Матавуљ, Симо - УСКОК
Највише га занимаше Милица. Та она не бјеше сељачка љепота, толика грациозност, толика умност која сијаше из ватрених очију, припадаше вишем створу. И младић се занесе.
Кад природа својим даровима одвоји тако своје створење, онда је оно тек ремек-дјело! Како њега заплијени љепота и у простоти необичне душевне особине, тако и њу занесе Јанкова мушка љепота, храброст, просвијетљен ум и њежно срце.
Како њега заплијени љепота и у простоти необичне душевне особине, тако и њу занесе Јанкова мушка љепота, храброст, просвијетљен ум и њежно срце.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Џаба ти та љепота, од ње мазге цркавају. Командант креће уздуж колоне бригадиних „штићеника“, која се постројава за покрет.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Иза малијех руменијех усана два низа зуби, као два низа бисера. Мимо сву ту љепоту, одвојила јој бјеше љепота црне, као прољетни бусен бујне косе, који бјеше сплела у вијенац око тјемена, и љепота малијех месних руку, које канда
ту љепоту, одвојила јој бјеше љепота црне, као прољетни бусен бујне косе, који бјеше сплела у вијенац око тјемена, и љепота малијех месних руку, које канда су вазда у рукавицама почивале, а не жњеле и копале, тако бијаху господске.
Кад би ишла преко авлије, јали само кад би се на врата помолила, сви би се погледи на њу стекли, толика љепота плијени, и озбиљне људе. „Ја ћу то исцијепати, дијете, а ти ајде у кућу!
Бог не дарива у вјечно нашљедство ни једно своје добро; ни јунаштво, ни памет, ни богаство, ни љепота не остаје за вазда у једноме дому, но прелазе с једнога на други!“ „Тако је, валај!“ потврдише му другови.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
45. КРАЉ И ЧОБАНИН. Некакав краљ имао једну кћер, која је била много лијепа. Ње се љепота била разгласила по свијету. Ту су ти ишли краљеви и цареви да је просе, или од чуда само да је виде.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Или јој можда моја уобразиља радо приписује ту свјетлосну улогу. Тај ми је миш био сва љепота и сва разонода коју ми је живот у том часу могао да пружи. Једно ведро мало крилце којим ми је издалека махао.
Неко поштовање које је сво шутња и контемплација. Јер физичка љепота није пуки физички факат: кад је то доиста љепота вишег реда, она је један таленат. Таленат као и сваки други.
Неко поштовање које је сво шутња и контемплација. Јер физичка љепота није пуки физички факат: кад је то доиста љепота вишег реда, она је један таленат. Таленат као и сваки други.
У томе и јест, ако се смије тако рећи, љепота љепоте. То је одраз физичкога у сфери нефизичкога, у просторе духа. И то је једна од оних ствари помоћу којих се
Јер свака се истински велика физичка љепота транспонира у нематеријално, тежи да изађе из уских граница појединачног и временског, и пребацује се у безгранично и
ниских и презрених стања и средина из којих су потекли издижући их и здружујући у изабрану класу великих и истинских љепота.
Сигурна, зајамчена љепота. Ако јој познајете извор, ако јој знате оца и мајку, врло добро схваћате да иначе није могло бити другачије.
Има ли у породици петоро, шесторо браће и сестара, сви су одреда лијепи, стројни, успјели. То је серијска љепота, љепота у неограниченом броју примјерака. Добро одјевена војска. Љепота механичких одљевака.
Има ли у породици петоро, шесторо браће и сестара, сви су одреда лијепи, стројни, успјели. То је серијска љепота, љепота у неограниченом броју примјерака. Добро одјевена војска. Љепота механичких одљевака.
То је серијска љепота, љепота у неограниченом броју примјерака. Добро одјевена војска. Љепота механичких одљевака. Има у њој нешто стабилно, непогрешиво, као у вожњи железницом.
Ни сјене каквог немира, ни трага препуштености слободном случају. Та еугенетска, скроз неиндивидуална љепота неко је колективно добро, у коме је сваки појединац само захвалан дионик, дисциплиниран задругар.
И, рекао бих, нарочито кад шуте или спавају. Оне обично немају свој прави моменат, своје најбоље доба: ту љепота прати своју жртву од кољевке до гроба: од лијепа дјетета бива лијеп младић, па лијеп човјек, па лијеп старац, па
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он је узе за руку, и с њоме право у царски двор. Е чуди се цар што може боље и више, пред њим засја љепота цурина, е лијепа је и прелијепа, а сва се брате, сја као сунце од сувога злата.
КРАЉ И ЧОБАНИН Некакав краљ имао је једну кћер, која је била много лијепа. Ње се љепота била разгласила по свијету. Ту су ти ишли краљеви и цареви да је просе, или од чуда само да је виде.
Ћипико, Иво - Пауци
и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и слава тога дана.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ту је, ту је оно што ми срце мами, С чега ноћу бдијем до у освит сами, — Ту је оно благо, љепота Мостара, Ту је кита смиља, ту је злато Мара!
У ове часе ви сте ружа били, Ја лептир био што на цвијет пада; Ах, ваше косе, очи, смијех мили, И ваше тијело и љепота млада Опише мене... Ми бјесмо у рају, Јабуке слатке берући са грана...
Завјеса спаде... И љепота чиста Указа ми се на своме олтару, Под сплетовима лаворова листа. И ја затрептах у срећи и жару.