Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Нејасна носталгија и неизвесна туга умарале су њену крв и њено тело, који су били исти као крв и тело у љиљана. И у топле ноћи, када је ваздух пун златне звездане прашине, и док на мрачним зидовима спавају мирни паунови, и када
Црњански, Милош - Сеобе 2
Њено лице, од белог фајанса, допало се Павлу, као и круна од љиљана, коју су јој натакли на главу. Њене црне очи гледале су га немо. И он, и она, носили су у себи нешто свето.
На једном, сребрном, широком, послужавнику, горела је, у шандали, свећа, велика, у облику љиљана, белог, од воска, дело радионице њеног оца, Деспотовича, воскара.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
„Боже, кад бих само могла да научим све ове проклете тангенсе и котангенсе!” - жалила се нека Љиљана шездесет и другој страници тригонометрије, а ја сам је разумео савршено добро, боље но ико, јер сам још ратовао с
Покушавао сам да је замислим, без успеха као и увек. Лик те девојке је, једноставно, измицао. Можда је то била Љиљана Кангрга, она што је сада у Београду нешто као сликар, или Љиљана Јовановић, већ удата и мајка двоје деце?
Можда је то била Љиљана Кангрга, она што је сада у Београду нешто као сликар, или Љиљана Јовановић, већ удата и мајка двоје деце? Или нека десета, нека сто десета Љиљана?
Или нека десета, нека сто десета Љиљана? Рашида ми се свом тежином ослањала о раме и осећао сам како ми њене тврде, најежене бресквице пеку плећке.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) И. С. Кон, Москва 1983, с. 58. ⁶⁴ Вукановић, Т., исто, с. 236. ⁶⁵ Гавриловић, Љиљана, „Структура и функција обредног шишања“, Етнолошке свеске, 1, Београд 1978, с. 133. ⁶⁶ Чајкановић, В.
, исто, с. 76; Николић, В., исто, с. 181. ⁷² Тешић, М., исто, с. 76; Ђорђевић, Д. М., исто, с. 362. ⁷³ Гавриловић, Љиљана, исто, с. 138. ⁷⁴ Николић, В., исто, с. 176; Булгариан, Н., „Гатања на Груди“, ЗНЖОЈС, 7, Загреб 1902, с. 386.
Марковића, Београд, 1970. Вукосављевић, С., Писма са села, Савремена школа, Београд 1962. Гавриловић, Љиљана, „Структура и функција обредног шишања“, ЕС, 1, Београд 1978. Гајић, М. Ј.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Изненада у трпезарију утрчава Љиљана и једним окретом своје нове хаљинице разгрће завесу мржње што дели два завађена човека: —Јесам ли лепа?
Позориште — то је лекција против телевизије која заглупљује децу. Љиљана стегнутих прстију навија за Срећног принца, кога булумента протува затвара у буре и хоће да баци у море.
Дочекују га као зверку. Потпуно запањена призором маскираних јунака, Љиљана седи ужаснута на колену вође разбојника. Маки је поносан што је она једино дете из сале које изблиза може видети свет
« Нела јој поклања пар минђуша од ћилибара — поклон неког давно заборављеног грчког трговца стоком на велико. Љиљана је одушевљена.
Његово лице побледело од мржње и беса слаже се дивно са погребним недељним оделом. —Љиљана, идемо кући! — наређује и пружа руку. —Али зашто, види шта су ми тете дале заувек! Сместа! —Довешћу је у седам...
– За децу, ако већ хоћеш да знаш! – Па, где су деца? – Овај пут случајно нису ишла са нама, јер је Љиљана отишла са школом, а Пеђа има... – Ни прошли пут. Ни претпрошли! Ни онај тамо...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Успут набацујемо социјалне комплексе у огромним количинама, јер нас престижу чак и бициклисти! — Кокан и Љиљана одлазе сваке недеље у планине ... — почиње маман. — Та зна зашто живи! — Ха, Кокан! — једва дочека матори.
— што његова мамица не допушта никоме да покрива њеног Кокана — мушкарчину када се открије, јер сматра да то његова Љиљана не уме да ради! Идеалан брак ... — Ајде, ајде, децо!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
у турској војсци, водник челебија - млад господин; титула младића племићког рода чемерика - биљка из породице љиљана чији је корен врло горак и отрован (Вератрум) Џаба - на поклон, на част, просто ти било џемли пенџер гвоздени прозор
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Носио сам апотеку лекара, преко дана, и учествовао у дочеку рањеника. У приземљу је било пуно белих љиљана, а на спрату – штака, и протеза. Оргуље су свирале под нама, а, можда, и над нама. У мом сећању се сад све то тумба.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Одјекују стране. Златно, к'о класје златно када доздре, Продире сунце, навјешћује дане Љиљана скорих. Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране.
Нејасна носталгија и неизвесна туга умарале су њену крв и њено тело, који су били онаки исти као крв и тело у љиљана. И у топле ноћи, када је ваздух пун златне звездане прашине, и док на мрачним зидовима спавају мирни паунови, и када
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И оно се јавило. Ветрић једва чујном гамом пронео се кроз траве, преко љиљана, по леденим пољима, по највишим вршцима планина.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како је глатка, како је мека била, с наслоном у облику љиљана, као у срне витких ногу! Млада жена задивљено крикну, угледавши је, и полете дрводељи у наручје.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Одјекују стране. Златно, кô класје златно када доздре, Избија сунце, навјешћује дане Љиљана скорих. Шуме пјесме врела, И раним пупком пупе голе гране.
7 Ја ћу у чашу љиљана Утопит с душом жар цео, А песму о мојој драгој Певаће љиљан бео. Но песма дрхтати мора Кô пољуб усна јој