Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Локотѕцх ‹Етyмологіѕцхеѕ Wöртербуцх) № 1930], исиот, врућа трава (Шулек). У латинском тексту Луіћеве Љекаруше препоручује се ђ. у вину противу зубобоље (усркује се оном ноздрвом с које стране не боли зуб, ЗНЖОЈС, 14, 70).
ЕНДИВИЈА Ендівіе (ціцхоріум ендівіа). Ендивија, штрпка. У латинском тексту Луіћеве Љекаруше њен сок препоручује се да га наште срце пије онај који пљује крв (ЗНЖОЈС, 14, 68).
У латинском тексту Луіћеве Љекаруше м. д. је лек за покварен желудац — немање апетита (ЗНЖОЈС, 14, 73). МАЈОРАН Мајоран (оріганум маіорана).
Употребљује се за справљање воде против страве (ГЗМ, 12, 1900, 140; 151). У латинском тексту Лујћеве Љекаруше теј од м. препоручује се ради олакшавања дисања (ЗНЖОЈС, 14, 64). МАК Мохн (папавер ѕомніферум). Мак.
МЕТВИЦА Полеј (ментха пулегиум). Метвица, метица дробна; пољачак (Шулек). У латинском тексту Луіћеве Љекаруше препоручује се њен прах (помешан са јечменим брашном) као лек од црвеног ветра (ЗНЖОЈС, 14, 108).
Мушмула, начпола, невестица (Шулек). Једу је жене да би уредиле менструацију (ЖСС, 187). У латинском тексту Луіћеве Љекаруше препоручује се м. против бљувања (ЗНЖОЈС, 14, 75). НАНА И КОЊСКИ БОСИЉАК 1. Мінзе ‹Пфеффермінзе› (ментха піперіта).