Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Сиже је једноставан. Милић безуспешно тражи девојку, све док није чуо за Видову кћер Љепосаву. По њу долази без просидбе и најаве. На путу, усред горе, невесту сустиже урок, као пре тога свих осам њених сестара.
Јер Љепосаву сахрањују „откуда се јасно сунце рађа“, а свекрва за њом нариче „када буде на истоку сунце“. Милића, насупрот, сахрањуј
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Женидба Милића барјактара) — рекли бисмо — у још снажнијој слици приказан је Милић у тренутку кад је добио лепотицу Љепосаву и раскошне дарове: А кад Милић дара приватио, коња јаше, коњ му поиграва, а звекеће сабља о бедрици, а жуборе пуца на
Потегли смо на бога и срећу, а по твоју шћеру Љепосаву“. То је Виду врло мило било, па подвикну своје вјерне слуге: „Слуге моје, отворајте врата!
Најбољи му шуре пешкеш дају (најбољи је, најжешћијех јада!), своју секу шуре зету дају, баш сестрицу цуру Љепосаву. А кад Милић дара приватио, коња јаше, коњ му поиграва, а звекеће сабља о бедрици, а жуборе пуца на прсима, на калпаку