Матавуљ, Симо - УСКОК
И њен нос бјеше малчице кукаст над малијем устима, из којих бљештаху зуби. Љепоту главе зачињаше бусата црна коса, сплетена у вијенац.
Тако и двије столоваче и сто с полицом. Све то казиваше да је јадни опат љубио умјерену удобност и љепоту и у скромности! Јанко отвори стакла на књижници.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
на то само незадовољно рогуши, вино-винцато плашљиво коњче, и бронда себи у њедра: — Е, јест ми лијепа, баш си нашао љепоту, шантавче карпатски. Што те руска граната није сасвим упљескала па да више не лапараш овуда својом поганом језичином.
Животари он тако од малих ногу надомак вароши и државних магацина, гледа поиздаље туђе добро и сваку згоду и љепоту, па мал-мал, сваких двадесетак година, ето ти га, дође „преврат“: држава се преконоћ срондачи и пропадне, а наш ти
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ти изађи у поље зелено, Ја ћу изаћ на брдо високо. Ти укажи сву своју љепоту, А и ја ћу своју указати.“ Цура сађе у поље зелено, Сунце скочи на брдо високо — Од сунца је гора усахнула, А од
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Кажи шта видиш! ДРОБАЦ: Видим... СОФИЈА: Слободно кажи! ДРОБАЦ: Видим твоју љепоту! СОФИЈА: Пази ти шта он зна! И, наравно, ништа више, осим моје лепоте, и не видиш? ДРОБАЦ: Видим...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Иза малијех руменијех усана два низа зуби, као два низа бисера. Мимо сву ту љепоту, одвојила јој бјеше љепота црне, као прољетни бусен бујне косе, који бјеше сплела у вијенац око тјемена, и љепота
соја, што се у брда станио те живио животом простим и природним, а од старог преимућства, кроз вјекове задржао љепоту тјелесну, понос и јунаштво, што је и њој на лицу одсијевало.
Учени Марин Болица, властелин которски, на измаку ХВІ-тог вијека путовао је кроз Црну Гору те у својој књизи узноси љепоту слога, особито црквенога и каже да је та грађевина на част бившем Господару Зетскоме.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Да бог да! В) О ВЕНЧАЊУ 1 Стари свате господине, добре ти сиједе. Кад гођ је од бремена доброћа, све трчи 'чела иа љепоту цвијећа, тако и ја еве тебе те тебе.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Стога створ обдарен необичном физичком лепотом редовно има и то својство да умије носити своју љепоту. Чак и красотица из каквог дивљачког племена, која није никад сагледала свога лица у огледалу језера, има то држање,
на најмање: за њих плес двију бијелих руку упослених над вулгарним предметима свакидашње употребе садржи у себи читаву љепоту, један поглед за њих значи доброчинство. — Хвала, сестрице — поновио сам јој тише.
Можда љепоту олује право научимо слушати кроз симфонијске олује. Можда нас тек умјетност научи гледати на природу, на реалне „природ
Зар и вјеровање у добро или зло, у љепоту или ругобу живота, у његово богатство смисла и пуноћу садржаја или у његову пустоту и бесциљност, и тако даље и тако
Тетошиле су је с оним нарочитим миљем од ганућа, с оним пучким смислом за љепоту у смрти! Младо створење посвећено смрћу — дјевојка на одру међу цвијећем, црнина и пламен чирака у сунцу — у образиљи
Ћипико, Иво - Приповетке
висова осјетише се као риба кад се из мреже измакне и морем заструји, — осјетише бесвјесно, као никада досле, сву љепоту свјежине, свјетлости и простора.
Ћипико, Иво - Пауци
У његову душу усели се одједном покој, а млаз љубави и сласти струји му младићким животом. Сада осјећа сву љепоту свјежине и простора, а чини му се да једнолично цвиљење попаца попуњује хармонију љетне ноћи. — Приповједи ми штогод!
— Тек што се помоли, грије! — помисли Иво и осјети да је навијештени дан дошао и собом донио сунце, љетну љепоту и — јаву у животу! Иво, враћајући се у варош, срета тежаке што у поље на радњу одилазе.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Гле како је данас красна ова наша обавјештајка! — прошапута Ђоко Потрк, увијек осјетљив на сваку љепоту. — Их, баш ми је некаква — кисело смрси Стриц. — За нас ће она увијек бити љепша од твоје Марице!