Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тебе погледаше очи свију ствари; Твој став узе љиљан у великом врту; Сунце да у твојим косама зажари; Бледи мрамор захте твоју чудну црту.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А фратри су им послали по један розарио. Варвара се чинила скрхан, љиљан, у цркви, при венчању. А Павлова се млада појави као право чудо.
Њено лице и груди, опаљени од Сунца, чинили су се као нека тамна маска. Сва је иначе била бела, као љиљан, од воска. Коса јој је, једино, била црна и висила низ врат, као црна грива.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Како само пасторално звучи она дивна мелодична реченица — позив: »Царе, царе, кол 'ко има сати?« Плави се љиљан у долу, лелујају се траве на априлском ветру, надимају се плетене кошаре пуне укусних посластица...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од озбиљних ствари: Пучина (1901), Кнез од Семберије (1900), Тако је морало бити (1900), Хаџи Лоја (1908), Љиљан и оморика, Јесења киша, Иза божјих леђа (1910).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зар је то само Олгина изузетност? Начитала се руских и француских романа, обожава Тургењева и Балзаков „Љиљан у долу“. Воли Пешту, бидермајер, Штраусове валцере. Ишла на дворске балове. Играла са књазом Александром, трапавим...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Једна около кандила се вије, А нека болно, к'о да сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје; Неке бијеле, као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сневала је она, Да љиљан бере, запиткује руже За боју, венце, и да л' кадгод туже На грудма, велу — да ли кадгод туже?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И сам наслов је двостран: Вест као другу своју страну подразумева Благовест. И новозаветни љиљан, симболички преносилац благе вести да је Христос зачет, у исти мах је само биљка израсла из земљине утробе, али је
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Озбиљних чемпреса нежна шапутања Прижељкују шумор кактуса и палме. А под густим хладом неранџина грања Млади љиљан пева богочасне псалме.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
трајала, дотле и онај био жив« (СЕЗ, 16, 265). (БЕЛИ) КРИН Лилие (ліліум цандідум). (Бели) крин, љиљан, лијер (грчке речи), занбак турски), богородичино цвеће, бела богиша (упор.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Занеме дечак од дивљења. Нежан и сребрн Месечев Цвет као џиновски љиљан пред њим право у небо расте, а стабљика му леска и трепери.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Једна около кандила се вије, А нека болно, кô да сузе лије, Пред сликом дршће мртве мајке моје. Неке бијеле као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви.
Са таласа твојих, кô љиљан бијела, Пружала је њему вила ловор-грану, Гријала му срце на подвиг, на дјела, И коњицу плела гриву рашчешљану.
Ја сам гледô: тихо, кô сан један плави, Насмијана, топла, и кô љиљан мио, Окупана росом, она ми се јави, И ступи ми.
Па ако волиш ме, драга, Све цвеће нек је твоје, И под прозором твојим Нек хор славуја поје. 3 Волио сам ружу, љиљан, сунце јасно, Волио сам некад заносно и страсно; Сад не волим више, ја сад волим једну, Волим ону медну, ону
више, ја сад волим једну, Волим ону медну, ону слатку, чедну, Јер је она сама миља извор цели, И сунце и ружа и мој љиљан бели. 4 Када гледам очи твоје, Сав бол и јад мину ти'о; Но кад љубим усне твоје, Ја сам посве здрав и чио.
7 Ја ћу у чашу љиљана Утопит с душом жар цео, А песму о мојој драгој Певаће љиљан бео. Но песма дрхтати мора Кô пољуб усна јој страсни, Што ми га дарова негда У час слатки и красни.