Употреба речи јуче у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

па некако невесело проговори: „Пре неких времена беше и ово врано као зивт, а сад је побледело, као и лице што сам га јуче у огледалу видео... Кажу: бог! Божја воља... А кад ми три пута кућу запале, кад ми пет куршума кроз тело продере...

„Тако је то: јуче пушку, а данас ашов и лопату!“ рече отац. А чича Марко продужи: „Веле да Тиса топи спахијске земље...

“ рече отац. А чича Марко продужи: „Веле да Тиса топи спахијске земље...“ „Да, да, јуче пропевасмо за цара крв, а данас за спахије!...“ „Дошао је и комесар...“ После тога настаде тихо шапутање.

— О, Милисаве синко!... Па како, дете, како још?... Е, е! До јуче ђак, а данас свршен момак! А кад је сркнуо мало ракијице, а он упре своје благе очи у Милисава, нешто му на њему беше

Шта тамо раде, бог ће их знати!... Ал’, вере ми, учо, нису чисти послови... И јуче ми је баш доходио, скиде капу, пољуби ме у руку; ја мислим богзна шта ће... Кад тамо, шта је?...

Учитељ само ћути и слуша, па се некако сетно смеши. — Не смеј се, учо, — вели кмет Радован, — а, ево, јуче сам због некаквога кулука шиљао бирова његовој кући, па чудо: вели да у гвозденим лонцима кува ручак!... — Хе, хе!

Ено, мој први комшија, Марко Ћосић, видео га је јуче, док смо се ми овде на заветини гостили, да ми се, несрећник, шуњао око куће...

А је ли Ђоша на дому?... Сирота жена погледа га страшљиво, па онда рече: — Није! Још јуче оде с неким људма у чаршију... — После тога опет гледаше испитујућим погледом старца, као: шта ли хоће с Ђошом?

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Онда старији млађему рече: „Ти што си јуче постао просјаком хоћеш да се са мном барабариш кога су отац и дед просјаци били! Јеси л' чуо?

Зачудо како човек може тако упоран бити да толико срећу брани, кад својима очима многога види јуче срећним а данас несрећним?

Зар се ви плашите од мене? Међер ја видим да вами јошт глас није дошао што се је јуче закључило на вселенском сабору свију животиња!” „Шта?” — рече петао. „Ми јошт ни слова о том не знамо. — „Хее!

Што су језуити чинили, јоште мислили (да су могли), томе је узрок њихово зло славољубије и лукавство. Јуче, 24. декемвра по римском, стоји у новинам: у Гоји граду, у португалској Индији, двеста попова да су се согласили и

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Као да није одрасто међу свињама, на двору држи мајмуне и пауне! Зрнима грожђа кљука папагаје! Као да није до јуче мењао трице за кучине, кучине за трице, данас би мењао распоред планета!

Зашто се ми, који му јуче не бисмо допустили ни да нам чизму пољуби, данас јагмимо да га пољубимо у краљевски прстен? 4.

КВАНТАШКА ПИЈАЦА Што је јуче коштало 20 динара, данас кошта 20 хиљада! А сутра ће 20 милиона! Неће проћи ни 20 минута, а тих ће се 20 милиона

Неће проћи ни 20 минута, а тих ће се 20 милиона попети на 20 милијарди! А више се могло пазарити јуче за оних 20 динара, него данас за 20 милијарди!

А више се могло пазарити јуче за оних 20 динара, него данас за 20 милијарди! Чиме си јуче купово венац лука, данас не да не можеш једну главицу, него не можеш ни једно једино чено!

Више данас кошта једно јаје, него јуче јато кокошака! да сам јуче имао милион, белела би ми се река од гусака! А данас ми се, за тај исти милион, не би

Више данас кошта једно јаје, него јуче јато кокошака! да сам јуче имао милион, белела би ми се река од гусака! А данас ми се, за тај исти милион, не би на води забелело ни перце!

А данас ми се, за тај исти милион, не би на води забелело ни перце! да сам јуче имао милијарду, мого сам да питам пошто је Ваљево! А данас питам колко кошта зеље!

Кнез левом руком придржава узду, а десном руком показује на југ: јуче је та рука била путоказ у победе од којих се очекује да ослобађају и уједињују градове, кланце и планинске венце,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Он опет каже ми: „Пишите ви оној двојици, како сам ти јуче говорио”. Сад ја узе̓ размишљати, јербо мислим да није досад Црни Ђорђе комегоде писао, па се бојим да он од једну

дошли и од њега обећање његово казали да ће нас у добар мир поставити, и да ће оне наше пунктове које су кнезови јуче код њега представљали испунити, „и да ћеш, честити пашо, јошт боље уредити него што ми иштемо; како то кнезови народу

фебруара одем, питам, нема јошт. 10. фебруара ишао сам, нисам га код куће нашао. 12. фебруара одем, каже ми, да је јуче говорио граф Разумовски са англијским о делу нашем, и да му је добро одговорио; а данас ће са аустријским.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Па и сад му је Видак дошао на неки договор, јер му је Милун још јуче на сабору напоменуо да се уврати код њега да се нешто разговоре. — Еј, еј, Миле, полако море!...

Ту ће Милун почети: — Ама знаш шта, Виде? — Да чујем, Миле. — Виде ли ти јуче како онај купи паре? — Ко то? — Онај Среја. — А, Среја свирач? — речи Видак и насмеја се.

— А знаш ли ти да он сад о Ђурђевудне излази од Станоја? — Знам; тако рече и поп јуче. — Па шта велиш, како би било да ја њега узмем под најам?

За то се ти не брини. Ја ћу већ наместити како ваља. — Е видиш, зато сам те звао. — Сетио сам се ја, чим ти онако јуче пропиткујеш за њ. Баш си драви шпекулант, у далеку те нема. — Сад ти гледај: ово дана наћи ћеш се с њим где било.

У џепу нешто нагуђено — стрпао Среја пешкир, како се убрисавао јуче од зноја. Газда-Милуну смеши се брк. »Добро је, добро!« мисли у себи, па тумара даље по кући.

— Који рачун? — рећи ће Среја још бунован и зловољан. — Па јуче, колико си пазарио? — Ништа! — одговори Среја кратко. — Шта велиш? — узвикну Милун и набра обрве. — Ништа; то велим!

— Те лажу, море не ти пројде, жив ми господ! — Ама јуче је човек продао по двадесет и пет гроша. — Човек? У Београд рече? — Усред Београда на пијаци.

— Јес' јес'... — прекиде га Пупавац, — Право велите — боље ви тамо, као што сте већ познати... А колико рекосте, јуче, има мираза? — Мислим хиљаду дуката у готовом новцу, осим намештаја и остале спреме...

? — поче Мојсило, док га изнебуха прекиде један глас иза стола једног према њему: — Ама јуче био прстен и испит Савци! Мојсило се трже као да га нешто секну. — Којој Савци?

Учитељ Грујица уранио, па лепо испекао кафу, пије и гледа у своју башту. Види, гдешто му град јуче изрешетао купус и остало повреће — али тек није много штете.

Види, гдешто му град јуче изрешетао купус и остало повреће — али тек није много штете. Паде му на ум како је поп јуче прошао навише журно, па Тек помисли: »Што ли ово јутрос нема попа! Чудо богами! Ето ја попих и каву, а нега нема!...

Радује се као дете што сам му донео ову тичурину!...« — О, мој Жико — рећи ће учитељ вративши се у собу — ала јуче би жестока града! — Срећа је, учо, то беше на облак. Није много штете починио. — Винограде је, мислим, окачио добро?

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он је био човек свога доба. Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!... У тренутку се решавао на све.

Он је био човек свога доба. Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!... У тренутку се решавао на све. И, мећући све на коцку, он је морао победити...

— Хвала ти! — рече. — Него, знаш шта, Маринко? — Шта? Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео... Јеси утувио?

Ко да преживи ову бруку?... И то још под седу косу!... О, Господе!... Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... Па поче дрхтати од жестина... И сузе му ударише... У тај пар уђе попа.

Ту и нема више сумње... — Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. — Видео га мој Лазар... Јуче је и пуцао на њега... Обојица пренуше. Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.

— Видео га мој Лазар... Јуче је и пуцао на њега... Обојица пренуше. Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било. Обојица наједанпут викнуше: — Станко?! — Станко — рече Иван. — Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет.

— Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. — Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату. Одем да видим нема ли које од кућана.

За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!... Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... Нешто проструја кроз оне старине. Наста жагор као у кошници...

— Ко је? Ко је? — загрмеше са свију страна. — Чекајте, казаћу!... Ево како је то било! Јуче, после подне, враћам се ја из шуме. Тамо сам носио марви помам...

Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?... И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис. Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...

Онда се окрете Ивану. Овај претрну и колена му клецнуше. — Иване Миражџићу! До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!... Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...

Онда се окрете Ивану. Овај претрну и колена му клецнуше. — Иване Миражџићу! До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!... Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Виноград мој у страни, И трешње већ у цвету. Одозгор у час рани Зазори целом свету! Туде се бију за нас Вечито Јуче и Данас.

Ове бесанице нове, растрзане, Чини ми се исте као стари боли; И све нове сузе што малочас проли, Кô сузе од јуче, кô сузе од лане.

Од прошлости је душа направљена; Слике су по цвећу зрак сунца од јуче; Од свачега је пала нека сена; И усахле реке и сад негде хуче.

Твој луч севну да се ужди ореола; И носиш, до јуче непозната ником, Све сунчане мреже и звездана кола; И вриш под огњиштем и под жртвеником.

сточићу од слонове кости стоји у сребрној кутији расут прах за косу и лице, као да га је сад напустила Госпођа коју су јуче спустили у гроб. — Жуте руже умиру заборављене и пуштају лагано своју мирисну душу...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Гле како заљубљено гледа у њу! Познајем, познајем! Знам све! Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио! Дакле то ли је! Наравно! А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!

Девојци красној, поштеној, честитој, доброј кућаници; али девојци — разбери се, молим те! — коју си ти јуче први пут видео!... Само немој да мислиш да ја имам што против ње! Не, богами! Бог је велика заклетва!...

Дуго се опирао срцу не хотећи „срдити бога”, али старост га је обрвала. Он паде лицем на кревет, гдје је јуче још покојница лежала, и горко зарида. Сузе спирају црне мисли, налију препукло срце.

Нијесмо дуго знали, док не дође Марко трубач из војске и рече да је Павао отишао у Биоград и ступио у војску. Кад јуче идосмо у варош по требовање, а наш комисар донесе новине, па нам прочита: „Погинули при освајању шанца на Горици. 29.

Опет уредно играм гимнастику и испружам руку са тридесет шест фуната у њој. Јуче сам пешице ишао у М., вратио сам се у 8 увече и појео две ћулбастије.

Само сам од неко доба зловољан — не знам шта ми је. Најмања ситница наједи ме, да дођем кô скорпија. Јуче сам хтео да лупам Макса.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

А госпоја попадија радосна, боже, па воли попу, као да су се тек јуче узели, па мисли у себи: »Та не би’ се мењала ни са вицишпановицом!

Тако је мислила у себи гђа Сида, па прекиде сама паузу. — А ми баш јуче разговарамо, ја и мој супруг, о томе кад ћете доћи. Мислили смо да већ нећете ни доћи.

Као и на вечерњу јуче, тако и данас, многи су му похвалили глас. А кад је поп Спира говорио предику о Спокојној жизни, некима се оте: »Та

»Кад ме није јуче шлог ударио«, говорила је гђа Сида, »живићу бар петнаест година дуже од покојне маме.« — А ми, богме, нисмо ’тели да

Жита пуни амбари, а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки. Ал’ ће паор да побесни, враг му баби!

Поп Спира је сутрадан им’о посла у пољу у винограду и по њивама, па је сасвим заборавио шта је јуче било, јер кад је било после вечере, узе лулу и дуванкесу, па ће рећи попадији: — ’Оћемо л’ тамо преко?

— Није него уздуж! — вели му гђа Сида. — Бог с тобом, Спиро; а какво те »преко« наспело! Зар ти није доста било јуче? — А, изветрило је то чим сам изиш’о на јарош! А, па онда...

!« питала се у себи Јула. Сутрадан кад је дошла и залевала, није чула тамбуру да је прати. Сада је видела да је јуче ваљда нешто љута била, јер, и напослетку, а зашто момак и да не пева у својој башти уз своју тамбуру!!

трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала. — Дош’о па стао прид мене, — приповеда Савка, али ни налик на онога живог Лалу.

Ди је то само, лола једна, до ово доба мог’о бити?!... Ако не бидне код Аћимови?!... Аћим је јуче ујутру, пре света, одвез’о нике Џиде у Темишвар; тек ако приксутра дође натраг. А његова Криста..., ђаво од жене!

— Но тек на вашу се кућу нећу угледати. — Но, то вам и неће бити можно, јер сам јуче забранио мојој Јуци и да прима визите ваших, а још мање да сме одлазити к вами.

— А ди ти је човек? — пита је Пера Тоцилов. — Очо јуче у Темишвар послом, господине. Спремамо!.. Имаћемо у недељу мало калабалука, весеља! — вели задовољно бирташица.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

цак, у чело или срце, и све је у реду и регулисано. Заиста све је то чудно и смешно. До јуче само вукао сам се ја кукавно све споредним улицама.

Ето у тој страсти, у тој грозници зарила сам јуче онај твој мали нож у руку па сам сисала своју рођену крв. Ох, како је слатка била та крв. Ох, зашто си ме додирнуо?

један официр подиже руку и поздрави: — Допустите мени, господине пуковниче. — Ви? Па ви сте уморни од јуче. — Допустите... Па се сместа окрете и упути својим војницима. — Капетане, ја не бих хтео да се ви лудачки излажете..

Африка

Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда. Младићи с којима смо говорили јуче доводе ми једнога свог друга који би да ступи као бој.

Само то што су јуче кашике пале у лагун начинило је пуно досадних, ситних непријатности. Кад се сетим да сам од детињства сањао поћи и

Силазимо сви на реку да бих узео шалупу којом сам јуче дошао на Комое, и која има сад по договору да прође. Заказано је било да сам у осам на обали.

Он, хипопотам, има очи страшне, лик таман, чељусти грозне, и он ће их прождрати немилосрдно. Али оне ће као јуче, као пре два дана, као увек, искочити одмах затим кроз његово око, или уво, или кроз његов нос, или пупак, дивније,

Небо је пуно црних птица. Оне улећу слободно у моју собу која је ваљда до јуче била њина, ударају крилима о зидове, и излећу опет пут плавила.

Али предели које сам до јуче гледао били су обојени још једном бојом више. „Психолошком бојом,“ сазнањем да се у тим пределима збива непрестано

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

“ Откуд ћим да дам кад си нема? Морамо да пропаднимо свију. МИШИЋ: Сад су већ другојачије почели радити. Тако јуче читам у новинама гди један момак јавља да је од двадесет и четири године, леп и добро воспитан, и жели изиграти се на

То је, дакле, и јуче радио. Сад, како је до тога дошао да и с пасоша печат скине, ил’ је, може бити, његов глуви слуга то учинио, не знам,

Црњански, Милош - Сеобе 2

Као веселог човека. Био је тако весео у кругу своје фамилије. А данас? Никад га неће видети онаквог, какав је био јуче. Сретног у кругу своје фамилије. Никада. Ди Ронкали је причао да је Валдензер био устао, јутрос, тако весео.

сновима, међутим, не јавља се само далека прошлост, него је са њом, често, помешана, и недавна садашњост, оно што је јуче било.

Разлика је само то, да се, давно, давно, прошле ситнице памте, каткад, јасно, а оно што је као јуче било, збркано. Тако је и Исакович у тој кући, као у затвору, сањао Гарсулија.

Оно што долази сутра, у људском животу, исто је тако неочекивано као и оно што је јуче било. Виде ту жену у сну, а није јој се, на дану, после, ни лица сећао.

у постељи, дотерану, љупку, па хтеде, без размишљања, да викне, да је зовне по имену, као да су изишли на једна врата, јуче, а срели се данас, као да је јуче било. Био је потрчао натраг да обуче своју куртку.

без размишљања, да викне, да је зовне по имену, као да су изишли на једна врата, јуче, а срели се данас, као да је јуче било. Био је потрчао натраг да обуче своју куртку.

За Волкова, да му је умро отац. За Трандафила, да има жену која је прави ђаво. Темишвар је описивао, као да је јуче у њему био. Исаковичу рече да може бити, сваки дан, при његовом столу. Он при столу има, сваки дан, десеторо.

Чуло, се, сасвим јасно, оно, што рече: „Что ми приступи, апостоле, као некој баби на самрти? До јуче сам још уста кривио и фантазирао, али ето, скончаније моје запрто есте! Аха! Аха!

Нема среће! Виткович га онда упита: хоће ли да каже, да је он, Исакович, видео, у Кијеву, јуче, Њено императорско Величество императрицу Елисавету, и, са њом, говорио?

Теодосије - ЖИТИЈА

га видимо, као што нас је и пре веселио у телесним стварима, где нас сада још изванредније теши духовним стварима. Јуче он, сабирајући трпезу страних и наших, предлагаше и примајући чашћаваше, а данас је примљен у Авраамове станове, и

и примајући чашћаваше, а данас је примљен у Авраамове станове, и пошто је чинио што и он, с њим се и радује. Јуче нам он смерношћу главу преклањаше, а данас ми клањајући се целивамо свети његов гроб.

Јуче нам он смерношћу главу преклањаше, а данас ми клањајући се целивамо свети његов гроб. Јуче нам је чашу с љубављу црпао, а данас миром светих својих моштију помазујући освештава и чудима задивљује.

Зато се не колебајмо двоумним мислима у овоме. Павлом великим утврдимо се и верујмо, говорећи: „Ицyц Христос јуче и данас исти, и на векове“. У старини и у садашњици, онима који Бога љубе све иде на добро.

И ако сам ја, како прав стојим и ходам? Нисам ли јуче по земљи пузио на коленима и штакама, а сада прав и без сваке сметње ходам? Какав је ово ужас са мном?

И откуда си ушао пре свију у цркву? А он, павши на земљу, поклони му се говорећи: — Ја сам Неофит, који се до јуче грбав и на коленима ваљах!

А он рече: — Не знам, оче. Бог зна! Једино знам да су јуче дошли они странци и с љубављу ме довољно нахранили и напојили, тако да нисам могао допузити до моје рогозине и

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

! — препаде се Крушкотрес. — Боље ти је да не знаш! — плашио га је Шаров. Могу ти само толико рећи да је Мачак лав јуче растјерао читав један вашар и опустио цијели град. Спасла се само једна бува која се сакрила у његов чупави реп.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

другом носу или трећем оку Или ко зна чему ДВА БЕЛУТКА Гледају се тупо Гледају се два белутка Две бонбоне јуче На језику вечности Две камене сузе данас На трепавици незнани Две муве песка сутра У ушима глухоте Две веселе јамице

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Новчано? АЉОША: А, не; има, има она. Али, је л' дозволите да вам прочитам писмо које сам јуче од ње добио? ПАВЛЕ: А одакле пише? АЉОША: Из Берлина. Он там има ангажман. ПАВЛЕ: А шта вам пише?

ВУКИЦА: Још на све то ти ми доводиш тетка-Агнију. СПАСОЈЕ: Али не доводим је ја, забога! Срела ме је јуче па вели: „Доћи ћу сутра да обиђем Вукицу”! Нисам јој могао рећи” Немој долазити, не трпи те Вукица.

СПАСОЈЕ: Шта ти имаш, молим те, моју бригу да бринеш? АГНИЈА: Како да не? Ето, срела ме је јуче госпођа Драга Митровић па ме пита: „Ама, зашто је то господин Спасоје наједанпут одложио венчање своје кћери, кад су

СПАСОЈЕ: Неће то бити тако згодно. Знаш да сам колико јуче одложио свадбу и казао Вукици да не купује још венчану халину, па не могу сад тек. Него ако би могли што друго.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ону другу звао сам Станика. Мама је рекла да ће ми испеглати одело када дођем. Да ли је данас њен ред? Јуче је био уторак; знам то по сарми. Станика је шугава ако у уторак не скува сарму. Мамин ред на мене је сутра.

Наставио је да говори о рату на начин којим је јуче говорио друг директор, мој очух. Била је то крвава и света ствар, тај рат.

Њему је било довољно дати десетак бомбона да ћути, у почетку мислим. У току времена његови захтеви су се повећавали. Јуче је тражио педесет динара. Данас ће стотку.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Јесам. Седи, Чамчо. — Сипа му у чашу вино. — Фала, баш сам и ја сад ручао. Јеси л’ јуче имао добра пазара? Та код тебе увек добро иде. — Фала богу, јесам.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Најпосле, у подне, сетивши се оног што је јуче било, изгубивши памет, сва упаљена од чежње, сујете и ината, она уклони прво официра пред вратима Исаковичевим.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

пре њега Није било пожара ни вулкана, ни месечина, ни сунаца, ни ињем посутих шума, ни снега, да историје реке тек од јуче пене се и хуче. За велможе које говоре да за Уроша није било господства, ни златних кондира, ни манастира.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Одри и ја. Сећам се свега, баш као да се догодило јуче: управо сам био раскинуо са старом Авом (Гарднер) у филму »Босонога контеса« због неког сасвим просечног тореадора са

Други продају у бесцење своја, до јуче, нова кола, само да се реше беде. Ко ће усред лета превозити олупину, тражити мајсторе, петљати се са деловима?

Трешње у априлу, некако воденасте и без оног трешњастог укуса, а јуче смо за ручак имали лубеницу... Лубеницу у јуну? – У реду, можеш, само пази да не паднеш!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ја бих се кладио да готово сваку вашу ријеч зна цијело племе, и да се од јуче и не говори о чем другом! А новост није обична, од онијех што не повлаче за собом тумачења и нагађања, које се други

Јанићије прихвати: — Доћи ће, господару, сви који су обећали, јер је већ од јуче ведрина! Они који су се кренули издалека, ноћиће, као обично, њеки у Ријечкој нахији, други у Бајицама, у доњем крају,

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

који се губе у маглама ума и душе: Прошло је отада већ шездесет и више година, брзо се заборављало и оно што је јуче било, и тек понекад, у сну, он је поново доживљавао оно своје узбудљиво ноћно путовање, понешто измијењено, а ујутро

(Повратак ратника) И песник је усвојио сељацима драгу самообману да је тежаку некад било боље, да су му још колико јуче цветале руже, и да се тек у последње време све пореметило: Џабе ти је данас што радиш, отело се па не иде.

Дефоовог дела може, бар за тренутак, да замени авантуру: књига нас зграби, до зоре нас будне задржи, а душа, још јуче мирна и покорна, разигра се, унезвери се, завапи, дубоко и моћно.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

сликањем велике и јуначке народне прошлости дале се српском народу, који је увек имао епску машту, осећање да није од јуче, улиле му самопоуздање и веру у будућност, као што и данас врше велики утицај у народној маси.

они који су дотле представљали српску књижевност, нестају, а наместо њих јављају се у великом броју млади писци до јуче непознати. Чудном случајношћу у првим годинама XX века умиру многи српски књижевни радници: 1901. Јован Илић, 1902.

Милићевић, Вук - Беспуће

Он се ипак суздржа. Он је страховао од тога првог јутра; бојао се будалаштина, суза. Јуче му се те дјетињарије врзле по глави, био је слаб да надјача самог себе; у једном часу осјетио је да су му очи влажне.

му се те дјетињарије врзле по глави, био је слаб да надјача самог себе; у једном часу осјетио је да су му очи влажне. Јуче није смио да се тога стиди, бојао се да не увриједи, да не понизи нешто, — што је то било, није знао да ли себе или

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Чиновник не сме да краде, Швабо. Српски не сме, а ваш швапски може бити! — А, ти јуче крадила много! — смеје се Шваба. — Јуче је јуче, а данас је данас. Него, у шта ћемо да играмо?

Српски не сме, а ваш швапски може бити! — А, ти јуче крадила много! — смеје се Шваба. — Јуче је јуче, а данас је данас. Него, у шта ћемо да играмо? Ако ти добијеш, да узмеш моју Кају.

Српски не сме, а ваш швапски може бити! — А, ти јуче крадила много! — смеје се Шваба. — Јуче је јуче, а данас је данас. Него, у шта ћемо да играмо? Ако ти добијеш, да узмеш моју Кају.

— вели Јова па пође у канцеларију, јер је већ два часа. — О, ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила. Прави комедије, а ја не гледала, а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.

С поносом је пролазио наш Јова поред комшија, који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу, а сада видели и ћурана. И то каквог ћурана!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ето тако јуче Дође једно луче, Ао кад га зглену, Срце ми се крену, Ова, ова бела Срце је однела. (1843, дек.) ДРАГИ Петли

Оде јутро, ето веће пладне, Ето веће и вечери ладне, Тио вече као јуче исто, Облак златан, небо стоји чисто, Све се кити, све се злату спрема, Али зашто њега јоште нема?

“ Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре, А у зору с' зајухуче, Удри опет кâ и јуче. Збогом, песме, збогом, коло, Збогом, момци, наоколо, Збогом, кито мома млади, Збогом, грожђе, збогом, виногради!

Снива јунак, е ка јуче лови, Па не може ништа да улови, Па кâ јуче, диже с' олујина, Пљусак пљушти, јечи грмљавина, А он лута гором кроз

Снива јунак, е ка јуче лови, Па не може ништа да улови, Па кâ јуче, диже с' олујина, Пљусак пљушти, јечи грмљавина, А он лута гором кроз планину, Те пред једну стигао пећину.

Од онијех што тај бојак бише Данас ваљда ни костију нема, Па опет се прича и спомиње Како, брате, да јуче бијаше. Бездан носи име поносито: „Гроб хајдуков“, тако њега зову.

Десно, лево мене нога води, Куда иђа јуче прељувена; Сунца јарког веће зрака блена За горицу чарну доле оди. Чу ли, чу ли, штано онде шушну?

ВИИИ Вече дође, ето мене туна, У то доба, ди јуче бијаше, Ведро небо, кô јуче стајаше Сјајно сунце, кô јуче, без труна, Кито строма, и зелени жбуна, Обарајте лисне

ВИИИ Вече дође, ето мене туна, У то доба, ди јуче бијаше, Ведро небо, кô јуче стајаше Сјајно сунце, кô јуче, без труна, Кито строма, и зелени жбуна, Обарајте лисне гране ваше, Једном она пода

ВИИИ Вече дође, ето мене туна, У то доба, ди јуче бијаше, Ведро небо, кô јуче стајаше Сјајно сунце, кô јуче, без труна, Кито строма, и зелени жбуна, Обарајте лисне гране ваше, Једном она пода вами сташе, Нема више ње сад,

Ао селе, бриго моја, Дела покри недра своја, Да се јунак не помамим, Да се на те не намамим Кано јуче, Бело луче — За тобом ми срце пуче. Страшне л' ноћи, страшне муке!

А јуче њему њи двојица доше, Код њега бише, одма отидоше. А јутрос коња он појаа зором Па некуд крену каменом и гором; Ал'

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Није нико, брате, али мени ноћас ... — Али теби ноћас, безбели, стао, јер га јуче нијеси навио. То ти је исто као да тамо у свом селу заборавиш увече напојити краву.

или су гори ови с друге стране, из околних села, међу којима се увијек нађе велики број познатих и полупознатих људи. Јуче му је опет стигао допис да се има пооштрити контрола на рампи, јер је у околини примијећен један одметник који се врло

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Што њему већа вајда, теби штета. Толико ваљда знаш. Не бавиш се овим послом од јуче. Тражи он добар камен за свој темељ. Просце одбија, чека велику зверку. ХАСАНАГА: Мислиш?

Несрећни људи каткад верују да им несрећа даје право на све. Јесте, јесте. Нисам ни ја од јуче. Има их који се и у несрећи понесу! Па им се чини да су својом несрећом нарочити међу људима!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Ови брже боље пођу по војника и доведу га пред цара, који се бијаше преобукао у царске 'аљине. — Ђе си ти био од јуче, а? — запита га цар срдито. — Ако кажеш истину, опростићу ти, слажеш ли ме, посијећи ћу те.

богаљ ногу, ни сиромах новаца; а сад кад се напише, и слијепац стече очи, и богаљ ноге, и сиромах новце; тако сам и ја јуче био стекао новце да купим од тебе Стамбол. Видјевши цар и саслушавши то све, опрости Бекри-Мују, и поклони му живот.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Тек што сам ушла. МАКСИМ: Провреднила се жена шавом, а напољу како Бог да. СОФИЈА: Јуче си псовао што не шијем. МАКСИМ: Да га враг носи и с твојим послом и с твојим редом!

МАКСИМ: То је жена; а не да растури кућу. СОФИЈА: Па шта сте ручали? МАГА: Узела сам, ето, мало сира, а од јуче остало је и мало купуса. СОФИЈА: Не псује л’ те брада Ника?

МАГА: Нисам, ето, знала за сламу. СОФИЈА: Само треба истија кувати. МАГА: Хтела сам, ето, јошт јуче кувати, али нисам могла доспети да дођем. Лепо сам, ето, сложила јошт прекјучер у чаше. СОФИЈА: Јошт прекјучер?

ВУЧКО: Читам. ЉУБА: Шта си узео тај чибук? ВУЧКО: Па чибук је наш. ЉУБА: Није ли те псовао и јуче за то. Па још простро ћилим насред собе. ВУЧКО: Ја чистим. ЉУБА: Ти знаш да ја не трпим то по соби.

Молити сад није срамота — разумете ли? — праеѕертім код једног адвоката као ја што сам. Сам барон Јолић јуче се истим речма послужио. Молим, вели, доміне аміце.

ФЕМА: Та знам га, господине, канда је јуче било. Њено је дете рекло мојој девојки, да опрости ваше лице, копиле. Ја на то разљућена, виле га однеле, дочепам га

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СРЕТА (извади лагано један каиш иза кревета, па сакрије испод аљине): Пело, јошт јуче је требало да су господину чизме биле уређене.

) Сад умочи у овај викс — тако; сад намажи чизму — тако; сад узми другу, пак истри. Та ти знаш, онако као јуче. СУЛТАНА: Та разумеш ли српски, не разумео дабогда никога, ја нисам твоја жена.

СУЛТАНА: Несрећо, мислиш ти да сам ја пијана? СТЕВАН: А ниси, само си од јуче мамурна. СУЛТАНА: Сад ће ти пући глава!

Лалић, Иван В. - ПИСМО

У моме завичају, који стварам Пораз по пораз, сад почиње лето; Болесне кавге пламињају светом — Век плод је, јуче зрео, данас кваран. А у твом веку моје убрзање Усклађује се с твојим непокретом, У апорији коју не зна Зенон.

С тот враћамо се, можда, Местима завољеним: проверавамо правац, Меримо убрзање, испитујемо жиг На злату. Јуче, на пример, доле под сводовима, Подзидом Палатина, препознали смо себе у непознатом пару што грлио се кришом Испод

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Боже, кад пре израсте ово дете! Како пролети време! Колко до јуче играла се испод стола, ма сећаш ли се? Боже, кад пре израсте! Види је, види само како гази... Исти бакутин ход!

Веома занимљиве ствари о једном старом зимском капуту и девојци која га је носила. Знате, јуче ми је био рођендан. Не, није било никаквих журки! Ни поклона. Ничега!

следећи начин, можда мало претерујем, али, кунем вам се у шта год хоћете, ствар је изгледала веома слично: — Био сам јуче у Венецији и ручао изванредне шкампе! Две порције пет хиљада лира! Стигао сам до Београда за осам сати мојим „ровером“.

Знам, за њега сам била дете из боље куће, уз то млађа најмање двадесет година. Нисам ни ја од јуче! Познајем те системе.

ово ти пишем због тога да не тражиш већ сутрадан у књижари сабрана дела Горгонзоле и мемоаре лорда Рокфора, као што си јуче тражио најновије дело чувеног Хемендегза, за кога у јеловницима наших хотела лепо пише „Хамендегз — са шунком и

Најзад прави мушкарац! Умало ми јуче није рикнула Еустахијева труба. Спава ми код ногу, јер, као што знаш, у нашој кући нема довољно места за нормалне

Не знам како ви изводите ту ствар, али ми једноставно преостајемо да дишемо и нигде нас нема. Али ни тај тип није од јуче! Звони, звони, а када му нико не отвори, он опали лажњака, то јест затутњи ногама у месту, као — сишао низ степенице!

ЗА ВАСЕ КУЋЕ — ХОТ ДОГС ОД ЈУЧЕ! — Има ли још нешто? — пита онај орангутан, убијајући се од писања с друге Стране жице. — Како да не?

преко Социјалног: каже, сад ћу и ја напредовати у животу, каже, могу и ја да држим сада језик за зубима, а не као до јуче, нигде њупавца ни од корова! Чак и он.

И ми тада, хоћеш-нећеш, немо општој психози па седнемо за обавезну ћурку, која је заменила, колико до јуче, обавезно прасе.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Од јуче трбух боли ме јако, животу моме долази конац, а синоћ, зло и наопако, лептир ми неки разбио лонац. И најзад, јутрос

“ „Шта да ти причам! — јави се Жућа — Ево се зима спрема. Читави свет сам прошао јуче, радости нигде нема. Јесења туга из магле роси, невидљив косач пољима коси.

Столећа трећег, овога данас, тамо су дигли ћуприју за нас. А јуче, куме, шта ли се деси, да зинеш одистински! Бабе ће причу о томе млети брже него жрвањ млински.

А јуче, куме, шта ли се деси, да зинеш одистински! Бабе ће причу о томе млети брже него жрвањ млински. Јуче је била — не питај више — пијанка славна млинара Трише.

И ја сам јуче добио тужбу, жестоку, оштру, врућу: млинар је овај мучио глађу рођака мога, Жућу. Гласаћу зато за нешто слично:

Јасле број осам, Ранковић Раде. НАЂЕНО Лопту од крпе нашȏ сам. Позор! Јуче ми њоме разбише прозор. Весели стрелац нек ми се сврати, да му је чика у реду врати.

ИЗЈАВА У школу идем, с бригом се спремам, лекцију не знам, јер књиге немам. На Карабурми, код чика-Васе, јуче ми буквар појело прасе. Изјаву дајем пред светом целим: сваку ћу двојку с гицом да делим!

Хоћеш да видиш малчице само новину ову знану? Из ње сам јуче нешто преписо. Читај огласну страну: ВУКОВ ОГЛАС Вучинић Вујо, певач на гласу, (знају га добро сви који пасу,

Долази ноћу у свако доба. Чаробњак мудри, Сова. ОГЛАС МРАВА Пред кишом, јуче, под својим листом, сакри ме цветић плав. Зато му јавно одајем хвалу. Учтив Трудбеник Мрав.

МАГАРАЦ: Мени се јесен допала јако па сам пред црквом јуче зањакȏ, три су ме сата јурили верни, витлȏ ме крстом црквењак дерни. Леђима платих свој подвиг смерни.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

У подруму се напила војска потопима своје сопствене крви, битка је још јуче свршена и само једно срце од камена са заспалих руку диже се у вис.

се враћамо у занатске радње на оштрења цијук странац у пролазу пита где је судница Сутра ће бити овде јуче је била у Палестини Кантакузин Димитрије седи на врху нрда за столом под шаком жуборе грчка мора у гудури пред

Ко ће ту саборима да одоли јуче данас ил у веке видим један сабор уз двери иза којих се спремају многомирисна јела четири стотине њих гладних

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПРОКА: Молим те, Агатоне, ја сам баш јуче прочитао закон, а питао сам и нашега кмета-правника и још неке адвокате, који долазе у општину, и сви ми они кажу да

па тањир, па нож, виљушку, па ме све гуши туга; па погледам сланик па ми паде на памет: боже мој, покојник је, колико јуче, умакао у тај сланик... (Заплаче се.) САРКА: Ето ти сад, па не мораш ти зато плакати што је он умакао у сланик.

Једанпут тако затребало ми је три-четири хиљаде динара. И замислите, он мени каже: не дам! ТАНАСИЈЕ: А ми још запели јуче да га у сав глас хвалимо. ПРОКА: Па знаш како је: друкче је било јуче, а друкче данас.

ТАНАСИЈЕ: А ми још запели јуче да га у сав глас хвалимо. ПРОКА: Па знаш како је: друкче је било јуче, а друкче данас. ТАНАСИЈЕ: Не видим зашто: покојник какав је био јуче такав је и данас.

ПРОКА: Па знаш како је: друкче је било јуче, а друкче данас. ТАНАСИЈЕ: Не видим зашто: покојник какав је био јуче такав је и данас. ПРОКА: Јесте, не кажем да није, ал' јуче смо ми били друкчи!

ТАНАСИЈЕ: Не видим зашто: покојник какав је био јуче такав је и данас. ПРОКА: Јесте, не кажем да није, ал' јуче смо ми били друкчи!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

И ма где отишли на друго место, биће нам боље. Али ми идемо увек старим путем, оним којим смо јуче прошли, а тај пут води право на Чеврнтију. „Споменуло се, не повратило се!

Е дође ми да га ударим. — Добро, је ли ко погинуо, када се швићкате по цео дан? — Јес, богами, чвркну једног јуче. — Намртво? — А, јок, добро прође, отчепи му само вилицу.

Били су неми... и укочени. Један лакше рањен пешак нам објасни да су они погинули још јуче, сви на један мах, од једнога шрапнела, који је експлодирао изнад њих. Међу њима се налазе два рођена брата.

Изишли смо на друм. Прођосмо поред оне куће у коју је јуче ударила граната. Притрчавају војници, и дижући руке у знак чуђења и грозе, напуштају ову кућу смрти.

А преко обале, нема пустош. Само негде у даљини светлуца једна ватрица. До јуче моћна царевина, изгледа нам сада у мрачној ноћи као скрхана. Вратили смо се. Улазимо опет у кафану.

Како... отац! — узвикнух пренеражен. Објаснили су ми извињавајући се што морају баш они да ми кажу. Умро је ономад. Јуче су га сахранили... Занемео и збуњен, стајао сам оборене главе, наслоњен на ограду.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Шта ће ти контраве! ... настави кмет и засмеја се слатко. — Та није код нас школа од јуче, допуни га ћата; знамо ми шта школи треба, а шта је сувишно.

Па као прави каваљер фијукну прутом кроз ваздух и смешећи се рече: — Да понесемо оружје... Зли су им пси. — Јесте. Јуче вас у мало не исцепаше.

Ја гледам, па чисто не верујем. Они се обојица загрлише и пољубише. — Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори : неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу

Гојку засветлеше очи. Он баци поглед на Љубицу, која иђаше напред путањом, па одговори другу шапућући: — Баш сам то јуче и сам мислио... Гледаћу, чим примим плату. Знаш, дужан сам мало...

упита га Љубица зачуђено. Веља се смешка неприметно, и сам прави зачуђено лице, као бајаги чуди се питању. — Јуче сам почео, одговара он наивно. — Зашто се ви као чудите ? — Па, знате...

И јесте ли видели како иде славно : половина већ знају да разликују оба гласа! А тек смо почели, од јуче... — Дакле ви сте задовољни данашњим одговорима ? упита она бојажљиво, као да га не увреди питањем. — — Ха-ха-ха...

— Баш добро што дођосте. Ишчекујем вас од јуче једнако... — Зар?... прекиде је он. А ја био у Београду, неким малим послом...

Они су сад врло интимни, међу њима нема никакве засебне тајне, договарају се озбиљно и поверљиво о свему. Јуче су, на пример, чим је Стојан саопштио Гојку новост о часовнику, одлучили да ово дана припазе на Љубицу боље.

Нису имали ни своје куће. Прво сећање из живота јој јесте сеоба. Као да је јуче било: смркло се, а они иду страном, више сеоских кућа; мајка носи малога брата, а њу води за руку, отац носи неке

Сад је и она сама сасвим друга: до јуче бедно ништавно ђаче, а сад државни чиновник!... Хтеде ређати још друге промене на себи, али се одједном стресе и

Знала је да јој носи какав накит, то јој је јуче наговестио, па с тога беше веома предусетљива према њему. Донесе јој лепу и скупоцену гривну; она се веома расположи,

— Лудаци! ... прави лудаци! и ти и она... Не зна се које је луђе од вас двоје. И ти јуче цвокоћеш у затвору од зиме, а данас јој пружаш руку!... — Шта ћу ?! ... Да терам даље, мени је горе...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Да ми је да могу да седим на овој месечини, и да ни о чему под милим Богом не мислим! Да не постоје ни јуче, ни сутра, ни људи, ни речи, ништа!... Кад овако гледам звезде, чини ми се да је овај свет само праг!...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ја стојим уштогљен и салутирам кад пролази чета у којој сам и ја до јуче био, и која одлази, без мене, у ватру. Пред њом, на коњу који поиграва, мој друг из детињства.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Сутрадан су већ све новине писале о мени. У једнима беше белешка: „Чуго од човека. У нашем месту већ се од јуче бави један странац, коме је сада шесет година, а није никад за то време био министар, нити је и једним орденом

Како смо сазнали, то чудо од човека одсело је у хотелу 'Код миле нам напаћене отаџбине'. Многи су га јуче посетили и тврде да се нимало не разликује од осталих људи.

— упита ме после извесног ћутања. — Нисам их никад јео. — Штета, то је врло фина риба. Управо специјалитет. Јуче сам добио од једног пријатеља неколико комада. Ванредно добра ствар...

Ето, као на пример, јуче сам дознао од господина министра председника да је затворен на северу извоз свиња; а тиме ће земља, како изгледа,

— Зашто не? Скупштина има право да о свима питањима доноси одлуке, које су обавезне за сваког као закон. Јуче је, баш, један грађанин поднео Скупштини молбу да му се дан рођења рачуна пет година раније него што се родио.

Штедња, као што вам кажем, то је основа за благостање сваке земље. Јуче сам у интересу штедње отпустио једног служитеља. То је већ уштеда од осам стотина динара годишње.

И заиста, о томе жуљу министра финансија беше и у новинама вазда нових саопштења: „Чиновници... надлештва, јуче у четири часа по подне, са својим шефом на челу, били су депутативно код господина министра финансија да му честитају

— Рад ваш са прошлом владом? — Осудићемо прошлу владу! — Знам, али како ћете то ви, исти посланици, кад сте до јуче помагали прошлу владу? — Не мења ствар. — Не разумем! — Врло просто и јасно! — рече равнодушно. — Чудновато!

— Јуче сам ја видео овога истог човека са једним дечком. Ухватили се за руке и иду улицом. Синоћ онај дечко отишао некуд кроза

У'вате, одвуку у шуму, па одеру као јарца... Хуууу! Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним

нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.

а лице тако направи као да вели: „Боље да ту будалаштину нисам урадио”, мада је, у ствари, с тим истим човеком до јуче, док се год не појавише његове песме, био добар пријатељ и није у друштву никад о њему рђаво говорио.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

ПРОПАСТ Данас је Пера устао веома рано. Некаква неодређена зебња беше га обузела још јуче у подне, кад је опазио да су му најглавније партије из средњег века остале нејасне, збркане, па готово и — непознате.

'нако... свака чуда видео у мом веку, а 'вака чуда не видех досад... — Како, болан!... Памтим, господине, кô да је јуче било: стоји Господар 'нако 'ноде; иза њега ађутан', па овицири и господа, а ти изађе корак напред, па поче...

брате, и говорим, — рече Јово и маши се џепа, те отуд извуче једне новине, разви их и поднесе капетану, говорећи: — Јуче на станици купих број, па у путу узех да читам и запрепастих се... Јесте ли ви ово послали?

— Извол’те на ова врата, рече ми и уведе ме у собу, где беше јуче физички кабинет, али се пренеразих кад се нађох у господском будоару, у коме сеђаше једна деликатна дама.

и ако је појео безбројне ћуране с тртицама као песница, а Марко ће још и даље да се превија овако, једући лук и пасуљ. Јуче је и поп—Косту лепо огласио, баш сасвим лепо... И за тај посао треба вештине...

Господе Боже милостиви и свети Атанасије, славо моја, и сви Божји угодници!... Не живимо заједно од јуче, браћо моја.... Ово је већ девета година... и свакад се знало да сам ја ђакон: млађи сам, па то ми је...

И све је то било као јуче: још му је свежа у памети свака шала, свака доскочица на последњој пијанци. И одједном — ево!... Али откуд, откуд...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: Каквих ти нас нема! Да вам кажем само шта сам јуче чула, па да се крстите и левом и десном! ЈЕВРЕМ: А, јесте, јесте... То треба да чујете!

ЈЕВРЕМ: А, јесте, јесте... То треба да чујете! Ето, идите тамо у собу да вам каже Павка шта је јуче чула, па да се крстите и левом и десном. Идите, идите, то вреди да чујете! ПАВКА (нудећи Марину): Извол'те!

МЛАДЕН: Тако... у памети. СЕКУЛИЋ: Е, 'ајд' говори! МЛАДЕН: Прво и прво, долазио је јуче после подне Пера клисар, донео неку цедуљу, па онда... (сећа се) долазила је и наша госпођица Даница...

ПАВКА: Је л' свршено? ЈЕВРЕМ: Свршено! ПАВКА (усхићено): Јевреме! ЈЕВРЕМ: А, Јевреме, сад, а јуче мал' ми ниси разбила главу кључем од дућана. ПАВКА: Јевреме, опрости!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује. Памте лепо сељаци, као јуче да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и

— А он? — А он застаде мало па ме погледа, па врти главом. А после оде путем. А јуче и јопет тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет

тако прође а ја стојим пред чколом, па кад мину крај мене а ја за вес, а таман он прође а ја се и јопет искашља’ ка’ и јуче? — А шта он? — А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?

— А шта он? — А он и опет застаде и ка’ пође к мени, па стаде. »Ама, вели, ти канда се искашља ка’ и јуче?« — А-ја, кмете, велим му ја, знаш чистио ону чкољу па ме лепо удави она ђечија прашина, па сад ти крхам ка’ нико мој.

Баш јуче питам за вас, па велим: Који је оно господин, баш би се, велим, радо с њим упознао«. — »И ја вас познајем«, вели први:

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Сељаци с југа, друг до друга, као на смотри, или у строју: ту свако крчми башту своју. Још јуче, крај потока, зелени струк тонуо је у тежак мук: земља је кроз четвртасто, шупље вретено шикнула у зелено и у

Што је у авиону стјуардеса, Што је домаћица у доброј сељачкој кући, То је, у поменутој улици баба -Вишња, Јуче, данас, а јамачно и сутра: Сила невидљива, снага вишња, свевишња, Телом одсутна, ал духом увек присутна.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Победник вечни, увек чио. Изван доброга и ван злога, Данас ко јуче што је био, Јачи од смрти и од бога. Трепери само, о јасико!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

њиме, „батом својим“, како су га сви у родбини звали, застрашивале и претиле им: — Хајде, хајде, знаш ти, доћи ће он. Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута.

Софка их је већ јуче пробала, да види да ли су јој добре. Али су јој изгледале незгодне што учкур и нова басма није била угужвана и

Ма да прођоше две и три године, њој се једнако чинило да је тек сада, као јуче, нема ни месец дана од свега овога што је било.

И напослетку, ко зна колико времена прође, ма да се Софки једнако чинило да је све то тек од јуче, ипак она поче осећати: како ће се на крају крајева можда све преболети, све утишати и заборавити.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Пандуровић ПЕСМЕ Садржај И 2 БИСЕРНЕ ОЧИ 3 ДОГОДИЛА СЕ ПЕСМА ОВА 5 ПЕСМА ТАМЕ 7 ВРЕМЕ 9 БЕЗ МОТИВА 11 У ПРОЛАЗУ ЈУЧЕ...

У ПРОЛАЗУ ЈУЧЕ... У пролазу јуче кроз сјајну дворану Крај мене, с човеком — ја га не знам ко је — Ледена лица, к’о пôд онај што

У ПРОЛАЗУ ЈУЧЕ... У пролазу јуче кроз сјајну дворану Крај мене, с човеком — ја га не знам ко је — Ледена лица, к’о пôд онај што је, Ти ми лагано,

И где се копни, поводи и грца; Где црна чама стално сипи на нас, К’о ситна киша, к’о страшна фаталност, Некад к’о јуче, јуче као данас... Само не ово, само не баналност!

се копни, поводи и грца; Где црна чама стално сипи на нас, К’о ситна киша, к’о страшна фаталност, Некад к’о јуче, јуче као данас... Само не ово, само не баналност!

часе и бурна времена; Ломио је храбро све ветрове луде, Трпео жегу, громове и туче, Да увек миран, сутра к’о и јуче, Дочекује сунце ил’ олују злу. Он се никад није крет’о са свог места, Веран својој груди и рођеном тлу.

Како сам болно и суморно пренут! Јер јуче, у мутан и променљив дан Пролећа хладног, одједном, за тренут, То срце што се дуго борило, То срце, пуно бола и

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ запита Владика Његуше. „Ама шћах таман да ти га напоменем, Господару“, рече Станко Стјепов. „Јуче је шиљао да нас пита хоћемо ли к теби; па је и сâм долазио; углависмо да заједно кренемо; па ја не знам што би; ми

„К њему!?“ рече Вира (како је он зваше) престрављена, управ ужаснута. „Та да, ондје гдје смо јуче били: Рекао нам је свима да се данас на истоме мјесту нађемо, да ће нам донијети ораха и показати друге вјештине свога

„Ово је, пети дан откад се ранио?“ „Да, пети. Четир је лежао у Озриниће, а ово је пети. Јуче у вечерњи хлад, кренусмо тамо. Камо среће да смо и прије! Ћаше боље бити, јер ко га је видао тамо? И како су га видали?

Кад је овако лијепи божији дан посједићу, да ми се старе кости утопле.“ „Немојте, Господару, молим ви се! Ето ни јуче нијесте готово ништа окушали, а ви знате: немошствујет т’јело, немошствујет у душа моја...

„Богами, право ћу ти казати, нагонио сам је. Па се шчињала све до јуче, е хоће, е неће...“ „Богами тако исто и моја стопаница!“ дода неки бркати, средовјечан гост. „Милица, кучка је ли?

То ти неће дати скопости!“ „А што ћу му ја?“ поврну Јока дижући се. „Сварила сам му мало бравијега меса, као и јуче. А што ћеш му кад га није воља. Човјек зна што је боље по њ; а то му иде к срцу!“ И остали сви осим Јанка устадоше.

“ поче Јанко, тронут, ухвативши га за руке, онако голуждрава. „Ти мене познајеш не од јуче, него из дјетињства. Још онда, ако се сјећаш, био сам постојан у мојим одлукама, а тијем више данас.

“ рече Јока гледајући Стану. „Но да је дамо у неки поштен дом, док смо на вријеме; а ишту је ето! Баш и јуче долаз...“ „Прекини баба!“ викну сердар срдито. „Да је удајемо од нечијега страха! Нема ли она педесет брата!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Жмурећи; Колико је сати? — Колико јуче у ово доба). Оваква одговарања и надговарања махом се чине по сазвучју према питању — случај и код изрицања клетви (—

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ни богаљ ногу, ни сиромах новаца; а кад се напише, и слијепац стече очи, и богаљ ноге, и сиромах новце; тако сам и ја јуче био стекао новце, да купим од тебе Стамбол.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Е, брајко мој! Где би ми данас били да нам нису сметали такви у развоју! СТАВРА: На митингу си му јуче аминово! МИЛЕ: Ја аминово? Прозрео сам ја то, То је од речи до речи било мимо линије! Ту смо га ми и демаскирали!

МИЛЕ: Направили клику и клан, па групаше! А Вилотијевић коловођа свему! ИКОНИЈА: Боље се присети шта си говорио јуче! МИЛЕ: Шта сам говорио, молим, то је костатовано записнички, на огранку! Ми смо тај случај прорађивали!

Сигурно немаш нигде никога? Види се да немаш! Немам ни ја! А до јуче... имо сам пријатеља да не знам шта ћу с њима!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

| И данас тужи ми срце спомињући ју. Жалим је колико да је јуче умрла. Толико сам је љубио да, да је живила, не би се нигда од ње удаљити могао.

Колико пута најискуснији људи другојачије мисле данас неголи јуче? И сами се чуде какве су памети били до лане! О, колико смо нерадиви у истраживању истине!

Мој магистер, као насмејавајући се, пита ме гди сам јуче био, придодавши да је он нешто начуо, но да би рад, за веће увереније, од мене о свему известити се Ја видим да му

имена њи[х]ова; услаждавамо се и не можемо се наситити гледајући изображенија њи[х]ова; чини нам се као да су до јуче на земљи били и жао нам је што нису и данас међу нами.

Они људи тако су ми добри и мили били да од толико година и данас срце ми за њима тужи као да сам се с њима јуче растао. Љубов к науци морала је у мени силна бити кад ме је од њих отргнути могла.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ увргâ. Он је јуче припливâ рику на коњу, кâ и Срдарина! Шта мислите? Дите, а још ми рекоше да не уми пливати!

Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше протекла трећина јутрење. Сви се погледи стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорио због тога закашњавања. Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа.

— Зато што би могла учинити штагод од себека. Немојте се смијати. И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак. И потавнила је, каже, у лицу кâ земља.

У тријему судском, међу другим сељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, који је јуче долазио у манастир. Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше

— Шта? — дрекну Бакоња. — Умра Дундак! И већ је сарањен! Шта је то било? — А јето видија си га јуче какав је бија. Прогута је пушчано зрно, па се спетљало у цривима, није могло изићи.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ми идемо у гомилама, по двоје (ал сâм и сâма!) И само се тек по неко од нас сети Како су, колико јуче, горели сунцокрети Из башта у предграђу, са сунцем у семенкама.

Куд ћу: ево лежем док ми вали Нуде шупљу пену место правих речи. Питао сам јуче (као да сам мали) Једно дрво: где се ова глава лечи? Ћуте дрво и море. Само шýме Као што нем то зна и једино уме.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— И јуче сам забадава презао коње — рече Мијат. — Ако си. Прежи их опет. — Па није јавио да долази. Аћим се окрену и, презрив

Не смем да кажем шта, јер сам на службеној дужности. — Чучну поред Аћима и поче да шапуће: — Јуче ујутру рече ми Ђорђе: „Даћу ти дукат да кажеш капетану да ме одмах позове у канцеларију.

Никад, никад више, шапуће дамарима, клонуло, без трунчице снаге. — Сад му је боље. Јуче су му усне биле као чивит плав е — рече Тола да се не био чуо Милункин плач. — Симка, Симка... Нећеш да је видиш?

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— До јуче су ти биле добре! — мајка брижно заврте главом. — Шта је то сада? — Ништа! — рече дечак срдито и само што не заплака.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Није му сметало што је, до јуче Господар, сад нико и ништа, са неизвесном судбином: одједном се осетио некако ближе тлу, и слободнији.

Као да се јуче збивало, он памти себе како, на отварању Школе, говори узбуђеним старачким гласом, пред мноштвом збијених глава, о

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“... Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре; А у зору с' зајухуче, Удри опет ка' и јуче. Збогом песме, збогом коло, Збогом момци наоколо, Збогом кито мома млади', Збогом грожђе, збогом виногради! ...........

А. Шантић ЛXXX ЈЕДНА СУЗА Поноћ је. Лежим, а све мислим на те У твојој башти ја те видјех јуче Гдје береш крупне распукле гранате.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Њу видимо данас први пут у години пред сам излазак Сунца. Она је још јуче била толико близу Сунца, да ју је одблесак Сунца чинио невидљивом за наше очи.

Но теби ћу казати голу истину. „То је било овако. Јуче имадосмо добар пијачни дан и пазарисмо сто драхми за рибу. Моја дружина се избезуми.

Има изванредно памћење; особе, које годинама није видео, дочекује као да се јуче са њиме растао. Дарежљив, чврст и поуздан, ствара себи свугде пријатеље на које може увек да се ослони.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Па сутрадан, на маршу, пуше и џакају војници: — Бре, браћо, да не би Ресуле ми јуче извршисмо јуриш на наше коморе. И сви се слатко смеју. — Ко то каже?

Социјалист за женске слабости. — Па, лепо, кад је то било? — Јуче, добри господине, синоћ. — А шта синоћ ниси дошла да се тужиш?

И откопчава бисаге и тражи. — Е, а шта имаш? — Мало пилетине... и... — Бравос, богами, код тебе увек свега. — Јуче купих у Прези, гос' ђенерале. — Баш сам и сам мислио да се мало прихватим.

— Извол’те? И смеје се идиотски и гледа око себе Милосав. — Право кажи: јеси ли истина плакао јуче кад си видео шумадијске чарапе, оне везене, код потпуковника у сандуку? — Ко, је л’ ја? — Па ти, дабогме.

И зашто бих ја сад натраг у земљу?... Али о неком новом плану мислио сам јуче: радити на науци, или тако шта. Али је то бедна, ужасна утеха.

Па ипак, зар и мој егоизам није исто онако бескрајно дубок, необуздан, ужасно одвратан? Колико јуче сазнао сам о својој несрећи, која је скоро сасвим уништила разлог моје радости и наде за повратак у отаџбину.

И још јуче, ето, осетио сам потајну неку жељу да се рат настави. Сваки знак који ми сад говори о изгледу на повратак у земљу непри

А кад је покри, понова седе крај ње: — Данас, богами, сад, ето данас, сад лепше изгледаш него јуче. И поглед ти је чистији и израз ведрији, свежија си.

Шта кажем, моја жена? Јуче да, али никад више. Морам вам признати ипак да сам се донекле одупирао, да и ја нисам сасвим ћутао.

Јесте ли ви Србин? Ако Бога знате јесте ли ви Србин? Јесте ли ви син ове земље у којој је жена до јуче излазила натрашке из собе свога мужа, свога господара, свога Бога? Јесте ли ви човек?

подижу главе ка спрату са кога се пад догодио, да их после спусте и загледају се баш у оно место где је млади радник јуче мртав лежао. И руке су им нешто живо махале.

Ја сам, вели, тако рећи, јуче рођену своју жену сахранио, али наду сваку нисам изгубио, јер не смем ни с Богом мегдан делити и себи самом живот

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— Није га, дакле, много депримирало откриће? — Што мислите? Та нису му рекли!... Професора је јуче посјетио његов ађутант и нарочито му препоручио да генералу не кажу право стање ствари.

Тако да се не може ни рећи је ли био ограничен или дубље мудар, припрост или шутљиво усукан. И човјек који им се до јуче чинио незанимљив и баналан, дошао им је одједном далек и непознат. Загонетка ни до данас није ријешена.

Тај мали, неосмишљени, сасвим беспосљедични факат што се крпица инертне земље начичкала блиједим иглицама, што је од јуче на голој гранчици напукао први пуп, што се из смоластог прстаца на врху бора развила завршна кичица — тај мали

А повреде, како ми каже, нису баш тако незнатне као што сам држао. Изгледа да му је повријеђен један бубрег. Од јуче му се стање погоршало. Чини ми се да има и часова клонућа. Он шути, крије их.

То ми чисто кида живце. Горе доље, горе доле. Кад ће већ завршити ова ноћ! ЛXИX Опет сам сâм у соби. Јуче су одвели Радивоја. „Хајд' здраво!” — опростио се са мном. „Знаш, много ћеш ми недостајати.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

»Ала живе ова господа! — помисли Ђурица у себи — само једу и пију, а ништа не раде«, и ту се сети да од јуче није ништа окусио. »Да ли ће ми донети хлеба и воде ?« — запита се, рачунајући да му данас неће ништа дати.

А Ђурица још не беше начисто ни са самим собом, ни са својим мислима. Од мисли је он и сада бежао, као и јуче, очекујући у себи да ће се све то некако мимоићи.

Његовом почетничком самољубљу веома је годила ова безусловна, ропска послушност луди, који га до јуче нису честито ни погледали.

— Па кад му то истиче рок? — запита Ђурица. — Јуче ти је био последњи дан. — Е, па то ме ви сад можете убити? — Јок, не море још — одговори ћато — док не дође друга

— Ја сам... Симо. — Шта је, Симо ? — Пантовац једва жив побеже... Јуче, чим се сазнало да је Мита погинуо, они се из среза устумараше. Неко им потказао да је Пантовац отишао са Митом.

— Е њихова је дрскост прешла сваку меру. За два дана две разбојничке похаре! — рече свештеник. — И јуче изјутра онај случај у Кленовику ! — одговори капетан. — Шта, ми нисмо чули? — повикаше радознали слушаоци.

знаш... хтео сам и ноћас да дођем, па велим нека га нек спава. — Да ниси што дознао? — Распитивала је јуче полиција за тебе... Знаш... ми се чувамо, али и они не дремају.

— Шта ли раде моји, да ли си чула ? — запита Станка, избегавајући да их назове по имену. — Здрави су. Јуче су ти оца нешто звали у срез, и он је јамачно јутрос отишао. Мајка ти је поручила да свратиш до ње, чим стигнеш овде...

»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем. Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица,

Кад дође близу уречених грмова, он даде знак као и јуче. Новица се подиже испод једнога дрвета и махну му руком. — Ђе си, болан, стиже ли жив? — рече Новица, кад се састаше.

— рече Ђурица, кад се она подиже. — А ти ми ономад рече да је она код мајке? — окрете се он Јову. — Била је до јуче, па не може више да се крије од Марка. — А ти се одмах обрадовао — рече она гневно.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кажи ми, бих ли смио, као твој најстарији син, да те за нешто упитам? — Би, — рече старац. — Кажи ми, а што је јуче твоје лијево око плакало а десно титрало?

богаљ ногу, ни сиромах новаца; а сад, кад се напише, и слијепац стече очи, и богаљ ноге, и сиромах новце; тако сам ја јуче био стекао новце да купим од тебе Стамбол. Видјевши цар и саслушавши то све, опрости Бекри-Мују, и поклони му живот.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ја знам једну песму, и њу данас слушам. И та песма носи мени нове дане, Мада су к'о јуче и сад стари зраци, Док над мојом главом исти су облаци. И та песма носи мени нове дане.

И та песма носи мени нове дане. Носи нове дане, моје ново небо И срце, ал' срце као некад што је, К'о јуче, к'о увек, исто срце моје. Носи нове дане, моје ново небо.

Како брзо све нам прође! 1904. СА ШЕТЊЕ На корзоу јуче тек је вече пало, Немарно и мирно шетао сам тако; Дан је с нешто влаге — оно света мало Модерно је ишло — мувало се

Као сунце, и ја спокојно ћу ићи, Равнодушан, далек за све што се збива: Глас до јуче познат не може ме стићи У ћутању новом које ме покрива.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Жудимо за новим сензацијама, али убрзо постајемо равнодушни према њима. Оно што је јуче било чудо, данас је обичан догађај.

Ћипико, Иво - Приповетке

Како би сада полетјела за њим! И каје се што га јуче није дуже код себе задржала, што се Марку лудо обећала и што се бојала да је Марко с њим не види!

у самоћи, испред простране пучине по којој лагано плови барка и носи у непознати крај онога морнара што га је она јуче, жедна, до сита водом напојила...

Мисао јој се навраћа к дјетету што је од јуче само у кући остављено: биће гладно... плакаће, може бити да му се што зла догодило?

Њему није драго омркнути у пољу, па стога пожури да прво запада сунца очисти пут. И онако почео је јуче дувати вјетар и помало облачи се. Иде напријед, а за сваких неколико корачаја као обезумљен у нешто се загледа.

И мисао се извину чак у оно доба кад Исуса Назаренина свјетина мучијаше; чини му се да је то јуче, било, и ево сваке године неминовно понавља се.

Три дана после, у понедељак, Илија пред зору спрема се у планину. Мајка му и старија кћи одоше јуче, понесавши са собом потребите чобанске ствари. Прегледаће колибу и говеда. — Чувај ми дјецу!

Постаја ту само час, па затим одшуља се околним путем до своје појате и одавде вреба на Павла. А Павлу јуче, у гомили света, пред црквом, кришом шапну Цвета да ће Илија зором у планину, па с том мишљу он је и уснио, и она му

— Човјека понесе ум, па не може да издржи... Такав је човјек... баш као вријеме, видиш: јуче је дувала јужина, а данас струји сјеверац .. . Није то; болан, било из инада, не дао бог!

Па трећа капија, „Капија среће“ , где је седео „брат сунца”. Сви догађаји као да су јуче били оставили су на местима свој упечатак.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Она није ни статична: данас нам може изгледати значајним оно што смо колико јуче занемаривали. Али, изгледа да се једна општа оцена с извесном сигурношћу може дати: наша се књижевност, у прози као и

Чак ни наша њива неће бити наша ако је не будемо обрађивали, а да не говорим о оној коју су нам колико јуче одузели. И настојаће да нам још понешто одузму. Не уздам се, према томе, ни шта до у стрпљив и методичан рад.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: Нисам је видела откако се удала, а овамо затвара нам врата испред носа. Па онда... она... јуче... је л' и она није видела госпа-Живкину ћерку откако се удала? ДАРА: Е, немој тако.

ЖИВКА: О, луди, шта ме снађе! Да сам јуче умрла, то не би' данас доживела. НИНКОВИЋ: Да, али да сте јуче умрли, ви не би данас били госпођа министарка.

ЖИВКА: О, луди, шта ме снађе! Да сам јуче умрла, то не би' данас доживела. НИНКОВИЋ: Да, али да сте јуче умрли, ви не би данас били госпођа министарка. ЖИВКА: И то је истина! (После размишљања.

ВАСА: Слушај, Живка, ја сад треба да доведем фамилију. ЖИВКА: Опет ти са фамилијом! ВАСА: Па рекао сам им јуче да се у овај сат сви скупе код тетка-Савке да их заједно доведем. Није ред да их преварим.

КАЛЕНИЋ: Право да вам кажем, баш ја и нисам тако блиски род. ВАСА: Гле сад! Па је л' рече јуче да си најближи род? КАЛЕНИЋ: Па јесте, не кажем да нисам, али више по женској линији, а, знате, сродство по женској

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Боже, смешан и бедан се учинио сељацима њихов Милоје онако прерушен. До јуче наочит сељак, постао по њихову рачуну ајмана за поћак, прави цигански церибаша: е, заклели би се они на све четверо

Може, Богдана, на велику срамоту нашу. Виђели смо својим очима... И за име смо чули: од јуче ти је он злосрећник не више Милоје, но Мустафа, син Мухамедов... Ти да си здраво!...

Но кад је сутрадан дошао кући, видео је покор и срамоту. Његово станиште, до јуче велико као какав добар заселак, поробљено, попаљено и нагрђено. У кући ни пред кућом ништа није остало.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

и клевети, А то само зато да му с’ лакше прети; На Хрвата дижу вериге и мрежу, Ил’ да га улове или да га вежу, Јуче била претња, а хајка већ данас, А при овој хајци рачунају на нас, На увреде оне, боле српског рода — Али стан’те

Доба глуво, доба немо, (Чисто б’ рекô: доба слепо) — Ја се шетам по улица’, На пијаци лепој стадох, Где ј’ завеса јуче пала Са статуе Петефија.

— Шта би било да у врту среће Негујемо братовања цвет?... »Вијенац« 1894. ЉУБА НЕНАДОВИЋ Јуче чусмо: „Љуба ј’ болан“, Данас звона тужно брује. Сутра ће нас бол савладат’, Шаптаћемо: „У гробу је!

Златна риба нудила ти свака откупа, — Зашт’, неборе, не заиска ново корито? Ово старо знаш да нам се јуче распукло“.

Ето видиш, њојзи треба ново корито, — Оно старо јуче нам се уздуж распукло.“ А риба му одговара: „Није т’ ни бриге! Иди кући, корито је баби дошло већ.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

САРА: Аа, ништа, ништа, доста су воспитани, јошт су млади; прекрасно, прекрасно, то ми је драго. (Поклони се.) Јуче сам била код госпоје Мирковичке на ручку, то је штогод прекрасно, од свега доста, али сарму што је имала, нисам јела

ФЕМА: Морам и једног коња из Париза бештеловати, зашто ови наши нису за тај посао. Јуче сам ктела једног пробирати, али то је прави гурбијан био. Тако ме је бацио да сам сво колено одрла.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ти што нас не разликујеш а осветљаваш Сликама од јуче, данас ван времена, У пустињу се претвара свет који спасаваш — Залуд птице круже око твог имена.

човек после сто година Не бој се речи Није то ништа Ал ипак пази Не љуби прошлост у руку Певај као да ништа није било Јуче или пре сто година Немамо времена за риму Звезди са севера птици с југа Не бој се песме Реци, где ћеш сутра Замка ти у

Краков, Станислав - КРИЛА

Страже се тада смењивале. Сваког су јутра пси лајали. Пред малом кућом, на овчјој кожи лежао је кмет потрбушке. Јуче су га Грци батинали. Говорили су да се састаје са Србима. Крај извора се чуо плач и вриска.

На коленима је држао лактове. Поглед му је мутан. Забринут је. Јуче је много јео лојаве овчетине. Сада је узео горку со, и она га је мучила по стомаку.

коморџије кажу да је јуче и Соровић пао... Одједном на рововима пуцњава ослаби, па лагано умуче. Погледи се сретали и питали: — Да нису опет

Сећао се где је још до јуче штаб био. Све су чешће звиждала топовска зрна, преламала гране, и прштала по камену. Већ изађе на усечени пут, кад чу

Петровић, Растко - АФРИКА

Аперитив, лед. На јутро Бадњег вечера чекам на пошти иза три дуга реда. Младићи с којима смо говорили јуче доводе ми једнога свог друга који би да ступи као бој.

Само то што су јуче кашике пале у лагун начинило је пуно досадних, ситних непријатности. Кад се сетим да сам од детињства сањао поћи и

Силазимо сви на реку да бих узео шалупу којом сам јуче дошао на Комое, и која има сад по договору да прође. Заказано је било да сам у осам на обали.

Он, хипопотам, има очи страшне, лик таман, чељусти грозне, и он ће их прождрати немилосрдно. Али оне ће као јуче, као пре два дана, као увек, искочити одмах затим кроз његово око, или уво, или кроз његов нос, или пупак, дивније,

Небо је пуно црних птица. Оне улећу слободно у моју собу која је ваљда до јуче била њина, ударају крилима о зидове, и излећу опет пут плавила.

Али предели које сам до јуче гледао били су обојени још једном бојом више. „Психолошком бојом,“ сазнањем да се у тим пределима збива непрестано

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ГЛАВАШ: А Ђенадије? ИСАК: Потурчио се, И Проданова лепа снајица То исто с њиме јуче учини! Она ми рече да не дангубим, Него што брже да их избављам, А кључеве ће сама спремити...

“ Е, хе, та знам те ја! ЈАЊА (у себи): Ко му је, опет, то потказао? А одиста сам, ’нако уплашен, До мрке ноћи јуче радио, Да га без штете како утопим. А сад?... (Гласно.) Смилуј се, Раде!

Док јуче са зором штуче некуда, а око ићиндије ево га опет у град са некаквим Мехмедом из Арнаутлука!... Ћерим гледа, па тек врт

Као рудника хрпе богате Што ветру нуде скупу прашину Са којом би се тешки престоли Свију владара могли златити, Јуче су јоште врели пољупци Препуњен пехар мушке милости На мојим груд’ма бујно празнили. Још јуче!... Јуче!... А данас?

Још јуче!... Јуче!... А данас? Куку! Усница бледих танки крајеви Под сенком крију косе свилене Млазеви мрке крви његове!

Још јуче!... Јуче!... А данас? Куку! Усница бледих танки крајеви Под сенком крију косе свилене Млазеви мрке крви његове!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

брзо покупила, потрпала на кола, па сад бежи с њима; зашто су они оставили своје огњиште, своје баштице, где су се још јуче весело играли! О, мали сиротани моји!

У тој је долини и Тешица, са својим положајима које смо ми јуче изгубили и које смо данас хтели да отмемо натраг. Ово ради разумевања онога што ће малочас доћи.

) На буимирском вису, на путу што води из Алексинца преко Катуна у Ниш, почела се проређивати шума и јуче су осванули на њему турски топови. Непријатељ већ куца на капије Алексинца.

Они даље искажу да су Турци јуче имали велике губитке, да им је нарочито досадила наша артиљерија, да је турска војска јако изнурена после шест

Ђенерал рече: — А, а, чини ми се Турци цy јуче разбили главу о Шуматовац. Затим... Шта мислите ви читаоци да је дошло затим?

на бојном пољу много непокопаних мртваца, што није турски обичај при редовном повлачењу, да су у Пруговцу, који су јуче заузели, оставили чак и мало војничке опреме, да сви знаци показују да су при јучерањем јуришу на Шуматовац Турци

Ишли смо даље. Ватре, на којима су јуче спаљивани турски мртваци, што их Турци после шуматовачке битке оставише на бојноме пољу, још су це где где пушиле, а

али ниједна књига, никакви докази и разлози никад нису могли изазвати у мени онако гнушање против ратова као што учини јуче и јутрос ова слика пустоши на бојном пољу. Сама борба никад није тако одвратна.

ј. Алексинцу а одступница им је била на Алексиначку Бању. Из ових положаја Хрватовићева је војска јуче (13 августа) одмах после ударила на Турке и наваљивала поглавито на лево турско крило.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ево нам јарка сунца, — Сад нигде нема таме; Ево се смеши на те, Ево се смеши на ме. ЛXИX Шалај, луче, Не од јуче, Већ луче од лане, Бог и вера — Срце ј’ мера — Ја ти не знам мане!

ІІІ Јуче чарах пролеће и цвеће, Да се по њем’ шеће; Будих горе, да зелен прихвате, И славује да се песме лате; Причах извор

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

На реци већ као да ври. Туче и непријатељска артиљерија, али засипа стално онај јаз где смо јуче ми прешли. Гранате прелећу баш изнад наших глава, и чим чујемо шум зрна кроз ваздух, ми забијемо главу међу камење.

Војин полегао по столу и цупка ногама, па ће рећи: — Јест, баш јуче посматрам оно наше магаре које нам носи воду, и тада се сетим тебе. Вас двоје живећете сто година.

Поздравите га с моје стране. Спустили смо се саобраћајницом до онога широкога канала, где су јуче истоваривали муницију. До овога места се доноси пешадијска и артиљеријска муниција коњима, хлеб и остале намирнице.

Сунце се рађало... Лука и Војин били су тужни. Причали су ми да је јуче нагло позлило потпуковнику Петру и однели су га у болницу.

Ви сте били врло љубазни... — Ех, то је он желео да му кажете — дирао ме Тома. Онда се обрати њој. — Ја сам се јуче шалио кад сам рекао да је он дивљак. Уосталом, ви сте се, Лулу, уверили, да је он добар човек. — Тома се диже.

— пита Војин. — Сели смо на клупу. Она је ставила главу на моје раме и тек ме је тад запитала: — Где сте били јуче? Објаснио сам јој како сам био у посети код оне француске породице. Разуме се, без свих оних осталих детаља.

— Када сте то нашли? — Јуче. Била је то, дакле, њихова несмотреност. — Реците ми разлог? — наваљивала је Арлета. Пред овом понудом за којом сам

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Како ми је, да ви'ш, шнајдер Ферфушов'о цели Леіб! Због тога сам јуче ваздан Била тако деѕперат, Па за друштво ја ти гар ніцхт Пасовала нисам тад.

— — — — — — — — — Време иде, време бежи Бујним стремом, бујном хуком, Све раздире кивном руком Куд манито смртни тежи. Јуче страшан, данас смирен, Јуче важан, данас презрен, Јуче славан, данас потрен, Јуче силан, данас роб.

Јуче страшан, данас смирен, Јуче важан, данас презрен, Јуче славан, данас потрен, Јуче силан, данас роб. — — — — — — — — — — 1841.

Јуче страшан, данас смирен, Јуче важан, данас презрен, Јуче славан, данас потрен, Јуче силан, данас роб. — — — — — — — — — — 1841. Јован Ст.

Јуче страшан, данас смирен, Јуче важан, данас презрен, Јуче славан, данас потрен, Јуче силан, данас роб. — — — — — — — — — — 1841. Јован Ст.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ВУЈО: Слободан?... Слободан, дакако!... А зла ви срећа, витези, да какви ће ни бит’ господар, него слободан?... Јуче — е није богме, него баш одјутрос, и заплакала се сирота... БОГДАН: И заплакала се? А што се заплакала? ВУЈО: Е што?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Е, јадни и чемерни прото! — викну промукло. — Покрадоше те, отеше ти све... Ономе си псу јуче крстио дијете... Јеси ли де?! Данас ти рече паре донијети, па, ето, видиш!

Све је срађено. Кукурузи се перушају, конопље набијају, а и котлови су почели пећи. Игуман је извадио дозволу и јуче још пред зору наставио котао. Примакао је један ред преко дозволе, али игуман је, па неће на њег' ни свијет ни суд.

Баш те је године, ако почем пантите, пао Ђурђевдан у Велики Петак. Добро то тубим, кô да је јуче било. Био сам уз покојног Партенију момак. Тог цијелог пролећа препили су Партенија и Симеун и учили некакве депешине.

'Оћеш да се окладимо; о главу да се окладимо? Судац: Ви сте, господине, јуче дошли овамо? Писарчић: Да, јуче сам доша'. Судац: Никад нисте видјели овог човјека, нити он пак вас?

'Оћеш да се окладимо; о главу да се окладимо? Судац: Ви сте, господине, јуче дошли овамо? Писарчић: Да, јуче сам доша'. Судац: Никад нисте видјели овог човјека, нити он пак вас? Писарчић: Никад!

Судац (улази с доктором): Шта је то?! Давид (диже се): Ништа, главати господине!... Е, људи моји, да сам јуче умро, не би' знао да је наша премилостива Земљана Влада ћорава! Судац: То је тај сељак што тужи јазавца.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Но, авај, данас туђе сте и стране. Далеко моје одбегло је јуче Јер никад више зрак згашене луче У вашем недру не може да плане. Туђи смо, туђи, моје ноћи миле.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Жика „отишао у срез”. ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад, шта ће у срез? ВИЋА: Није отишао, него напио се јуче, а наши чиновници, кад се ко напије па не дође цео дан у канцеларију, кажу обично „отишао у срез”.

увис; прекјуче су ми намазали шешир мастилом изнутра, па сам се сав умрљао – ето, још се нисам испрао као човек. Јуче су ми опет мет'ли на столицу четири ђачка јексера за цртање, окренули вршкове на горе, а ја сео и опет се искрвавио.

ВИЋА: Јес', боме. Шта велите, кога да узмемо? ЖИКА: Једног имам овде, а другога... јес', бога ми, имам и другога: јуче сам ухапсио Спасу механџију. ВИЋА: Па зар из 'апсе? ЖИКА: А што брате, ако је и у 'апси, он је опет грађаниин.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Одмах затим, чим поче да пада мрак, виде оно спремање за свадбу. Од њега, из дућана, још јуче све су узели што је требало.

Ћипико, Иво - Пауци

Потражи кобилу и, нашавши је, заулари је и поведе за собом. Изнесе из јаме, као и јуче, салеђена снијега и постави га на нагнуту плочу, над пиштет, и чека да се вода сакупи.

Раде осјећа се јачим и слободнијим него игда. Још од јуче сјећање на Машу из детињег доба сазријеваше, — и заметак што га у себи носијаше, разви се наједном и букти пламеном

И, говорећи, гуши се од смијеха. — А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј! Јуче чисто као да си ме чарком опчинила,ушла си ми у вољу, па никако да одолим... да се отмем ... Једнако ум ме к теби носи!

Вели: — Не да ми мира; а ја га једнако варам ..... Јуче ме чекао на уреченом мјесту, у огради иза цркве. Чека он тамо... а ја вирим кроз одшкринута кућна врата... Ха, ха!

Други дан кад дође, није је дирнуо, већ јој вели: —Лудо, што јуче побјеже?... Ја се с тобом шалим јер си ми мила, као да си ми моје дијете... и ти си господарица у кући...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Скинули су корпе. Отворили. у њима су била исечена тела оне петорице што су јуче послани да нађу Доротеја. Не претерујем: исечена, као што се сече брав, само не онако пажљиво и чисто.

То не кажем зато што га мрзим од раније због Јелене, како ми неки овде приписују. Тачно је да сам га јуче гађао стрелом. Мислио сам да ме нико не види.

Тамо је он био. до јуче је са нама јео хлеб и со. Био је наш брат. Волели смо га и поштовали. Али, у тренутку наше највеће несреће, када се

Слатка дрхтавица хвата твоје поданике, те податљиве и колебљиве љигавце. Ти исти људи су још јуче пред тобом исто овако подрхтавали. Они чезну за слепом снагом, а не за дремљивом мудрошћу.

Снажурда је то. Ма какви курјаци! На стотину људи курјаци не смеју напасти. Смрзли се успут. Јуче је био мраз, прекјуче и свих последњих дана брисао је северац. Ишли су кроз шуме. Има дрва у изобиљу.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

„Брка“ Брци Београд Богдан је још јуче стигô, И јављамо вам ово: У част је његову Ренан Држао поздравно слово. Париз је окићен сјајно, Заставе свуда се

А кравар на посô крену. Још бледа владаше тама, А он на пољу заста до самог сеоског храма И прекрсти се трипут. Јуче је одвише пио, А ноћас, за пакост опет, и сан је чудноват снио: Кô одоздо, од мирних поља вихор се ненадан

Онда му на памет паде Сва брука што јуче беше, и онда хукати стаде. Огрну чохани ћурак и на двор лагано дође, Па тако, у мисли занет, усамљен ходати пође.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Оно је дивно! Јуче још стотина послова: три разна министарства, српска администрација, француска пуномоћија, бугарске, грчке и турске

Ручао сам у возу још боље но јуче у патријаршији, а у друштву господина Митрополита, мога сапутника у истом послу. Са њим сам се упознао тек прекјуче

У чврстој заједници и сложној сарадњи са њима двојицом, савладасмо све препреке, формалне, политичке и личне природе. Јуче је била главна седница конгреса, у њој сам узео реч, на њој је усвојен наш предлог реформе календара, као што сте то

Добро, прођимо поред њих, не гледајући их. Погледајте ову парчад каменог угља; у њему су очувани, као да су јуче утиснути, отисци биља карбонске формације.

античких статуа, капитела стубова, украшених вештачки изрезуцканом биљном орнаментиком, очуваних и свежих као да су јуче изашле из каменорешчеве, који беше велики мајстор.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ХАЏИ РИСТА (гордо): Може, и треба да дође. Није ово кућа од јуче. И као што је увек била отворена за свакога пријатеља, госта, намерника, тако је и сада.

) РЕШИД БЕГ И знаш као да си погодио. Када дође момак и јави да нас зовеш, ми смо сви били код мене. Јуче сам мог Асу заженио и запросио му девојку. И сада три дана весеље. Ено оставих гочеве и зурле да свирају.

И зато ме страх. СЛУШКИЊА (сажаљиво, подсмевајући му се): И као да сам ја овде од јуче и све то не знам, па зато мораш ти сваки дан, свако јутро, да о томе причаш!

Горе ли кандила? Има ли зејтина? Да се није које угасило? ЈОВАН Све је, све је како треба. Горе кандила. Јуче сам баш зејтина однео. И дању и ноћу горе кандила. И гробови су добри.

(Барата дубоко по џепу и вади прашину дуванску). Ох, опет ми нестао, опет ми неко попушио. Та, јуче напуних џеп. АРСЕНИЈЕ Ама, ти, дедо, ти док један чибук напуниш, сав дуван проспеш.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Нећу више никога до доктор Мирка. Ја знам да ће он мене подићи. — Али, Нано, баш се доктор Мирко јуче забринуо, и казао ми нека дође и тај за срце. — То вас двоје преузесте власт нада мном. Хајд, хајд, устаћу ја ваљда.

да, поручио ти, Нано, господин Милушић из банке да ће доћи због рачуна. — Па био је јуче, и све смо средили. Шта ће опет?

Као кад, Боже сачувај, баците камен у воду, па се вода заклопи. — Нас две јуче, богами, препречисмо Лазарићки пут и запитасмо.

Вала је змија она попадија од Вазнесенске цркве: убоде ме јуче право у срце кад ме запита: „Хоћете ли и малог у пансион?” Али ми Бог даде те јој зачепих уста.

Не знам, госпођо Лазарић, да ли је Бог с мном, али је сигурно са онима о којима ви водите бригу... Сутрадан, као да јуче ништа није говорила, госпа Нола позва Швабу у своју собу, да с њим поразговара о томе шта ће учити даље, и где би

— Држи га, Милане, да не умакне, реп му његов! — прискочи Бранко. — Ту је, ту је, једва сад! седи да ти покажем. Од јуче, не могу да се смирим: или да измислим, или да погинем... Да ли си понео таблице? Е, добро.

Да ти причам. Пролазим ти ја јуче поред баба Фрелиховицине „мушке конфекције”, кад, у дућану цвет госпоја, и оних с кукастим носом, и нашег света.

— Ми се са две стране граничимо плотом, и скоро смо као једна авлија, али бадава. Јуче, смотрих ја кад је искочила да подметне суд под олук.

Сетио се како се отац његов колико јуче узрујао кад је чуо да Бранко још ради велики рад, и да за тезу за докторат треба још око годину и по рада, и можда за

— Бранко се насмеја горко. — Кад би мој отац умео да се радује. Јуче баш, збринусмо бригу како и с чим ће Светислав на студијама док не прођу још шест месеци и моја стипендија не могне

Светислав је сад на мом месту у Бечу; и њему треба чинити радости, да бисмо се онда и ми радовали. И тако даље... Јуче сам прочитао у једној лепој француској књизи: да младост од свега најбрже пролази.

И ја тако, колико могу, у предавања своја уплећем мало свога дневника, мало дневника других људи... Јуче сам у осмом разреду причао о једном младом византиском базилеусу, културном, енергичном, даровитом, па ипак

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

пута совршени људи којешта чине које се само деци пристоји, штавише, колико пута данас своју децу оштро казне што су јуче сами трипут црње и горе чинили? Кад на осму годину ступи, сама га природа на оно опомене што му је судбина определила.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Ако, рецимо, пиљарев син не би знао лекцију а донео му је данас, јуче или тих дана, двадесет главица купуса и три венца лука, онда би га овако саветовао: — Видиш, синко, ти имаш честита и

Одговор: Да, видео сам ножић вашега стрица на клупи у башти моје тетке, која је јуче појела једну јабуку. Питање: Ваш старији брат, говори ли он француски?

Првога дана треба донети у новинама белешку: „Као што се чује, г. Нушић је јуче умро“. Другога дана већ би се могла донети оваква белешка: „Све више и више се потврђује наша јучерашња вест да је г.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Извини, молим те. Пушио сам целе претпрошле ноћи, јуче цео дан, па ову целу ноћ. Сад осећам како ми мускули дрхте и повраћа ми се.

— објашњава нам командир. — А испред њих је... на две-три стотине метара, непријатељ. — Јесте ли имали додира? — Јуче по подне, и сад ћемо, ако бог дâ! — одговара он сасвим мирно. Око шест часова наједном отпоче артилеријска паљба.

Од ономад увече нисмо готово ништа јели. Пришли су нам посилни и донели неко печење, с којим су јуче цео дан, на оној врућини, јурили по пољу, тражећи нас. Једемо стојећи.

Он погледа више очински своје командире и рече: — Господо... Био сам јуче међу вама. Имао сам прилике да се лично уверим да сте ви учинили све, па и више него што људска моћ дозвољава, да

На једној завојици аутомобил мало занесе и мене подиђе нека језа. Али зачудо, слично као и јуче у ово доба... Није ваљда... Уверавам себе да је то било само тренутно узбуђење...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

МОСТ 16 ПЕСНИК НА ВОДАМА 18 ТРЕБА ПРВО УМРЕТИ или МАЛИ ПЕРА 20 БОДИНОВА БАЛАДА 22 МЕСЕЦ ПУН 24 ИЗ КОВНИЦЕ ИЗАШАВ 27 ЈУЧЕ И ДАНАС 31 ПРОЛЕТЊА ЕЛЕГИЈА 35 СЛОВО ЖЕЂИ 52 ЈЕСЕН 53 СВЕ У ГАЛОП 55 ОТКРОВЕЊЕ 57 ПУСТОЛОВ У

Охридског језера и манастира светог Наума За мирни пут бескрајни и дубоку набрану воду, Раскидам облак над вама. ЈУЧЕ И ДАНАС Сирене се закикотале пискаво изван нас. Сирене.

Не бој се. И прошлост пре нашег рођења, и историја зависи од нашег избора. Данас је то Француска Револуција а јуче Римска Империја.

као да би да се докаже и истинитост ове књижице, још сутра морати можда најогорченије одрећи, и ње и своје мисли од јуче.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— просу Варалица три дуката пред себе, нека не брине трговац... Живот је овај пун мука! Зар он, до јуче срећан, ноћас не проклиње своју судбину?

— Ко каже? — закашља се огњиште. — Мене су направили кад и кућу, он је колико јуче дошао... — Са ђубришта! — није пропустила метла да стави своју примедбу, кад се сат гордо испрси и рече: — На твоме

Окрете се дечак зиду, и од чуда протрља очи. Откуд, наједном, она пукотина? Није је било ни јуче, ни јутрос. Откуда сада овде? Уштину се Радан за подлактицу: можда му се пукотина, ипак, привиђа?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1909. ЈЕДНА СУЗА Поноћ је. Лежим, а све мислим на те. — У твојој башти ја те видјех јуче, Гдје береш крупне распукле гранате.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

На то је он одговорио да су прошли јуче рано, и приметио да она јаше коња и држи сабљу не као јунак него као жена, и — дабоме — понудио се да покаже како то

гаврана: „Ој, бога нам, царице Милице, ми смо јутрос од Косова равна, виђели смо двије силне војске; војске су се јуче удариле, обадва су цара погинула; од Турака нешто и остало, а од Срба и што је остало, све рањено и искривљено“.

Да си мени јуче побјегао, опет бих те данас сустигао!“ Сустиже га накрај поља равна, удари га мачем на довату, до рамена одс’јече му

Ја сам теби браца породила, Предрагога, твог брата рођеног, и јуче сам за њег разабрала: да с’ наоди и да ајдукује у зеленој гори Гаревици, пред четом је јунак арамбаша“.

Сви питају куд је Крсман ошô, а ја, јадна, казати не смијем. Јуче су се пушке испуцале, сву је Мачву тама попанула: није тама ода зла времена, ни година што родити неће, већ је тама од

Ми смо јутрос са Цера планине, а јуче смо ваздан почивали на бијелој цркви Чокешини. Виђели смо Аџи-Костантина, Костантина, славна игумана, ђе Србиње јунак

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Издајник! То нико неће постати! У овој земљи гдје је све до јуче сијевала сабља туђинских поробљивача, другарство и вјерност цијењени су изнад свега осталог.

Батине прекјуче добио, јуче пронађен у шикари више кућа, јутрос обећао да неће издати чету ни логор. Води га да полаже заклетву.

Сви праснуше у смијех. Стриц љутито забаци шешир и осветољубиво завреча: — Их, што сам се јуче код Марице најео јабука! Једну ми је дала из њедара ев оволику, мирише ко ђул.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Споречкају се двојица, два сиромашка, реци погурају се мало, а по новинама све распричају надугачко и нашироко: „Јуче су се споречкала двојица, и после краће амалске и аласке свађе и грдње, и потукли и узнемирили читав овај крај, као да