Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Оно се преплашено трзало и бацакало, рзало и тупкало сувим ногама о љигаве облутке. Морао сам да загазим у воду, пређем поток, ухватим за улар и снажно цимнем проклету јогунасту рагу.
Овде више није било места за виловњаке и вукодлаке, чупаве немани и љигаве аждаје, утве златокриле, жар-птице, невидљиве силе и уклете душе.