Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ 32. ХОЋЕ ВОДЕНИЧАР У ВОЈСКУ. Једноме врло богату трговцу дође ред да иде на војску, он се спреми што се љевше може, обуче на се стојеће хаљине, припаше свијетло оружје и одјене свога хата врло лијепо па пође на војску.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал’ каква је Коса Смиљанића! Што је земље на четири стране, да је љевше у свијету нема, и нарасла цура за удају: сад је Коси дванаест година, нагојила лице за љубљење; ал’ залуду, сладак
дуге преко крила диљке, држе добре коње за дизгене, код свакога тридесет Турака; њима Тодор добро јутро виче, они њему љевше прифатили; и мимо њих Тодор проходио и сватове здраво проводио.
преко крила диљке, држе добре коње за дизгене, код свакога по тридест Турака; њима Тодор добро јутро виче, они њему љевше прифатили; и мимо њих Тодор проходио и сватове здраво проводио.
двоје ђеце лудо лула од тумбака — мала чашица, повелики напрстак од месинга лулу пије — пуши љевака — лева рука љевше, љевши — лепше, лепши љељен — јелен љето — (значи и:) година: Ево има сто и шесет љета Љешница — варошица наврх