бије без престанка, Све од јутра до мрклога мрака Звека ножа и цика пушака, Низа кланце Црногорац врви, Јô Турчину што удара први!
Ја т' нисам можда чествовала дар, На груди гледај како ми је клонô, Опрости, причина је љуб'ве жар; Јер кад те ј' јутра час са собом понô, Од тебе нема, осим цветка шар, На њему моје пасла сам ја очи, У воду тако њега не умочи.“ 13.
Неке пусте вел'ке дворе, И како га по камену Нагна нешто њима горе, Како уђе већ унутра, Да се стани ту до јутра. 100.
“ Таку речцу вођа креће, Ма језиком већ заплеће. Али грану сад унутра, Кано јарко сунце с јутра: Крчмарово уђе луче, Вељи бокал у наруче. Четовођа у њу гледи, Баш царева града вреди.
уз борове младе, Да погледиш животу назаде, Да погледиш са ти снежни гора, Окле прва забели ти зора, Да се сетиш јутра и уранка, Да се сетиш оног лепог данка; А у вече, у својој старости, Да се сетиш сунашца младости, Да ти живо још
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Ћопић БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ Садржај ЈУТРА ПЛАВОГ СЉЕЗА 5 БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ 6 ЧУДЕСНА СПРАВА 9 ТИ СИ КОЊ 13 ПОХОД НА МЈЕСЕЦ 18 МЛИН ПОТОЧАР 23 КОЊСКА
Бранко Ћопић ЈУТРА ПЛАВОГ СЉЕЗА БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ Мушкарци обично слабо разликују боје, али један такав незнајша у бојама какав је био
Он је у мирна сунчана јутра зрачио тако повјерљиво и умиљато да то није могло измаћи чак ни дједову оку и он би удобровољено гунђао мајући се по
Већ сљедећег јутра дједа отјераше жандарми. Одсједи старина седам дана у среској „бувари“, а кад се врати, ублиједио и мучаљив, он ми
Остао би тако који дан, напио се, напричао, испрегледао дједове самаре и једног јутра, ево ти га обувена и потпасана, љуби се с дједом и утјешно пророкује: — Брзо ћемо се ми опет срести, побратиме,
Добила малу кобилицу. Велика је то ствар била и за одрасле, а за нас дјецу — мани га! — већ смо хтјели тога чаробног јутра а у школу да не идемо.
Уграбе, тако, неком домаћину волове, а он — ко јаднији, ко жалоснији! — запути се већ сљедећег јутра у Дренову Увалу.
Опет као у некакву сну, чинило се забезекнутом Дани. Једног јутра протјерана је цестом према граду повелика група повезаних лопова, хајдука и јатака, окружена јаком стражом.
Одлежао сам два-три дана, блијед и замукао, а једног јутра пробуди ме гласан шум споља и ја истог тренутка скочих из кревета здрав, лаган и радостан.
Од тога се читава кућа солила и дуванила, а Бедо пензионер добијао је сваког јутра чашу ракије и читав дан проводио у блаженом беуту, и не знајући у којој царевини живи ни чији крушац једе.
Натежемо се с њим ево већ од раног јутра, али вајде постићи не можеш. Неће, пас, ништа да призна, па бог. — Хајде, Пане, јабуко моја, признај већ једном,
Дотужили су му већ од раног јутра, ока не дају отворити, али ни он им дужан не остаје. Већ је кокнуо једног поред самог бунара у дворишту, а канда је
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Сачекај барем до јутра, обећавам ти, кренућу ујутру, а стићи ћу ко да сам још ноћас пошао! Шта је три сата јахања!
Још од самог почетка, нисам ја слеп! Е, па, сад је и томе крај! ЈУСУФ: Не можеш да чекаш ни до јутра? То мора баш вечерас да се одлучи? Хасанаго, шта је вечерас? Који је бог вечерас? Што не погледаш мало и последице?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Не осећа умор. Већ једнако, истина не брзо, али полако, дурашно, клатећи се, и сва унесена у посао, ради од рана јутра до мркла мрака. Па поред тога мора и око мене да је.
Проведе онако, шврљајући, радећи по кући. А радила је много, неуморно, од јутра до мрака. И заиста, кућа им је за кратко време у свој махали била најлепша, најчистија и опет пуна свачега.
— Де, де... — заустављао би је, неугодно се трзао гледајући је како од јутра до дубоко у ноћ ради и само о томе послу мисли.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У том је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка
народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена, зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо амо
Ту се сад стану они бости, и боли су се од раног јутра до мрклог мрака, те ти богме у сами већ мрак Дивоња превари некако јарца и баци га са Драгог Камена, и јарац се сав
Сад се стане Дивоња с јарцем бости тако страшно да им је из рогова све ватра сијевала. И тако су се боли од јутра до мрклог мрака, од мрака па до бијела дана и тако три дана застопце, Док се Дивоња није уморио и пао са Драгог
Једнога јутра Мујо устане из постеље, па се стане мислити шта ће и како ће тај дан провести, јер не имађаше у џепу ни цигле паре а
Лалић, Иван В. - ПИСМО
XИ 1976) ПОХВАЛА НЕСАНИЦИ Бесане очи које виде више Но мрљу јутра, шару на тапету, Прочитаће у рукопису кише Читаву повест о будућем лету: За усуд сваког листа једна црта Сведочи
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Јер, драге моје нагло остареле девојчице, нисте ви криве што се живот нашалио с вама, па вас једног јутра пробудио као и обично у пола шест, кад оно — осам банки. Опа! А ви се још питате да ли је 1900.
Али, нека вам буде! Покажите ми, на пример, особу коју желите да оцрним и нећете ме зауставити све до јутра. Коју? Ону тамо? Ха, па то је управо мој тип! Мој покусни кунић! Вежите се и престаните са пушењем — узлећемо!
Гледаћете се тако сваког јутра у огледалу, а нећете се више препознавати, и казаћете сами себи: „Откуд ви у вагону Ли?
После им дофурају „сунца татина“, и миц-миц све по реду, док једног јутра уз кафу не кажу прочитавши новине: „Шта оће ови студенти, ког ђавола? Стално се нешто буне!
као, ја сам познати фригос, па сада треба да ми разбуђују машту), а онда један такав клинац, кога облачи кева сваког јутра, пита лежерно, као у неком филму: „Виски или џин-тоник?
И још сам осећала као да сам изгубила албум са својим најдражим фотографијама са мале матуре! Најзад, једнога јутра, мој човек из киоска поново исплива на површину, као да никада није ни заронио.
предузећа „Млади плам“, што је било пресудно за његову даљу каријеру књижевника, којег је открио у себи једног јутра док му је секретарица чешкала леђа.
Када сам тог јутра полазила на пут, матори ми је пружио мали замотуљак — Понеси то некој буби из твоје збирке! — казао је, тајанствено
„Како само успева да стигне на толико места одједанпут?“ — Питала се сваког јутра. Што се тиче мог доктора, кладила бих се у шта год хоћете да ће се на следећој седници дописних чланова Српске
савијене главе, сав наковрџан и намирисан, са њушком на чију се негу трошило шест кутија најскупље помаде сваког јутра.
Чича Мића и готово прича! — Драги докторе — рекох следећег јутра — стојим вам потпуно на располагању! Само напред! Чепркајте по мојој сиротој меморији памћења колико год вас је воља;
Ништа више! Седео је тако очајан једнога јутра, кад — бззззз! Звоно на вратима. Пред њим стоје два типа са жицама, клештима, бандерама и, уопште, свим андрмољама
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
КУПИНОВО І МЕЂУМУРЈЕ, ИЗРАВНО Сањам ли се или јесам, или са сна стресам плесан? С мене јутра трипут свићу и освану у небићу. Изван света, изван ура, тече, тече моја Мура. КУПИНОВО То је оно — није ово.
Није лудња — Реч је ово. Звезде једе Купиново. Труле сињи сни изнутра. Са мене се свлаче јутра. Као Ново свето слово расцвета се Купиново. Из трњина и оструга прхне птица, засја дуга. Није магла већ олово.
Нити стојим ни путујем. Једно будим — Друго трујем. Не сећам се Светог јутра: вртело се све изнутра, са зрнима златне тмине у куљању помрчине. ЦРНА БАРА, ИИИ Алге зраче са ломаче.
наша мала у звуку траје, мада распаднута; а мирис њен ми, црнилом од зала, дошумив крепак, злати се и брчка од јутра раног па до доцног цврчка. Још котрљ чујем, мученице жута, а здела наша негде труне, хлапи, док јесен капље.
Тумара тмушом нагон бòготворни. ИИИ Изнутра бео, љубичаст по рубу, а с поноћ—јутра подне му се цери. Белино, свиј се, ланено, у трубу, да Први данак обожен трепери.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ ИИИ Пролазе дани, трепери љето, срећни су Пијевац и његов друг, док једног јутра и Мачак, ето, спреми се у лов у далек луг. Крећући на пут озбиљно рече: „Чувај се Лисца, безбрижни Пијевче!
“ Дедица само замишљен каза: „Ево нам јутрос у госте мраза.“ Једнога јутра прамиња снег, обели поља, сакрио брег, свиле се врбе до речног руба, на сваком жбуну памучна ћуба.
“ дедица вели: „Зима је, роде, већ ковач Север окива воде!“ Једнога јутра, по ведру дану, окова зима на млину брану, престаде точак жрвњем да креће, са њега висе дебеле свеће, ледени оклоп
Тамо ни живот не буде кратак, увек је дужи — за петлов батак. МЛИН ЈЕ СТАО Од рана јутра до мркла мрака долином реке путује хука, дане и ноћи између врба дединог млина чује се бука.
У тихој ноћи, уз леђа врби, Видран се брине о својој трби. Ево и јутра с руменим лицем, трепти по трави пламена роса, врба у води огледа лице како јој стоји зелена коса.
С хуком се руши, не пјева ништа, помамно јури кроз разбојишта. На крајњем циљу, у јутра плава, тркаче прима поспана Сава.
Свакога јутра замоли мене, стару, опиши слике, сваку боју и шару. Пажљиво слуша, лице му срећом пламти, цртеже твоје, потез
Утопљен у снове златоткане водио сам свате у Хашане. Једног јутра, свечан и узбуђен, на обали, крај вира зеленца, измуцах ти, првом слушаоцу, своју сјетну пјесмицу првенца.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Ал' кад топли, благи ветрић Са жаркога југа пирне, И заблеје бели јањци Кроз долине наше мирне; Од мирисног благог јутра Док се сунце још не смири То ће цвеће брати деца, Миле сеје и пастири.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
сам на коњу лутам међу стењем, свакога дана заборавим по једну реч и сваке ноћи изгубим по једну звезду и сваког јутра кроз друга врата бежим из свог дома, бежим из корења.
се перута Босоног костур по светлости клизи пење се отшелник литицом Закона Сенка се плотна домогла Атона Овога јутра већ неколико пута Раздаљине између човека и Творца прво су расле споро, онда вртоглаво брзо.
Богородици Љевишкој) Један кабао вина и кабао пун соли раздели кад је месечина и кабао млека свакога јутра подај находима и спреми по кабао свакојаке хране онима на путу што просе сваком ко залута да се нахрани док пада
Видим вазнесење: оно почиње сваког јутра и не боји се пада. Свакога дана нешто се увис понесе и спас нам пређе преко усана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
НА ДУГОМ МАРШУ Били су топли дани јула месеца. А маршовало се често од јутра до самога сутона. Дугачка колона возова, обавијених облацима прашине, кретала се лагано...
— Ура, ура! — вичу војници раздрагани. Они се више и не обазиру на онога брђанина, који кевће као псето још од јутра... Командир понови још једном исту команду. Маса експлозива и челика полете из топовских чељусти. — Беже, беже!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А кад утопим чун Месечев, од сребра, у ново море јутра и у траве, седнем на облак, па гледам светлости, што се на небу, из моје страсти, јаве.
“ Сутрадан сам пошао погурен по улицама. Небо је жуто и магловито као некад, у она јутра у којима сам, по тим улицама, проћердао своју младост. Крај мене пролазе одрпани људи. Они ми више не сметају.
Међу њима ја сâм, погурен, идем иза гомила сени оних безбројних дугокосих ђака које сам, у оваква јутра, некад давно, туда сретао. Како је смешан сад тај грдни град који нам је одузимао руменило са лица.
Ја мирно идем за гомилом сенки које су туда пролазиле у оваква зимска јутра. Наши ђаци су се увек враћали у зору кући.
За мене је све што ће ми се догодити свеједно, јер сам давно увидео да је сваки живот ту само да се стресе од јутра, да прође кроз вече, да у поноћи сагледа звезде.
Док мени дан топе у твој понор речни, Ти се дижеш, из јутра, сав зрацима обасут. Ја ћу негде, сам, у Сахари, стати, у оној где су каравани сени, али, ко што уз мртвог Туарега
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А оног јутра, кад је Исус устао из гроба, дође Магдалена ка гробу, и не нађе Исуса тамо. Она виде само бео покров, у који беше
Осети да му је на души лако и добро, крв му се умири и он, како му се чинило, постаде сасвим други човек. Једнога јутра, рано у зору, кад се гора будила и птице почеле певати, устане као обично, помоли се Богу, узме свој крчаг па пође
“ И он се остави дотадањег живота и биваше из дана у дан бољи. Једног јутра дозва к се би мудрог слугу. — Ја сам ти — рече му — обећао награду ако ми купиш магарца по вољи.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Хоћемо ли ми вечно овде остати и радити од јутра до мрака па опет бити и гладни и жедни, и голи и боси?... Морамо поћи и потражити болу, плоднију земљу, где ће нам се
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тако се у великом узбуђењу разиђосмо кућама, а сутра-дан, рано из јутра, бесмо сви пред кафаном, те видесмо кад прођоше поштанска двоколица и однесоше предмет наше жудње и очекивања.
Кад спреми све што је кући за зиму потребно он, једнога јутра, опрости се са свима комшијама и оде у манастир. Наступи љута брдска зима, кад се леди дрво и камен, а сву околину
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
И онда, то ти је као кад бациш млево у воденицу. Букће и фркће варошки камен од јутра до подне и меле оно што смо ми бацили под камен. Ето, видиш, како се прави јавно мнење, ако ниси знао.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Има их на хиљаде и на хиљаде! Најпре, то су радишни мрави, Забринути као сељаци прави, Од јутра до мрака, ноћу и дању Мрави се врте по имању, Свак заузет око свог поседа Не стиже суседа да погледа!
Свакога јутра, у освит, кад се Звезде повуку и Месец згасне, Акса обиђе своје имање, Прошета, спокојно, у раздање, Јер у то доба
Једног јутра — врт бејаше процвао — Веска реши: „Напустићу посао, И поћи ћу, куд и цуре толике, Тамо где се хлеб једе без мотике..
У миомирису Цветнога грмља Хиљаду пчела Исту реч мрмља. МИРИС ЗÓВЕ Куда нас зове Мирис зóве? — У нека јутра, Неке вртове: Сунце је пасло Мирне волове, Светлост буктала Уз долове; На гранчици је Зујкала пчела, Управо стигла Из
ДЕСЕТКА, поносита, фудбалер кад наступа; ДЕВЕТКА, светлост Вождовца кад тамо нестане струје; ТРОЈКА, која се сваког јутра у Кошутњаку окупа: Кроз њихове отворене уши сад благи ветрићи хује. Спавају, на ногама.
Ледене јесење баште Сваког јутра наташте Попију кристалну росу Што дрхти у Космосу; Белице и плавице, Црвене, и како већ које, Купусне луде
Сваког јутра раном зором ранити, Црним хлебом и сиром се хранити, За вечеру — чорба од зеља, То ми је жеља. ОГЛАС Шкољк
Кроз прозор постељину сваког јутра истреса, У сунце гледајући и тихо певајући; Што је у авиону стјуардеса, Што је домаћица у доброј сељачкој кући,
рада деснице Брзо би се испразниле све меснице; А левица је јака на речима, У саветима, у одборима, и у већима, Од јутра до мрака, као чембало Дрнда како би и шта требало.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ИИ Родисмо се, драга, под суморним небом, Мрачног зимског јутра, кад ветри застуде; Не дочека нико нас сољу ни хлебом, Ко туђини пасмо међу браћу људе.
Умрећемо, драга, као и сви људи, У болести гнусној, у ропцу и болу, Бедни; једног јутра, кад ветар застуди И загракћу вране у пустоме долу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна. Целог дана, од јутра до мрака, и она да ради, да гледа како ће и што више дограбити да поједе, а да од укућана ко не примети; па онда добро
Што би се посао више приближавао крају, она би почела да осећа како постаје све клонулија и равнодушнија. Јутра јој већ не би бивала онако свежа. Од немирна сна и главобоље почињу јој бивати тупа.
С њиме је она могла да ради што год хоће. Колико би га пута, из јутра, кад хоће из собе да изиђе, она натраг себи позивала.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ПУТ Први снег је пао тог јесењег јутра, И небо још било пуно бледих звезда, Кад смо из свога свијенога гнезда Пошли у живот од данас до сутра.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
ЈАНКО Приповијетка из црногорског живота И Једног зимњег јутра, године 1817-те, у Котору граду, ударише бубњи и свирале, стаде трка по граду војника, стаде звека по калдрми равној
Како би се затворили у своју заједничку собицу, почну да решетају све што чуше и видјеше од јутра, па се сити исмиј и попу и домаћима.
„Боље је јутрос!“ рече медик одлучно. „Ако свакога јутра осване помало бољи, као јутрос, брзо ћемо га извидати!“ Сад завргоше живи разговор.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Клао га је од јутра до предвече; ножина тупа, рука нејака, вратина кнежева као у вола ораћега, никад главу од трупа раздвојити; и да не
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У томе је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао, што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка
народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена, зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо амо
па свари у једноме лонцу неомрчену а у води неначетој, од ђевојке самохране а на ватру самотвору, па нека за три јутра попије на ште срца из молитвене чаше, ондар ће ти оздравити и мене вјенчати.
и изниче огањ, те сварише у лонцу очи од змаја, срце од аждаје и змију крилатицу и дадоше да пије царев син за три јутра из молитвене чаше, те пребоље и оздрави.
дрво под којим сеђаше, родило три златне јабуке, да јој је отац заповедио да чува, али дође ала испод земље те за три јутра однесе све три јабуке једну по једну, те сад несме оцу да каже, а отац сазвао сутра силне госте да им покаже шта му је
“ А он му одговори: „Господине! ја те од јутрошњега јутра све овако чекам, како смо се и погодили.“ „А како смо се погодили?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ко би ме год хотео слушати, казивао би[х] му од јутра до ноћи повести из пролога; гди би год мајстори и момци шили, ту би[х] ја ишао казивати казанија и житија различни[х]
Пет дуката сам дао само момку који ме је свуда водио. Сваки божји дан | од јутра до ноћи ту се све [х]одило; ручали би онде гди нас подне затече, а пило би се гди се год ожедни.
себи ноге пере, док му притом жена његова хлеб меси и вечеру готови, а, у исто време, посланици Великог Александра од јутра до мрака за њим пристају, моле га и заклињу да не чини Александру такове обиде не примајући сто [х]иљада талира што му
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Овако је рекâ: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година.
— Да ниси доватâ карте на тавулину или орлође? — Боже сачувај, дуовниче! — Таа-ко. Свакога боговетнога јутра Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговараше.
му поклони бритву, а откад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јутра. Дакле, тај додир руке са првијем знацима мужевности напомињаше му Јелку.
десет мјесеца, послије првога, присног, заносног састанка, Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога другог јутра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дувански пепео.
Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго миловао
Али какво би његово изненађење кад му сутрадан у цркви рекоше да ће га тога јутра бискуп зафратрити — сасвијем зафратрити. Он и Срдар згледаше се.
Најзад јој подлеже. Млади фра-Брне дворио је стрица синовском њежношћу, али, у исто вријеме, свакога другога јутра одјахао би зором на Велику оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима каквој је он сили подлегао.
По селу се пратио сваки његов покрет и разносила свака његова ријеч. Он је свакога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше вријеме највећег пољског рада — окопавање кукуруза — није нико долазио ни у цркву
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
А онда: покрет ма какав (прах у лету) Сети ме како стојим у туђем свету. КУЛА НА ПЕСКУ Није ли касно (сати јутра иду) Додати опет неку реч тој хрпи Речи, што лежи одавно у крпи Корица, негде на рафу, у зиду?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
у ове тренутке јутра одлазио би санкама у Паланку да доведе сина школца. Сви који би га тога дана срели знали су куда иде.
се, и још више се постиде, јер су Тола и Мијат разнели по селу вест о Вукашиновој фотографији, па су сељаци сваког јутра и вечери нагртали у Аћимово двориште да је виде и пију стару ракију.
Знам да сте у великом послу. У послу?... За шта Ми служе нове санке и коњи — але? А Мијат дна јутра упрезао коње. — Право збориш, Вукашине. Обојици би непријатно кад Симка унесе лампу.
Ђорђе заћута. Обојица гологлави, гледају се дуго, а и један и други знају шта овога јутра сахрањују. — Молио бих те мало дашчица да му кућицу направим... И још за понешто, знаш... човек је умро.
Куд ћу сада? Кући... не Бичем запраска по хладној белини јутра. У Грабовици, пред механом, нагло је зауставио коње. Хтео је да сиђе, али се сетио ноћи кад се враћао с пута, с
Аћим ћути. Хоће ли се овог јутра Преровци скупити око њега, као што су се некад у заранке скупљали око Василија под овим багремом?
Запалила је дванаест свећа, пољубила крст хладнији од зимског јутра, ставила дукат на истегнут и посребрен Христов трбух, гадљиво испила бајату и миришљаву водицу, коју јој је калуђер
Страх пререза њен бол, и она, понесена звоњавом и још нечим, брзо изиђе из собе у узбуну свитања зимског јутра. Не сумња да Тола звони. А Ђорђе је рекао да иде војска. За ову узбуну Толу ће убити. Застаде и чвршће се обави шалом.
„Човек је створен да најмање спава“, То је могла да смисли само учитељска памет. Сваког јутра и сваке вечери доносио му је са чесме по две тестије воде. доносио и односио писанке.
Одатле је вукао по две тестије воде. Најпре Андри, па после Бошку опанчару, код кога је становао. Сваког јутра и сваке вечери. Тукао се и пљускао са шегртима. Вукашин се наслони на тарабу.
“ Те ноћи је хтео да побегне, али није знао куда. „Знаш ли ко сам ја?“ идућег јутра упитао је собарицу, не отварајући очи. „Не знам“, одговорила је она. отегнуто. „И не треба да знаш!
Он никад неће имати децу. Није Симка крива. Он не може. Истог јутра отпутовао је кући. Гађење на уста као посекотина, на мокри трбух и велика колена гаси сећања, а крцкање кревета траје
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« — девојчица је нетремице зурила у плод, а време се вукло као кишне капи низ окно. Па, ипак, излете из плода, једнога јутра, коштица као златна пчелица и слете девојчици на длан. Дрхтећи, она је прогута и истога трена поскочи на кревету.
Будио се од њена мириса. Сав је треперио од њена сјаја. А онда, једнога јутра још пре зоре, крену да је тражи. — Јесте ли видели Сребрну ружу?
— Гле, иду Плачко и Смејачко! — узвикну једнога јутра часовничар из суседства. Узвикнуо је то само једном, али надимак се сам од себе прилепи за дечаке као маховина уз
Али године су пролазиле и он поверова да је све био само сан. »Сан био, сан прошао!« —прошапута једнога јутра и загледа се ка морском дну, изненађен.
Полако заборави и на сан, и на песму, кад је, једнога јутра, трже нечији дубоки уздах. Окрете се и погледа око себе. Нигде никога. Напреже Бела жаба слух.
— уздахну царица мај ка, али принц ништа не рече. Принцу је било досадно. Баш досадно, па ето! А онда, једнога јутра, кад више досаду није могао да поднесе, принц збаци са себе принчевско одело и пође да тражи своју срећу.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Господар Јеврем ту види оног себе, младог, како у јутра непромочива од блеска, пљуска лице овде, на Сакачесми, корак од раскрснице, а онда пролази кроз малу капију, сасвим
Припремао се за тај сусрет, неговао стрпљење, али узалуд. Кад је једног јутра, готово љубазно, примио свог госта, одмах се покајао: слепи Филип као да је долазио из самог предворја Хада, са том
У дому Обреновића, у Црнућу, припремао се излет на Рудник. Као да очекује нешто изузетно, Љубица је од јутра била на опрезу. Онда се дан искосио и почео да струји према некој тачки коју није видела мада ју је предосећала.
Попа, Васко - КОРА
твоју сенку чујем И стена сам нага крај друма Којим се удаљујеш Да ме твоја сенка одене 26 У овој ноћи без јутра Ко је та светиљка са угла Погледом ме твојим обавија И прати до нашег ослепелог стана И светли на пустим насипима
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Било је то једног лепог јутра кад стигох онамо, возећи се чамцем са шест весала. Сунце се баш било уздигло изнад арапских планина и преплавило
Сви који се одушевљаваху уметношћу или тежише за вишим васпитањем и науком похиташе онамо. Једног летњег јутра 367 године пре нове ере стиже онамо и један једва осамнаестогодишњи младић.
Тог дана, већ од раног јутра, имађаху сви чланови славног александријског Музеиона и сва његова служинчад пуне руке посла да велики парк и
у којој су се варошки већници окупили, владала је, при слабој светлости свећа у коју се мешала и светлост ранога јутра, нека чудновата врста полутаме у којој су сви присутни, исцеђени од умора, неиспавани, неочешљани и необријани, а
Онда забрави врата своје собе и сеђаше онде, забављен својим опитима, данима, од јутра до мрака, догод му Сунце шиљаше кроз ону рупицу танак сноп своје светлости у замрачену собу.
1809 до 1882 године, а провео је последњих четрдесет година живота на свом имању у Дауну, повучен од света, заузет од јутра до мрака својим опитима о укрштању биља, па и животињских раса, посматрајући пажљиво њихове постепене незнатне
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кад сам тога јутра погледао на полицу с књигама она се била погла као скрушена, у очајно погурен мали глобус, украс на писаћем столу,
А ти знаш, такав сам, да кажем, био и пре пет година кад сам са другога спрата старе Велике школе, опет једног јутра пред час кривичног права, то исто хтео да учиним да је само онда то пожелела... ти знаш ко. „И такав ћеш умрети.
— О ово овде, шта ти је то? — То су: Сенке јутра Арцибашева. — То је добра ствар — примети крезуби студент. — Ја нарочито волим Арцибашева.
Поседали смо на шарене простирке и она нас је служила. Усред оне ведре и живе свежине прекрасног летњег јутра, на великој трави и међу цвећем, поред шуме пуне тица, оно љупко створење више није имало ничег земаљског.
Ја спустих расклиматано окно и ослоних се. Па умивен свежином мирисног јутра загледах се у блистави, змијасти водоток реке.
Занесен неисказаном лепотом овога јутра ја сам сатима гледао кроз прозор, заборављајући и на књиге које сам понео и на циљ мога пута и на све друго.
Мој отац био је велики јунак. Ти си га врло мало познавао. Тога мајскога јутра, пошто се поздравио с мајком и кад га поведоше на вешала ван вароши, застао је на пијаци и рекао старешини стражара:
Све до једнога јутра кад освану снег на заузетој некој турској вароши и кад пуковски дежурни, сав узрујан, дозва батаљонске и саопшти: да
После је стигла претходница и утврдила се. Од вечери до јутра провела је мртва уморна дивизија у најстрожијој приправности.
Ето на тај начин и из оних побуда једног ведрог мајског јутра, кад сва деца жураху у школе, ступи он у нов живот, са својим кривим ногама и новом кантом опточеном жутим месингом,
осам дрвених свећарница и цвећарница плехом покривених и природним и вештачким венцима начичканих, радиле су од јутра до мрака.
А од тада, свакога јутра и после Секулиног повратка из патроле, кад год би увлачио ногу у узенгију да се попне на коња пред полазак на марш,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
недјељу, за бијелу недјељну кошуљицу и за кротку звоњаву звона с цркве на главици кроз проријетки ваздух прамаљетног јутра. Саосјећам с дрвећем. Мислим да и оно дуго унапријед слути промјене времена.
Болничка чељад и послуга данас има излаз, или поштеду и полуодмор, лијечници су у току јутра завршили свој посао, преобукли се и отишли.
недјеље случај га је довео с још неколико младих музиканата из трупе на излет у наше мјесто; сасвим накратко, само од јутра до поподнева, јер је навече опет имао представу. Али већ је и то било довољно.
Ујутро га је сам шиљао тамо и грдио га што још не одлази. А на пола јутра љутио се и бубњао прстима по столу узвикујући: „Богаму, гдје је више тај Густе! Читав би се дан само играо!
Ето толика је, у својим крајњим степеновима, моћ умјетности! Ми дјеца, ћубили смо читава јутра око тог колоса у настајању. Запустили смо све раније игре, и чим бисмо изјурили из школе, сјатили бисмо се око њега.
Фантазије! Моја добра болничарка сваког јутра донесе ми новине и задржи се неко вријеме код мене у разговору. Чаврљамо о којечему, прича ми новости из мјеста.
Лутао је блатним улицама предграђа, међу гомилама наслагане цигле, уз нахерене тарабе, гацајући преко локвица. У рана јутра сусретао је домаћице које се враћају с тржнице с торбама препуним зелени, крвава меса, бритког порилука, а оне су са
XXXИВ Данас је небо освануло застрто. Тек средином јутра појавило се сунце и довабило ме на прозор, као гуштера. Прекинуо сам писање и стајао иза стакла гледајући у уски
Одлагали су му испуњење те жеље од данас до сутра, мислећи да ће старац заборавити. Али не! Сваког је јутра излазио наново са својим захтјевом. Најзад се надовезао мене. — Хоћу да правим тестамент.
Промицала је од јутра до мрака непрекинута чреда плећатих мушких сподоба под теретом, у кошуљама од модрог изблиједјелог платна, остављајући
Исприповједио ми је натенане садржај фантастичног романа који „намјерава написати”. Кишило је још од јутра. Непрекидно, уједначено, без наде да ће се нагли шкропци смјењивати с игличастим роскањем и блиједим провредрицама.
Сјећаш ли се оног ренесансног Мессер Лодовица с незацјељивим ранама под златотканим брокатом који је сваког јутра стављао на расточена ткива још топле комаде тек заклане кошуте, не би ли се гангрена привољела свјежијем, млађем месу?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али његово проницљиво око опази промену на Ђурици, и он се стаде домишљати шта то може бити. Једнога јутра, кад Ђурица и Радован излажаху из свога ноћишта, Вујо их задржа.
А тамо поред реке, по дну саме котлине, пружио се зелени потес у даљину, чак до качерских планина, које су, овога јутра, завијене у густу белу маглу. Све трепери од сјаја сунчева и зелени се весело, светло, радосно...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У том је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка
народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена; зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо-амо
Једнога зимскога јутра подиже се везировић да обиђе своју стару мајку, али је не нађе код куће. Онда изиђе у башчу, да мало прохода.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
као туга знана Преко мртве драге, преко гроба ледног; И насупрот тами из ранијих дана, Јавља ми се слика срећног јутра једног. Устао сам рано, преко обичаја; Отворио прозор.
Можда је пропало. Елементи страсти негде се још боре. Можда је и сунце ропства нам допало. Знам, тог јутра земљи није било зоре.
Заборавио сам јутрос песму једну ја. У сну своме нисам знао за буђења моћ, И да земљи треба сунца, јутра и зоре; Да у дану губе звезде беле одоре; Бледи месец да се креће у умрлу ноћ. У сну своме нисам знао за буђења моћ.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
година, патио сам од срчаних тегоба све док нисам открио да су оне последица невине шољице кафе коју сам пио сваког јутра. Одмах сам прекинуо, мада ми, признајем, то није било нимало лако.
од другова са којима сам се играо, дошао је до прибора за пецање, што је изазвало право узбуђење у селу и следећег јутра су сви кренули у лов на жабе. Једино сам ја остао сам и напуштен, пошто сам се посвађао са тим дечаком.
“ Живео сам врло напорно, што би се данас могло назвати на “рузвелтовски начин“ . Свакога јутра, без обзира на то какво је време било, одлазио бих од Булевара ст.
Скоро годину дана моје редовно радно време било је од 10.30 пре подне до 5 часова наредног јутра, без иједног дана паузе.
И заиста, једног лепог јутра, група инжењера из Фордове моторне компаније ми се представила и замолила да са мном разговара о важном пројекту.
Целе ноћи сваки нерв у мозгу ми је био напет у ишчекивању, али ништа се није догодило до раног јутра, када сам заспао или се можда онесвестио и угледао облак са ликовима анђела чудесне лепоте и једног од њих како ме
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
С друге стране, од раног јутра до мркле ноћи, боравио сам у центру града. Није било човека који је видео више од мене у Филаделфији за пет дана, док
Када сам првог следећег јутра дошао у новом оделу на доручак, Кристијанов отац ме је једва препознао, а када виде ко сам, потапша ме по леђима и
Тога јутра мије скренуо пажњу на једног крупног Немца који је пио пиво у хотелском бару пошто је истоварио неколико корпи пуних
и два комада штрудле за доручак у ресторану на точковима, смештеном у близини Куперове Уније, где су у хладна зимска јутра куповали своју кафу таксисти Треће авеније.
Он се, у ствари, шалио али ја сам то схватио сасвим озбиљно. Сваког јутра, пре но што би почео посао у Творници, ја бих се задржавао код Џима који је сакупљао пару и припремао се да да знак
Мени се чинило да су га Џимови назори исто толико занимали колико и рад у ложионици. Једног јутра, врло рано, пре него се фабричка сирена огласила и машина почела свој свакидашњи рад, упаде он у радионицу и ту затече
Далеки, снегом покривени Алпи, обасјани раном сунчаном светлошћу, одскакали су од позадине светлог плавог неба јунског јутра и пружали незаборавну слику. Никад раније нисам видео Алпе и мој први поглед на њих дочарао ми је неизрециву лепоту.
На врх Титлиса успео сам се идућег јутра при изласку сунца и угледао лепоту Урна, Швица и Унтервалдена, онакву како ми је описао мој енглески пријатељ.
Следећег јутра приметио сам групу српских студената који су се враћали са универзитета у Бечу и Будимпешти. Били су то моји земљаци
Далеки, снегом покривени Алпи, обасјани раном сунчаном светлошћу, одскакали су од позадине светлог плавог неба јунског јутра и пружали незаборавну слику. Никад раније нисам видео Алпе и мој први поглед на њих дочарао ми је неизрециву лепоту.
На врх Титлиса успео сам се идућег јутра при изласку сунца и угледао лепоту Урна, Швица и Унтервалдена, онакву како ми је описао мој енглески пријатељ.
Следећег јутра приметио сам групу српских студената који су се враћали са универзитета у Бечу и Будимпешти. Били су то моји земљаци
Ћипико, Иво - Приповетке
” Најпослије одреди да је, кад се пружи пригода, пошаље у њено родно мјесто да се братство с њоме брине. Једнога јутра купи комад круха и завеже у мараму, подаде јој и двије шестице за пут, па је с друштвом опреми пут Црне Горе.
Једнога јутра, у јесен, пошла је она с њиме, носила му је јело за више дана, — а он је пред њом гонио овце што их господар бијаше
шкиљавих лампа, — и никако да у Спасоју види замишљену младићку прилику: чини јој се да није он био с њом онога јутра на броду када је гледала војничке тврђаве и топове, чија мрка грла, чини јој се, и сада проти њој зијевају.
Он се огрнуо кабаницом и покрио њоме главу, таман као онога јутра кад се причинио да ће у планину, а Цвета иде за њим узастопце.
Како мора да је изгледао овај храм онога хисторијскога јутра пада Цариграда, када је муслиманска руља, опијена победом, огрезла у крви и греху, јурнула први пут у њ?
Да му је да се сит наједе! И глад и наслућена сексуална сласт ужурбано развијаху се једно поред другога. Једнога јутра, пролазећи поред фратарске кухиње, осетивши топли миомирис, улети у њу и, не нашавши никога, нагло испи шољу топла
Бојао се и стидео свога дела, и одлучио да никада више то урадити неће. Али реч није одржао задуго. Једнога хладнога јутра нашао се у сакристији за час сам.
Од врућине до пред зору не могу да заспе, а грђе се зноје но кад су на радњи. — Видиш, брате, ја замишљах, кад онога јутра одозго угледах овај град, да су у њем виле одњихане, а оно, брате, пакао је ово! — говори Лазо, лежећи наузначице.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
место „залутах у разбојништво“ није нехотична омашка, потврђује нам трећи стих иза наведеног: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“ место ,,[ја сам] пун чежње да јутро сване“.
у једном раније наведеном примеру, где је песник у исти мах испуњен сопственом чежњом да јутро сване и чежњом самога јутра да сване: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“. Укрштају се, такорећи, субјекатска и објекатска страна чежње.
где је песник у исти мах испуњен сопственом чежњом да јутро сване и чежњом самога јутра да сване: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“. Укрштају се, такорећи, субјекатска и објекатска страна чежње.
Једино су још очи остале мојих прадедова, зелене словенске очи, и још одблесак косе и боја браде неизбријане тога јутра.
сунца од каучука и мрака“, „над куполом катедрале клати се сунце у болничкој кошуљи“, „све чежње обесићу о канделабар јутра једног“, „месец ретушира океан“, „замрљане душевне коректуре“, „киша у саксофону“, и најзад „на мотоциклу у сивој
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
боја на стварима, и све јасније сенке гвоздене решетке прозора, иза завеса, које беше навикла да гледа, иначе, сваког јутра.
у Сеобама када се болесна Дафина смести поред прозора да проводи дане понад реке: у маленом се прозорском отвору од јутра до вечери смењују комади природе, а јунакињино осетљиво тело, са својим оштрим чулима, служи као медијум за добијање
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
3адовољан је био ораховички Турчин: његов брат је тога јутра по изгранку дивнога јесењега сунца убио Селмана Чибуковића...
ОКЛОПНИК БЕЗ СТРАХА И МАНЕ Пред сами последњи долазак султанов на Косово, 1911. године, једнога ранога јутра пријави нам митрополијски каваз некога молиоца.
– А он, кучка, Бог да га сад прости, затворио се у кулу, па никако да изиђе. Но ја устврдоглавио. Петога јутра он изиђе и пође путањом кроз шуму ка кладенцу. О рамену му турска брзометка, за редеником велики немачки револвер... .
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Невен« 1882. ПРИМОРКИЊА (Уз слику) Сваког јутра и вечера, После сна и рада, На обали морској чека Приморкиња млада.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Сенко, где се та земља скрива Где материја сва од заборава открива Ватру у себи и дан без јутра у гори. Како се зове пре него се родимо Спремни у туђој нади и безболном огњу све то?
Краков, Станислав - КРИЛА
Напољу су пси лајали. Страже се тада смењивале. Сваког су јутра пси лајали. Пред малом кућом, на овчјој кожи лежао је кмет потрбушке. Јуче су га Грци батинали.
До ноћи је село било повраћено. На свима кућама су биле беле крпе које од јутра нису скидане. У селу су Бугари све жене и девојке силовали. Крај реке је нађен свега један полунаги леш војника.
Најзад је батаљон стигао на камениту косу, ону на којој се прошлог јутра разбијен скупљао. Мали заклони на коси били су поседнути.
Зато су ипак гинули од граната. А тога дана им се није знало броја. Сунце се помрачило још за јутра, и више није излазило. Бар за оне који су дрхтали на коси. Ни дрхтали више нису, јер се мишићи преморили.
Х НА ЈУРИШУ А већ од јутра тако грми. Па не само од јутра, већ месец дана су они у ватри, па ипак им је то сада као ново и занима их.
Х НА ЈУРИШУ А већ од јутра тако грми. Па не само од јутра, већ месец дана су они у ватри, па ипак им је то сада као ново и занима их.
Тако је било све до јутра. И зато када се појавило сунце мало живота уђе у њих И док једни изнурени, поспани потражише на варљивој топлоти
Људи су непрестано умирали. Сваког јутра и вечера су закопали неког. Потпоручник Матић, студент са плавом брадом, бојао се смрти, али је ипак ноћу погурен
Петровић, Растко - АФРИКА
То беше сасвим друго небо. Тога јутра сам без шлема прешао преко сунчаног простора, а већ сам по подне имао и главобољу и кијавицу; опомена да се треба
Залуд га убеђујем да ме ту факт занима. Покаткад вода, којом свакога јутра перу брод, окваси нам потпуно ноге. Тада се седа Вуијевљева коса накостреши од срџбе и он ларма к'о наљућена деца.
Као млади пси они се само преврћу, сами са собом непрестано, и смеју се и радују својим покретима од јутра до вечери. Играју својим телима као најлепшом играчком.
Чудна врућа магла, расцепана по плавој бистрини шумског јутра, у којој и сваки листић изгледа прецизан, а ситна песма колибрија као бучна ларма.
Заказано је било да сам у осам на обали. Сам шеф послао је још од раног јутра човека који има да је изгледа. У часу кад смо силазили реци било је око пола осам.
Ујутру, док се још поливам хладном водом, сувише хладном у ова хладна јутра, Н. долази да види да се нисам успавао. Али када су све ствари упаковане и када су се бојеви удесили, и стегли од мене
Од ране зоре буди ме улетање птица и онда дрхтећи још од сањивости искачем под слободно небо; чудно и смешно у јутра као какав лик у узбуђењу.
Време се, међутим, нагло мења. Од јутра до вечери, и од вечери до јутра, почињу падати кише. Ветар дува. Немогуће је изићи на кров на коме је одједном грдно
Време се, међутим, нагло мења. Од јутра до вечери, и од вечери до јутра, почињу падати кише. Ветар дува. Немогуће је изићи на кров на коме је одједном грдно хладно.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пијуцкањем од ранога јутра равнотежа је већ и иначе била покварена код штаблија, а ово гуране поквари је сасвим и успут си могао видети где се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У Солун сам стигао увече. Једва сам нашао стан. Сутрадан јурио сам од јутра до мрака, док сам најзад добио дозволу од наше команде места, па је оверио у италијанској и француској команди...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тек што је с јутра од истока стазе осветлило сунце, Ђорђе Крушедолу цркви, к Мајки Анђелији дође, Вољу да испуни божју, Архангела,
У молитви тијој стоје Њих побожних душа троје, Сада сниже, сада више Јутра песму звоно поје; Горски ветрић час доноси Јасног звона јасне гласе, Час далеко њих односи На сахрану у таласе
“ Там’ на кули звоно стаде. С истока се сунце крену Путем неба големога Младог јутра у пламену. И синова стална нога Сад се лати пута свога, Тужна мајка, ах, остаде И на голу стену паде...
љубављу читао Павла Поповића Шапчанина, и да су под утицајем Шапчанинове поезије постали и облик и садржина Пролетњег јутра, прве песме његове. — Мени се чини” — наставља даље Ј. Максимовић — „да је П. П.
марта 1847, ч. 9, стр. 65. И форма ових двеју песама важна је ради правилне анализе Змајева Пролетњег јутра. Ипак, скрећем пажњу на већ ранију констатацију Свет.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Већ неколико дана, од јутра до мрака, она непрестано јадикује и нариче на гробљу, не једући и не пијући ништа. Нуде је јелом и пићем, дају јој
Земљана Влада, а овај исти Давид, с овом истом својом блентавом главом, и с овим истим лоповом, могô би једног јутра и у Бечу осванути. Немој те ви мислити шта мислите! Ако не чујем оно: У Име Његово, одма' идем на Окружни Суд.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
По пристаништима прљавим сам ишла И тражила страсти у чамцима блатним. С јутра стража би ме пијану нашла И шибала бичем по жилама вратним. - И жене ми пише страст до кости голе!
Х У теби ми је младост погребена, Сунчана јутра, подневно пламење, Љубави чедне последње прамење Сазрео цвет се расуо нечујно.
А кад руб црвени сунцем с јутра блесне, Ходамо кô херој поносит у јеци Новом храму бола, горди, душе свесне. Нека урла Кербер!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Не враголи ми, не смеј се, враголанко. То у родини она болује сету без лека. Занаго росне у јутра црвеном врвцом везивала. Занаго свеле у вечери сузама заливала. Туђини умом ја гинуо, Бога ни осмеха њој.
ИГРА ПРЕД КОВЧЕГОМ Јехова! Јехова! Јехова, дођи нам! Дођи нам, вечни наш, Ти си нам јутра зрак, Ти нам подневни сјај. Дођи нам, вечни наш. Вечни наш, Израиљ!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Требало га је видети кад сваког јутра у зору изађе. Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази
и она, Јованка, пева: Што се, лудо, млад не жениш? Што се, лудо, млад не жениш? И то по цео дан. Од јутра до мрака. Радећи, било по кући, било по дворишту. Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?
Баба, осећајући како јој тесна постају врата, улази, собе, од задовољства, среће, једнако... Једног јутра, у понедеоник, баш је био у највећем послу, јер после суботе и после пазара еспап, који би се тада распродао, у
Једног јутра баба Стана се диже. Тих дана била се прочула нека гледарица из оближњег села Судерца. Причала се о њој читава чуда.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
је сродна са »лек« (Беговић, 229). Девојке на Божић преду жицу на л. младицама које су тога јутра пре сунца с водом донесене. И те младице зову се бадњак (Беговић, 89 и 96). Према веровањима нашег народа, л.
, 160). Онога јутра кад почиње сетва треба да домаћица рано почисти кућу и ђубре избаци напоље (СЕЗ, 14, 262). Пред сетву потребна је
Ко сеје прво с. кад почне сетва, не сме имати сношаја са женом (СЕЗ, 17, 15). Домаћин тога јутра узме чисту преобуку (СЕЗ, 14, 262). Обичаји приликом самог сејања многобројни су.
се радо употребљује у гатању. Девојке уочи Ђурђевдана прережу два пера ц. л., и једно намене себи; па ако је идућега јутра то мало више израсло, удаће се ускоро (ЖСС, 118). Уочи Нове године узме се главица ц. л.
дванаест љусака, и свака од њих намени на један месец у години; онда се у сваку љуску метне мало соли, и идућега јутра која љуска буде сува, биће и одговарајући месец такав; ако буде влажна, биће такав и дотични месец (ЖСС, 177 ид).
Мухамеданске девојке уочи Ђурђевдана посаде струк ц. л. без жила, у земљу, па на коју се страну идућег јутра нагне, на ту ће се страну удати (ГЗМ, 6, 643). Уочи тога истога дана вежу девојке у башти два једнака пера ц. л.
Ћипико, Иво - Пауци
Али јој бијаше све утаман! И цура дизаше се сваког јутра из кревета незасићена, заморена и зловољна. И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи, одбјегне га.
И једнога дана, не рекавши никоме ни ријечи, одбјегне га. Илија тога јутра опази да је нестаде и похита за њом. Стигавши је у пољу, вели јој: — Врати се, Машо! Удараш у образ мени и Ради ....
А вели се: „Иза боја копљем о ледину!” И, занесен том мишљу, са зажагреним очима једнога јутра униђе у писарницу господареву. Док угледа господара, јави се: —Господару! —Здраво, Илија!
На три дана пред Бадњи дан Илија опрема се у приморје, по божићње вино. Тога јутра Ради беше жао оца. Студено је, а већ има неколико дана што се вријеме мути и непостојано је, сигурно промијениће
И оре, иако није земан томе. И лемеж задире у земљу и пада у бразде пуно сјеме. Једнога јутра Маша га нађе на ораници; одавна се није с њиме разговарала, па га се зежелила и пролазећи ондје сврне к њему.
А прољеће непримјетљиво наступа и носи са собом и сунце, и зеленило, и свјежину, и једнога јутра чисто се зачуди кад погледа даље кроз прозор и угледа иза поља шуму већ свијетлу, зеленим листом заодјевену.
Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... Једнога јутра поврати се. Тек што се је удесио, упути се к њима. Биће да је било око једанаест сати.
Једнога јутра свану ведар дан, пиркаше сухи сјеверњак; сигурно негдје преко мора бијаше поросило, па тако нестаде и задње обмане.
* Једнога јутра пође раздраган к мору. Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога
Онога зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица.
— Нека дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. * Једнога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом,
Једнога јутра угледа је пред својим станом. Кате га погледа својим сјетним погледом, пуним разговора, и — крене даље.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сада ми пада на памет Прохор, обешен, каквим сам га видео у зору онога јутра. Мантија му је била одсечена до пупка. Доле је био го, и ја сам могао да видим његове дуге, венама испреплетане ноге и
Тридесет коња ника, стотину коњоводаца и четири стотине коња изашло је то га јутра кроз капију Куле под заповедништвом челника Дадаре.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И, ето, у овој шуми, што мирно граничи село, И баш овога јутра, чудо се десило цело. А то је овако било. Кô свакад чинио што је, Кравар окрете главу и очи обрати своје Пут густе
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Аха! Оно је онде Ликејон, где он сваког јутра и вечера држи своја предавања, шетајући се по тој својој слушаоници са својим ђацима горе доле.
Онога јутра када сам формулисао свој календарски проблем, моје мисли одлетеше далеко од мене. То се показало већ при мом првом
Сео сам за сто рачунао нешто на хартији, и добио цифре 2000, 2400, 2900. Проблем је био решен. Дан иза тога јутра, поднела је српска делегација конгресу свој писмени предлог реформе календара.
Било је то једног октобарског јутра 1896 године, када ме мој будилник трже из дубоког сна. Ја протрљах очи, умих се и обукох на брзу руку и појурих као
Стајао сам ту, у њеној позадини, као покисао. Идућег јутра, кад мој будилник опет закрча да ме подигне из кревета, ја му, зловољан, заврнух шију и окренух се на другу страну да
Затекао сам Универзитет пуст, без ђака и наставника. Ту сам се склонио у једну малу собицу. У њој сам радио од јутра до мрака скоро годину дана, а да нико ни закуцао није на њена врата. У Српско-бугарски рат нисам ни позиван.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нос, усне и очи тегле се стално за концем, истерају лице из главе и извуку дугачку шију. А десна рука од јутра до мрака убада, пробада, истрзава конац; и како се тај конац све више и више крати, рука све чешће цима угнуте груди и
” Једног јутра уђе Костица у шнајдерницу са дугуљастом кутијом. Извади нове новцате фине шнајдерске маказе. Два неједнака ножа, клин
Све то била је нека врста отмене богаташке карактеристике, неког тобож племићског страдања. Једнога зимског јутра, нађен је Петар у својој соби доста тешко рањен, а старац у својој, везан и заптивених уста.
Она се осећала боље и боље. Што се каже: почела се враћати радостима живота. Једног јутра, пошто је слатко доручковала и до последње мрвице појела прописани доручак, рече Јулици: „Е, још два, три дана, па
Госпа Нола се трже, али се поново занесе. Неколико дана, па и ноћи, трајало је то фантазирање. Једва, једнога јутра, она осети да су ишчезли последњи отрови болести и нестале све магле раслабљености.
Она је и добра. Ова паланка, ви знате, никога на свету није оставила на миру, оговара и клевета од јутра до мрака, али Јулицу моју нико не дира. Моју кућу, моје укућане, и мене, дрнда свет сваки дан, а Јулицу штеде.
Убрзо бисмо знали да ли има људи на Марсу, и уједно и ко се од кога разводи. Једног јутра, неочекивана вест. Господин Јоксимова радозналост, наравно, већ је и раније знала за њу: доктор Мирко вратио жену кући
Болесник је утихнуо, побелео, престао да једе и да се чисти, сасушио се до костура. Умро је једног јутра док му је жена спремала неки теј за апетит. Као да се искрао из живота, он, који је живео с тако много буке и тегоба.
Бранко и Милан се виђали врло често; чак су неке ствари заједно прелазили. Била су дивна јунска јутра, и њих двојица су почињали да раде одмах после три сата.
„Беда ме знала шта ми је. Једнога јутра бих заплакао што не могу овако наставити док не научим све што се на овом свету може научити; другог дана бих плакао
Видећете, једног јутра Павла више нема, и ми ћемо се сви насамарити. — Не знам, али не верујем. Одвратан ми је сад већ и тај славни Павле.
О разлици, више ни помена; о суду и батинама, ни помена. Једнога се јутра фрау Роза појавила у сасвим новој хаљини, са финим везом око врата. Полуципеле на три дугмета.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
изворе видовњаке Сунцомоље слепице реке нарикаче И планине удовице Храниш их са длана Росом скупљаном сваког јутра Са својих стихова Спајаш преживеле слогове Руда биља и звериња У прво слово љубави И градиш Последњи неосвојиви
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Та је епизода у биографији („Успомене на покојног Н. Н.“) гласила овако: „Једног јутра, срео сам га суморна и брижна; чело му је било мутно, а очи — оне очи којима је он тако дубоко понирао у душу човекову
Најзад, дошао је и дан кризе и лекар тога јутра рече: „Ако се мали данас озноји, свака је опасност прошла!“ Тога ради он прописа и нове лекове, али се ја, упркос тих
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Замисли... Ако рат потраје још једну годину, овога датума треба да се чувам. Отишао сам тога јутра на осматрачницу. Чим ме угледаше пешаци, питају: шта ћу ја овде, када се ни они не могу задржати дуго на овом положају.
Али, овога јутра пред њега се испречи једна Црногорка: — А мислите ли ви плаћат и оно? — и показа руком на једну страну зида.
Однекуда довукли наши и једну пољску батерију и пред топовима стоје Црногорци од јутра до мрака. Сваки би хтео да пипне топ својом руком.
Придошли су нам нови официри и војници. Успостављено је ново формацијско стање. Сасвим изненада, једног јутра, рано, одазвани су команданти у штаб дивизије. Видимо, пристижу и команданти из пешадијских пукова.
И сви сад долазе да дирну Луку. А он наручује каве, да би тако казнио свога посилног. Али следећег јутра, Исајла нестало из бивака. Траже га на све стране. Њега нигде нема.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ТРЕБА ПРВО УМРЕТИ или МАЛИ ПЕРА Неко плаче у мени: мој брат или сестра; Од јутра до вечери њихов глас слушам. Ја сам јак као мост. Неко плаче у мени. Један, два, три; један, два, три.
Па ипак пун чежње јутра да сване За славу и путовања, за славу и путовања, са друма За корак једног детета, за покрет његов у ходу, А
До јутра је већ стигао тамо лако Усред битке, кад се кршио најжешћи лом. Под кишом куршума, пуковничку нареднику однесе заповест
Те никад њеног одлакшања дочекати нећу, Смрт ће мене најзад растурити сутра; Умрећу. Кад? У хладна јутра. Два војника крај друма седе, Па усхићено гледам њина лица млада: Ко би рекао да ко хуље Од старице што их
светла, Молим се, не изговарајући то чудно име њино, Да не спутам им подло и мало светле снаге; Толике су ми вечери, и јутра, бојиле хлеб и Вино, И оно што сваког месеца примах ја од те драге.
И када те зажелех малочас иза затворених врата. Крв, крв, Сунце, дубоке сенке. Експлозије, јутра, дрхтања. Сунце Ти, сићушни створе, како се усуђујеш! Дрво те је моје одњихало на својим гранама.
оне Лествице Сунчане По којима се сва Сунца дижу и спуштају, Свих светова где у чашу крв ће да присване, Видећу опет јутра из њих да играју, Грдна усамљена Сунца белих гледања.
Чудне речи девојке, добре невезане речи, Срце, паметно срце моје, заборави! Заборави све, све, боје јутра и воћа, болне усне док јечи, Заборави Тајне Рођења, заборави Великог друга; Иди, иди, јецај, срце моје! Заборави!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако је од туђег смеха и своје туге почео да живи Дрвосеча, надајући се, ипак, да ће се једнога јутра пробудити са својим старим лицем, ружним, истрошеним, али својим. Је ли чудо што су му буђења била најмучнија?
3атим се једнога јутра диже још пре зоре и пође у свет да нађе лека невољи. — Шта да радим? — питала је и дрво, и поток, и звезду, и жабу.
Нема места за разбој у стану, и она је ту сувишна. — Проклето огледало! — шапну једнога јутра у себи. — Кад бих бар мало остарила! Можда би син и унук милији поглед имали!
— Еј, уловићу рибу Сребренку! — зарече се старац једнога јутра, а Маријан жалосно обори главу, молећи се у себи да риба на време опази мрежу и побегне. Колико је рибара на свету!
»Одзвониће увече.« Али, звоно је и увече ћутало. Ни наредног јутра није се јавило и неколицина сељака одлучи да оде и види шта је са старцем.
Како су дани летели! Како је притискала празнина, када се једнога јутра чу отварање врата, нечији лаки кораци и познати глас рече: — Устани и пођи, Радане! — Мицко! — узвикну дечак.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Од јутра до мрака с прозора је гледим, Па уздишем тако, чезнем и блиједим, А мајчино благо послује и ради, У широку софу жути
Ту, гдје она сања, Потоци шуме у дубокој сјенци И славуј пјева под сводом од грања. Њу плава јутра умивају росом, А вјетар трепти и лако мирисним Чешља је крилом, и свиленом косом Вихори дуго под брезама лисним.
Њезин се гроб свагда Прелива сјајем чистога смарагда, И шуми гласом чежње неумрле. Гле зраци јутра како њојзи роне! И сваки дршће, продире и тоне, И расипа се кô рубин, кô дуга...
Пред њом свићу јутра жетвена, и она Све стубове кутње, младе кô кап росе, И дичне и светле кô краљеви с трона, Гледа међу класјем са
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
тридесет путаца: свако пуце од по литру злата, под гр'оцем од три литре злата, и оно се на бурму отвора, те се носи за јутра ракија; по долами токе и ђечерме, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире, жуте му се ноге до
тридесет путаца: свако пуце од по литру злата, под гр̓оцем од три литре злата, и оно се на бурму отвора, те се носи за јутра ракија; по долами токе и ђечерме, златне токе од четири оке; а на ноге ковче и чакшире, — жуте му се ноге до
копиле од Задра Тодора; у суботу која прва дође хоће доћи Косини сватови, у неђељу данак преданити, понеђељак јутра дочекати, и одвести Косу Смиљанића за копиле од Задра Тодора“.
путаца, — свако пуце по од литру злата, под гр’оцем од три литре злата, и оно се на бурму отвора, у њем носи за јутра ракију; по долами троје токе златне, златне токе по од двије оке, двоје вите, а треће салите; на ногама ковче и
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
није могла без свог малог господара, па је код новога газде читаву ноћ завијала, све док није прекинула ланац и другог јутра дојурила својој кући и стрпала се у кревет код јогунастог болесника.
— Како који почне бјежати од школе, ево га већ код Стрица. Једног јутра, кад је било вријеме за школу, Николица поведе Жују и упути се назорице за Стри- цем.
XИВ Сљедећег јутра нестрпљиви Јованче први је стигао у логор Тепсију, а кад се ускоро кроза шуму указа и Лазар Мачак, он му потрча у
Кад кажете да се ћути, ја ћу ћутати, па макар ми у њедра ставили миша. Кад Луња исприча све шта јој се тога јутра догодило у школи, Јованче озбиљно рече: — Лазаре, сад јој можемо вјеровати, и она је наша. — Хајде, де!
Тога јутра он је намјерно био поранио прије осталих и одмаглио од куће да га дјед Алекса не би повео у бербу дрењина, а кад се
Није било друге, ваљало га је повући из села. Онога јутра кад је Паприка путовао из села, „стара гарда“Јованчетове дружине — Стриц, Мачак, Потрк, Вањка, Ник, Николица, Луња, и
Глава да ти се заврти пред том замршеном мрежом бјегунаца и гонилаца. Друмом подно Гаја сваког јутра освиће новоутабан траг дјечјих ногу. Ђаци пролазе у школу.
Знамо, Јованче, да си то био ти. Немирна твоја душа повукла те је једног недељног јутра до тајанствене пећине, према мирној води неиспитаног подземног језера. Ипак, ниси доље сишао, био си опрезан.
Једног јутра, док су весели дјечаци управо били на путу за школу (ишли су на недјељни излет) небо пад њиховим главама одједном поче
ИВ Једног јутра дојури Јованчетовој кући дугоноги Стриц џилитајући се уз пут као ждријебе. Растјерао је кокоши по дворишту, ритнуо се
Сутра, кад плане устанак, са свих страна појавиће се баш ти војници. Међутим, није ни непријатељ спавао. Једног јутра бануше у село усташе и Талијани прије него су дјечаци и кренули на своја стражарска мјеста.
Опремљени тако они се једног јутра кришом спустише у камениту јаругу и увукоше се у пећину. Стари фењер, пун петролеума, одлично им је свијетлио уз пут.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Неправда сама себе с лажом погуби. Ко се у лажу узда, он гони калом ветар; како се у сну наједе и напије, со тим од јутра до ноћи може сит бити, да више не зактева ништа ни окусити. Црпе лажу ка из бунара воду.