Употреба речи љепоти у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Љепоту главе зачињаше бусата црна коса, сплетена у вијенац. У потпуној сразмјери удова и нежној љепоти обликâ избијаше једрина и снага.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

У цркви све се, и женско и мушко, зачуди њезиној љепоти и њезинијем хаљинама, а највише што нико није знао ко је она и откуда је, а особито јој се зачуди и око на њу баци

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Шта у Беч? Цјелу Европу морате обићи, да се сви диве вашој љепоти и преизрјадним дарованијама. Водићу вас најпосле и у Месец, нека види краљица да је вредно било њену руку одбацити

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

док угледа кућицу на три шарапода, и у свакоме по ђевојка ђе работају како му је она жена била казала; и зачуђен љепоти онијех ђевојака, не могаше разликовати која је од које љепша, па им назове: „Помоз' Бог!

У цркви све се, и женско и мушко, зачуди њезиној љепоти и њезинијем хаљинама, а највише што нико није знао ко је она и откуда је, а особито јој се зачуди и око на њу баци

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Одатле бива јасно и то да једној таквој љепоти вишег реда није потребна никаква надопуна и никаква подударност с било чим другим: она је сама себи цјеловита и

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад из лије поста красна, лијепа, злаћена јабука. Он узеде јабуку у руке, па с њоме пред цара. Чуди се цар љепоти јабукиној, а драго му што је дошао до ње. Кад не би дуго, али слуге цареве носе велики трс и даду му га.

У цркви све се, и женско и мушко, зачуди њезиној љепоти и њезинијем хаљинама, а највише што нико није знао ко је она и откуда је, а особито јој се зачуди и око на њу баци

Ћипико, Иво - Приповетке

истина, нагрђено лице поступце пунила је младост, али ипак увиђаше разлику и осјећаше се скромнијом у својој љепоти. Али природни закон жене да потражи човјека надвлада двоумицу, и у задњи час одлучи се.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Од среће ја бијах умро, А ти, у љепоти свој, Нада мном сама си стала, Кô дивни споменик мој... Но кад се из сна пробудих, Студена зора је била...

Горд сам и сретан што се вазда могу Уздићи вјечној љепоти и Богу, И божјег срца бити један део. Ја ћутим ватру свету и ријетку — Моја је душа у своме зачетку Обукла на се

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Бранковићу; ако ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, напићу је Косанчић–Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици Милану; ако ћу је напит по јунаштву, напићу је

Бранковићу; ако ћу је напит по милости, напићу је мојим девет шура, девет шура, девет Југовића; ако ћу је напит по љепоти, налићу је Косанчић-Ивану; ако ћу је напит по висини, напићу је Топлици Милану, ако ћу је напит по јунаштву, налићу је

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности