Употреба речи јутро у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Као кроз сан сећам се њега, мога оца. Сиромаха! Беше вечито болестан. Свако јутро и вече доносила му је моја тетка млаке воде, њоме је испирао ране које је добио четрдесетосме године; после их је

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

А гледај га како смиром стоји, никоме се и невешт не чини, само се лиже и глади. — „Не веруј му, велим ти, да ти зло јутро не дође. И кад се он најневештији чини, онда га се највећма чувај!

пре Потопа, увјештава свога времена људе да престану од зла и неправде, ако су ради да им у један мах свим заједно зло јутро не дође! Говори данас, говори сутра, докле ти га у један мах истом нестане.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

и не да нам даље ни у шуму ни у реку ни у ваздух припев јој плав улеће ветар у маглу топлих бара ово звездано јутро ту целу пометњу ствара јој стани крикни немој гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у гроб цара лазара

умакања залогаја хлеба у жуманце, радост сркања, сољења, радост жвакања, кроз прозоре ме засењује, заглушује, јутро пуно кукурикања и кокодакања. ДИМ Шта се оно дими насред пóљā? Оно тамо, под оним облаком?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

После, једне зиме, не памтим које године, очима сам гледао као ђак, где свако јутро по осам и по девет мртви̓ фрајкораца донесу из квартира и стрпају у стражару код школе у Ашањи, пак оданде иза дударе

не треба учити, и чисто сам се радовао да мој учитељ не зна више од мене и да ћу се кући скоро вратити, док он једно јутро донесе ми једну књигу и кад седнем за астал, упита ме: „Кад си све изучио, да видим знаш ли, и јеси ли и ову књижицу

Колико ме капетан слободи, ја једнако џелата погледам. Док једно јутро дође мој поочим, капетан новски, брзо иде и нагло повика: „Муштулук, муштулук, попе: живи бегови!

Је(вта) и питали: има ли какав одговор за нас, и не би — међутим ишли смо сваки дан и вече и јутро. 28. декембра дошао нам је одговор писмен, да ћемо бесумњено имати аудијенцију код Јего Величества императора

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Шта се он пута успавао код свиња, а свиње право те у Ракину њиву па начине покор од кукуруза. Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помало ракије...

То јутро беше некакав свечаник, па се искупило у механи доста људи. Неки сели по клупама пред механом, неки у механи за столове,

Оне ћуте, скретоше с путање и прођоше. Рака се осврте за њима, па, смешећи се, упита: — А камо ти добро јутро, Марице? — Остало у потоку!... — осече се она на њ, па пође даље. Газда Рака махну главом, учини: »Хм, хм! ђаво дете!

— Шта велиш? — упита Марица, па стаде, наслонивши се на мотику, и погледа га попреко. — Оно твоје »добро јутро«... Баш си ми ти неки ђаво! — рече Рака и опет зашкиљи очима и као насмехну се.

— Ама шта је стоку плашило? — питаху се други. Утом бахну Сима на врата: — Добро јутро вам! Сви му прихватише. — Да није и тебе што јурило ноћас, Симо? — упита га један. — Није, вала, ништа.

Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе... И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу. — Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца. — Јесам, господине!

Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева... Тако је било и с том главом шећера! Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу. Ја се мало зачудим, богме.

Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама. Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.

Еле, тако је трајало све до госпођинских поста. Једно јутро уз госпођинске посте, таман беше Милун опремио Среју чак у Рогачу да порогози неком каце и бурад, а он се, опет,

Једно јутро поранио ћир Трпко, па чека пред механу хоће ли наићи кака муштерија. Док ето ти неког Тиосава Негића, упртио пуну торбу

Чудо богами! Ето ја попих и каву, а нега нема!... Док сто ти Живадина, носи јеину под пазухом — живу. — Добро јутро, учо! Учитељ се осврте, па кад угледа јеину, тек само пљесну рукама и узвикну: — А јој! где је нађе, Жико!...

Капетан Паја уранио па седи у ходнику пред канцеларијом на хладовини, а Симица те преда њ. — Добро јутро, господине! — поздрави капетана, па стаде гологлав и снужден. — Бог помогао, Симо!... А које добро?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Па поче дрхтати од жестина... И сузе му ударише... У тај пар уђе попа. — Добро јутро! — Зло, мој попо! — рече Јова. — Што, Јово? — Крађа! — Крађа?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?...

— А како ти је име? — Станко Алексић. Харамбаша поћута мало. Затим промумла кроз зубе, више за себе: — Старије је јутро од вечера. Кад сване, видећу. Па се окрете дружини: — Јоване! Јовица! Припазите на њега док не сване.

— Добро јутро! Кућани, кад их видеше, занемише од чуда. И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих

— Хвала!... Дај боже!... Коњ заигра под њим. Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. Јутро беше лепо.

О томе се више није ни водило рачуна. Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.

Али ружно време дојади. Ситна киша и хладан ветар не престајаху... Ваздух тежак и пун влаге. Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...

Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... Девето јутро освану Дева у збегу... Нека чудновата сила диже Станка на ноге.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Слуша песму гора када јутро руди, Агонију воде у вечери неме, Непомично стоји тамо где све блуди: Облаци и ветри, таласи и време.

У светло јутро тога дана, Бацајућ семе, рекох: — Буди У мојој бразди крв титана, Идеја силе сва у груди! У простор бачен глас

Господ ме сеја целом шаком У часу светлу и голему, Да будем јутро дану сваком, И његов глас и кључ у свему. На пустом путу атом праха, У небу сунчев круг и слика, Жижак у дому

И појмих као отет чарима, Шта значи страх мој међу стварима. Развије јутро као пламене, Хиљаду белих крила по мору, А светлом земљом проспе знамене, И речи свуд по белом мрамору.

ЗАВЕТ Рече ми мој Творац у велико јутро: Човече, дигни се и јави у плоти. И у свој таштој и пустој наготи, Иди кобном стазом коју будеш утро.

Простором напито, моје срде гледа Сјај нових небеса и фатаморгана; Расплаче га свако сунце које седа, И распева јутро сваког новог дана.

И како смо често очи затварали... ПЕСМЕ БОГУ И С које се обале укрцах, о Силни, У то јутро као у почетак спева? И шта доприноси твојој величини Тај мој атом бачен у сјај једног днева?

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Поклоним се њој, па пружим руку Ћорђу: — Добро јутро, чича-Ђорђе! Познајете ли ме? Он узе моју руку обема својима, изврте главу на страну и, са стране гледајући преко

Осећао сам неки животан мирис у салону, мирис који, као у децембарско јутро, рези и сече и чини те подиграваш и летиш куд си пошао. — Чуо сам њену свирку, чуо неку дотле нечувену сонату.

— рече он и као да поново повуче уздице и поново заспа. Капетан истрча напоље у свеже јутро. Једва је дисао. Неисказан страх владаше њиме. Он утрк дотрча до станичне лађе.

Али кад поша намири по нашем рачуну тако педесет и пет година, почне нешто удити, свако јутро повраћа, а послије неколико мјесеца и ноге јој почеше отјецати. Не може више ни хљеба да замијеси.

— Добро јутро, куме, и благослови! — рече кум Нинко кад угледа попа. И кочијаш се исправи у колима и скиде капу. Поп га отпоздрави:

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Зато Наза заборавила и на стид и на све и почела свако јутро да одилази попу кући и чека га на капији. — Нема Назо — одбијао је поп осећајући се неугодно кад би је видео како она

— Нема Назо — одбијао је поп осећајући се неугодно кад би је видео како она свако јутро испред капије чека га, боса тапка по снегу и пиљи у њега кад га види.

Био крупан, кошчат. А мрачан. Никад не говорио, нити се чуо кад ишао. Ишао као нека сенка, али право, круто. Свако би јутро њега било пред варошком, саборном црквом.

И сад, кажу, да је путања која води од порте до цркве од тога његовог камења начињена. XИX ДЕДА ВЕСА Свако јутро чим се задани ето њега где онако слеп, висок, с лулом у устима, у дугачкој колији и са такође дугачким штапом иде све

И тако, свако јутро изиђе више вароши до раскрснице. Седа тамо у крај. И, пошто метне испред себе капу, преседи цео дан онако клатећи се,

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Јест, и тек до пет дана ће доћи. Ево и фрајла-Милеве, обучена што може бити. — Добро јутро, фрајлице! Како сте спавали? — Врло добро. — Види се, кад сте тако доцкан устали. — Знате, читала сам много ноћас.

Опрости се са мајком. Љуба ноћу дуго није могао заспати; размишљао је. Преспавао је јутро. Премишљао је да послуша мајку, па да још остане. Мајка и Милева о том ништа не знају. Држе да је Љуба отпутовао.

Не! Љуба мора своју част да спасе. Но, како? Као год што је Редић њему писао, тако ће исто Љуба Белкићу писати. Једно јутро добије Белкић писмо на пошти и чита га. Поштенородни господару! Опростите што вам са овим писмом досађивати морам.

Чика-Гавра отвори врата да види има ли кога у соби. Марта ђипи са канабета. — Добро јутро, фрајлице! — поздрави Чекмеџијић.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А кроз овај отворен прозор улазило је неко свеже, радосно, рајско и празнично јутро. Ја сам била у другој соби и најпре сам застала да се приберем.

Африка

Вуије каже: „Оно што је младо у мени то је Суданац, оно што је старо, то је Парижанин.“ Јутро потом сванула је пучина бескрајна, скоро безбојна под безбојним небом.

Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда.

Каже да сви спавају и да ми тек за сутрадан може удесити велики там–там. Тако се разочарано враћам кући. Јутро студено толико да се, сасвим преко воље, преливам хладном водом.

са веранде право међ живину и оне жуте афричке псе, те нас све разбуди страховитом лармом која се око њега дигла. Јутро у пределу брдском, зеленом, са великим стаблима која се пуше од магле.

Силазим одмах на реку и гледам дуге траке магле по води, прамене магли по планинама. Право зелено планинско јутро као она на Студеници или у Фужинама.

Његово друштво, очито, било ми је непријатно. Тако сам ја примио да сутра, у рано јутро, пођем с њим у правцу Феркасандугуа и Ђавале.

У звездану ноћ он долази лагано тихим куцањем у дрвене дирке балофона; у сунчано победничко јутро он бије у бубањ од чије се дубоке песме размиче небо.

Сан се спуштао над тим као велико вече. Када сам се опет пробудио, јутро беше увелико. Оно је носило пријатно изненађење које човек има када се пробуди у новоме пределу или соби, чије

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА Знате ли како ћете учинити да не платите? Да разгласимо једно јутро да су нас похарале пустаије; пак онда, кад се прочује по вароши, сваки ће вас жалити, и нико вам неће долазити да вас

Али ништа! Ја видим моје добро јутро. Него дај ми бар да једем штогод. ЈУЦА: Право кажеш. Да попијем и ја кафу, док се није вратио. (Оду.) ПОЗОРИЈЕ 4.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Ту су, ето, то јутро, браћа Исаковичи, Петар и Ђурђе, дошли, а били су и своје жене довели. Официр форпоста понудио им је да чекају у

“ То је опет био онај високи, охоли, Павле, са намирисаним брцима, кога су знали годинама. Перикмахер му је био то јутро удесио златну косу и она је треперила у увојцима. Сребрна дугмад на његовом славонском мундиру била су светла.

Трифунови, отпуштени, војници почеше, кад се то разгласило, да долазе, свако јутро, пред Трифунову кућу, и да вичу. Викали су да неће да вуку песак из Бегеја, ни шљунак из Тамиша, а што се тиче тог

Инџилири, геометри, долазили су, међутим, и даље, свако јутро, у Махалу, на друм који се градио, према плану грофа Мерци.

Вољ ти пити, вољ ти капу купити! Трифун је тако, то јутро, био изгубио осећај за оно што су сирмијски хусари звали: оријентација.

Певушила му је, док га не успава. Сиромах Трифун био је то јутро изишао у капију, да изљуби своју децу, па их је мазио и уверавао да ће и он поћи, за њима, у другим колима.

Међутим, то јутро – кад се ова прича наставила – на тој чатрњи био је остављен само један сточић, црн, од ебаноса, са белим украсом, од

Кућа се већ селила. Трифун је ту чекао жену, то јутро, погурен, срозан, као лешина. Загледан у Махалу, која је била на стотинак, два, корака, он је видео, јасно, и оног

Крила су то од матере, као да имају матер туђу. Док је Трифун то јутро, на својој чатрњи, љутито, очекивао своју жену, која се није појављивала из куће, дуго, дуго, све је то, што рекосмо,

Све се надао да је несрећа, у њеном браку – коју је био приметио – само пролазна. Ни сиромах Трифун, то јутро, на чатрњи, није мислио да женин одлазак значи растанак заувек, међу њима.

Била је то тишина која завлада, кад читаве поворке мртвих оду. И само пси, остављени по селима, у ноћи, урличу. То јутро, кад је Исакович полазио, он се од тог пролаза кроз Будим као разболео. Био се од жалости као скрхао.

тамним очима, које су гледале Исаковича, уплашено, као што гледају кошуте, кад истрче, изненада, на ивицу шума, у рано јутро. Божич је Исаковичу понављао да се необично радује, што ће имати тако пријатног сапутника на путу.

Теодосије - ЖИТИЈА

Та ноћ им се као цела година учинила, говораху, паштећи се и чекајући јутро да дођy до старца и виде шта се са њим десило.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Чуо сам само фијук вјетра кроз високу траву поред ријеке. Ехеј, да су мени тако брзе ноге, ишао бих свако јутро да Жућу вучем за реп. Опет је настала тишина. Ријека својим сненим шумом успављује рибе, иако оне то не чују.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: А што сте напустили посао? АЉОША: Ја чекао вас тамо, мислим, доћи ћете као обично, као свако јутро, па кад нисте дошли... ПАВЛЕ: Јесам ли вам потребан? АЉОША (збуњено): Ја мислим ви дођете, па кад нисте дошли...

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Мита се слаже да би то требало да буде дугачко и онакво - Атаман олизну прсте - знаш већ какво писмо? Мита јој свако јутро доноси новине и млеко па може да убаци писмо и понеки цветић, ти нећеш имати ништа с тим. Сада ми је било јасно.

ноге, сецкао секиром на парчиће или затварао у онај вагон, није имао ко да ме брани, а нисам смео никог ни да позовем. Јутро је долазило споро, али и на дневној светлости нисам могао да не мислим на Рашидиног оца.

Вероватно сам, ипак, луд. Станика читаво јутро тврди да сам луд, мада ни то није важно. Ја знам да ћу једнога дана бити славан, иако Рашида тврди да оно што ја

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Сутрадан ујутро сва четвора кола су већ у авлији код господар-Софре, па ево долазе и Кречар и Чамча. — Добро јутро, Софро, јесмо л’ готови? Ми смо већ сасвим преправни. Ту већ кочијаши носе бунде, сандуке, сав пртљаг.

У тај исти мах дошла баба да отвори капију и Јуцу да повезе. Кад види брата, назове добро јутро. Брат је и не гледа, већ брзо даље иде. Брату је неко тајну издао. Брат се сусретне са Шамиком.

Црњански, Милош - Сеобе 1

што је даљи ток свога говора потпуно заборавио, понављао је ову фразу, на немачком разуме се, свакоме, ко год му је то јутро дошао на очи. И никако није ишло даље.

Њеног осмеха. Децу је била дала слушкињама; само пред мужем држала их је на крилу. Са осмехом. Једно јутро запита девера, да ли му се брат не чини нагло остарео?

Његов Аркадије бријао га је, то јутро, опако. Водио му је на узди другог коња, једног белца, са којим се сеиз увек свађао, седећи врло несигурно, неиспаван

У мору траве, обасјане Сунцем, опкопи и зидине вароши, засађене дрвећем, лебдели су му пред очима свако јутро. Загледан у високе и шиљате црквене звонике, он је видео над њима и љубичаста небеса, влажна од кише, са великим,

Исакович изјаха из логора, у празно, звездано јутро, на зелену траву, грејући се у испаравању коња, до неког оближњег дрвећа, да осмотри пут којим је хтео да иде.

Уз изненадно циктање труба, то јутро, француски пукови почеше да излазе из вароши, са коњицом, на ледину пред опкопима, и да се, скоро на пушкомет

дављењу стоке, при орању у блатишту и по слатинама, чинило му се да ће одјахати на неки висок брег, у пролетно, топло јутро, где ће добити нешто што ће им свима помоћи, што ће их све развеселити.

Падајући из несвести у несвест, прекидала је то јутро сваки додир и са небом и са земљом. Лежала је непомично, тамна као лешина, ознојена, у постељи.

Остаривши, оронувши сасвим на овој војни, беше се навикао да ходи немаран и расејан, као полубудан, по туђини. Тек јутро, када се пробудио на скели осечкој, да опреми пук за преглед у граду, учини му се страшна збиља, својом мутном реком,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ево једног примера љубавне басме која је истовремено и лирска песма необичне лепоте: „Добро јутро бел пеленче! Ја те зовем омајниче, распорниче, разболниче да ми омајеш драгог, да га распориш и убодеш у срце, у

Овде је значајна и дихотомија јутро/вече. Деца рођена изјутра биће здрава, напредна, срећна, а рођена увече, биће зле среће и кратковека.

Народ вели: „И кумовском плоту треба назвати добро јутро“. Зато неки људи, кад само пролазе поред кумове куће, скидају капу у знак поштовања.

ови магијски поступци су млада недеља, млада среда и млади петак, а доба дана је, као и у сличним случајевима, јутро, односно када дан напредује.²⁰ Да би дете проходало, оно се често преводи преко неког предмета.

Овде ваља запазити и то да се за мало дете најчешће користе метафоре као што су: прут, дрво, пролеће, јутро, а за старе људе, но много чему, супротне (са негативном конотацијом) као нпр. Влах, пас, коњ.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Све теже да закорачите у нови дан. Да отворите очи и кажете добро јутро уснама изгореним димом и учтивостима. Најрадије бисте спустили шалоне и преспавали лето, баш као што бели медведи

сигурни да ћете наставити пут, мада је акумулатор на издисају понекад успевао да покрене кола отпрве, што је такво јутро претварало у праву малу свечаност.

У рано јутро у коме се купао шљунак, у измаглици пуној сивила какво сам доцније налазио на платнима Маркса, њена порцуланска фигура

Време је протицало и нисам знао да ли је почело јутро или је тек прошла ноћ. Закорачих у врт и разазнах необичан орнамент на чеоном зиду текије.

Ускоро је остала потпуно нага под све блеђим месецом, гледајући као опчињена испред себе у јутро које се спуштало низ брдо.

У оним часовима пред јутро, кад су младићи његове епохе устајали у собама замрзнутих прозора, несрећни због дана који неће донети ништа ново, Бел

Пробудила га је у шест. – Време је да идете! Помиловао је по нози, али она је већ била одевена: – Добро јутро! — рече зевајући. Отпратила га је до врата. Провирила је кроз мали отвор и откључала браву. – Да вас назовем сутра?

Два пута су га легитимисали те ноћи. Склупчан уз капију Тврђаве дочекао је промрзао јутро, узео такси, покупио кофер на станици и одвезао се на аеродром.

Оне би букнуле готово без икаквог разлога, због ситнице. Људима би дојадила неудобна вожња у мрачно јутро кад их тролејбус одвози на посао, па би бес провалио брану због једне једине речи или само неког покрета.

— упита младић. —Не мора — рече Чиле и поново их врати у џеп. НЕДЕЉА Устала си у пола седам. Он је још спавао. Јутро је било неутешно мрачно, док си куповала недељне новине, хлеб, погачице, јогурт.

Онда се истуширао и легао покрај жене. Водили су љубав пред јутро, у полусну. Сутрадан су се помирили и живели дуго, дуго и несрећно.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Ваистину, шјор, ви сте заборавили да је данас наш Бадњи дан, да се, откад је Котора, а у мирно вријеме, на јутрошње јутро град раније отварао да би народ могао на вријеме дома! А сад је мир, хвала богу!

Бјеше око седам. Њеко лагано отвори врата и помоли се глава Крцунова. Обојица се насмијаше. — Добро јутро, Јанко! Христос се роди! — назва весело младић и пољуби се с њим... — Реци: „Ваистину роди!“ — Ваистину роди!

Често је то трајало цијело јутро, или цио дан. Није ријетко бивало да владика упућује писма преко границе на турску страну: скадарском везиру,

Милићевић, Вук - Беспуће

ГЛАВА ДРУГА Послије немирне и непријатне ноћи, испрекидане сновима без мисли, кад се је, прво јутро, неодморан и неиспаван, пробудио у својој кући, он се престрашио од равнодушности коју је осјећао у себи.

Увијек га, и послије, подузима исто осјећање језе, увијек га потреса иста гроза кад види сунчано прољећње јутро послије 2кише: по трави и по лишћу блијеште капљице и лако се, с једним угодним и топлим шумом, стресају; дрвеће у

Њему се учини да је прочитао у њезином оку: „Хајдете!“ И он, не знајући ни сам зашто, пође. Било је јутро; сунце још није било ојачало и падало је на крошње шљива чији се плод плавио у грању; гране које су се нагињале према

Знао је да је она сама код куће, да је инжињер још у јутро некуд отишао, да се и она можда досађује и мучи, да можда жели да проговори неколико ријечи, али ништа се у њему није

Сремац, Стеван - ПРОЗА

И још само неколико дана је остало било до суђена му дана. Кад, али једно јутро долете Пуја фамулус, сав задуван и усплахирен, па рече: — Господине, нема нам гицана (тако му је име остало још из

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Бели данак ето веће свану, Јарко сунце земљици ограну, Да л' и теби, тужно срце моје? Оде јутро, ето веће пладне, Ето веће и вечери ладне, Тио вече као јуче исто, Облак златан, небо стоји чисто, Све се кити,

До оружа и срдашца свога Он не крену друга ниједнога. Да лов лови, у горицу зађе, Јутро прође, он лова не нађе, Прође подне, лова ниоткуда — Нуто јада и његова чуда!

Лаки коњи, а прелепо доба, Ала лете побратима оба! Јутро бежи, подне се примиче, Из горице бео дворац ниче: „Моје сунце ено сјаје онде, Деде, зеко, још понеси донде.

Једно јутро пред зору румену Нађоше је хладну и студену, На гроб војнов тело наклонила, Око крста руке обавила, Прошâ живот,

крути мрази, Долине, брези нису више седи, По цвећу нога свуда теби гази, Зеленило ти око свуда гледи, Злаћано јутро одонуда лази, Красоте своје нимало не штеди; У твоме срцу све то радост буди, У моји тужну невеселост груди 2.

24. У мени мишља: „Тако мора бити,“ И оде те потражи драго моје, Од ње ја ово нисам могô крити. „Пре нег што јутро лице укаже своје, Ја“, рече, „морам тебе оставити; Ал' зато не печали срце твоје, Јер неће, веља, сила дана проћи,

79. Легло момче, па заспало Баш у један по поноћи, Ал' до дана још је мало, Мора и дан потпомоћи; Јутро дође, па с' измиче, Ал' што с' ово момка тиче? 80.

63. ОД синоћ га не видела, А он данас рано устô, Пређе данка очô бела, Оста њојзи јутро пусто. Већ избија десет сата, А још назад нема злата. 64. „Та де мора досад бити? Ко задржа драга мога?

“ Ал' је опет зато добре воље. Та чу ли ме, побратиме мио, Ко весео туна не би био? Тако јутро, таке околине. Ко ту не би скакô од милине?

ПОЕМЕ И ЕПСКЕ ПЕСМЕ ТУГА И ОПОМЕНА (1) Већ одоше снегови и мрази, По зелењу нога ми се шеће, Златно јутро овамо долази, Благи ветрић главу ми облеће; Трава вели: „О, гази ме, гази!“ — „О, бери ме!“ вели мало цвеће.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Сјутрадан, у голубије сунчано јутро, све је већ било иза мене као сан, само сан. Нит ми се причало ни запиткивало о томе.

— гунђа придошлица и још с друма заслађено прозуји: — Добро ти јутро, лијепа моја цурице. Види је, види, вриједне материне јединице. — Добројтро, стриче!

Освитало је неко горопадно и љуто јутро с тешком росом, па старац крену бос да не би расквасио опанке опутњаше. Претражио је тако све завучене окуке, тукове и

— Да се варакамо и данас, а? Као Мате с громом. — Шта ћеш кад се мора ... Сљедећег дана, у рано јутро, Милош се упути узаном стазом, кроз шикару, према ивици брдског хрбата.

— Добро јутро, пиле бакино. Баш добро што сам погодила собу с цурицом, лакше ћу јој исконтати своју муку. — Шта је, бако, каква је

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И свако јутро, пре изласка сунца устао би, умио се, очистио двориште и остале кутове. Онда би набрао цвећа за Тоду, донео јој воде и

Одједном полако, тихо, као увек, уђе твоја мати али некако још више згурена, увучена и као са неком плашњом. — ’Бро јутро, ’аџике! Радите ли? И пошто њој пољуби руку, приђе к мени. — А како си ми ти? — упита ме рукујући се.

Дође до мене, спази ме, и место: „Добро јутро“ Ти рече: — Умре тета? — А глас ти беше тако обичан, равнодушан. Лице тамно, бледо, суво и, поцрнело од летњег сунца,

Свлачим се и купам. Пуцњи и весели гласи проламају јутро. Околина, а нарочито речна, јечи од пуцња пушака и усклика. Тамо, у реци, сваки се купа.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро — листао; до седам дана било је већ грожђе зрело у њему. А то је било време кад нигде нема грожђа.

Послије вечере метну један пањић под главу а марамом покри главу, и леже да спава. Кад ујутру јутро освануло, он се прену иза сна, устаде те се уми и помоли богу, па хтједе кренути, али да му вјетар не би свирао у

Послије тога џомет начини кућу и ожени се, покупује неколико дућана, па се затрговчи. Једно јутро седећи у дућану угледа једнога сиромаха, сав одрпан и подеран. Чим га види, одмах га позна.

И тако је Усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала колебица, те Усуд узме мотику и стане копати; онда и онај човек узме мотику

Кад ја бијах у младо доба стари чоек, онда ми имадијасмо много кошница, па би их ја свако јутро бројио, и све бих челе пребројио, а кошница не могу.

Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже боље оседлам пијевца, па узјашем на њега, и пођем тражити

— Вала ја остадох жив, него како ти се то чини; да се ниси наљутио, Ћосо? — Па и нисам, Угурсузе. Једно јутро устао Ћоса па се договара са бабом како да се отресу несрећног слуге, па ће баба рећи: — А докле си га погодио да

У то изиће и поп пред цркву и свијема назове добро јутро и по обичају благослови, а они сви на њ скоче вичући: — Дед' попе!

Једног дана нађе га неки његов пријатељ у шуми где сече дрво за обруч, да поправи кацу, па му назове бога: — Добро јутро, пријатељу Вуче! — Сечем обруче, — одговори он. — Како си, јеси ли здрав? — Чини ми се да је прав.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Опет морам да забележим што се троши. МАКСИМ: Тешко мени и мом бележењу! Видим ја моје добро јутро. Жена вредна и уредна, а кад тамо, на свакој страни црна штета. Ено се и даске оглођале од тешка трвења.

По свој ће прилици он бити, зашто она те нарави није. 2. МАГА (ступи), ПРЕЂАШЊИ МАГА: Добро јутро, браца. МАКСИМ: Бог ти добро дао, Маго. Шта радиш, Маго? МАГА: Фала богу, браца, здрава сам.

МАГА: Купус сам, тешко си га мени, лепо сложила. НИКОЛА. Сложила, као враг да те носи! Видим ја моје добро јутро. МАГА: О тешко си га мени! Толико сирће! НИКОЛА: Иди, иди, не стој!

Тек она мени: „Добро јутро, господине.“ Газдарице, зар си ти? „Ја сам“. О, убиле те силе! чисти, глатки образи. НИКОЛА: Како вам се допада накит

ПРЕЂАШЊЕ. ПИЈАДА: Добро јутро, Љубо. Цула сам да си досла. Је ли ово мајка? Драго ми је. Како вам се допада у Београду?

све суптилне ствари. Хе! хе! хе! (глади трбу), па да се овај не гоји! ПОЗОРИЈЕ ДРУГО ФЕМА, ПРЕЂАШЊИ ФЕМА: Добро јутро желим, господине! АДВОКАТ: Слуга, слуга, које добро? ФЕМА: Молим вас, јесте ли ви фишкал Аници Вулетиној?

ПОЗОРИЈЕ ЧЕТВРТО АНИЦА, ПРЕЂАШЊИ АНИЦА: Добројтро, господине. АДВОКАТ: Добро јутро, добро јутро. АНИЦА: Како сте, господине, шта радите? АДВОКАТ: Ево баш сад једну релацију довршујем.

ПОЗОРИЈЕ ЧЕТВРТО АНИЦА, ПРЕЂАШЊИ АНИЦА: Добројтро, господине. АДВОКАТ: Добро јутро, добро јутро. АНИЦА: Како сте, господине, шта радите? АДВОКАТ: Ево баш сад једну релацију довршујем.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

квазар Невидљив оку на близину свиклом, У корењу је стабла што је никло у завет што означава и значи: Излазим свако јутро као Лазар. (3.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

убеђивао да је Адолф Хитлер обично аустријско мазало и да никада неће успети да се извуче из минхенских пивница. Јутро је почињало његовом чувеном реченицом: „Шта оће опет тај гитлер?

Непрекидно мрмља нешто као: „Мрзим га, мрзим!“ а када га упитате шта то, за име света, мрзи, каже да мрзи јутро! После овог, чисто хамлетовског монолога, маман почиње да износи светле примере наших суседа, који су се већ одавно

На тепиху догорева последњи опушак. Велико спремање заказано је за следеће јутро. Као и ранијих година (те дивне, нежне године!), матори је инстиктивно осетио да треба брисати из дома свог.

Ту им смислим опаку ствар! Седам часова, јутро, птичице цвркућу. Звоно: — Дајмивасу! — Тренутак! одговарам с беспрекорном интонацијом најразмаженије београдске

само да ми се смешкате тако супериорно: боље вам је да признате да сте и ви подлегли тим старим филмчугама и да пред јутро негде око шестака, и сами замишљате да је јурите са клинкама по некој пиџама-партy!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

КУЋА 59 А У НУЛИ АЗ 60 ИИ 61 АМБАР 62 КАЧАРА, МЕСЕЦ ПОЈЕДЕН 63 ВАЈАТ 64 ПЧЕЛИЊАК 65 АВЛИЈА: БОЖИЋЊЕ ЈУТРО 66 ПРЕЛЕСТ СЕВЕРА 67 ЦРКВА ДРВЕНА 68 ПРЕОБРАЖЕНСКА ЦРКВА: ЗВОНИК С АРХАНЂЕЛОМ БЛАГОВЕСНИКОМ 71 БУДИМ 72 БУДИМКА

(Гледам Призрен - слушам гачке.) Смрачујеш се, дедовино, а зри јечам, а зри вино. А БИСТРИЦЕ, ТРИ БИСТРИЦЕ Глуво јутро - глухи певци. Не чују се земљоделци. Ту ко није - нигде није. Клања жара са капије. Где је венчић, ранилице?

АВЛИЈА: БОЖИЋЊЕ ЈУТРО Није то пејзаж с хартије ни чија лирска сујета То вид је чедне магије у знаку белог субјекта.

Траг ти се утро, трњем газио, псећи накоте! Глуво ти доба кад сване јутро у кам згодио вражији скоте! о трњу гњио - рђа те јела! Сјеме ти било пухор пепела!

Буди ли ишта заспалог Бога? Центар је тесан - цвили Четвртак. Средица тек ће: Уторче груби, крпаш ми јутро, мутиш ми врутак. Петак се крије. Цвокоћу зуби Седмици целој. („Субота“ - чујмо „мори ме туга“.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ту златан Мјесец постељу вије, диже се Сунце у јутро рано, у ноћи Баук у бубањ бије, шапуће лишће ко зачарано. Сунчева мајка у двору преде, вретено сјајно у руци

На небу зора јавља се сива, по мору капа Мачкова плива. Пусто је на све стране ... Тужно се јутро над водом рађа. Куд ли је твоја отишла лаћа, јуначки капетане?!

Канда је нека крупнија зверка? Озбиљно сумњам на кума Ждерка.“ Освану јутро; ево и деде, по њиви редом зађе, о грдна чуда, о пуста лома, читаву пустош нађе.

Пролећа једног, у јутро тихо, док златан дрен је на сунцу цвао, млин је три пута уздахнȏ тужно, пљуснуо водом, а затим — стао.

У траву гледа и мрмља тужно док пада снено вече: — Куда се вију трагови твоји, преклањски стари зече? У росно јутро, још нигдје сунца, он се дигао рано. — Кад ове стазе оставим — каже — сећај се мене, врано.

Мачак је очи дремљиве утрȏ: „Побогу Жућо, свануло јутро!“ Жућа се трже, заспао беше, у поток зури ко нека овца, узалуд стража, узалуд бдење, нема ни риба, ни чудног

Тврд сан лупи и мене и друга, сваком оста на глави чворуга. Рано јутро лутало по мраку и разбило фењер у буџаку. Месечина поља потопила, четири се коња утопила.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

РУЖА 31 У БЕРБИ 33 ЈЕСЕН 35 У ПОЗНУ ЈЕСЕН 36 СУМОРНИ ДАН 38 ПОСЛЕДЊИ ГОСТ 39 Т 40 В 42 ПРВИ СНЕГ 43 ЗИМСКО ЈУТРО 44 ЗИМСКА ИДИЛА 45 ВИ 49 НА ВАРДАРУ 50 ВЕКОВНИ СТРАЖАР 51 РОДОЉУБ 53 НА ГРОБУ ВОЈВОДЕ ДОЈЧИНА У СОЛУНУ 55 НА ПРОСЛАВУ

ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је... Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров.

ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је... Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров.

Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа пола је и горе крио. У једно студено јутро, кад мајка не беше дома, Мали се подиже Павле и оде ван нашег села И никад не дође више.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Са свећом по ноћи крстарим кроз своје корење, коме ли ће тамо у даљини, на излазу пећине јутро моје крви да сване и када, и на коме језику?

2 Вест о теби је јутро што открива сужње сапете тврдином тела и самоклетвом, радују се оковани кад им се станац сузи на простор одређен

Она ми приказује јутро иако није прошло ни вече улази земља као јато лађа у луку без гнева народ једе само лаку храну и пије ракију

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Гледајући оне црвено-жуте димове у великој висини, имали смо утисак као да посматрамо неки ватромет. Једно јутро освануо је и снег, али до подне се отопио и направи се велико блато.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Она му приђе слободно, као да су стари познаници, и смешећи се поздрави га: — Добро јутро! Како у новом стану? — Добро јутро желим. Тхе... кад није боље...

Како у новом стану? — Добро јутро желим. Тхе... кад није боље... — Види се да ми нисмо за село: треба са њима бити друкчији.

»Чудновата је, баш!... премишља Гојко десети пут једну исту мисао. — Овамо седи са њим цело јутро, смеје се, шали се и све онако... што не ваља. Оставила децу саму... Видиш, за то бих је могао узети на одговор.

морам на рад, чекају ме деца. Како сам ја ! А она јок... него са њим тамо амо, па цело јутро. И шта су имали толико да говоре? — Лудорије !... А овамо сад гледај је! иде као убијена...

Ради се озбиљно и својски... Једно јутро рече им Стојан да је отпуштена она учитељица, о којој су раније говорили. Богосав, вели, синоћ дошао из среза, па

Гојко то опази, па се обрте Стојану. — Је ли море, ти? Откад ја теби вичем свако јутро да собу чистиш и ветриш, а ти си ми направио овде читав свињац!... Ја... ја...

Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње... Дође једно јутро и стаде пред њу: — Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака. Љубица диже главу и погледа га зачуђено.

— Хо, брате, како се човек одучи од свега! Ето, ово сам ти волео свако јутро овако... па после нема ко да спреми, те се одучих. А сад... добро је, добро је!...

Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома. — Само тебе кад имам, тебе...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Ако ли се томе не вјерујеш, Ти изиђи на то равно небо, Ја ћу изић’ за гору на воду.“ — Када јутро ведро освануло, Излазило на небо Сунашце, А дјевојка за гору на воду.

“ 173. Ја урани јутрос рано, рано пред зору, Сусрео сам девојчицу, брегом шеташе, Ја јој реко: “Добро јутро, добра девојко!

“ Говори царе Лазаре: “Нека је, нек се удаје, Кад прво јутро устала, За Лазом тешко уздахла.“ 213. Мушка глава и шушњата грана — Удри граном по зеленој трави, Лист отпаде, а

зора, рано јутро пре изласка Сунца; 2. муслиманска молитва сакрушити - скрушити, скрхати, здробити; осетити се жалосним, покајати се

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СОФИЈА: А јеси ли видела ону пшеницу, препуну булки? ЈЕЛИСАВЕТА: Кад да је видим? Цело сам јутро износила костиме! СОФИЈА: Као да се сáмо злато таласа! ЈЕЛИСАВЕТА: Мени трепте неки светлаци од умора!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

По једна љубав, јутро, у туђини, душу нам увија, све тешње, бескрајним миром плавих мора, из којих црвене зрна корала, као, из завичаја,

Беч, међутим, пада све ниже. Они који су преваранти, који тргују, који се богате, живе као да се свако јутро купају у шампањцу. Музике свирају и оргија се до зоре.

Збогом, желим вам веселости. ИИ МИНХЕН Кроз магловито јутро, у клопоту железних точкова, он се зацрнео у дубинама. Проста гомила, засута блатом и снегом.

утицала на револуцију, енглеска мушка мода, која је натерала Монсењера, брата краљева, да га два снажна лакеја, свако јутро, уздижу и спуштају у изглачане панталоне, да их не би изгужвао.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Недалеко од његове пештере, у једној гудури, беше извор бистре воде. На тај би извор свако јутро силазио с крчагом по уској путањи коју је себи прокрчио, и, пошто се напио воде, налио би и крчаг и носио га у своју

Беху ту, одмах иза села, простране ливаде и пашњаци с лепом зеленом травом, а иза њих, даље, велики рит. Јутро беше лепо, сјајно, тихо. Из села се чуло кукурекање петлова и блејање јагањаца.

тишине мртве— Празна и црна— С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божији син— Два трна И један крин... Јутро је, ал још свитања нема, С јерусалимских тврдих бедема Још се не диже тама немила: С Истока нема танка бледила Зоре,

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Ако температура није као што треба, војска нам неће ваљати ништа... Цело јутро сам спремао распис свима командама... Ево, баш ћу вам га прочитати: „Како су у последње време учестали упади Анута у

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. И опет јутро, и опет његове чари!... Стојим у воћњаку и посматрам други, још лепши, још пријатнији рад. Тресу се и купе шљиве.

— »А шта би му ти радио?« питам га ја. — — »Ехе, 'нако виђео би он његово добро јутро«. — Тако то ми рекли па прошла и година. Нашег ћопе нестало; отиш'о доље у Београд и упис'о се с опроштењем, у вокате.

Небо побелело, звезде се једва опажају, почиње да пирка јутарњи поветарац, опажа се јасно и магла на реци, — јутро је дошло. А он је сасвим малаксао.

Није ни чудо! Одједном настадоше некакве промене, и једно јутро пуче глас: »Долази нам за капетана стари Бурмаз!« Да је наша Грабовица обрнула ток уз чаршију, и то нас не би тако

Тако и ми живимо мирно и славимо Бога: ја се по мало опорављам, а моја жена послује по кући. Свако ми јутро она, кад се врати с пијаце, донесе поздрав или од поп—Симе или од поп-Петра, па често и од самог господина проте.

кришом, удаљише се весели гости, само их одаваше оно брујање и звецкање јасних прапораца, које се тихо, као јесење јутро, разлеваше по густој недогледној манастирској шуми.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Он и нико други! — вели Срета. — ’Ајде, сутра ћу одмах до њега, да се споразумемо. А за данас је доста! Старије је јутро од вечера! — рече па баци цигару и извали се у кревет.

Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу. Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведо

Једно јутро крете се Срета, као обично свако јутро што је радио, на кафу. Отиде у ону читаоцима већ добро познату »Механу без сведока« да као човек измења мисли са Мићом

— Море, остав’ ме, учитељу! — брани се ћир Ђорђе. Сретен виде своје, што кажу, »добро јутро«. Виде да се овај не да ни опепелити, а није рад ни да пропадне тако лепа идеја: да његово село буде међу првима који

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

У ЕВРОПУ ДОЛАЗИ ПРОЛЕЋЕ 220 ШТА СУНЦЕ РУЧА 222 ШТА СУНЦЕ ВЕЧЕРА 223 ШТА СУНЦЕ ПУШИ 224 КАКО ДОЛАЗИ МРАК 226 ВЕТРОВИТО ЈУТРО 227 МУЊА 228 ПРИБЛИЖАВАЊЕ ОЛУЈЕ 229 ОЛУЈА 230 ХРАСТ КРАЈ

што мишеве не лови, Већ гледа, повучен и замишљен, по страни, Како пролазе, и опет долазе дани, Како се смркава, па јутро, плаво, свиће. Чинило нам се — у веке тако биће.

ВЕТРОВИТО ЈУТРО Сунце туче у богазе, Сјај кроз лишће пљушти. Дува ветар, а зора се На конопцу суши. Земља шкрипи као лађа,

ЈЕСЕН НА ПИЈАЦИ У срце ме такну светла игла. То јутро шуми. Јесен је стигла. Тезга пуна паприка И ситног арпаџика Чека Да се Наслика.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

би ми се управо чинило да ми св'јетли круна Лазарева, ê слетио Милош међу Србе; душа би ми тада мирна била како мирно јутро у прољеће, кад вјетрови и мутни облаци дријемају у морској тавници. ТУРЦИ СЕ МРКО ПОГЛЕДУЈУ.

топи; пред очима воде пребистрене, ђе у двије свештене капљице предјел шири видиш божје силе но с планине у прољетње јутро што га видиш над бистром пучином!

Кога зове уз оне главице свако јутро како зора сине? Ја мним га је доиста дозвао, — јер ми није лакши, што ћу крити, него да ми наврх главе стоји.

Фатиму ће Суљо држати како очи своје у глави. Фатима је струком дивота, очи су јој двије звијезде, лице јој је јутро румено, под вијенцем гори Даница; уста су јој пȁрôм срезана, усне су јој ружом уждене, међ' којима каткад

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Цело јутро јури и трчи кроз башту. Не могу да је задржим. Само кида цвеће и баца. Софка, једнако осећајући на себи његову руку и

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Сада смо мирни: прошла је олуја... Алилуја! Алилуја! НАШИ ПЕЈЗАЖИ Сиво јутро. Магла се свуд слêже. Снег светлуца; стазе завејане. На све стране мрачна зима стеже.

У покрову је, хладна, мртва, бледа, Дивна к’о зраци помрлих идеја, Сва љубав Моја у великом дану, Мртва, — то јутро живота и среће, У мору суза утопљена давно, У мору суза и сурових беда, – Старински понос мојих епопеја.

ИИ — Вратимо се. — Зора!... ЧЕСТИ ТРЕНУЦИ Бледо јутро. Непроспаване ноћи. Свеж, оштар ваздух прашину дигне лако По пустим улицама.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Запов...“ „Шјор конте ’бро јутро!“ прекиде га неки дебели глас оздо. „А хоће ли се отварати та сретна врата јутрос? Помете се овлики народ!

То је Иво, ђакон владичин. Приступи те цјелива старца у руку, назвавши му добро јутро. Затијем свечано рече: „На добро ти дошло ново љето, Господару, сретно било теби и Црној Гори!

“ „А да кажи!“ „Богме, ево што: „Гранајлије пушке дохватисте, „Пааа... дођосте ево овдје... трес. Добро јутро и сретна ти нова година, Господару, теби и Црној Гори. Но ми смо, Господару, и погладњели...

„Овоме је догорјело!“ рече Спасоје, смијући се. „Њему је, кан’да, кожа најмекша!“ прихвати Марко. „’Бро јутро! Здрав’ осван’о, Цуца! Је ли ти се што снијевало!“ стадоше га задјевати. „’Бра ви срећа!

Да речемо узгред, то бјеше и онако његов обичај. Свако би јутро он повиједао своје снове, ако ником а оно домаћијем. „Е, чујте што сам ја снио!...

“ „Добро је рекао, богами!“ умијеша се сердар, смијући се. „Е, те ја једи од онога. Шта ћеш! Свако јутро бјех тањи у пасу, док не побјегох!“ „А, а, то је било на јави, а не у сну“, прихвати с мјеста медик...

живните! е ће људи сад доћи!“ У то, као што рекосмо, дође поп Марко сам. „Добро јутро, снашо!... Ха! камо их?“ „Добра ви срећа!“ скочи Јока, па га пољуби у руку.

“ рече својим крупним гласом, сердар. А онај му отповрну готово истијем такијем гласом, дижући се лагано: „Добро јутро и на здравље ти крсно име!“ „И с тобом заједно!“ Поп се ижљуби са званцима. „Е, сад да се одужимо Богу!“ „Еламо!

“ Крупни глас сердарев чу се пред вратима. „Је ли нам гост здрав освануо? Како је? Добро јутро! Би ли он мало ракије сркнуо, сад прије но залаожимо? Шта ја знам, како је навикао!

Постидјеће се, па...и мени је мука... Онако, да покушам... А оставимо па ћу у јутро с Јоком...“ Тако се сердар шчињао, а цура, управ као навлаш, њему ће: „Богме, тата, ни мени се не спава!“ „Хм!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Жиле се коријена држе. — Док се старјешина освијести, кући се занесвијести. — С главе риба смрди. — Старије јутро од вечера. — Тешко глави кад реп заповједа. — Ко за репом пође, тај у трње дође. — Гдје нема мачке миши господаре.

Тешко земљи куда војска прође, И ђевојци која сама дође! Прво јој је јутро прекорено: „Да си добра, не би дошла сама!“ Тешко злату на дебелу платну, И ђердану на гараву врату.

Што је моје нек је код мене. — Рекао оџа кад је увече вадио исто јутро посађени лук. Да бог да! али како ја знам... — Насрадин хоџа у некаквој врлети сјекао велику букву за дрва, па кад

— Научио сам од дјеце и пашчади. 2 Назвао Турчин Марку: — Добро јутро, газијо! — Ма што ће ми твоје „добро јутро“, кад ја знам: што ми мислиш и што би ми урадио да можеш!

— Научио сам од дјеце и пашчади. 2 Назвао Турчин Марку: — Добро јутро, газијо! — Ма што ће ми твоје „добро јутро“, кад ја знам: што ми мислиш и што би ми урадио да можеш!

ГАТАЊА С ВАРИЦОМ (У Боки варицу носе и на воду не говорећи ништа путем, и њоме просипају воду, говорећи): — „Добро јутро, 'ладна водо! Ми тебе варице а ти нама водице и јарице, јањице и мушке главице — и сваке срећице!

(Језик) 48 — Татино дијете, мајчино дијете, а ничији син? (Кћи) 49 — Ти га имаш, и ја се њим служим? (Име) 50 — У јутро иде четвороношке, у подне двоношке, а на вечер троношке? (Човек) 51 — Умива се, па ипак је увијек црн?

(Вода и лед) 228 — Мркоња и плавоња по небу се вијаху, па се свијету прете? (Облаци) 229 — Наш бијелоња и мркоња Јутро, вече боду се: Јутром надбоде бјелоња, Увече мркоња, Те на једно мјесто лијежу, А мјесто им се не познаје?

— Сâм сам хитро летио, По свијета тјешио? (Сунце) 258 — Оца нема, мајке нема, а свако јутро се рађа? (Сунце) 259 — Пола хлеба на планини стоји?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

кажем једну праву истину: Кад ја бија у младо доба стари човек, онда ми имадијасмо млого кошница, па би и ја свако јутро бројио, и све би челе пребројио, а кошница не могу.

Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже | боље оседлам пијевца, па узјашем на њега, и пођем тражити

за врата, јер ће сад доћи месец љутит и уморан, и она се склони, кад али ето ти месеца, како дође, назва матери добро јутро, па јој рече: „Овде мирише рајска | душица.

Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро — листао, — до седам да- | на било 84 већ грожђе зрело у њему, а то је било време кад нигде нема грожђа.

дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања, и тако је је Усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала колебица, те Усуд узме мотику и стане копати, онда и онај човек узме мотику

И тако остане и до данас. 19. ЂАВОЉА МАШТАНИЈА И БОЖЈА СИЛА. Крене једно јутро царев син у лов. Гацајући преко снијега почне му точити крв из носа, па гледајући како је крв црљену по бијелу снијегу

” Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски двор. 26. ЧУДНОВАТА ТИЦА. Био један чоек сиромах. Једно јутро пође од куће да добави откуд круха својој ђечици и жени; идући путем види једну тичицу шарену ђе крилима лепеће а њега

И тако свако јутро првоме освитало по сто цекина под главом, а они други знао што ко мисли и чини. Тако они обогате и поткупе народ да

” Те тамо те амо, те више те ниже, те ура те фура, богме брата му, њега те њега. Кад постане краљ, и свако му јутро почне под главом освитати по сто цекина, он запроси у цара ђевојку и цар му је да и вјенчају се по закону.

Нова краљица видећи прво и друго јутро да њезину мужу освиће испод главе по сто цекина, зачуди се и треће јутро кридимице украде мужу | педесет а педесет

Нова краљица видећи прво и друго јутро да њезину мужу освиће испод главе по сто цекина, зачуди се и треће јутро кридимице украде мужу | педесет а педесет остави му; али кад јој се муж пробуди и не нађе пунане сто, кидише јој тако

Кад књигу опреми, ону исту ноћ украде оцу из потаје један чудотворни нож, па ц њиме сјутрадан у јутро у сусрет ономе младићу, који бјеше пошао како му је она писала.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А поноћ када би, утиша се блажени старац, и више ми није говорио. А када би јутро, и започе појање црквено, одмах просветли се лице блаженог старца, и, окренувши се ка небу, рече: „Хвалите Бога међу

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Лево и десно око куће лиснате воћке. Уза стубове, и уз доксат, чак до крова, пењу се лозе, чардаклије. Летње јутро. МАРИЈА (на доксату намешта по миндерлуку јастуке, иде полако, у чарапама, ослушкује пред обојим вратима, тихо

Сигурно, кад на вуче на главу јорган, он, пошто зна да га неће нико видети, плаче тада, и отуда свако јутро нађем ја онако јастук, где су му очи биле, влажан од суза... АРСА (нестрпљив, ослушкујући): Али, бато, да не рупи,...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

бунар с преизобилном водом; рекао би да у свој тој земљи на неколако фати дубљине ништа није него вода, коју свако јутро и вече чрез малене каналиће кроз сву башчу навраћају и древеса напојавају.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет. Тако је трајало све јутро. Најпослинак Јере тијаше да дâ, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикрâ кад су се разговарали, па сам

— вели Дундак сједећи на прагу. Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило: — Није до шале, зло вам јутро!... Брзо изађите, нестало је коња!... Разумите ли?... Коњушка је отворена, а нема коња! Сви потекоше за њим.

Бакоња отвори и, сукобивши се са ведријем лицем малога Бутре, разведри се и сам. — Добро јутро, Иве! Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма! — рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње.

А ја: ора про нобис, па у зобницу! И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити итд.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Јер ове смо ноћи доживели све Док рушило се лишће око нас на тле. Сад свањива јутро: испражњени свет. Живот ће одсад бити више предах.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Чим ти киша огњиште гаси, онда се вече не памти, нити мисли на јутро будуће... И зато смо ти ми, стари, велики себичњаци и оштрозубе изелице.

у белом диму снега и ветра Мијат једна умирује угојене вранце што, њиштећи, туку копитама у санке, а јутро се наставља мислима последњих несаница. у ове тренутке јутра одлазио би санкама у Паланку да доведе сина школца.

До у касно јутро лежао је Ђорђе згрчен и затворених очију. Стидео се дана. И морао да помисли: има право отац. Праведно је да Вукашину

Устао је пре Симке, па се обукао брзо, да побегне од бола, да бол изнесе напоље, јутро је сиво, као и мозак без чеоне кости, ни ледена кора снега што је оковала кровове и земљу није хладнија од његове

брзо се обукао, бацио неколико динара на разголићену жену — ничим није показала да се љути — и баби је бацио дукат, а јутро је сачекао седећи у риљевини на Топчидерском брду. Земља је мирисала на посечене жилице траве, лако је мирисао и глог.

Тада, у тим данима, жалио је Симку, свако јутро загледао је да јој види траг постеље у подочњацима, а видео је само умор од искиданог сна, тугом је испраћао увече кад

Он ће се од себе самог распрснути у прашину мрака и неће дочекати јутро. А ветар, мрклина и Бог казују да се мора сачекати јутро, а да он неће дочекати ни зору.

А ветар, мрклина и Бог казују да се мора сачекати јутро, а да он неће дочекати ни зору. Каје се, моли, обећава, чини му се, верује да се и крв у жилама мучи пригњечена

“ Сам ми се нудио да ми свако јутро постељу истресе и намести. Рибао ми је лонче загорело од пасуља. И свако јутро ме запиткивао да ли су ми деца здрава.

“ Сам ми се нудио да ми свако јутро постељу истресе и намести. Рибао ми је лонче загорело од пасуља. И свако јутро ме запиткивао да ли су ми деца здрава. Само: Аћим је бог...

јурнуо у сењак, попео се на стог и поред самог стожера укопао се у сено преко главе и, дрхтећи, без суза и сна дочекао јутро гадљиво се стидећи мајке, јер је тада први пут видео голу жену.

“ трипут је поновио да би је што јаче увредио. Није истина, заволео сам те још кад си се родио, јесам, свако сам јутро гледао кад те Симка купа, љутио се што је корито храпаво, бојао се да ти се кожа не озледи.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шћућурене у својим коритима, реке су престрављено ћутале, не усуђујући се да се помакну. Али, када јутро свану, Мајка свих река опази да је корито мале реке празно и забрину се: камо је могла отићи? — у потрагу за њом!

Ах, како је отмено: јегуље и орхидеје, музика и мајонез! Већ је и јутро свитало, а они су још свирали лелујајући се од умора и глади.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Било је, дакле, мајско јутро и Јеврем је, из свог Конака, гледао како се, над дунавском падином и над вечитом реком, расипају прозрачне источне

Поучен искуством сопствене смрти, кије сигуран да ли је уистину друкчији или само тако изгледа. Рано је, јутро долази од Скадарлије и, још даље од недогледног Дунава, са свих страна мали парк у облику троугла опкољавају

Вишњић је запевао, јутро се прозирало од пролећних светлости, Вук је проверавао реч по реч: знао је да је добио чудо од песме, радовао се и, у

Кад је први пут сусрео ово искушавање, готово чикање, опет је, у рано јутро и у рану јесен, био у Београду, и опет на дунавском пристаништу.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

АНЂЕО ТУГЕ 199 XЦВИИИ ВЕЧЕ 200 XЦИX ЈЕСЕН 201 С У ПОЗНУ ЈЕСЕН 202 ЦИ 203 ЦИИ ПОСЛЕДЊИ ГОСТ 204 ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО 206 ЦИВ ГРМ 207 ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ...

У цвету младости прве љубљаше Хипоник Хелу, И јутро живота њиног радост је красила штедро; На глас љубави њине оживе природа цела, И сиње дубоко море, и небо плаво и

И много пута, кад у јутро сиво Тргнем се из сна - к'о из тешких уза, И к'о из олова - који ме покрив'о Очи ми беху мутне, пуне суза. Ј.

Слуша песму горâ када јутро руди, Агонију воде у вечери неме; Непомично стоји тамо где све блуди: Облаци и ветри, таласи и време.

В. Илић ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски тршчани кров.

В. Илић ЦИИИ ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски тршчани кров.

В. Илић ЦВ ВЕСЕЛО ЈЕ... Весело је младо јутро, Птице дижу грају, Шума листа, трава гори У сунчаном сјају. На мом крилу започета Тужна песма стоји; С белог листа

Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио. У једно студено јутро, кад мајке не беше дома, Мали се подиже Павле, и оде ван нашег села И никад не дође више.

И сан све ближе Стиже, Прохладни пада мрак. Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. А. Шантић ЦXXИ СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране.

“ ...Сја сунце, златно к'о класје што доздре; Бик риче испод јела стогодишњих, И јутро кади димом јаке ноздре... А.

С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божји син Два дивља трна И један крин... Јутро је; ал' још свитања нема; С Јерусалимских Тврдих бедема Још се не диже тама немила; С истока нема танког

сам Бог свети зна! Пролеће, ти, и ја. М. Ђурчин ЦXXXВИ У „БЕЧКОЈ ШУМИ“ Свеже је и ведро јутро К'о почетак лепе приче; И по грању и по жбуњу Нешто се буди и нешто се миче.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

али власе цвијетне плетући, бисерном их росом насипљући при игрању свјетлокосих зв'јездах, - да дичнија на јутро изиде пред очима свога владаоца - на сва моја жарка љубопитства смијехом ми одговара њеним.

пчеле кад им рука благодатна творца са штедрошћу проспе ману слатку, те узавру тамо и овамо на вјенчано са тишином јутро.

Треће јутро позоришта страшна кад заигра у поља небесна, Адам с ликом својијем одступи из несрећна боја погубнога са дубоким

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Требало је, према томе, да останем поред земунице и да чекам. Јутро је било ведро, свеже и мирно. У нестрпљивом очекивању и седећи на малој тронођној столици коју ми војник изнесе,

Али топло јулско јутро, пуно запаре, не унесе нимало свежине, нити оног зориног мириса ствари који је пожелео да удише да би се окрепио и он

Пуковник је склеротичан, и свако јутро кад устане (а буди се први) ради гимнастику и маше главом налево и надесно да разради вратне жиле.

Ја сам волео њено чисто јутро, пуно радосних покрета, јутро што крепи и подиже душу уморну и помућену оним каламбуром престонице.

Ја сам волео њено чисто јутро, пуно радосних покрета, јутро што крепи и подиже душу уморну и помућену оним каламбуром престонице.

Због свега тога страдао сам и у унутра осећао све већу сметеност, све већи немир и неспокојство. Једно јутро ускочио сам на трамвај за гимназију.

Збогом! Послушај ме: ожени се и буди и живи и умри бољи од мене. Збогом! Збогом! Збогом! Кад сам оно јутро примио писмо мога пријатеља и то преко некога грбавог дечка, чистача обуће доле негде око железничке станице, ја сам,

Стигли смо гос’ Иван и ја, и брзо се разочарали нашим излетом. Киша. Ми пошли из Београда по сунцу, у фино летње јутро, а упали у праву јесен. Одсели у први хотел. Умили се, пресвукли, дотерали али где ли ћемо у кишу?

Ћаскају они тако по цео дан, шале се, удешавају разне подвале сељацима и задиркују Шапчане, све док једно јутро Мија не доби овако писмо.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Каткад би кљуцање утихнуло, притајило се; и за дуље вријеме, за неколико сати, за читаво јутро. Или се јављало тако слабо, тако неодређено, да је сумњао: да ли то уопће кљуца или је то само моје уображење?

Свануо је и дан, протекло је и јутро, а још се нико није рјешавао да мајци каже истину. Сви су се измицали тој непријатности, скривали се за разним

Након дугог цјењкања са зубаром, уз већ знане духовитости („у моме селу ковач се читаво јутро натеже са мном по ледини док ми извади зуб, а не наплаћује ни половицу” итд.

Упутио сам се у град, о штапићу додуше, али у једном доста лежерном андантину. Свјеже прољетно јутро. На цести локвице од ноћашње кише.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. — Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. — Добра ти срећа! Откуд тако рано? — Хоћу у чаршију.

Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица. — Добро јутро, момче! — поздрави га писар.

— Добро јутро! — поздрави се капетан, седајући за сто. — Чујем ја још из собе, да се овде претреса велика философија.

— Ђуро!... Гле мога Ђуре!... Станка!... — Добро јутро, нано! — О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути... а ви сте, видиш, обоје здрави.

Примичу се последњи тренуци... Ноћ пролази... XXВИИИ Блиста се дивно јесење јутро. Са плава чиста неба падају светли ватрени зраци по шуми и косој падини, што се протегла између Букуље и Венчаца.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

шуму, а није могао нигде никога да види; тек после неколико дана наиђе на једног старца где поред ватре седи: — Добро јутро, старче! — каже му Петар. Старац му одговори: — Бог ти добро дао, синко! А откуд ти овамо дође!

И ако нијесу имали да им се пресипље, нијесу били ни гладни, ни без ватре. Једно јутро нареди мати сину да доћера кући суховине, јер да ће тај дан парити и прати хаљине.

Кад али ето ти месеца; како дође, назва матери добро јутро, па јој рече: — Овде мирише рајска душица. А мати му одговори: — Нема, синко, никога; та овамо не може ни тица

Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро — листао, до седам дана било већ грожђе зрело у њему. А то је било време кад нигде нема грожђа.

краљеву кћер, ево има неколико дана да је ослијепила, а удавала се је досада пет пута, али јој сваки муж прво јутро осване мртав. Ко излијечи, даје краљ што год узиште.

ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања, и тако је усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала колебица, те усуд узме мотику и стане копати: онда и онај човек узме мотику

Отац, кад је то видио, од жалости не зна шта ће, већ узô сикиру па од те вишње направи велику батину, и свако јутро трчи по сокаку па млати с њом по витру. Млати он по сокаку први дан, други дан, па и трећи дан.

Син мисли: смириће се; ал̓ кад је ту већ прошла и недиља, а отац свако јутро млати витар, сину дотужило. — Шта је, баћо, — једаред ће он оцу — јесте л̓ ви полудили, је л̓ шта, кад свако јутро с

— Шта је, баћо, — једаред ће он оцу — јесте л̓ ви полудили, је л̓ шта, кад свако јутро с вишњовцом по витру млатите? — Еј, синко, синко, — насмије се на то отац, ал̓ скоро кроз плач — нисам ја ни луд ни

је један чоек, много сиромах и пунан ђеце, тако да их никако хранити није могао, и више пута се канио да их једно јутро побије да не гледа јада ђе му од глади умиру, али му жена брањаше.

Кад ја бијах у младо доба стари чоек, онда ми имадијасмо много кошница, па бих их ја свако јутро бројио, и све бих челе пребројио, а кошница не могу.

Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже-боље оседлам пијевца, па узјашем на њега, и пођем тражити

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И та слика, та маглина сама Из заноса и у снима мојим, То обличје пространо к'о тама, Као јутро са зрацима својим — Падало је испред твога стаса, Испред мене, покривало двоје, И ширило видик нашег спаса, Да се

љубав, и она је вани: Без мене, тихо, удаљена труне; Не чује моји кад падају дани, Не види гробље што га мртви пуне. Јутро ми свако пружа живот цео, А свака поноћ један покров бео. За мртве немам молитве, ни боле.

Свако јутро, вече, тишина и крик Доносе ми тајну коју носиш сама; И Док небо, земља, сâм тичији клик Причају о нади што ти крије

ствари; А досада преко свега мили, тиска, Тежња среће видна, празна — нигде чари, Нигде ичег да се жали, да се иска. Јутро, подне, вече, Небо мутно, ведро, Киша, сунце, радост, Прошлост, љубав, младост, Страст, навике, жуди, Борба, слава,

Свако јутро, вече, тишина и крик Доносе ми патњу коју носиш сада; И док небо, земља, сам тичији клик Причају о нади што ти крије

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

У свако такво јутро пре педесет година, чинило се, нама пастирима, да присуствујемо стварању света, најпре света пријатељских звукова и

Било је ведро, благо и сунчано мартовско јутро, а како смо се приближавали Њујоршкој луци, топли сунчеви зраци као да су топили ону хладноћу која се сакупила у мом

Брод из Часаника довео ме је до Балтимора у рано јутро једне недеље, а дочекали су ме складни звуци црквених звона. Рекли су ми да је Балтимор католички град и да звона која

Било је на хиљаде незапослених, иако је било лето. Једно јутро Кристијан ми се јавио са вешћу да ми је нашао посао и одвео ме је на један мали брод укотвљен недалеко од хотела

Збунио сам га својим поздравом на српском језику: “Добро јутро, господине!“, пропраћеним англо-саксонским наклоном, што ће рећи климањем главе без покретања рамена.

Збунио сам га својим поздравом на српском језику: “Добро јутро, господине!“, пропраћеним англо-саксонским наклоном, што ће рећи климањем главе без покретања рамена.

године, да ће ми само две године касније све нејасноће у појмовима нестати као магла у рано јесење сунчано јутро. Наставио сам са проучавањем Фарадеја у току прве године боравка у Берлину, у за то посебно одређено време.

године забележен је у мом календару као срећан дан. Петнаести је освануо као дивно свеже пролећно јутро пуно сунчевог сјаја.

Ћипико, Иво - Приповетке

—Пусти! — одговори Спасоје. — Ко зна што ће јутро донијети! — и поче се журно свлачити. Девојка се обрнула на другу страну, прама зиду, чека док они полијегају, па да

док се средио, сиђе журно доље да отвори крчму за јутарње госте; није се на њу ни обазрео, тек што јој у хитњи „добро јутро” назвао. Лазо, средивши се, приђе к њој. Обоје приђу к прозорчићу откуд изванка долази трачак јутарње сиве свјетлости.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

омашка, потврђује нам трећи стих иза наведеног: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“ место ,,[ја сам] пун чежње да јутро сване“.

се то још разговетније опажа у једном раније наведеном примеру, где је песник у исти мах испуњен сопственом чежњом да јутро сване и чежњом самога јутра да сване: ,,[ја сам] пун чежње јутра да сване“.

Она му, штитећи га, не само руком скида сунце него му и „ветар сам и јутро дарива на обојке“. То јесу песничке слике, али израсле из митске подлоге, и јасно је да мајка добија атрибуте који

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

И заиста, када у Нечистој крви, у ВИ глави, описује изглед гостинске собе у благо и свечано ускршње јутро, Борисав Станковић тачно тако приказује просторне односе: „Поред она два прозора, са белим кратким завесама, која су

Тодора је лицем окренута према „она два прозора” и леђима према „ова друга два супротна”, што значи да је у ускршње јутро испијала кафу гледајући у прозоре према цркви и вароши.

које ћемо написати континуирано, као прозу, али са обележеним ритмичко-интонационим рашчлањавањем: „По једна љубав, / јутро, / у туђини, / душу нам увија, / све тешње, / бескрајним миром плавих мора, / из којих црвене зрна корала, / као, / из

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Али од те суботе равно до друге, Богдана је свако јутро излазила на помол иза куће И у глас нарицала са својом срећом, за својим домаћином. Цвилили и дрво и камен.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

РУЗМАРИН Млада мома неговала Зелен рузмарин, Што ’но га јој поклонио Газда - Лазин син. Свако јутро устајала Раном зорицом, Свој рузмарин залевала Бистром водицом. Зборила му: „Ал’ си красан, Рузмарине мој!

Једно јутро ево га пред краља, Донô дела трудбе самосвојне: „Господару, ја дело доврших, Ево мене, ево слике двојне.

“ КО ОКО ЧЕГА „Око свеће лептир леће, Љубав њему не да мира, А кад јутро освануло, Нит’ је свеће ни лептира.“ И ја лебдим око флаше, Јер ми за њом срце вене; Доћ’ ће време, па гле нема

Неки пију да се бију, неки јер се братит’ хоће; Једни пију рад дружине, други пију због самоће. Било јутро, подне, вече, — вино вели: сад је доба. Један пије јер га знаде, други пије да га проба.

Бог ако нас кушат’ воли, за то ће нам дати моћ. Добро јутро правом путу! Кривом путу лаку ноћ! »Стармали« 1882. 3.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА: (Ах, боже, шта ће јошт од мене бити?) ПОЗОРИЈЕ 2. ВАСИЛИЈЕ, ПРЕЂАШЊЕ ВАСИЛИЈЕ: Добро јутро желим, мајсторице. ФЕМА: Каква је ово свиња? (Чепећи се.

Знаш шта је божур? ЈОВАН: Како не би знао кад нам је пуна башта божура. ФЕМА: Сапр бу, то је француски добро јутро. Сад кажи: божур, мадам. ЈОВАН: Божур, мадам. ФЕМА: Лес тружес. Видиш како је лако.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ГОРАН Ноћ сувише велика за моје звездано чело у неким шумама црним непознатим И дрво је рекло немој Јутро моје бело име ти своје остављам кад не могу да се вратим Пчеле слећу на леш кога нема Звона одлазе у простор црним

ИВ ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА Шта је то што се у дну песме крије Кад исти дар негде је јутро а негде ноћ мира? О даљино сна где југ влашиће свира Скриј ме од слепог камена који у небу бдије.

рана недостижна ИИ О хладна ватро која изгараш Свуд око мене а дан не ствараш Не знају куће где одоше људи Нит позна јутро оне које буди Ал зна их поноћ пуна сунцокрета Биљни петао на крову света Који их само зато буди Што мртви знају да

Краков, Станислав - КРИЛА

Конопчићи од шатора затресали се. Нове чупаве главе помаљале се. Кувари су вукли на моткама тешке казане са водом. Јутро. У трави су ћурликале жуте препелице, куварска магарад су њакала, а чупаве војничке груди се нечем радовале.

Душко је јахао дуго то јутро. Ноге му се уледиле, иако су узенгије биле обмотане сламом. Свога путовођу на мазги једва је видео у магли и вејавици.

Петровић, Растко - АФРИКА

Вуије каже: „Оно што је младо у мени то је Суданац, оно што је старо, то је Парижанин.“ Јутро потом сванула је пучина бескрајна, скоро безбојна под безбојним небом.

Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда.

Каже да сви спавају и да ми тек за сутрадан може удесити велики там–там. Тако се разочарано враћам кући. Јутро студено толико да се, сасвим преко воље, преливам хладном водом.

са веранде право међ живину и оне жуте афричке псе, те нас све разбуди страховитом лармом која се око њега дигла. Јутро у пределу брдском, зеленом, са великим стаблима која се пуше од магле.

Силазим одмах на реку и гледам дуге траке магле по води, прамене магли по планинама. Право зелено планинско јутро као она на Студеници или у Фужинама.

Његово друштво, очито, било ми је непријатно. Тако сам ја примио да сутра, у рано јутро, пођем с њим у правцу Феркасандугуа и Ђавале.

У звездану ноћ он долази лагано тихим куцањем у дрвене дирке балофона; у сунчано победничко јутро он бије у бубањ од чије се дубоке песме размиче небо.

Сан се спуштао над тим као велико вече. Када сам се опет пробудио, јутро беше увелико. Оно је носило пријатно изненађење које човек има када се пробуди у новоме пределу или соби, чије

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Та десет кћери да сам родила, А свака да је много дивнија Од саме кћери бога великог Што свако јутро рађа зорица, Па да топлином своје љубави Ледене груди свету разгреју, А благом миру душе њихове Давно умрли да се

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ваздух окужен, трава угажена и спарушена, па и сама шума, иако је било ведро, свеже јутро, изгледала је опарена и клонула, јер је и преко ње прешао врели дах рата: гране поодбијане и поломљене од граната,

23 батаљона ту је конаковало. Сва се ова војска избудила тек пред наш долазак и многи су се још спремали. Јутро је било ведро и јасно, сунце се тек рађало и његове светле варнице указивале су се као упаљене свећице прво на росним

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ А кад сване зора бела, Кликће као соко сиви, Она ти се прва јави: „Добро јутро, још смо живи! Од јесени до јесени, Од пролећа до пролећа, Од дан’ на дан бива јача, Од час’ до час’ бива већа.

Киша пљушти, небо плаче, Па весеље мути. — Онда нисам ни помишљô, На што ли то слути. XЛ Свако јутро сунце суши Бисер-росу са цветова, Сунце зађе, ноћца дође, А на цвећу роса нова.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— и размахне руком од главе до колена. Посматрао га Бранко, кога су прозвали „Позитив“, па ће му рећи једно јутро, кад је изишао лекар: — Бре, мајку му, остави нешто мало и за нас...

Лука погледа Војина испод ока. — Наравно... Немам змиче у срцу, не ловим „зајци“, на свако пиле „викам“ добро јутро. Кипислцауф!... Анђелска душица. Ња, бато!... А видите њега... Поган старчић расте.

шест година, четири месеца и четрнаест часова. Рајко га погледа у недоумици. — Да, да — потврђује Коста. — Цело сам јутро то рачунао... — То ти је оно: докон поп јариће крсти. — Али Рајко се прену.

Сан ме поче хватати. Пребацио сам шињел преко главе и, у полубуновном стању, дочекали смо зору. Јутро је било светло и чисто, да се италијанска обала јасно видела. Изгледало нам је да ћемо за пола часа стићи.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Двоумије све ишчезне, истини су трази: С овом зором тма нестане, људи нису врази. Так' у оно свето јутро, јутро нове жизин, Кад се сресмо, мила Видо, једног духа близни, Мој је жребиј дивно рјешен среће овог св'јета, Године

Двоумије све ишчезне, истини су трази: С овом зором тма нестане, људи нису врази. Так' у оно свето јутро, јутро нове жизин, Кад се сресмо, мила Видо, једног духа близни, Мој је жребиј дивно рјешен среће овог св'јета, Године ми из

Фантазија је његова млада као јутро рано, обајателна као вече чаролијско, јасна као небо ведро, и красотама у сравњивању као небо звјездама искићена.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ах, Венецијо!... (Вујо перјаник улази.) ВУЈО: Добро ти јутро, госпођо! Ждрав’ осванула!... А ну, ждравља ти, како ти се допада ова наша земља?... Простићеш, камен...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

И гледаш кад јутро из ложнице ступа, И слушаш клептање изгладнеле чапље, Гледаш како месец млеком брда купа И сањива роса јутром с

XВИ Памтим зимско јутро, кад си сузним оком Гледала у моје очи што те воле; Хтела си да видиш у дну душе, доле, Да ли спава љубав или вешта

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Сила се је мисли врзло по памети... Много ли сам страдô, кад се срце сети: Никад добро јутро! Никад добро вече! Мени ноћца лако никад не протече...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ИЗ ОСАМЕ 103 СТРУНА 105 МИСАО 107 РАДОСНО ОПЕЛО 110 ОН 112 ОДЈЕЦИ 114 МОЛИТВА 115 ТУГА 117 ПОГРЕБ 119 СЕЋАЊЕ 121 ЈУТРО 123 ИЗ ОСАМЕ 125 ПРИЧА 127 ИЗ МЕЂУЛУШКОГ БЛАГА 130 ПЕСМА НЕЗНАНЦА (І) 131 ИМАЛО МАЛО ГОЛУПЧЕ 133 НИНА МИ НИНА, СПИ,

У тиху собицу моју ђурђевак унесе неко. ЈУТРО 1 Љубицу, смерни цвет, покропи росом зора. А нељубљеној сан дарова плав.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Свако јутро, сваког дана у подне, увече, ноћу, једно и исто увек да чини. Исто онако, као и пре, да устане на време, да отвори

— Добро јутро, Младене! Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. Младен, смерно али задовољн

— Добро јутро, Младене! Добро јутро, синко — радосно, видећи га тако вредног, рано усталог, веле му они. Младен, смерно али задовољно, сваком одговара и

Видим свекра јој као да се подмладио. Увек беле чарапе, чиста кошуља на њему. Офиксане ципеле. Свако јутро, када га видим, дирам га, питам: »Море, она твоја баба нешто се провреднела?

Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође. Јутро одскочи. Дан леп. Освојило јутро свеже, летње. Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе.

Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође. Јутро одскочи. Дан леп. Освојило јутро свеже, летње. Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе. Осети како му срце почне да се греје, пева.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У овом последњем случају к. семе посипа се по постељи болесниковој, те на њему спава три ноћи, и свако јутро оно на коме је спавао проспе се на буњиште, »да га тице разнесу«. Кад што расте, нпр. поткожни чир, пије се теј од к.

Софрић). Има извесну улогу у домаћем култу. На Божић ујутру узме један младић ш. и иде око куће говорећи: »Добро јутро, доме! Мир божји и Христос се роди!« (у Боки, СЕЗ, 20, 313). На бадњиданској трпези мора бити и ш. (СЕЗ, 40, 82).

Ћипико, Иво - Пауци

У освит младенци помолише се из колибице; зимско јутро сачека их и заспе им образе својом сивом свјетлошћу; сунце још оклијева, премда висови планине већ се обојадисаше

њих, ослушкује и, чувши у једној пред њим на ошкринута врата разговор и пуцкетање наложених дрва, уђе и назове добро јутро! Чељад у кући прихвати поздрав; неко од људи поодмакне се да дошљак к ватри приђе, а једно женско дода му столицу.

Зажели Љубица, и дјевојка Злата носила би му свако јутро китицу што би од варошких дјечака куповала. Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.

Диже се и отвори врата. Јутро освану кишно, а заваљало југо, те испод греда и литица планине тугаљиво хуји и набацује шкропцем.

— Ча би им било — говораше он, — да свако јутро накрцају брод воде, па га пред село на жало искрцају? ... А и како се дили та вода?!

Стога је свако јутро ваљало слати човјека по месо и рибу. Још рибе било би се нашло и у телу, но Мрсе је није хтио продавати ни за какав

И раставши се са градом, са собом у памети однесе оно јутро кад му стиже лист из Америке. Јуре му укратко писаше да се је живо намучио док је на мјесто стигао, да је у великом

Једно јутро видим једнога човика, онако к'о и други бољи, и пита ме ди је кућа баш вашега оца. Покажем му руком прама улици.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Макарије Оно што се јутро догодило божија је казна. Сручила се на нас жестоко. Страшан призор који нам је разорио зенице.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

46 ЗИМСКО ЈУТРО 47 АНЂЕО МИРА 48 НА СТЕНИ 49 ЕЛЕГИЈА 50 У НОЋИ 51 ЉЕЉО 53 ЛАДА 55 ПОСЛЕДЊИ ГОСТ 59 Т* 60 [НА СЛИЦИ ТИЈАНИНОЈ] 62 ЕЛЕГИЈ

) 126 ПОМЕНАК 127 ЗИМСКА ИДИЛА 128 (ШТЕКЋЕ ЛИСИЦА ГЛАДНА...) 131 ТУРСКА 132 ЈУТРО НА ХИСАРУ КОД ЛЕСКОВЦА 133 ЧЕТИРИ ПЕСМЕ КАЛИФЕ АБУ-ЕЛ-РАХМАНА 134 (СТОЛЕЋА ДРЕВНА СУ ПРОШЛА...

1883. ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров.

1883. ЗИМСКО ЈУТРО Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров.

Топовске чељусти страшне на море зијају грозно, Ту правоверни клања у јутро и вече позно. Он хвалу Пророку шаље за срећан свршетак дана, И ређа, склопивши очи, стихове из Корана А с плаве

Реке се замрзле рано, А снег од осам стопа поља је и горе крио. У једно студено јутро, кад мајке не беше дома, Мали се подиже Павле и оде ван нашег села И никад не дође више.

Ту гнездо јеина вије, И змија одвратно мили и гуштер по травном поду. 1890. ЈУТРО НА ХИСАРУ КОД ЛЕСКОВЦА Са пустих, далеких поља јутарња магла се диже, И хладни ћарлија ветар.

У цвету младости прве љубљаше Ипоник Хелу, И јутро живота њиног радост је красила штедро; На глас љубави њине оживе природа цела, И сиње, дубоко море, и небо, плаво и

На пустој обали речној, на крају бурнога града, Где пастир у рâно јутро свилена догони стада, Он нађе склоништа себи. Пред домом жубори река, А дом је Касимов био удобна пећина нека.

У једноме мирноме селу, далеко од наших страна, сеоски пијани кравар ухвати једнога дана Амора, божије дете... Јутро је стајало красно, И светла, јутарња звезда на небу трепташе јасно.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Али када је јутро свануло, на цркви доминиканског манастира Ала Минерва зазвонише звона. У њу уведоше једног седамдесетогодишњег старца,

Сада, у јутро, седим у добро загрејаној дворани мога стана, поред огромног прозора, који је разумни архитекта начинио од једног

И виде Бог да је светлост добра; и растави Бог светлост од таме. И светлост назва Бог дан, а таму ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

XXXИИ МЕСЕЦ И ЊЕГОВИ ПРЕДЕЛИ Београд Добро јутро, драга пријатељице! Јесте ли се добро одморили? Ја Вас очекујем већ два сата у библиотеци нашег луксузног хотела

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

је изражена појавом „црне змије“ у планинском пејзажу), а мотиви су усмерени на свет природе („Тице у гори“, „Пролетње јутро“, „Ласте“, „Љубичице“, „Облаци“ и др.

оптимизам преплиће се са меланхолијом и слутњом смрти, а мотиви су усмерени на свет природе („Тице у гори“, „Пролетње јутро“, „Ласте“, „Љубичице“, „Облаци“ и др.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Улази Сарош. САРОШ (не сме даље да крочи): Добро јутро! Смем ли? ТАШАНА Море, улази! САРОШ (несигурним кораком корача). ТАШАНА (показује му на миндерлук): Седи.

Иза њих назиру се такође нове штале и амбарови, од дасака и покривени новим цреповима. Јутро. Двориште чисти слуга Јован. Рије лопатом блато. Испред чешме избацује шљунак и рашчишћава пролаз бари.

Како се њој не досади да само нега двори, чува?!... СЛУШКИЊА (с досадом): Остави то, остави. Ти сваки дан, свако јутро, само то па то: »Како може да га гледа, како јој се не досади?« Шта ти знаш?

(сажаљиво, подсмевајући му се): И као да сам ја овде од јуче и све то не знам, па зато мораш ти сваки дан, свако јутро, да о томе причаш! ЈОВАН (увређено): Не могу више, а криво ми.

Чисто је сва срећнија, блаженија, што год јој он веће муке задаје. А после, и оно њено, свако јутро кад изиђе, увек једно и исто питање: да ли сам био код њених синова (показује главом), јесу ли здрави, и када ће јој

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Паула ћути. — Што си се сплела? Де, реци ми лепо да кроз овај прозор видиш свако јутро сунце. — Не видим. — Госпа Нола, опрезно застаде. Или се девојчица збунила што је испитујем као у школи.

Сто Круница и Марија, а сунце Господње не види. И то има седамнаест година, и седи у мојој кући годину дана, а свако јутро ме испраћа на зелену капију на коју баш и навали јутарње сунце. О, Боже, опрости и мени маторој грех.

— Сока брише очи. Одмах брише очи и Јана. Кода, као права маторка, тресе забринуто главом. Она уосталом скоро свако јутро пита Соку како јој је отац, да ли му је боље.

— Само су црне наочари на лицу мале Коде потсећале на оно јутро, али то је за сада био најбољи облик најгорега. Сирота Кода: крупан нос, и два велика црна колута над детињим

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

О новом комплиментирања начину који је исти пријатељ наш изнашао, на пример: ја желим вашем изрезаном фраку добро јутро; ја се препоручујем у милост вашег извезеног пруслука; бог да содржи красну вашу ћурдију млого година на радост ваше

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Лирски песник Н. Н. једно јутро, трештен пијан, срео се са својим будућим биографом. Велики покојник бивао је често пута у животу свиња, али је овом

Он је седео код једног кројача, који му је за четрдесет динара месечно, сем собе, давао свако јутро по једну кафу и уз то му бесплатно пеглао панталоне.

Оном истом утијом којом му је свако јутро пеглао панталоне испеглао му је овом приликом ребра, а шиваћом иглом система „Сингер и комп.

Сећам се лепо тога свога првога успеха у животу. Када сам то јутро полазио на испит, мајка ми је опет обукла нове хаљине са штирканом крагном од чипке, подсекла ми нокте, очешљала ме са

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Пронесе се тек глас: стигли су. Крећемо одмах. И у тој нади пролазили су нам дани. Свако јутро пред шатором лекара читава поворка војника. Свлаче се за преглед на пољани, док хладне кишне капи росе голо тело.

И тако после толико времена, иако гладни, насмејасмо се и ми овога вечера. НА ИВИЦИ ЖИВОТА Мутно и љигаво јутро. Пљуштала је киша, земља је пиштала, а вијугави поточићи роморили и разливали се у бескрајне баре...

— Да се вратимо онда у Албанију, на опорављање — додаје Лука. Болнички аутомобили су свако јутро долазиЛи и односили болесне војнике. Ако се затекне који мртав у шатору, снесу га само на пут.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

пуклих ко рака И незаситљивих бола, уморних, самртних без лека; И ту се животу сметало да тече, да величанствено свиће јутро, а плодоносно леже вече Моћно. Чим у жудњи опасах бедра друмом журним кроз горе, Стид ме би...

А заспим увек пред крај вечере, Служавка свлачи небо, дан и мене, Па баци ноћи да нас прождере: Тек јутро нађе кости разнесене.

Но у овој ноћи сви су чанкови без дна: где исцедити то врење! У јутро су опет чанкови празни; никакво оснажење. То притицала је брига из матере Кроз дубину тањирног круга, И сав ће, сав

огњеног зида Устима опрала очи, ја сам допузио до дојке Али пружена и сад јој рука којом ми Сунце скида И ветар сам и јутро дарива на обојке.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Коначно, и ноћ паде, и роди се ново јутро. Младић је бежао. Златокоса га је пратила у стопу. Ко зна колико је већ кожа с њених табана пало?

— рече. — Ко жедан — нека пије! Трговац части... — јео је и пио Варалица, пило читаво село, а када је јутро освануло нестали Варалица, најлепша девојка и најватренији коњ из села.

Зар се, пре него је ова невоља наишла, нисмо ту сакупљали свако јутро? Како да га не почистим? — Старац упитно погледа људе око себе, не схватајући зашто му се смеју у лице, све док једна

А онда свану и јутро у којем звоно остаде немо. Као камен је тишина притискала село, а нелагодност расла. »Успавао се старац!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

И МОЈ ПРИЈАТЕЉ 85 УГЉАРИ 86 ТЕЖАК 87 РУЧАК 89 ОПИСНЕ ПЕСМЕ 90 НА ЖАЛУ 91 ПОД ЈЕДРИМА 92 ПРОЉЕТНЕ ТЕРЦИНЕ 93 МЕТЕОР 95 ЈУТРО 96 СРЦЕ 97 НЕРЕТВА 98 ЗВЕЗДЕ 99 ЛЕПТИР 100 ПОГЛЕД С ВРХА 102 ЗОРА 103 НОЋ У ТРПЊУ 104 НА

ЖИВОТ 122 ПУТНИК 123 У РАНИМ ЧАСОВИМА 125 СИЈАЧИ 127 БАЈКА 130 ПОД ЧЕМПРЕСИМА 133 СУСРЕТ 136 ТРУБАДУР 139 ЈУТРО ЖЕТВЕ 140 МОЈА СОБА 146 ЛУЦИФЕР 147 ЖЕТЕОЦИ 148 ДОДАТАК 149 ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ...

И скоро кад жита зашумеше јара, Кад под стрехом ласта кликну песму њену, Једно јутро с учом опрости се стара, Низ прагове сиђе и путањом крену. Постигла је сврху.

И дани све теку, а мраморној плочи Свако јутро, рано, у појање петла, Тихо мати дође, па подиже очи, Моли се и дуго сриче слова светла.

Уза ме, топла, ти се приби јаче, И мени бјеше кô да нас у лету Анђео један златним крилом таче. 1911. ЈУТРО Плави дим избија с камених острва; По једрима пада зоре ватра прва.

1918. ЗОРА Голубови први лете преко лука. Не знам шта је, срце с њима би ми хтело! Као да ме давних дана јутро срело, Кад сам трчô мајци раширених рука И падô јој главом у крило и меку Љубио јој руку...

О, запјевај пјесме Миле и топле кô јутро што стрча Стрменом горе; видај, ослободи Скрхане прси од море и грча! Ромињај, росо!...

Лептире, амо, моје срце води, У љиљанима да утопи јаде... 1910. СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране.

Осана во вишњих!''... Сја сунце, златно кô класје кад доздре; Бик риче испод јела стогодишњих, и јутро кади димом јаке ноздре... 1911. БАЈКА Лежô сам на жалу.

Ја ћутим ватру свету и ријетку — Моја је душа у своме зачетку Обукла на се сунца златни вео... 1911. ЈУТРО ЖЕТВЕ Овдје, под храстом, гдје се папрат сплете, Почивам самцат.

чете Облака раних што се тихо жаре И плове тамо, преко поља тије', По злату јечма и шенице јâре, Гдје трепти јутро и свјетлила лије, Пада по дрвљу и захвата села И раштркане колибице мије.

Под јабланове до ријеке стрча — Прилегну земљи и на душак сами Жеђ врелу смири; док сјајно, кô срма, Трепери јутро и све жедне мами. У радовању стреми гора стрма, И воде њене, грмјелице пуне, Пробијају се из хриди и грма.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Читајући песму Цар Лазар и царица Милица, човек не може да се отме утиску да је јутро поласка у бој било ведро, светло, пуно жубора. Поље око Крушевца било је покривено зеленом травом.

Оне могу бити од једнога стиха: „Кад ујутру јутро освануло“, „Све мислио, на једно смислио“, „Проли сузе низ господско лице“, „Земљи паде, пушци огањ даде“, „На зло га

Кад ујутру јутро освануло, опреми се Тодоре везире, пак отиде бијелу Призрену. Када дође бијелу Призрену, пита њега српски цар

У Момчила чудан наук има: свако јутро у свету неђељу рано рани у лов на Језера, с собом води девет миле браће и дванаест првобратучеда и четр'ест од града

Млади Гојко вјеру не погази, и он својој љуби не доказа. Кад ујутро јутро освануло, поранише три Мрљавчевића, отидоше на град на Бојану.

Тако мало време постајало, данак прође, тавна ноћца дође. Кад ујутру јутро освануло и пред црквом звона ударише, сва господа дошла на јутрење.

Кад ујутру јутро освануло, пошетала Велимировица, мила снаха Вуче џенерала, по бедену града Варадина; она гледа низ поље зелено, у пољу

Бјеше бане у маленој Бањској, у маленој Бањској крај Косова, да такога не има сокола. Једно јутро бане подранио, зове слуге и к себе призивље: „Слуге моје, хитро похитајте, седлајте ми од мегдана ђога, окитите што

Доке тако изредили били, дуго било и вријеме прође, и задуго бане зачамао. Но да видиш јада изненада! Једно јутро, кад оргија сунце, мезил стиже и бијела књига баш од Бањске, од малена града, од његове остарјеле мајке, — бану књига

У то доба бане пристасао. Мудар бане, пак је иштетио: на јутру му не зва добро јутро, нити турски селам називаше, но му грдну ријеч проговара: „А ту ли си, један копилане, копилане, царев хаинине!

Кад ујутру јутро освануло и градска се отворише врата, тад ишета царица Милица; она стаде граду код капије, ал' ето ти војске на

Кад ујутру јутро освануло, одмах позна стража од Арапа да у војсци не имаде Марка, па повика стража од Арапа: „Сад навали, љута Арапијо!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

ВИИИ Шумом је шушкало и шврљало јесење јутро огрнуто прохладном сјенком. Дружина се тек била искупила у Тепсији и почела да ларма, кад Јованче устаде, приђе старој

— У-ух, што је врућина! Види ли се какав дим на Лисини? — Нема га још. Читаво јутро пазим, али... Чек, чек, шта је оно, погледај! Вањка се и сам нетремице загледа у даљину.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Јевдокијо, црна друшке Јевдо, твојега ти Манчу, ете, турише у новине!... — тим речима је поздрави једно јутро комшика њена, Таска. — Туго-о-о! — викну Јевда преплашено. — А зашто га турише? Неје чиновник, та да се карају?

Ту би свако јутро, кад је ишла у школу, застала Зона и куповала би за грош ћетене алве и за марјаш врућ симит, у који би метала алву.

да те нагиздим, та да се сјајеш и светлиш како у цркву света Богородица Тројеручица!... За теб’ ћу салда радим од јутро до мрак — што ми треба пазар и муштерије!... — А што ће да ручаш кад си не пазариш?! — прекиде га заједљиво Зона.

Освануло лепо јутро. Почињу оживљавати и чаршија и махале. Креће се свет на своја опредељења полако и постепено, онако, што рекли, по чину