Употреба речи јутроске у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Како зло — наопако! — Нестало ми ноћас мркова. — Јес' ја? — Јес', богами, господине! Нигде га нема... Ево од јутроске га једнако тражим; обиграо сам сву Меоницу; трчао сам чак и у Патршић, већ с ногу спадох, па — нема, господине, баш га

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

89. Лепо вече, красно вече, Он по своју оде мому, Ал' му онде бака рече, Да не има ње на дому, Да јутроске рано оде Боној стрини у пооде. 90. „Кад ће доћи?“ јунак пита. „За пет дана“, рече стара.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А то сте знали сви. Баш синоћке би му лакше и разговарали смо се и смијали. Још рече да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим“ — рече ми.

Још рече да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим“ — рече ми. А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценцо! Иноценцо!

Него чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске. — Али ја нисам никада млого пија. — Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш!

— пита их Бакоња. — А ди си ти, јадно дите? — рече Грго. — Шта је с тобокаре? Ја све питам од јутроске: ама ди је мали Јерковић, како то да њега нема, кад ми је највише од прише?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности