Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На тој сам тераси, лежећи у љетњим ноћима наузнак на каменим клупама, и склопио познанство с њима. Чини ми се да се ниоткуда оне не виде јасније и
Ћипико, Иво - Приповетке
Пође да га смири. Марко поврати се к прозорчићу. У ниску собицу споља навире чисти, стежи ваздух и помало осваја је љетњим, сивим, свијетлим свићањем и носи собом са шкоља и с мора шапатљиве, бистре гласове летње зоре. — Нађи ми мараму!