Употреба речи љубав у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Јакшић ПРОЗА Садржај УСПОМЕНЕ 2 СИРОТА БАНАЋАНКА 12 ЈЕДНА НОЋ 41 КОМАДИЋ ШВАЈЦАРСКОГ СИРА 57 МОЈА ЉУБАВ 62 БЕЛА КУЋИЦА 65 ПРОЗА УСПОМЕНЕ ДРУГУ ЈОВИ ЈОВАНОВИЋУ ГОДИНА 1849. Свачији је живот књига.

Он ми, ћутећи, притиште руку и оде... То беше први пламен, моја прва љубав, као што људи који никада нису љубили у обичном говору казују... А зар има две љубави?... Има ли два живота?...

Зар моју љубав?... И њега, мога љубавника?... Тако сам у мислима и заспала. Санови ми беху још ужаснији него јава: идем ја кроз

суд у који су текле сузе мога очајања, да се још једном нагледам те окречене гробнице у којој су ми младост и нада, љубав и туга сахрањени... Ено, оно високо чађаво здање, ту је „курија“.

Поноћ је време за свако злочинство, — помислио сам у себи, — љубав не може никад бити злочинство, и то сам мислио; али овака као ова његова, можда и стога што је била необична чинила ми

Е! Е! — Хм! Хм! — Да! Да! После таких знакова разиђоше се господа стари пензионари и добри трговци. 1871. МОЈА ЉУБАВ ПИСМО ПОКОЈНОЈ ЦЕНЗУРИ Гробље је немо, а мртви не читају...

Ја јој кажем, она се растужи и невесело махне главом, па ме остави... Моји добри пријатељи знају за ту моју љубав, па ми чисто завиде: што баш ја ту најлепшу да љубим, и зашто она мене да љуби?...

Гледао сам љубав!... — жалостивим гласом рече учитељ, па малаксало, подбочивши оба лакта на колена, загњурио је главу у две старе руке..

ти часови заноса, где се свака кап крви наше заклиње пред свемогућим да љуби, где је и она румен на невиноме лицу само љубав, где ти и суза о љубави приповеда!...

То је сав живот у селу: нигде живе душе! Нигде човека!... Само љубав и мрзост стражаре... Никада не би човек веровао да су то брат и сестра. А, овамо су једна крв и једно млеко!...

“ Вараш се, пријане мој!... У грудима је његовим суд у коме је мрзост и љубав, пламен и вода смештена... Оне исте очи које су мирно гледале како се с глађу бориш...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Овакови су достојни имати просвештена над собом цесара, зашто га умеду познавати и слушати, и заслужују не само његову љубав но и почитаније. Права љубав не може бити без почитанија, а истинито почитаније нејма места без добродјетељи.

Права љубав не може бити без почитанија, а истинито почитаније нејма места без добродјетељи. А добродјетељ изискује здрави природни

осим сваке к људма љубави самога бога љубе, до толикога их је бујства и бешенства њихова љубов довела, да су људе за љубав божју проклињали, убијали и живе пекли. Ово ти им је плод њихове поштене љубови!

” Свињче, да се покаже да и оно нешто паметно уме мислити, одговори: „ Е, баш! Као да ти мени за љубав тај плод рађаш и просипљеш?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Повичемо војску и скупимо, пошљемо у оближња села да брже сви дођу, и тек сад видим какву сам погрешку учинио за љубав поклада, а с друге стране чудио сам се: ко удари на Ваљево, и ко га пали.

, добровољачки одред, добровољац ХАЗНА, тур., благајна; ХАЗНАДАР благајник ХАТЕР, ХАТАР, ХАТОР, тур., пажња, љубав, милост ХАТИШЕРИФ, тур., врло важна, изузетна султанова писмена одредба ХАТЛИЈА, тур., коњаник ХЕЋИМ, тур.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит... Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера...

оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав. Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.

— Ја, богами, не могу. 'Оћу да спавам. — Али, молим те, обуци се!... Зар ти мени не би учинио толику љубав? Почешка се Никола иза врата — Шта ће сад? Ту се апелује на љубав, не може му одрећи.

Зар ти мени не би учинио толику љубав? Почешка се Никола иза врата — Шта ће сад? Ту се апелује на љубав, не може му одрећи. Најпосле, хајде да се види и та комедија, па макар се сутра мало и одспавало — ионако је празник.

бестрага ти глава ардија — одаја иза дућана ардов — бачва асли — сасвим атер (хатер) — наклоност, обзир, некоме за љубав; пријатељска љубав аф — мајмун аџијазма вода — мађијска вода за уништавање вампира, освећена богојављенска вода Бат

— одаја иза дућана ардов — бачва асли — сасвим атер (хатер) — наклоност, обзир, некоме за љубав; пријатељска љубав аф — мајмун аџијазма вода — мађијска вода за уништавање вампира, освећена богојављенска вода Бат — срећа батали —

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И Маринко се подиже. — Хвала ти, честити ефендија!... Кад урадим, видећеш. Ја не радим за паре. Твоју љубав не може ми нико платити! — Иди, Маринко, иди!... И нека је са срећом! Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје.

Тако су пролазили дани... Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав. Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли... И мислио је: нико о томе н зна!

Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене. И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад

Ходи к нама! Све ће бити што ти душа зажели. Довешћемо ми теби и Јелицу!... Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина... Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!...

осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... Станко је слушао двојнице, па му се ражали...

И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!... Мени је стало за тим да ми ти верујеш! Волим твоју љубав него љубав сина свога!... — Ама како ћеш то учинити? — Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу! Не брини!

И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!... Мени је стало за тим да ми ти верујеш! Волим твоју љубав него љубав сина свога!... — Ама како ћеш то учинити? — Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу! Не брини!

Да бар хоће да разговара! Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако. Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” И баш му беше жао на попа.

Тако је то, мој Иване!... Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... Иван сагао главу па се замислио... Маринкове речи урезиваше му се у срце. Он је осећао да су оне истините.

И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?... Не, не, ни то не може!... Па се избезумио и распаметио!... Не зна куда би пре!...

Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо. Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... Иван наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи.

— Знам доста. Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ. И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства. Него, ја!... Па кад ћеш разговарати са Севићем? — Колико данас.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

МОРА 34 СЕЛО 35 ЛЕТО 36 СЛУШАЊЕ 37 ДУБРОВАЧКИ РЕQУІЕМ 38 ДАЛМАЦИЈА 39 НОЋНИ СТИХОВИ 40 ЈУТРЕЊИ СОНЕТ 41 ЗВЕЗДЕ 42 ЉУБАВ 43 МЕСЕЧИНА 44 ВЕЧЕРЊЕ 45 ЈУТАРЊЕ ПЕСМЕ 46 ПРИЧА 47 НАПОН 48 ШУМ 49 СУСРЕТ 50 ВЕЧЕРЊЕ

И НОЋ 115 ДУША 116 НОСТАЛГИЈА 117 НАПОР 118 САПУТНИЦИ 119 ЉУБАВ 120 СОНАТА 121 ТАМА 122 ДОСАДА 123 СТРАХ 124 ЕКСТАЗА 125 ЗАМОР 126 РЕФРЕН 127 ВРАЋАЊЕ 128 СНОВИ 129 КРАЈ 130 САТИ 131 С

ПЕСМА 169 НАША СРЦА 171 МОЈА ЉУБАВ 172 ОЧИ 174 ЧЕДНОСТ 176 НОМАДИ 178 ВЕЛИКА НОЋ 180 ЗА ЗВЕЗДАМА 181 СТВАРАЊЕ 183 МИРНА ПЕСМА 185 ТРЕНУЦИ 187 НЕПРИЈАТЕЉ 1

О ЈАКОМ 274 НА СТЕНИ 275 МАЛА ПРИНЦЕЗА 276 ВЕЧЕРЊЕ 277 ЈЕДНЕ ВЕДРЕ НОЋИ 278 ДУБРОВАЧКА ЈЕСЕН 279 РАВНОДУШНОСТ 280 ЉУБАВ 281 ДЕЛО 282 ПРЕХИСТОРИЈСКА ЉУБАВ 283 ПРОЛЕТЊА ПЕСМА 284 ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ 285 ЧОВЕК 286 СУНЦЕ 287 2.

ПРИНЦЕЗА 276 ВЕЧЕРЊЕ 277 ЈЕДНЕ ВЕДРЕ НОЋИ 278 ДУБРОВАЧКА ЈЕСЕН 279 РАВНОДУШНОСТ 280 ЉУБАВ 281 ДЕЛО 282 ПРЕХИСТОРИЈСКА ЉУБАВ 283 ПРОЛЕТЊА ПЕСМА 284 ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ 285 ЧОВЕК 286 СУНЦЕ 287 2.

Тако ноћ пролази тихо, једнолико, Ветар месечином засипа и веје; Спи небо и земља; и не дозна нико Ту паганску љубав сред мртве алеје. НОВЕМБАР Раширило се у немој висини Јесење небо, оловно и празно.

А море је пуно звезда, па их њише, И по жалу немом, празном и без сене, Котрља их сву ноћ, кô песак и пене... ЉУБАВ Из Стона на Пељешцу Стоји пуста црква без гласа и звона, Сумрачна и хладна сву ноћ и дан цели, А у напуштеној и

Мир је нем и леден. Сама бди мадона. Тако неутешна твоја љубав. Она Бди у души и сад, очајно, без циља: А бледа јој рука и сад благосиља.

Знадем за ноћи звездане, Где се сва светлост пролије, Да чашу туге долије, Прокаже бола бездане. Знам љубав кад се усели У срца сјајне палаче, Па тужна песма расплаче, Радосна песма уцвели.

Мину са својом свитом целом И љубав с њеним болима, Са пажевима и са велом, Плачна у златним колима. А крв још пуна жеђи бесне — Жеђ мача и кад

У души засветли... које је то доба: Зора или вече? Плам што је заблисто; Шта је? Мислим љубав, а оно је злоба!... А мени се чини тако једно исто...

Кога следим вечно, несвесно и страсно? И у мени самом колико је мене? Колико?... Све ћути. Ах! то је ужасно. ЉУБАВ Је ли ово љубав, или болна једна Потреба да љубим? Ова жеља плава, Је ли жеља срца моћнога и чедна?

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Људи добра срца чинили су им донекле поклоне, али све се на свету огугла. Све избледи: и одушевљење, и љубав, и дужност, и сажаљење, и не можеш га више познати, као ни Топузова вранца који је некад добијао сваку трку, а сад

Зар да се понизи? Аја! Мисли се испрекрштају као жице на шареници, изаперу се, исплâчу; умор савлада страсти, и љубав, и мржњу, и глад, и жеђ.

Али наравно да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав. Погледам је покаткад са стране и испод ока, па се мислим: дијете, дијете! Али даље, наравно, ништа.

Ти знаш да она није у оним годинама у којима се „проводи љубав”, стоји целу ноћ пред авлијским вратима и чека се „љубавник”, па се после цмака док не удари крв на нос, а не дајући

Нема ту, дакле, шале. Ја још који месец па остављам скамију и ступам на своје ноге, и сваки, ма и неозбиљан корак у љубав био би корак у женидбу, а ти врло добро знаш да се ја њом оженити не могу. Боже мој!

— А зашто не играте, него ме пуштате да ја добијам? — Зар ви мислите да ја на тај начин хоћу да вам учиним некаку љубав? Будите уверени да се варате — ја сам играо како сам најбоље знао.

Ја не знам иначе кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било. Прогутај га, дакле.

Доле са срцем! Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу? Зар има момка на свету који није „проводио љубав” из које излази само лук и вода?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Као вино из подрума поп-Спирина, или ракија из подрума поп-Ћирина, што старија све боља, — тако и пажња и љубав супружанска била је све солиднија. Али опет се нешто ипак изменило. Изменили се телесно оба попа и обе попадије.

па знате, само у цели да предупредим грозницу... — Дакле, шљивама за љубав ’оћете, а нама за љубав нећете — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули: — Кажи: »Ал’ мени за љубав, господине«...

па знате, само у цели да предупредим грозницу... — Дакле, шљивама за љубав ’оћете, а нама за љубав нећете — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули: — Кажи: »Ал’ мени за љубав, господине«...

шљивама за љубав ’оћете, а нама за љубав нећете — вели гђа Сида и гурну и шану кришом Јули: — Кажи: »Ал’ мени за љубав, господине«... — Мени за љубав, господине, зар нећете?

— Мени за љубав, господине, зар нећете? — рече Јула и погледа га усплахирено а црвена до ушију, и принесе му послужавник с ракијом.

— Тхе, шта ћу, кад нисам напред знала шта ме чека!... А ја боме не поведох сад за вашу љубав за собом једног пединтера! — вели гђа Сида и метну руке на трбух. — Та ман’те... знам вас већ, знам...

а после тихо запева, тако тихо и тужно као грана зелена кад запишти на ватри, тако залева он њену милу песму: Теби љубав јавит’ не смем, Јер твој бити не могу; А да с другим сретна будеш, Молићу се ја богу!

Исповедио је већ и он Меланији и ова њему најпре симпатије и напослетку и саму љубав; а то су исто и обоје признали пред родитељима, и већ онако приватно, и као кришом, измењали и прстење.

Напоменућу само то да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа-Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.

Напоменућу само то да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа-Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Кад би му његов пријатељ, месни учитељ, против тога што приметио, реко би му Љуба: — Код нас је љубав и женидба трговачка; ми без новаца не можемо никуд.

И код нас је берба, морам кући. — Али сама Савка ме молила да останете! — Не могу. — Дакле, ви никакву љубав не осећате. — Ја осећам, те како осећам, ал' ми је љубав већ на врх носа изишла.

— Не могу. — Дакле, ви никакву љубав не осећате. — Ја осећам, те како осећам, ал' ми је љубав већ на врх носа изишла. Ја већ не могу дуго љубав проводити; наумио сам се женити. Зато би' био рад отприлике знати...

— Ја осећам, те како осећам, ал' ми је љубав већ на врх носа изишла. Ја већ не могу дуго љубав проводити; наумио сам се женити. Зато би' био рад отприлике знати... — Кажите ми право, отприлике, колико ви иштете?

Љуба је код куће још три дана за Савком жалио, четврти дан му је љубав исхлапила, а пети дан мислио је на нову просидбу. ИВ Љуба се мисли на коју ће страну сад.

Много су певали. Када су певали: „У мјесту пријатном”, Љуба је уздахнуо, а госпођа Перса се заруменила; љубав је била готова. Сви се добро провеселише, па тек после поноћи дигоше се да иду спавати.

или женско у мушко заљубљено, па онда мушко излаже се сваком малеру, само што жели да постигне; тако исто и женска за љубав каткад и у мушке хаљине се мора облачити. — Па то је абентајер? — То је. — Хвала лепо, ја га не потребујем.

Он је за овом партијом жалио, али за неколико дана нестане му жалости. Опет размишља и реши се да стару љубав обнови. Коју стару љубав? — Последњу — са фрајла-Јулком. Љуба је опет на путу, али сам.

Опет размишља и реши се да стару љубав обнови. Коју стару љубав? — Последњу — са фрајла-Јулком. Љуба је опет на путу, али сам.

Ако ли је Ружичић и онда не усхте, онда ће у пркос за Љубу поћи. Љуба се са фрајла-Јулком у башти шеће. Већ му је љубав на врх језика дошла. Дођу до врата; Љуба заустави фрајлу. — Ал’, молим, станите само мало.

— То је истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај никога у руку љубити. — Па зар ми нећете ту љубав учинити? — За вашу љубав ’оћу, премда ми је тешко, јер ја никакву госпођу осим моје матере у руку пољубио нисам.

— Па зар ми нећете ту љубав учинити? — За вашу љубав ’оћу, премда ми је тешко, јер ја никакву госпођу осим моје матере у руку пољубио нисам. — То је лепо од вас!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

“ не осећам, ни издалека не осећам. Љубав је оно фино лично оплемењавања, она уклања оне прљаве мисли, чини човека бољим. А ја?

Дакле не волим нити могу да волим, јер љубав тражи целога човека и поверење, а ја сам сатрвен, уморан срцем и неповерљив, А осем тога, не одговара ни она свима

Њене влажне очи, пуне оних племенитих, чедних суза, што их само ватрена љубав, у оној блаженој чедности и оној претераности мистичних сањарија, може да изазове, одавале су заиста ону најбожанскију

Не рачунам ја ту љубав ни у шта, над ми она не даје оно савршено спокојство и мир, који сад потпуно заслужујем. И никакве наивности и ситнице

Мени немојте ништа захваљивати, јер сам ја учинио само оно што ми је другарска љубав и другарска дужност према Алексију налагала.

безимени и ти безимени, мали људи, запојени вером, враћају га врлини, чистоти, одушевљавају га и загревају за љубав и за добро. Одавно су читаве општине без најситније крађе, у читавим селима не чује се никад псовка.

— ...Цео систем човечанског живота... у божанској енергији карактера..... посветити се човечанству..... а љубав према овој груди, љубав према овом великом гробу домовине... Али нова, махнита.

у божанској енергији карактера..... посветити се човечанству..... а љубав према овој груди, љубав према овом великом гробу домовине... Али нова, махнита., безумна, луда експлозија радости угуши последње његове речи.

Африка

се заљубиле у тоалете жена првих гувернера и команданата, па то измешале са својим свечаним одећама, још нису ту своју љубав напустиле.

“ Она је љубав главног кувара Мадоне а по крви је из племена Пел, пастирка. Сам за себе каже да је „бриљантан“ јер уме да „козира“,

Страшан смрад полутрулог семења какаоа који ми једним махом, и за цео живот, убија љубав за чоколадом. ГЛАВА ДРУГА ПРОЛАЗИЛИ СМО КРОЗ ПРАШУМУ; ПИРОГОМ СЕ ПРОВЛАЧИЛИ НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ ТАМНИХ НАРОДА,

Живот је хтео да пријатељство буде исто тако светло као и љубав, и сада, када нисам плакао за оном која је далеко, моје су сузе, изгледало је бесмислено, капале на руке једино што

ГЛАВА ШЕСТА ФОСИЛИ И ЦРВЕНА СЕЛА ГУБАВАЦА ШТО СЕ ПОД КИШОМ РАСТВАРАЈУ. КОВАЧИ СИКАСОА И ЉУБАВ ЦРНИХ НАРОДА Пут до Бобо Ђуласоа иде саваном која је прекриљена мајмунима.

Ону љубав између два бића, која се међ белима види чак и на селу, ја још нисам видео код црних. Ја не само што нисам видео љубав

Ја не само што нисам видео љубав између два бића, већ нисам видео ни приврженост црнога било за шта. Осећање својине скоро и не постоји; она чежња за

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ја видим да овде нема за мене живота. ЈАЊА: Па то све теће за једно шешир? ЈУЦА: Јесте, за љубав шешира. ЈАЊА: Ама, море, што ћи тебе шешир? ЈУЦА: Ја оћу да имам.

ЈАЊА: Ама, море, што ћи тебе шешир? ЈУЦА: Ја оћу да имам. ЈАЊА: Е, кад оћиш баш, оћим да ти купим за једно љубав. Нега да ми даш грација три дана, да си промислим. ЈУЦА: Шта ће...

Црњански, Милош - Сеобе 2

Тај брак, који је био са натегом почео, претворио се брзо у махниту љубав те стасите, лепе, девојке, према човеку старијем од ње двадесет година, али снажном као бор.

Развод брака, међутим, био је ретка, замршена, чудновата работа. Супружнике није терала натраг, у брак, само љубав, и црква, него и фамилија, и гомила рођака – тако рећи цео сербски национ. Брак је био светиња. Ропство довека.

Она се била обрадовала, одмах, кад им је ушао у кола. А он не разуме шта је права љубав девојачка, а он је њој прва. Нека ништа не говори њеном оцу.

у оно време, та сиромашна рођака сенаторова ушла је у брак невина, а показа се у сватовима као рођена за пољупце, за љубав. Њен муж је то тек сад, после њене смрти, увидео.

Њен муж је био сусрео, у тим очима, неку љубав, коју није разумео, и коју је тек сад, кад је више није било, схватио. Била је жеђ, која ју је морила, годинама.

Жени, каже, може да се деси да се заборави, као што се то често дешава мушкарцу, али, каже, права љубав је само једна, у животу, као што је прва љубав, прва жалост, у животу.

да се заборави, као што се то често дешава мушкарцу, али, каже, права љубав је само једна, у животу, као што је прва љубав, прва жалост, у животу.

Јер не може бити веће среће у браку, него таква љубав, коју ни смрт не може да прекине. Бракови, иначе, нису ништа друго, него лаж.

Иако је сад већ веровао да је та жена несретна у браку и да је њена љубав према њему искрена, иако је тако изненадна, Исакович није хтео да се са њом спанђа, из простог разлога што није хтео

Исакович тад, у сну, први пут, увиде, колико су ти људи једна мисао, једна душа, а он, као туђ међ њима. Цела његова љубав према њима, иако беху већином рођаци и кумови Исаковича, била је само прича.

То двоје живело је, сретно, без и једне свађе, две године, у љубави која није била љубав, али нешто слично. Никада Исаковичу та жена није тражила новаца, за себе.

Венгри су, каже, веселији! Али, нека му дозволи Исакович да га и то упита: да није можда нека несретна љубав посреди? Женшчина нека, која има красиве очи, красиве ноги? Па се отуда у Исаковичу воспламенилос о Росији желаније?

Теодосије - ЖИТИЈА

А када је дете ојачало, дадоше га да се учи светим књигама. Родитељи, пак, његови, оцећајyћи натприродну, безмерну љубав према њему, неситом душом увек на њега гдедаху, а и велможе њихове са њима говораху да ће он бити најбољи међу браћом

А старац, узевши реч, рече му: — Жудна је љубав родитељска, јуначе, и веза природе нераскидна, и мило јединство с браћом и за једничко живљење.

Зато, љубазни, ако ци икад примио какво добро од нас — сада је време да љубав покажеш. Ако се пожуриш те стигнеш и вратиш сина мојега, и тиме утешиш срце моје и матери душу од смрти ослободиш,

Када је ипарх прочитао писмо, веома се ожалости због тога, јер је велику љубав гајио према њему. и пошто је војводу с благороднима љубазно почастио, одмах написа писмо проту Свете Горе, говорећи:

жупана, владара српскога, са сваком журбом нека се врати оцу својему, да не би како отац његов, због жалости за њим, љубав према нама променио у мржњу, па ћеш све нас и многе ожалостити.“ И тако отпусти војводу.

А ја ћу га, написавши му, одвратити од такве помисли, само ако ми учиниш братску љубав и оставиш мене у ономе ради чега сам дошао.

јереси и храмове бесовске порушив цркве Богу подигао јеси, и равна Оцу Сина и Духа сапрестолна штовати научио јеси, љубав према странима и ништих исхрану и све добро од Бога оца љубављу од почетка сачувао јеси.

Ако ли лак презреш моје печи, никако се не надај да ћеш ме за живота твојега тамо видети. Божји мир и љубав светих отаца пустињака, рекао бих — и молитва мене грешнога, у Христу Исусу нека је са свима вама, амин.

Молим, дакле, да ме ваша љубав отпусти, да крстоносно за СИНОМ пошавши стигнем у пустињу, где ћу, одрекавши се свега, тачно испитати своја зла дела и

И тако се добрих отаца подвизи, и тако се у Богу и к Богу љубав и сугуба молитва спајаху уједно, и тако се у Господу весељаху и у души изграђиваху, градећи у манастиру Ватопеду све

Такву су наду и љубав имали према манастиру Ватопеду да су ту хтели и живот свој у Господу да сврше. Зато га веома и сувише обасипаху

богобојажљива у Светој Гори да дође к блаженом Сави и да му каже: — Гостољубље твоје и храњење ништих са оцем, и љубав што је у Господу имате према светим манастирима, и нарочито према Ватопеду, добро творите, јер добро је и пријатно

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

у Србији, нарочито код старинаца (оних од пре великих миграција), у којима су најбоље изражене битне особине: узајамна љубав међу члановима заједнице и патријархални обичаји.

Узајамна наклоност и међусобно економско помагање. — Дирљиви су љубав и поштовање које чланови задруге имају један према другоме, као и њихова солидарност, нарочито у најтежим приликама.

Лирске народне песме врло дискретно изражавају љубав. Када се у њима говори о жени, њена се лепота описује са особито осетљивом резервом: опевају се само драгине очи, ход

Једино су босанске песме смелије, што долази од оријенталских инспирација. Опевају се љубав према породици и према матери, нарочито љубав према брату, која заузима прво место у народним песмама; осим материнске

Опевају се љубав према породици и према матери, нарочито љубав према брату, која заузима прво место у народним песмама; осим материнске љубави љубав према брату је једина коју жена

и према матери, нарочито љубав према брату, која заузима прво место у народним песмама; осим материнске љубави љубав према брату је једина коју жена динарске задруге сме исказати; она то чини на врло разне начине и са дубоком нежношћу.

Али је код њих извор љубави и осећајности толико богат да им љубав заснована на крвним везама није довољна. Они је проширују и изван задруге у вези која до смрти спаја или два момка,

год. Језиком пуним слика динарски су људи успели да изразе своја најдубља осећања, своја јуначка дела и недаће, љубав за слободом, правдом и независношћу, своју националну мисао и национални понос и своје опште погледе на људску судбину.

Због тога се каже: „Херцеговина цео свет насели, а себе не расели.“ Овде се испољавају најбоље динарске особине: љубав за слободом, ширина и дубина народне свести. Иако нема племенске организације, подела на братства је јасно изражена.

“ знајући добро да својим животом плаћају љубав према српском народу. И на тај је начин мислила Аустро-Угарска применити мандат који је добила од међународног

Она је промишљена; није сила живинска, већ нешто слатко и добростиво које од љубави долази и љубав рађа. Укопани послије толико стољећа у незнанству, јоштер нам је танана памет, слободан разговор и оштра мисао.

Отмица жена од Турака и од самих хајдука доводила је често до бескрајних борби и двобоја. Љубав према каквој лепој девојци изазивала је страшно супарништво међу заљубљенима.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

БЕЛУТКА 47 САН БЕЛУТКА 49 ЉУБАВ БЕЛУТКА 50 ПУСТОЛОВИНА БЕЛУТКА 51 ТАЈНА БЕЛУТКА 52 ДВА БЕЛУТКА 53 НЕПОЧИН-ПОЉЕ Хаши Да ли ћу моћи На овом

у птицу претворио Ено белутка Остао је тврдоглав у себи Ни на небу ни на земљи Самог себе слуша Међу световима свет ЉУБАВ БЕЛУТКА Загледао се у лепу У облу плавооку У лакомислену бескрајност У беоњачу се њену Сав прометнуо Једино га она

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Зар се за љубав жене која вас је изневерила иде у смрт? Напротив, баш у том случају ваља живети, ваља постојати. Ако јој успавате

Ако јој успавате савест, смејаће се вашој смрти; не, мој Аљоша, не иде се у смрт за љубав неверне жене. АЛОША: Не могу! ПАВЛЕ: Не смете бити тако слаби. АЛОША (хтео би да опонира).

РИНА: Ја то не чиним што хоћу да те убедим у своју љубав, већ тако осећам, осећам да тако морам да чиним. НОВАКОВИЋ (љуби јој руку). Збогом, злато моје!

ПАВЛЕ: Ја мислим да је жртва и већа, јер то двоје младих извесно везује љубав, а ви би и то разорили. СПАСОЈЕ: Па да, и то!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Гроздана Олујић ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Гроздана Олујић ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ Садржај И 2 ИИ 13 ИИИ 23 ИВ 33 В 42 ВИ 52 ВИИ 63 ВИИИ 74 ИX 86 X 98 ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ И Сада ће рећи да сам

Олујић ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ Садржај И 2 ИИ 13 ИИИ 23 ИВ 33 В 42 ВИ 52 ВИИ 63 ВИИИ 74 ИX 86 X 98 ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ И Сада ће рећи да сам најбезнадежнији идиот на свету, и биће у праву. Они су увек у праву!

више избацивати са часа, али то би личило на обећање поводом писменог задатка о гласању кад сам написао да гласам за љубав, добио кеца, а онда понављао мајци да више никада нећу написати ништа слично, само што ја нисам могао да не напишем

Јер то је тако, и ако је могуће да се бира и ако човек за било шта гласа, ја гласам за љубав, мада је и она унапред изгубљена ствар.

Сада сам знао почетак. Једина моја... - написах - „дуго сам мислио како да почнем. У овом граду много је места за љубав, али ниједно није довољно безбедно од очију других.

Није брат зевзек, другом ти то! Шта, шта кажеш? Вечита љубав? А, да! То си сигурно негде прочитао? Зашто прочитао? Зар је већ све записано у књигама? - Не волим књиге...

Рашида се кикотала као мајмун. - И то је њихова љубав, то кревељење о вечности? - упитала ме је саслушавши страницу где се моја јунакиња заклиње јунаку на вечност. - То?

Моја су говорила о месечини, о њеним очима у којима се огледа читав свет, о немогућности да јавно покажемо своју љубав Каранову.

То чиме је махао било је моје писмо за Меланију, пуно жара и молби да ниједним покретом не ода своју тајну љубав. Те молбе биле су чиста глупост.

Те молбе биле су чиста глупост. Свим могућим покретима она је одавала своју љубав и фискултурник је почињао да бежи на другу страну улице при сусрету с њом, док је Караново препричавало чудне поступке

То где му је место, такође. Ако било ко уопште зна где му је место. Рекао сам само да ми је Рашида нешто као љубав, али он то није могао да схвати.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Па је и то уздизало што, после смрти Угљешине, госпођа Татијана, још доста млада и угледна удовица, за љубав своје деце, није се хтела удати, жртвовала се за своју децу.

— Моли господара Полачека. Ако он пође, онда ћу и ја. — Молим, господар Полачек, учините ми ту љубав. — Ако господин Кирић хоће, онда ћемо и ми. Господар Софра поклони се. Приволео се. — А у колико сати?

”, да сви чују. — Хоћемо, — рекне господар Софра. И Полачек хоће. Даме хоће „пунша”, па за њихову љубав и Шамика ће „пунша”.

Договору је крај; стрпиће се мало. Шамика једнако долази; лепо га примају. Последњом приликом изјави Шамика Лујзи љубав и намеру своју да је рад запросити. Она из срца пристаје.

Отишао је у Пешту, па је код фризера од Лујзине косе дао исплести венац и у среди писмена: „Љ.” „В.” „Н.” — „Љубав”, „Вера”, „Надежда”, па тај венац после метнуо у златан медаљон. И тај медаљон ће Шамика увек у џепу код срца носити.

Моли оца да му дâ за неко време за женидбу мира. Пролазе дани и месеци, а Шамика једнако прежива стару љубав. Господар Софра се опет бацио у бригу: шта ће бити ако се, напослетку, и не ожени?

Код њега је била љубав неки „Спорт”, спољашњи формалитет, а женидба из конвенијенције, нужно зло. Упочетку су му то замерали, штавише и

Сад испитивају колико Шамика мираза иште, колико има његов отац, шта ће му дати. Шамика се мисли: то није љубав, то је трговина. За таквог „галантома” страшан ударац, увреда. Одмах окрене Кошици леђа. Сад оде у Ђур.

Лујза је све исприповедала Свираку, ту њену љубав, на што се Свирак само насмеје. Може слободно Шамика доћи, неће се замерити.

) — у грчкој митологији легендарно леп младић о чију су се љубав отимале богиње Афродита и Персефона; симбол мушке лепоте ажија (фр.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Напротив, брат му се чинио сретан човек, а његова љубав према тој жени нешто несхватљиво другима, а њему самоме сасвим јасно.

И она заплака опет. Пошто је љубав тако бедна, она ће живети без љубави уз овог, сухог, жутог човека, што на кантару мери сребро и што јој лиже руке,

Промена је била тако брза и ужасна да јој скоро помути мозак. Богатство, шарен живот у Будиму, понизна љубав њеног жутог девера; младост коју беше тек зажелела да проживи, све је то отицало у грчевима, у њеној крви.

Сва та љубав према њој, зар није била као нека разонода те двојице? Ипак, да је Вук Исакович био код куће, он се не би био гадио ње.

То му је била прва, права љубав, баш кад му и отац зажеле да га ожени. Ужаснут ипак, при помисли да је можда никад више неће видети, он је ширио

заповедништвом мога покојног мужа, и као што они вазда беху одани и привржени њему, тако им је и он даривао увек своју љубав и уважавао их.

колико му штете наноси у трговини, али дајући јој то на знање сваки пут, околишним путем, истичући своју велику љубав према њој, као да је за то требала да му буде захвална.

Грех његов остаће тајна, нико је више неће имати, а та његова једина, права љубав у животу, свршиће се у некој светлости, без које би, то је осећао, постала неиздржљива, мрачна патња и казна.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Да би се изазвала одређена жељена промена, односно да би се пробудила љубав младића (девојке), у магијској пракси се користе две стратегије: посредна и непосредна.

Кажу, да ће се он одмах силно у њу заљубити и узвратити јој љубав. Извођачи љубавне магије су, као што се и види из наведених примера, готово увек девојке (каткад удовице).

рат, болест, поплава или љубав, он посеже за магијским поступцима и бираним говорним формулама (басмама) како би ток појава окренуо у своју корист,

Девојка која тугује што драги не мари за њу и њену љубав, која се осећа несрећном и немоћном да измени свој положај, а при томе не може да се помири са њим, лако ће поверовати

) мора постићи свој тако снажно жељени циљ — пробудити његову љубав. Тачним изговарањем бираних речи она верује да ће отерати равнодушност и пробудити љубав код изабраника свог срца.

Тачним изговарањем бираних речи она верује да ће отерати равнодушност и пробудити љубав код изабраника свог срца. Љубавна жудња, изговорена шапатом под окриљем тамне ноћи делује моћно: „Мрак мрачи, пут

“ Љубавна магија, видели смо, често није безопасна: њен циљ је да поступцима приволи на љубав жељену особу или — да јој донесе лудило (чак и смрт)!

“ Још из антике је познато веровање да мандрагора може магијски да изазове љубав, али, истовремено, ова биљка има моћ и да нероткињу учини трудном.

које је на рођењу веома много угрожено деловањем стварних и нестварних опасности, с једне, али, ништа мање, и љубав према породу и брига за добробит детета које почиње свој неизвестан животни пут, с друге стране.

пореди са „гостом“, „сужњем“, али и са „Алај-Бегом“, с обзиром да оно лежи, не ради ништа, а има сву потребну пажњу, љубав и бригу. У једној Врчевићевој варијанти загонетке „Тињичица, виничица...

Солидарност, слогу и узајамно помагање динараца прецизно је описао Ј. Цвијић: „Дирљиви су љубав и поштовање које чланови задруге имају један према другоме, као и њихова солидарност, нарочито у најтежим приликама.

⁸ Главна вредност задруге је, истичу многи истраживачи, породична слога. Узајамну љубав међу члановима задруге Цвијић сматра једном од битних одлика задруге.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Ако се ниједна од њих не усуди да се баци каменом посред груди што их љубав до греха занела, да се позову монахиње из храма.

За песникову прву љубав затворену у стихова крхке коморе и преткоморе, за чедност њену, кад под радозналости падне лупу, кад свачије маште

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

14 ОДРИ, МОЈА ЉУБАВ 17 ГЛУВАРЕЊЕ 19 КАРТА ЗА ВАВИЛОН 20 УСПЕЛИ МОМЦИ 24 ШУГА 27 КИНОТЕКА У ТРИ 31 ЖУЖИ 34 ПИСМО 37 ТЕРАСА 39 БОИНГ,

траже се сви они што су нас разносили комад по комад, део по део: делове нашег времена, наше љубави; траже се да врате љубав.

мрље од ужине, загонетке, игра подморница и потапања, разливено мастило (трагови суза), цитати и диктати, у њој је љубав...

ОДРИ, МОЈА ЉУБАВ Одри Хепберн ме је први пут приметила тек негде у септембру 1954. у плишаној сали једног биоскопа који је мирисао на

Требало је да прођу четири и по године па да се ствар изглади и да се опет сретнемо у филму »Љубав по подне«, где смо могли да се гледамо до миле воље, јер је покојни Гари (Купер) био лафчина и није правио питање.

Одри, можеш ли да ми опростиш, Одри, све моје касније везе? Љубав са платинастом Мерилин Монро, и са брбљивом Брижит Бардо, па после ње са Антонелом Луалди, начитаном Моником Вити и

семенкама, па сам после дуго чувао њене две семенке, надајући се да ће из њих једнога дана и за мене проклијати дивна љубав. Сви смо им, дакле, завидели и сви знали њихова стална места у Кинотеци — два седишта топла од нежности.

Док си излазила, погледала си ме расејано, Жужи. Сва љубав била је већ потрошена. У том погледу није остало ништа за случајног странца, коме си баш ушла у једну малу причу.

попут тепиха пели из поља уз степеништа — нигде ни трага оним кантама за ђубре на којима сте први пут упознали љубав, на чијим су клепетавим поклопцима сви ваши вршњаци добили прве љубавне подуке.

И док смо на раскрсници чекали да нас пропусти саобраћајац, угледах и своју прву љубав и хтедох нешто да јој довикнем; гледала је у мом правцу, али није могла да ме види, јер су ми брисачи брисали лице.

пријатније ствари, укусна јела, што мекше кревете, кремове од којих се брже тамни, што укусније рибе, вино, лед, цене, љубав, мирисе, музику, све чега се могу дочепати у свом кратком животу: осетити непцима, кожом, ноздрвама, желуцем, опипати

мачкасте зенице, чинила косу тешком попут златног слапа, претварала је у знак за давно изгубљену, па наново пронађену љубав из прелазних дана младости, па им се блазираност топила кап по кап, а страх да ће овај чудесни монолог ускоро престати

Матавуљ, Симо - УСКОК

? Биће да је увриједио каквог великаша, много већег од себе!“ Женске, разумије се, нагађаху да ту мора бити по сриједи љубав или је завео какву кнегињу!

Најприје им честита Нову годину и пожели да у њу уђу по закону божјем, праштајући, заричући се на мир и слогу и љубав братску, јер их иначе чека пошљедња погибија.

— Заправо, рече да је то само онако наговјештај, да не би дјевојку другом обећали! — А да убила га љубав братска, ја хоћах да унесрећим своје дијете, само да вјеру одржим, а он!... Али, с друге стране, баш му хвала!

Милица је вехнула, јер у тој здравој и чистој души бјеше планула љубав буком, а од буктиње не смијаше ни искра врцнути напоље, те је ватра њу изнутра сагоријевала.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МАТИ: Да Бог да и мати Божија, само љубав и добар живот. МЛАДОЖЕЊА: (Та новце, зар не чујеше?) ПРОВОДАЏИЈА: Е пријатељу, ви знате садашњи обичај.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Уливати детету неприкосновену љубав према родитељима, без обзира на то како се ти родитељи према њему а и иначе понашали, или га учити безрезервном

Другарство, саосећајност, пожртвовање, љубав према правди, слободи и истини, солидарност са пониженима и увређенима, мржња према насилницима — најважније су

Међутим, његова дивна способност сликања руског пејзажа, изворни доживљај природе, љубав према животињама —јесте оно због чега волимо овог врсног лиричара, осећајући га и као дечјег песника.

После низа пустоловина његова играчка се, уз помоћ добре виле, претвори у живог кунића. Љубав је погонска сила живота, она ликује над свим његовим ограничењима. Током 1992.

Да код деце развијају љубав према истини и лепоти. А чему служе дела Толстојева, или Иве Андрића, ако не томе? Зар је за испуњавање тих високих

Вредности су се, дакле, темељно изокренуле. Непоштовање поробљавајућих друштвених норми уздиже се и слави. Љубав, пријатељство, смисао за жртвовање и оданост слободи, као одлике одважног и одговорног човека, па и детета, отргнуте

Вучов дечак бори се, воли и пати слободно, као самоодговорни субјекат Вучова деца као да и немају родитеља. Љубав је додирнута и у Петлићима, и у Кочи, и у Момку и по, и то љубав према девојчици, која се једанпут зове Мира, други

Љубав је додирнута и у Петлићима, и у Кочи, и у Момку и по, и то љубав према девојчици, која се једанпут зове Мира, други пут Палмолива, трећи пут Косара.

Улице, тролејбуси, кише, снегови, прозори, паркови и учионице најчешћи су оквири тих, дечјих похвалница свету. Љубав је још јаче распламсана кад је реч о деци драгим бићима — родитељима, рођацима, пријатељима.

У овој породичној идили, ваљда зато што се осећа периферијска, радничка средина, има топлине и крепкости. Љубав према блиској родбини, као заштити и ослонцу детињства, прелази кадикад у родољубље, које је само виши облик

Овог песника одликује трезвена љубав према бићима и појавама, једна врста љубављу оплемењене ироније, која је код њега најљупкија кад проговори о деци.

Оно не робује објашњењима с којима не зна шта да почне. Њему је довољна љубав међу речима. Кад се у игри сусретну, речи откривају своју прошлост садржаје својих веза.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

духовну отвореност и радозналост, жељу да што више види и научи, високо развијену »словесну, разумну и свободну љубав ка истини«. Све што је имао постигао је својим личним напорима, сталним развијањем и усавршавањем себе самога.

РАЦИОНАЛИЗАМ. — Основно осећање код Доситеја Обрадовића јесте љубав ка истини, потреба да живи у истини и ради истине, да и свој и људски живот удеси према захтевима истине.

Од двадесетих година XИX века код Срба се све више шири љубав за позориште. У појединим местима стварају се дилетантске дружине које представљају оскудни српски репертоар онога

РОМАНИ. — У XВИИИ веку јавља се и у српској књижевности љубав за романе. Роман се све више развија и стиче све више читалаца.

скромним способностима, он је задовољавао духовне потребе шире српске читалачке публике, отварао је вољу к читању и љубав ка књигама, будио љубав ка народној прошлости, јачао национално осећање и положио основе српском роману.

он је задовољавао духовне потребе шире српске читалачке публике, отварао је вољу к читању и љубав ка књигама, будио љубав ка народној прошлости, јачао национално осећање и положио основе српском роману.

октобра 1851. КАРАКТЕР. — Његош је био владика особите врсте. Он се закалуђерио не зато што је осећао љубав према цркви но зато што је такав био ред, што по утврђеној традицији владар Црне Горе морао је бити владика.

Сима Милутиновић му је улио вољу к читању, развио љубав за писање, дао му прве угладе. Мушицки му је послужио као пример и подстрек.

Сва његова поезија је чисто дидактична, пригодна и родољубива. Правих лирских песама има врло мало, и када опева љубав то је безлично, као једно опште човечанско осећање, једну уобичајену књижевну тему.

Али после тих песама, у којима се љубав певала као једно опште осећање, он је у времену од 1856—1858. испевао известан број љубавних песама, где је отворено и

Понос народни, љубав свом народу, живо осећање спрам свега онога, што је велико, сјајно, славно и Богу угодно...« Као таква, ова књига је

И то је оно што се допадало у његовим путописима: лака филозофија живота, добродушна и ведра шала, љубав према људима, према слободи и правди.

Милићевић, Вук - Беспуће

Или у прољеће, кад се разлијежу кавге над стопом преоране земље: он разумије ону луду, очајну љубав према земљи, над којом сељак, огрезао у тешком зноју, сатире свој живот и своју снагу; бочи се и носи с њом, - у

И кад тамо, иза брда, почима да се рађа облак, он у свој поглед меће и љубав, и молбу, и преклињање, поздравља га радосно као брата или пријатеља, с уживањем га прати како расте као и његово срце

Он се не сјећаше да је волио икада у своме животу, волио на онај начин како је он љубав замишљао, и чекао је, с нестрпљењем, док се осјећаше млађи, да то вријеме дође; успављивао је с тешким срцем своју

Он се је на њезину љубав бацио каменом првог дана и он знађаше да сваког дана кад му није ни падало на памет да ју гледа, прозбори коју љубазну

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Хехе!! Уживај, прико. Дакле, гилта? Па, прико, нећу ти бога назовем ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш. — Добро, стоји! — рече Павле и рукова се с Јовом. — Дакле, да кажем Каји да је то сигурно?

— Зиме, госпоја Кајо! — вели полаженик. — Вид’ла сам... — вели она — хладне вам руке... — Хладне руке... ама врела љубав — уграби полаженик док се домаћин устумарао тражећи папуче. — Чуће се!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ал' није њему као што је било, Јер ако срце његово и куца, Кô што је мало пре ту куцало, Толико силном љубав то и чини, То куца не кô да ће штогод наћи, Нег као да ће шта изгубити.

оде. ДРАГИ НА ПУТУ 6/1. ујутру. Место целог пута узет је један углед, који1 љубав и верност драгога довољно показује. Доста веће месец реди Пунио је бледи круг.

Ја сам се трудио описати неповерење драге у љубави и верност драгога, и њену голему љубав према драгоме. Колико ми је за руком испало, судите.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

може или се не иде, ако већ путник није будала и „вантазија“, што би казао мој дјед, предобри душевни старац чија ме љубав грије и овдје, на овој опасној граници гдје се кида са земљом и тврдим свакодневним животом. Па ипак ...

Е, не знам како је њему име. За љубав својих сељачких муштерија, скољених свакојаком невољом, грешни брадоња одступао је у сликању од утврђених црквених

Ма колико да је у тим стварима био честит и неискусан, дјед Раде је за љубав био чуо бар као за беспослицу о којој није лијепо ни говорити. Међутим, брат Сава ...

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Ајде, молим те! Друге су могле да прекораче и јаруге, и стид, и обичај! И такву ти љубав — можеш је џукцу о реп! — која устукне пред обичајем и законом!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И ја сам знао, али сам ћутао. Нисам знао шта да радим. Нисам хтео да те дâм другоме, да ту сву своју лепоту, милину, љубав и срећу има.

Неке селе у траву, друге клекнуле око цвећа, а треће узеле лишће и њима пуцају, те тако кушају верност и љубав својих драгана. Нагох се на прозор. — Шта ћете? — питам их. — сад ћемо да вадимо мантафу. Знаш ли, да и ти имаш?

— Што плачеш, море? Он подиже главу. Погледа ме погледом у коме беше све: закопана љубав, проћердан живот и вечита туга за нечим. После неколико година умро је.

загледао у њу, браћа му, цела кућа, не само што му нису давали да њу узме, него се чак као и подсмевали на ту његову љубав с њом, сиротом, удовичком кћери. Били су уверени да је неће узети, тј. нема с чиме да је узме.

Аритон је то знао, али Мита није дао Аритону за ту његову љубав никоме да каже, а камо ли још родитељима му. Толико је био стидљив.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ПОГРЕБ Разболела се љубав у твоме драгану, разболела се часком и часком издâну. да виде како ми је у тузи великој, повешћу сјајан погреб умрлој

Заблиста месечина са бледа покрова: — љубавни вампир то је и пратња његова. ПОСЛЕ ПОГРЕБА Сахранио сам љубав дубоко у земљу, де дуси и вампири свој конак узимљу.

дубоко гуја пану, баш усред срца мог, ту гризе грдну рану живота грехотног. Вије се у округу, сећа ми слабу моћ на љубав и на тугу, на сунце и на ноћ. Ал' неисказан оста неисказани јад, неисказано доста, што боли теке сад.

Ој ноћи! ој звезде! ој месече! та јесте л' ви тек сан што вас из плама жешћег свог успаван снива дан? Бар љубав моја така је: — ох, ал' сте јој прикладни! — и она је, ко ноћни сан, из жарких никла дни.

Спроведимо му пртљаг, браћо, тај. а дома је већ отпутовô сам. НА ПАРАСТОСУ ВУКА СТ. КАРАЏИЋА Парастос опет: вера, љубав, смрт Од неко доба виле српске глас парастоса се не напараси. Парастос Вуку, умро нам је Вук. Па шта?

рекоше ми га млади ускоци, ту ми је драги, ох боже благи! Је л' му још љубав 'нако у снаги, је л' још онако, или већ вене, јер калуђером поста због мене!

се буди, у грудма леденим, испод развалина негдашњих снова, негдашњих милина, упали се искра првога жара, успламти љубав жестока, стара; ал' она гуја, она подмукла, гуја немилости, што се ту увукла, излети испод буктива гаришта, опаљена

Тако воли Минадире, тако му је љубав силна, те љубави нема више од Индуса па до Нила. Лепо лице све је блеђе вајаоца Минадира, а посете све су

Повише им бело тело у покрове од папира, а по њима написаше од љубави шта све бива! Исписаше љубав њихну на покрову од папира, нема таке приповести од Индуса па до Нила!

Ал' не љуби, мој голубе, филишћанске толке љубе, — јача љубав нег омраз! Ал' И откуд у тих груди' где мужевом отров суди, за жене им толка слас?

газански стари вођ: ,,Не остаје нам друга припомоћ, делила само, превара и ноћ, ком не досади мржња до сада, том љубав нек је смртна досада.

” Сви остали се брадом зглађују, те газанскоме реч повлађују: „Не убисмо га мржњом до сада, нек му је љубав смртна досада: не остаје нам друга припомоћ делила само, превара и ноћ.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Приђемо ли с те стране нашој народној причи, наша љубав за њу наићи ће на не мала изненађења. Ово, наше време, као ниједно раније, у стању је да успостави присан контакт са

Сад орлетица захвали Марку, и рече му нека каже шта хоће да и она њему учини за ту велику љубав. — Ја не требам ништа — вели Марко — осим да ме напутиш како да изиђем на онај свијет, а тијем би ми учинила велику

Он јој онда обећа да неће никоме ништа казивати него да ће јој драге воље учинити љубав што ће га молити, само ако би могао.

Хаџија кад то чује једва дочека и рече да ће јој ту љубав драге воље учинити, и да јој неће ништа чуварине узети. У то исто вријеме дође и онај хамал, па заиште од хаџије да му

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

чистој мојој совести, сведочим, и готов сам на сваком месту потврдити, да супруга моја Софија, рођена Перкић, сваку љубав и наклоност ужива, почем је не само добре нарави, чесна и паметна, него вообште све добродетељи има, које жену

(Одлази на клавир и пева.) Слатка туго срдца мога, О презјелна љубови. СТАНИЈА: Тек ваша проклета љубав. ЉУБА: Спјеши, спјеши милој мојој, Мог сушчества богињи. СТАНИЈА: И тај се усрећи, кад узе богињаву.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

НЕРОЂЕНОЈ КЋЕРИ 19 1 ПРСТЕН 20 2 ОКО 21 3 ЛАМПА 22 4 ЈЕДНОРОГ 23 5 ТРАГОВИ 24 6 ЗАВИЧАЈИ 25 7 СРЕДОКРАЋА 26 8 ЉУБАВ 27 9 ДОКАЗИ 28 10 ПОЗДРАВ 29 ИИИ 30 ВОYАГЕ ПХІЛОЅОПХІQУЕ 31 ГРЧКА ГРНЧАРИЈА 34 ВЕЖБА 36 ТРИ СНИМКА КЛИПЕРА ЦУТТY

(22. В 1989) 8 ЉУБАВ У парафрази твога нерођења Сваки ми корак сенчи једно ништа. Неоштар снимак. Има ли решења Сем љубави за стварна

Има ли решења Сем љубави за стварна чудовишта? Гле, она ми се нагињу над раме, Изразе шапу додиром што вређа; А љубав их је зазвала из таме Што дуби сенку испод ових веђа — Љубав што слепа је за последице, Видовита за све што наставља

ми се нагињу над раме, Изразе шапу додиром што вређа; А љубав их је зазвала из таме Што дуби сенку испод ових веђа — Љубав што слепа је за последице, Видовита за све што наставља је: Л'амор цхе мове іл ѕоле е л'алтре ѕтелле. Паслика раја?

Да ли је ова земља обећана Амфибијама и тумачима двојства? 3елена спужва помно исцртана Сребром канала, за љубав спокојства Оних што фарме од ветрова крију За завесом белокорих топола Што расту и на сликама, где слију Себе у намаз

било куца; И тек у зору капке такне сан ми, Кад твој се тањи од близине сунца: Већ годинама у синкопи снимо, А наша љубав стари као вино.

два знака; Најближи свету онда кад смо сами, Кад душа света шапуће из мрака, Учимо мудрост дружења с тишином — И љубав наша стари као вино. (25—27.

С верношћу истом, као да иста је тежина. А љубав? да ли и она обнавља се изнутра, Увек недовршена, јер тако хоће мајстор?

Јер блажена је сумња Кад сенчи обрис наде у обнављање чуда Које се зове љубав. С тот враћамо се, можда, Местима завољеним: проверавамо правац, Меримо убрзање, испитујемо жиг На злату.

својој осовини, да видљив буде знак; Зато је протомајстор љубави, и он мудар У својој одсутности, спојио једном цртом Љубав и смрт; а то су две звезде, један бином У коначном рачуну.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Родила сам се у породици неуспелог писца с почетка пете деценије овог века. Од оца сам наследила љубав према лепом (!), а од мајке систематичност у масирању. Од бакуте — способност да се ескивирају тешкоће.

и измишљали народне пословице; забране којима се строго забрањују: погачице на радном месту, жито са шлагом, љубав испод стола, задоцњење од десет минута, благословено стање, посете у канцеларији, приватни разговори типа „шта има

Литерарни кружоци, где мали кретени читају приче о томе како су лудачки заљубљени, а љубав им остаје неузвраћена! Таласање трепавицама и ти системи! Ићи непрестано улицом као да си негде задоцнио.

И кад год га видим, као да ме неко опали равно у плексус. То је била љубав! Као да вас мале беле мачке гребу по кичми.

Као да вас мале беле мачке гребу по кичми. Бар ја тако налазим, мислим, чинило ми се да тако треба да изгледа права љубав! И шта је било? Тај кошаркаш је некако стално гледао некуда преко мене.

Ако то није љубав, онда стварно не знам шта је! Одједанпут, ухватило ме је нешто као кијавица од оптимизма — као, све је фантастично и

Стари Маркс навија за Ану, један шофер се жали на свог газду. Најзад, Љубав је Љубав, шала је шала, али је увек тишина кад златна рибица умире...

Стари Маркс навија за Ану, један шофер се жали на свог газду. Најзад, Љубав је Љубав, шала је шала, али је увек тишина кад златна рибица умире...

“ Толико сам била бесна да сам намемо очистила ципеле завесом, а врхунски сјај истерала пешкиром. То је, значи, та љубав о којој пишу у наставцима?

Да нисам случајно чула причу о једном обичном српском бику, на часну реч, потпуно бих изгубила поверење у љубав. Дотле је дошло! Ви већ, наравно, предосећате — нећете се лако извући без ове љубавне романсе! У праву сте!

У праву сте! Прича о једном српском бику која враћа поверење у љубав Читава ствар догодила се на пољопривредном сајму у Новом Саду, а причао ми је човек близак говеђим одресцима.

Требало му је рећи да још увек верујем у љубав на први поглед, где нису потребни ни лупа ни двоглед! Требало је лепо да се попнем на његов сто, а да пре тога отворим

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Змија главу сколутне под реп и трзајем залелуја зоб. Шумско сунце ублажује коб. Бивша љубав, тај сунцокрет слеп, прошлом бојом сенчи летњу доб. Под уштапом прогледао јаз. Шуми нула - а у нули аз.

срмом шумора, што тек је нацрт и бледа сенка шумљења које кроз бетон ледено лецне, згроми све: смисао, наду, љубав и радост живота...

и мреста, у небу мора пуне се дубине, океан неба, површ која блеска, валовит шушне: Певај, птичји крине, угнезди љубав; икри, рибља паство; умножи, свете, множења богатство.

Растројство звучно пуни се озоном. ИВ У срцу гајим љубав гостопримства, реферат с липе када пчеле раде а куће ретке, пуста домаћинства.

У срцу гајим љубав гостопримства, а црним сјајем горе купињаци: веселу кратком крунисани зраци. Не тече млеко пољем доброчинства, већ

Не тече млеко пољем доброчинства, већ вајно веје пепео славуја синоним певом ишчезлог крагуја. У срцу гајим љубав гостопримства. В Уз нечуј-бронзу неблаго што прати, куд грабиш брегом, жута смутисанко?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ А Тоша вели: „Другару Жућо, прихваћам предлог твој, у овом крају сви нека знају, савезник ти си мој. Нека наша љубав расте и цвета, вечито иста, безбројна лета!

Да, ја сам љубав улила сину за другу мајку, за домовину.“ „ Сећам се с тугом — деда се јави — унука мога, биљчице нежне, причах му

А са ким се поздравити нећу? Зашто ми се очи росом пуне. Оста Зора, моја љубав тајна, у кућици, с друге стране Уне. И тамо сам луњао, опрезан, збуњен, трапав, као да сам везан.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Али отаџбина од њега не тражи да убија, већ да је воли. — Отаџбина је једна велика лепа ствар. — Ја мислим да је љубав за отџбину, као љубав било за шта, још много већа и лепша ствар.

— Отаџбина је једна велика лепа ствар. — Ја мислим да је љубав за отџбину, као љубав било за шта, још много већа и лепша ствар.

Од ујутру до увече, он је само ловио рибу и поправљао мреже. То није био човек који мисли на љубав. Његово срце је било чисто као ова вода. Пипо није слушао шта говори његов отац.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

гони: Ал' што сузе разумете Које лију милиони — Вама који против ропства Подижете стег слободе; Што славите рад и љубав, Који општој срећи воде.

То бејаше Растко. Син Немањин то је, Што је царске дворе оставио своје — Јер га љубав гони, јер га жеља слама, Да постане слугом Божијега храма.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Свеједно минули смо и тако се срели у ванчулном збегу ту се и љубав поново јавља! *** Журно прошавши кроз Гвоздена врата после недовршене битке против Скита наилази византијско

Машине долазе преко брда да ме њуше најоданија је љубав механичка... Нисте то знали? Зашто сте живели! Уосталом да кажем још нешто о себи обучен у одело саткано од белог

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: Јер фамилија, док се гласно грди, свађа и оговара, дотле се може рећи да је то фамилијарна искреност и љубав, али кад почне да шапуће! МИЋА: Право да вам кажем, прија-Сарка, и ја не волим шапутање. То није отмено.

МИЋА: Одиста, то је увреда! ПРОКА: Овако красну фамилију да опљачка за љубав једног ванбрачног детета. ГИНА: То му никад нећемо опростити!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао ...« »А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...

Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао ...« »А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...

И Љубица одмах уреди своје малишане. Сад је одједном опет обузе нека милина, врати се пређашња љубав према овој деци, и њој је необично мило што стоји са овако чистом и упарађеном децом.

Шта ово би?... Куд оде онолика љубав ка животу ? Како нестаде оних лепих и заносних идеала о раду, о скромном гнезду и тихој срећи?

не, макар не имали праве љубави, али макар поштовања — онда ће ти, брате, и писар и твоја слачајша прва љубав охладити... Ово се нигде у свету не дешава... А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе.

а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли ?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима

Знаш ли ти шта је љубав!... — Шта ћете ? пита га она у чуду. — Да се венчамо, зар ниси обећала! И она зна да му је обећала венчати се са

Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, Док не дође на ред Драгутин. Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.

А Љубица? Ни сама она не зна шта је осећала. Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави. Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније...

Знала је само толико, да је не веже за њега љубав, јер она не осећаше љубави. Та она је толико читала, да је љубав нешто много светлије, узвишеније... Сећа се својих осећаја за време познанства са Драгутином.

Мислите ли да би вас овај ширет жалио ?... Љубица поцрвене и обори главу. Не би јој по вољи одговор. Каква је то љубав, да се тако брзо заборави!... Говори о њеној смрти, а смеје се.

Управо не треба ни да преживи праву љубав... Кад нестане такве љубави, нашто ми онда живот?... Еј, људи, људи, какви сте ви!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Ма те моли кукавица: Ах! немој је бандунати А за љубав, што имасте, Ни ђечицу луду твоју, Који су те татом звали; Али има узданицу У ту твоју мудру главу, Да је не ћеш

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Сурваћу те у понор понижења, твојом ћу плавом косом брисати чизме, и бичем ћу те натерати на љубав! А кад се науживам твога тела, бацићу те пијаној војничкој руљи, нека се крвави војници наслађују остацима твог

Нимало! Мајка би због сина и против Оца сведочила! ТОМАНИЈА: Понекад и оно што је најсветије, мајчина љубав, може да буде страшно изопачено! ГИНА: Кад је дете у питању, не да ћу да лажем, него ћу и да убијам ако треба!

ГИНА (Благоју): Погледај како се високо попела! ДАРА: Ово мора да је била нека велика љубав! Види колко су траве и цвећа поваљали! БЛАГОЈЕ: Курветино! СОФИЈА: Пустите ме! ГИНА: Шта си се острвио одједном?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

РУЖЕ 38 ПРВА ЈЕЗА 39 РАСТАНАК КОД КАЛЕМЕГДАНА 40 НОВЕ СЕНКЕ 41 ПАРТЕНОН 43 ЊЕГОШ У ВЕНЕЦИЈИ 46 РЕЉЕФ СА ЛИКОМ ДАНТА 48 ЉУБАВ 50 ОЧИ 51 ВЕТРИ 52 ЕТЕРИЗАМ 54 КАРИКАТУРА 56 БОЛЕСНИ ПЕСНИК 58 НОВА СЕРЕНАТА 59 МОЈА РАВАНИЦА 61 ШАЛА 63 ДОСАДА 65 ПОД

Да није најлепше љубав, већ за грумен Сунца убијати и рано умирати. СРП НА НЕБУ Ти незаборављена моја на родном пољу изненада женка, остај

Остављам болним осмехом сан, да прође и оде и мре. Љубав је пут бескрајан на ком је дозвољено све. Не жалим ни тебе ни себе ја, и смешим се на даљине.

На моме лицу бледом мирише тама бела: осмех мог разочараног тела. У њему је очај, у њему што презриво одриче љубав свему, свему. ГОСПОЂИ X. Не помаже ни муж, ни дете, ни гласовир. За вас је у греху мир.

жалошћу невесело као дух, он га диже у прах медан, провидан, јутарњи, што без трага цело небо рађа језом чистом. ЉУБАВ Већ први пут кад си збацила одело смешан ми беше твој поглед охол. Већ први пут ми љубав беше само бол.

ЉУБАВ Већ први пут кад си збацила одело смешан ми беше твој поглед охол. Већ први пут ми љубав беше само бол. Већ први пут место да слушах у зори како се топиш као снег, ја јурнух у шуме где упада брег, и гране

И осетим да ми није доста љубав невесела. Разочаран од твог уморног тела, радознало милујем блудне и меке велике очи биља.

Па и на теби није више свила, са људима радиш цео дан, за љубав не чекаш да цвета јоргован, не гледаш са торња за мном.

Није за живот твој поглед охол, него за сласт и сан и бол. Не дај да наше душе падну и наставе љубав нашу јадну, наш горак несрећан загрљај, нек буде свему у теби и мени гроб и крај. ПОД КРКОМ Лежим под јарболом белим.

По једна љубав, јутро, у туђини, душу нам увија, све тешње, бескрајним миром плавих мора, из којих црвене зрна корала, као, из

приметих да се, све, разлива, што на брду зидам, из вода и облака, и, кроз неку жалост, тек младошћу дошлом, да ме љубав слаби, до слабости зрака, провидна и лака.

приметих да се, све, разлива, што на брду зидам, из вода и облака, и, кроз неку жалост, тек младошћу дошлом, да ме љубав слаби, до слабости зрака, провидна и лака.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

По шумама су лутали лавови, тигрови и друге звери. Међу људима и зверињем била је онда љубав, слога и мир. Лав и тигар долазили су Адаму и Еви и умиљавали се, а они их миловали.

Али, шта да ради? Знао је да се људи неће за његову љубав раселити да би он могао остати сам, него смисли да се уклони он од људи и да оде некуд где њих нема, па ће му се зла

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

” Новине су писале о њему и обасипаху га највећом хвалом и славом. И заслужио је љубав народну. Слушам те хвале на све стране, па се тек и у мени пробуди јуначка крв српска.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Био сам створен и за љубав и за живот, али се тај врели пламен угаси, и на том месту, где су буктале огњене страсти, остала је шака врела пепела,

обоје ко ће му лепшу реч казати, ко ће га милостивије обласкати, очекујући да дете са своје стране једноме од њих већу љубав изјави... Умирише дете.

А њој није било ни мало криво што је отац не воли. Није на то навикла, није знала за његову љубав, па јој је и његово понашање било обично. За оним што нигда нисмо имали, не можемо ни жалити...

И најгоре је, што она баш тада тражи поглед мајчин, да из њега, као из тетина погледа, прочита бескрајну, нежну љубав. А мајка баш тада увек гледа некако послено забринуто...

Зато се Коса и њена тета спојише душама и постадоше као једна душа, као двоје милосника, које је чиста небесна љубав саставила. А ради чега је тета волела своје »мало маче ?«...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

манифестовали, оправдаћеш једино радом твојим у скупштини, радом који на првом месту треба да посведочи твоју и нашу љубав према отаџбини! Живео! Живео! НАРОД: Живео! Живео! Живео! (Музика свира један краћи марш.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Него га се и боје, па му баш ништа не могу. — Аха! боје га се! Дакле не љубав и поверење, него страх и сила држи његов режим! Бајонетима се све може, само се не може на њима седети! Аааа... овај...

А мати (разуме се: маћија) није хтела ни да чује за ту љубав, него је једнако терала да пође за неприлику, за немилу дику; кињила је и глађу и бојем, тако да је морала напослетку

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

О ПЧЕЛИ ЛЕЊИВИЦИ 123 ГДЕ СПАВА ВРАБАЦ 127 ОРАО И ЗМИЈА 128 ПСИ И ПРОГРЕС 130 СТРАДАЊЕ ЖИВОТИЊА 132 КРАВЉА ЉУБАВ 134 НАЈВАЖНИЈИ ПУТ ИСТОРИЈЕ 136 МОЈА БОТАНИЧКА БАШТА 138 НАЈВЕЋА ЗАГОНЕТКА 139 ХЕРОЈ 140 ПОСЛЕДЊИ ДАН

Јер има негде једна мачка, Светла и добра ко играчка, Са очима ко два маслачка, Ах, тако ломна, и слабачка, Чиста ко љубав прва, ђачка... Јер има негде једна мачка...

Кад помислим на све, живот ми се огади И дође ми да више не једем и не пијем... КРАВЉА ЉУБАВ — Шта је љубав? — питао сам краву На ливади, док је пасла траву, Ока влажна, памети пипаве, Ненавиклу да даје

Кад помислим на све, живот ми се огади И дође ми да више не једем и не пијем... КРАВЉА ЉУБАВ — Шта је љубав? — питао сам краву На ливади, док је пасла траву, Ока влажна, памети пипаве, Ненавиклу да даје изјаве.

СЕДМИЦА, још топла од путника са железничке станице; ДВОЈКА, обневидела од непрестаног кружења; ЧЕТВОРКА, љубав између града и Чукарице: Како је пријатна ноћ кратког трамвајског дружења!

” „Мислећи на овог овде кржљу Горех, док ми у срцу не згасну пламен, И док ми се не окрете љубав у мржњу. Тада очврснух, као камен.” „Па бар да се нисам верила!” (Е, ово да нисам, оно да нисте...

Ђока прекиде лудо маштање И рече, са смислом за праштање: „Ми сви грешимо, јер смо смртници, И сваког љубав грдно извара”, Па онда даде Јоши-прзници Новчаницу од педесет равно...

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

О, како ће се згранути од чуда! Бедници једни што нам љубав крате, Навикнути на отрцане фразе Којима лажу своје таште мазе Касапски момци, каплари и ћате!

Бедници једни што нам љубав крате! И зајечаће сетне виолине У свежу ноћ. И стаће песма ова. И кад, ко подсмех на ту срећу ташту, Весела зора на

О знам то добро, стари огањ да је Нестао, да га неће бити више. Но нашу љубав нема ко да збрише: Она се мења, али увек траје. Сад нам је љубав отмена и чедна, Ко месечином прожета.

Но нашу љубав нема ко да збрише: Она се мења, али увек траје. Сад нам је љубав отмена и чедна, Ко месечином прожета. Мирише Ко цвет сасушен, успомена једна, У књизи што се већ не чита више.

ЉУБАВНА ПЕСМА Шуме бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери, и жуди За бујну љубав, свету богом дана. Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована.

врх заспалих њива Како се спушта нема полутама, Ти нећеш знати шта у мени бива — Да ја у теби волим себе сама, И моју љубав наспрам тебе, кад ме Обузме целог силом коју има, И сваки живац растресе и надме, И осећаји навале ко плима!

О кад је тако, ти овамо, машто! Речима финим као ваза саска Показаћу ти ја како се ласка! Доста, за љубав вечитога Христа! Не могу више, досадно ми све је. Једанпут срце на ласкање приста Но више неће.

О гледај поља и планине модре, Ко ромеже се, ко из сна се буде, Кад зрак сунчани кроз облаке продре. О, заборави љубав, патње, труде, Отвори душу и очи ти бодре И дуго гледај те планине модре.

Поколење свако, велику ил̓ малу, Спустило је у њу милостињу коју, Љубав или мржњу, погрду ил̓ хвалу, Осмех или отров и жаоку своју.

Авај, И малену хумку под убогом јелом, И љубав ти чедну и бескрајну... Спавај, Труни, добра душо, у покрову белом. СТАРОСТ И У вечерњој магли пред нама се

Сва нам је старо, све позната тема, Нестала љубав спрам нових открића, У души нашој више места нема За нов утисак од ствари и бића.

ОБИЧНО ПЕСМА Наша је љубав била кратког века, Тренутак један — тек годину дана, И растави нас нагло судба прека, Без уздисаја, без суза, без рана.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

КНЕЗ ЈАНКО Бисмо, Турци, али се не може! Смијешна је ова наша љубав. Грдно нам се очи сусретају, не могу се братски погледати, но крвнички и некако дивље: очи зборе што им вели срце.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Не толико тада љут и бесан на њега, сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли,

Али исто онако како је умела да сачува од света те своје везе са њим, ту љубав, готово задоцнелу за њене године, али не и за њену лепоту и свежину, исто је тако знала, када се то хтело да обелодани

и да је се наљуби, јер ето њој, своме детету, Софки, има да заблагодари што јој се опет вратио он, њен муж и његова љубав. ИИИ После дође рат, и ослобођење, нестанак турске власти и господства, па и нестанак Софкиног оца, ефенди-Мите.

А Софка је и тада већ знала да сва та љубав и нежност родбинска долази као од неке слутње, предосећања несреће која већ почиње да се догађа.

А да је заиста сва та њихова љубав била више ради оца јој него ради ње саме, Софке, она је видела и по самој матери. Јер доцније, када Софка поче да

по руци брзо, и кријући се, да их не би опет Софка и мати, њине газде, видели и насмејали им се за ту њихову „сељачку“ љубав, одлазио би иза куће, одвезивао коњића, уседао на њ и, срећан, слободан, јездио пут села и мрака, који би се почињао

Изгледаће да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“, врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за

И то ја, ја! Ох! И разгневи се на неблагодарност Софкину, јер он се само за њену љубав вратио, да је добро удоми. А то што је даје за младожењу који је још дете, то није баш толико страшно колико је

Миленија видећи како Софки то годи — а не, како се они бојали, да ће бити горда — до суза тронута на ту Софкину љубав понова би је нудила: — Хвала, снашкице, хвала... Узми, узми још.

И њу обузе нека врста лудила, луде раздражености, гледајући толику његову љубав. И она, из сажалења, да га умири, утеши, јасно, раскалашно и као предајући му се, поче га уверавати: — Волим, волим,

Софка претрну, јер виде да је већ дошло оно: да ће јој сигурно сад исповедити љубав своју. Зато је тамо у кут пао, да је у мраку, да се не би видео какав изгледа, када јој почне о томе говорити, а зато

“ унапред срећан што ће моћи одмах да јој учини што му буде хтела наредити. А да ће заиста доћи љубав, срећа, и по себи је то осећала. Ноћу, после вечере, у постељи, осећала би како се опоравља, гоји.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ти си у мају свог живота цветног, — А мај је диван и без сунца жарка; — Теби љубав људска сред живота сретног Не треба, изгледа као пуста варка.

У новом свету добро нам је сад, А свет о њему добро и не слути. Сумња у љубав — најтежи нам јад — Мин’о, и часе блажене не мути.

Сумња у љубав — најтежи нам јад — Мин’о, и часе блажене не мути. Из прошлих дана љубав и знак њен – Спојеност срца — остала нам још; Наш живот овде светао је трен, Срдачан, кротак.

О, како жудно страст нас гони жарка Свршетку, крају. Па и бол ће проћи; Све, чак и љубав. Гладне страсти гоне, Гоне по мраку гробу што Же доћи; Посмртна звона у даљини звоне, А ветри хује поносно и

О, куку! куку! свет запева цели; Задрхта душа као небо цело; И маса звезда са неба се просу На тугу, јаде, љубав, срећу рâну, На мртву душу кроз јутарњу росу.

У покрову је, хладна, мртва, бледа, Дивна к’о зраци помрлих идеја, Сва љубав Моја у великом дану, Мртва, — то јутро живота и среће, У мору суза утопљена давно, У мору суза и сурових беда, –

Чека пред гробом и збори још тавно Тугу живота и љубав спрам њега, И чека своје. Кад допаде мукло Све црно друштво, ужасно и дивље, До ње, до гроба, — страх ледени проби

Ја гледам младост своју с осмехом бледе сете; Како не личи више на прву младост моју; И гледам љубав своју комично како плете Конце сујете, моћи уображене, своју Машту, са којом слике глупости често лете.

Са жељом да се никада не вратим У места где сам младост своју пров’о; С гнушањем, болом у часима датим За љубав, ја сам смешан комплот ков’о У друштву страсти и гнева, да скратим Спомена старих васкрснуће ново, А себи јадно

Историја славе, полета и пâда! Промичу понос, милосрђе, вера, Полет и љубав, и храброст и нада; Луд ветар мука наше жеље тера Пределом мртвим умрлих балада.

И били срећни због љубави своје, Поносни трајно због свога рођења; Нити је икад мислило нас двоје Да штогод љубав руши или мења.

Јер ми увијамо шеретски и глупо Поворку мисли, надања далеког, Сву љубав, чежњу, надахнуће скупо У форме простог пријатељства неког.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Ово двоје потоњијех бјеше батаљено и презрено, дочим сву љубав родитељску и сву његу посветише нашљеднику. Стога привише се једно уз друго и одрастоше готово у потпуној слободи.

Ја обрнух Стамени плећи, па у кућу. Она ме, у раздвоју, закле Милуном да теби кажем!“ „А да, губала га братска љубав!“ поче сердар љутито. Ја шћах да унесрећим своје дијете, само да вјеру не погазим, а он, брат рођени Радојев...

“, тако поче Јанко, срдито, па присјетивши се, блажим гласом, настави: „Да, моја добра Стане, ма колико да ме веже љубав и благодарност према те... твојој кући, опет ја знам, е је ред да идем. Али у Ћесаровину никад, никад!...

Та доза филозофије којом ти рече, да се ноћас окријепих, то бјеше боље но филозофија, бјеше љубав.“ Адолф се пренерази. „Да, пријатељу мој, ноћас сам се увјерио да ми се срећа смиловала, послије тешког времена...

А цури, како њој бјеше? Како јој је могло бити но јадно. У тој здравој, чистој души планула је љубав буком. Иако бјеше проста и неука дјевојка, као и остале њезине друге, одликовала се од њих тањим умом и њежнијем срцем.

Једном ријечи: узајамна, једнака љубав, привлачила их је. Љубав, каква се само једном у животу може осјећати. Љубав, која од човјека може да учини јунака,

Једном ријечи: узајамна, једнака љубав, привлачила их је. Љубав, каква се само једном у животу може осјећати. Љубав, која од човјека може да учини јунака, умјетника, или иначе славна

Једном ријечи: узајамна, једнака љубав, привлачила их је. Љубав, каква се само једном у животу може осјећати. Љубав, која од човјека може да учини јунака, умјетника, или иначе славна човјека, а богме ако му је истргну у изрода и

од човјека може да учини јунака, умјетника, или иначе славна човјека, а богме ако му је истргну у изрода и зликовца. Љубав така која жену узвисује из њенијех прирођенијех мана, те је поставља на пријестоље најузвишеније, или, ако је погазе,

Тако су у срцу осјећали, а пред другијема крили. Ни он ни она ни за час не посумњаше у узајамну љубав иако се избјегаваху.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

се тежи да се нарочитим предметима и радњама постигне напредак у животу (на пример: здравље, дуг живот, слога, љубав и др.) и напредак у имовини.

— Богу се иде кроз мајчино срце. — Сваком своја мајка мила. — Мекано је крило материно. — Мајчина љубав, дјетиње весеље. — Над мајком нема пријатеља. — И била мати, и мила мати. — Рђавој мајци деца пасторци.

О ЉУБАВИ — Без срца не има живота. — Да није љубави не би свита било. — Није силе над љувеном. — Љубав је почетак и добра и зла. — Љубав разлог заслијепи. — Љубав срама не позна. — Тко љубав сије, љубав и жање.

— Да није љубави не би свита било. — Није силе над љувеном. — Љубав је почетак и добра и зла. — Љубав разлог заслијепи. — Љубав срама не позна. — Тко љубав сије, љубав и жање. — Што га није на очи, није га ни на срцу.

— Није силе над љувеном. — Љубав је почетак и добра и зла. — Љубав разлог заслијепи. — Љубав срама не позна. — Тко љубав сије, љубав и жање. — Што га није на очи, није га ни на срцу.

— Љубав је почетак и добра и зла. — Љубав разлог заслијепи. — Љубав срама не позна. — Тко љубав сије, љубав и жање. — Што га није на очи, није га ни на срцу. — Далеко од очију, далеко од срца.

— Љубав је почетак и добра и зла. — Љубав разлог заслијепи. — Љубав срама не позна. — Тко љубав сије, љубав и жање. — Што га није на очи, није га ни на срцу. — Далеко од очију, далеко од срца. — Љубав је ђавољи посао.

— Тко љубав сије, љубав и жање. — Што га није на очи, није га ни на срцу. — Далеко од очију, далеко од срца. — Љубав је ђавољи посао. — У љубави није вјере. — Чист рачун дуга љубав. — Чести целови губе љубав.

— Далеко од очију, далеко од срца. — Љубав је ђавољи посао. — У љубави није вјере. — Чист рачун дуга љубав. — Чести целови губе љубав. — Где је већа милост, ту је већа жалост. — Велика љубав, бржа омраза.

— Љубав је ђавољи посао. — У љубави није вјере. — Чист рачун дуга љубав. — Чести целови губе љубав. — Где је већа милост, ту је већа жалост. — Велика љубав, бржа омраза. — Тко не љуби, не мрзи; тко не мрзи, не љуби.

— Чист рачун дуга љубав. — Чести целови губе љубав. — Где је већа милост, ту је већа жалост. — Велика љубав, бржа омраза. — Тко не љуби, не мрзи; тко не мрзи, не љуби. — Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити.

— Ко ме је лане био, ни данас ми није мио. — Што омиље, не омрзну. — Ко доброту сеје, љубав жање. О ЖЕЉИ — Што око не види, срце не зажели. — Шта ко жели томе се и нада. — Није што је, нег’ што би се хтјело.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

И крв Исуса Христа, Сина његовог, очишћава нас од сваког греха.“ (И Јн. 1, 3-7) „По томе разумесмо љубав што оп душу своју за нас положи. И ми смо дужни за браћу душу полагати.“ (І Јн.

“ (І Јн. 3, 22-24) Јер „страха нема у љубави, пошто савршена љубав страх изгони, а ко се боји не усавршава се у љубави. Ми волимо њега, јер он најпре заволи нас.

нада, кротост, трпљење, пост, мољење топло са сузама, а најпре над свим овим анђеоска лепота, смерноумно послушање и љубав, ради које сиђе к нама Син Божији, а ка овоме прилажући и незлобивост.

„Благодат и мир Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа нека буде свагда са свима вама у векове, амин.“ (ІІ Кор.

Како треба постављати игумана Треба, између осталог, и код постављења игумана и иконома и првог еклисијарха прво вашу љубав подстаћи неизмењено и непреступно.

Јер моја реч је опет упућена вама који на себе примате суд, нека одступи од вас завист, да одступи сујетна љубав и дар неразуман, а суд праведни сачуван испитно и мерила правде и тачност истине да се разуме као да надзире свевидеће

пожурите се да му душа ваших наложите покрете све, и штетне помисли ваше души исповедите, да би отуда пазио вашу љубав и у себи приношење утиснуо.

(Јевр. 13, 17) Но и један према другом јединство и љубав у миру чувајући проведите, једни друге распаљујући срдачном вољом, једни друге утврђујући, поучавајући молећи се,

Јер, ко ово чини, да се одлучи, ако се не каје и опроштај не моли скрушеним срцем. Мир, дакле, и љубав увек један према другоме волимо да имате, и уместо гнева научите се: „Благослови и опрости, брате!

Толико да вас буде колико је довољно да имате хране, и који побожност, љубав и јединство свему другом претпостављате, који се својим игуманима у сваком стрпљењу и смерности срца повинују, и њима

Али боља и још виша је љубав, јер она је део врлине и од свега у телу савршеног најсавршеније као неки део или уд, а љубав је глава и савршенство и

Али боља и још виша је љубав, јер она је део врлине и од свега у телу савршеног најсавршеније као неки део или уд, а љубав је глава и савршенство и са њом спрегнуту смерност показује, која чини узвишеним, и милостињу и човекољубље, а ради

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

начин имаћемо мање монаха; но што и[х] буде, биће на ползу општеству, на основаније братије своје и заслужиће чест и љубав народа свога.

горећу жељу моја срдечна, права синовња, к оној чистој и добронаравној мојега благодетеља Теодора Милутиновича души, љубав обуздавала је на неки начин и удручавала.

‘Ајдемо опет онде откуд смо изишли, у славњејши света град Лондон. Свештеник Ирландез учини ми љубав и позна ме с једним магистром деце Инглезом, који умеђаше којекако францески.

живота — начин живота урод — наказа, лудакуродив — луд урок — задатак, час, лекција ус(е)рдије — усрдност, љубав, добра воља услаждавати се — наслађивати се услажденије — наслада, уживање устављати — заустављати установљеније —

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина. Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза да је то мјесто за шест крава

и имам ослобођење од својих старјешина да не радим ниједне редовничке дужности, али кад је оваки случај за твоју љубав оћу... Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити.

с прозора, жаљаше што је од старога друга начинио новога непријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.

— Ја вас молим кâ бога, фра-Јакове, за једну велику љубав — поче он узбуђен. — Е! Шта то? Шта ти је јопета? — Да речете тамо, да... Није вајде, триба најприје шта измислити.

Заиста како је то могуће? Бакоња, који је узео деветнаесту годину, који је седам година ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је варош наполак отхранила купујући очина дрва, па није никада био у

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ми идемо помно кроз све то, А слутимо: жита, ражи, Хлад, неку љубав без лажи, Неки цвет, нешто свето. О знамо и још шта нас чека На путу кроз ово лето: Прах, неко заспало псето.

Нико нас сад неће преварити више У овом свету где се већ све зна: Ни љубав која на ружу мирише Ни предео маглен искрсо сред сна.

Ја се опет враћам у свет где ме ишту: Бледа замка наде, љубав, сламка славе. Штрчи ми из лога гле читав стуб тела: Већ сам сав откривен и повратка нема.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Бивши? Вукашин је уклештио главу међу руке што држе дрвене шипке на прозору. ...И та фатална љубав. Није се први пут заљубио. Лепота и понос. Зар је то само Олгина изузетност?

Ако сам досад нешто ружно о лудима рекао, нисам то учинио што ми је за њих љубав у мањку. Помрчине ми ове најмрачније, да само њу распуклу Видим, сви су луди реке с много воде измешане и шарени као

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

глас, становници 3емље Сребрних Бреза тада шапућу да то Златопрста по небу још и сад везе, путујући да нађе своју љубав. НЕБЕСКА РЕКА Текле реке, свака по своме: нека на исток, нека на запад, а нека с планине право у море.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Али, Сима сад не мисли на љубав: мисли на чувеног бечког банкара, Цинцарина Сину, код кога је, сасвим млад, радио. Тај банкар, са лицем продуховљеног

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И УНУК 11 В СИРОЧЕ 13 ВИ РИБАРЧЕТА САН 16 ВИИ ЂАЧКИ РАСТАНАК 18 ВИИИ ВРАГОЛИЈЕ 27 ИX УКОР 31 Х КРОЗ ПОНОЋ 32 XИ ЉУБАВ 33 XИИ 34 XИИИ КАД СЕ СЕТИМ 35 XИВ НА НОЋИШТУ 36 XВ МИЛА 37 XВИ ПИЈЕМ... 39 XВИИ ЈОШ...

Свикни на одмор под теретом уза! Истина једна и сама ће доћи! Зови се Љубав! и нас само пјевај, И нашу младост безбрижно и ти'о: У једном срцу цио свемир има, У једној сузи има живот цио!

Ђ. Јакшић XИ ЉУБАВ (1-18) 1 Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад

ни росе, ни цвета, Већ све тмина што је пак'о меси, А по тмини витлају се беси, А међ' њима прабесина спава Моју љубав у сну измишљава! Ј.

Ј. Јовановић Змај XИX И молио сам очи, Да сузе не лију, И молио сам прси, Да тако не бију, И преклињ'о сам љубав, Та да ме не куша; Ал' љубав, очи, срце, Нико ме не слуша.

молио сам очи, Да сузе не лију, И молио сам прси, Да тако не бију, И преклињ'о сам љубав, Та да ме не куша; Ал' љубав, очи, срце, Нико ме не слуша. А један цветић што га Најлепши роди мај, Чуо је што сам крио Најтајниј' уздисај.

Па сад ми цветак дражи Од самих очију, Па сад ми цветак ближи Од самих прсију; Па сад ме љубав гони Да иштем опроштај Гле, шта учини са мном Малени цветак тај. Ј.

Та је песма излив срца, Излив душе сретних дана, У њојзи је моја срећа, Љубав моја опевана; У њојзи је одзив раја На усклике жића млада, Са највишег негда виса, Са врхунца мојих нада.

и ја читам своју песму, Уздисаје срца врела, Читам цветак своје среће, Све то читам - са пепела. Ох, зар тако љубав света и по смрти јоште траје! Ох, зар тако пеп'о чува Моје свете осећаје!

Ил' болник какав тешко уздише? Ил' анђ'о мелем с неба доноси? Ил' оштру косу, да га покоси? Да љубав не иде?... Да злоба није?... Можда се краде, да нам попије И ову једну чашу радости?

И ја ком не зна имена ни лица Све њене мисли испуњавам таде. Верност јој збори са бледих усница, Слика к'о самрт, к'о љубав без наде... Ах!

А она чита... док сред ноћи дуге, К'о грдан полип са стотину рука, Стисла јој срце љубав пуна туге, Туге без суза, без речи, јаука.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

А кад би ме, у крајњем случају, и позвали да, као оно Сократес, искапим, њима за љубав, пехар отрова, ја бих им одговорио: „Хвала лепо!“ - И на том би се цела ствар свршила“. „Па, тим боље!

Све три се повукоше у један угао дворане. „Знам све!“, шапну им риђокоса. „Архимедес има у Александрији своју велику љубав“. „Своју љубав!“, узвикнуше обе друге на глас. „Не вичите толико! - Знам и како се зове“. „Како? Како?

„Знам све!“, шапну им риђокоса. „Архимедес има у Александрији своју велику љубав“. „Своју љубав!“, узвикнуше обе друге на глас. „Не вичите толико! - Знам и како се зове“. „Како? Како?“ шапутаху оне две.

Герардо се на њој означио као преводилац! Он то, иначе никада не чини, али је овога пута мени за љубав то учинио. То удвостручава цену књиге.

„Али, драги мој господине, овде нам је врло добро, а ово вино из Гринцинга моја је стара љубав“. „И мени се изванредно допада“.

, узвикну мајка. Њен син је погледа прекорно, а брат доброћудно. „Да драги нећаче, рече он Исаку, „мајчина љубав нема граница“. „Ја сам“, поче мајка да се извињава, „непромишљено рекла што није хришћански.

Он увиде да његова права љубав није жена, већ наука. Иако је избегавао да о томе говори са својом мајком, њено око је приметило велику промену која

Обративши се њему, кажем: „Ваша супруга Вам, за чудо, дозвољава и трпи Вашу жарку љубав према госпођи Хемији!“ „Не прибележавам оловком све што се између ње и њега дешава“.

Све јој то чини велико задовољство. Питам се ко је у њено женско срце толико дубоко усадио љубав ка научничкој делатности, и тек у току нашег даљег разговора нађох овај одговор: то је била мода, висока богиња

Тој мојој љубави испречиле се многе препоне“. Она се враголасто смеши: „Таква љубав тим је слађа!“ „И ја сам то искусио“. „А шта је поље ваших испитивања?

„Ето видите, господине царски саветниче, кад дођох овамо, не донесох никаквих знања са собом, већ само пожртвовану љубав за науку. Од Девија научих брзо све што се из хемије дало научити и како треба вршити хемиске анализе и опите.

Да ли да се због тога печалим и тужим се на своју судбину? Та она је била тако добра према мени, усадила ми је у срце љубав према науци и дала ми способности да живим у том блаженству и да и другима будем од користи.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

причај ми како се реши да се ожениш и све друго што имаш да ми повериш, али право ми кажи, пре свега, која ти је то љубав по реду?“ Он се насмејао. „Је л' од правих?“ „Па јест од правих, правцатих.“ „Ето, да кажем право, трећа.

Задрхтасмо и загледасмо се тамо одакле треба да се појаве два црвена ока воза који и не зна да носи једну љубав тако одлучну, необичну и верну. Па се црвене тачке појавише, срца нам залупаше, а мало после ала што је бректала стаде.

Побратиме, разумеш ли? Ја сам стекао још један свестан живот, задобио сам још једну љубав, ја имам још један свет. Срећан сам што сам отац, увиђам да никад нисам био тако озбиљан као сад.

Молим те, остани храбар, постојан, чврст, издржи, поднеси све и за моју љубав, за љубав брата твога који те обожава. После смо се смирили. Он је ћутао и пушио дубоко озбиљан, благ и леп.

Молим те, остани храбар, постојан, чврст, издржи, поднеси све и за моју љубав, за љубав брата твога који те обожава. После смо се смирили. Он је ћутао и пушио дубоко озбиљан, благ и леп.

Али ја хоћу да ме добро разумеш, побратиме. И с племенитим сећањем на своју љубав: — Ја волим своју жену и с мојим дететом она је разлог мога живота. Хтео сам једино да ти укажем на живот.

сам могао, да објасним, да умирим, да изразим веру: да ће се све изгладити с обзиром на њихову племениту, херојску љубав која их је сједница, на децу која их понова чврсто и нераздвојно морају везати; и обећавајући да ћемо, сутрадан, кад

Па је дошла философија и открила нове дужности поред оне према отаџбини, и прогласила човека грађанином света. А љубав према отаџбини добила је сасвим нов облик.

), а ја сам адвокат, и моји зуби то су моји капитали. Ето колика је моја љубав за Гркиње. Награду не тражим. — Живеле Гркиње, живеле Гркиње! Живио говорник!

А кад се растану, о, нов живот који ће доћи испуниће њен, сав од слатких успомена на необичну љубав ову у црном павиљону, у коме је она била срећна кад су сви други патили, где је она рај свој пронашла у понору

Друга жена!... И живот још може ти пружити сласти. Какве?... Још једну нову љубав и прву брачну ноћ, на пример, и све из почетка...

После искрено уздахну. — Чини ми се кад сведем: да је све у болу што је човек саздан да наслућује љубав, коју живот не пружа; што човек верује у ту љубав, што се у њу нада, што је назире некако а не може да је дохвати, да

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Па се тако, све за љубав људског достојанства оног обичног просјечног човјека, на другу страну и другим начином, опет пориче и умањује то исто

А вјерујем да нема човјека за то неподеснијег од мене. Али то је у мени упорно, као и свака несретна љубав. И, као и у свим несретним љубавима, та упорност и црпе своју снагу из оне зле среће.

И за љубав такве једне тричарије био сам спреман да отпустим далеко веће гријехе и кривице. Човјек је, прије свега другога, и нада

За љубав треба инвенције, право кажу. Мораш измишљати увијек нешто ново! Без тога, она се брзо расплињује. Не знам како је иначе

(Само, то каткад постаје помало заморно.) Јер, што је у ствари љубав? Напросто омјер психичких снага између двају припадника разних сполова!

(Можда немају сасвим криво они који тврде да је љубав углавном игра самољубља, уколико није пука чулност; а ја ипак нисам тако нерафиниран да би за мене била ово последње;

Знам, и пропатио си доста. Али, није ли томе, бар дијелом, била крива и нека твоја љубав према патњи? Ниси ли свој, каткад луцидни дух употребљавао само као бадаљ којим си у себи подјаривао и мрцварио

је за све већ касно, дигнути руке од човјека и пустити да га вода носи куд га је понијела, али му не ускратити своју љубав, своје саосјећање.

И да голем број људи уопће није кадар да појми и осјети љубав у њеном афирмативном и активном облику, већ само као више-мање бесадржајну схематску супротност, која аутоматски ниче

Мали осјећаји не значе мању количину великих оцјећаја. Сићушна љубав није умањена слика велике љубави, мала патња није минијатура прометејске патње.

— Некад си разумијевао. Некад ниси говорио да је то аутоилузија, нити си дефинирао љубав као „омјер психичких снага између двају припадника супротних сполова”.

Објашњавао си, занесено као гимназист, да је љубав спој двију у свемиру растурених пола које се међусобно траже. И врелина заноса одузимала је сваку баналност твојим

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

И за ту велику жртву она тражи од њега само чисту искрену љубав. Она и не сања да би се он могао лако одвојити од ње, не мисли да он већ гледа на њу као на тешку и велику сметњу,

А-а-а-... оно!,.. Зар такав крај дочекасмо? И наша се љубав једном сврши, оде, нестаде је... Ама зар сам зато ја трпела толику срамоту, понижене, мучила се као ниједна друга!...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Лија се осјетила томе, па ће му рећи: — Побратиме, јеси чуо, ти си мени учинио велику љубав, и ја ћу ти врнути љубав за љубав.

Лија се осјетила томе, па ће му рећи: — Побратиме, јеси чуо, ти си мени учинио велику љубав, и ја ћу ти врнути љубав за љубав. Ја знам шта је теби тешко: теби је жао изгубити златну јабуку, али ја ћу ти и ту помоћи.

се осјетила томе, па ће му рећи: — Побратиме, јеси чуо, ти си мени учинио велику љубав, и ја ћу ти врнути љубав за љубав. Ја знам шта је теби тешко: теби је жао изгубити златну јабуку, али ја ћу ти и ту помоћи.

Сад орлетица захвали Марку и рече му нека каже шта хоће да и она њему учини за ту велику љубав. — Ја не требам ништа, — вели Марко — осим да ме напутиш како да изиђем на онај свијет, а тијем би ми учинила велику

ћаба — свето место ћаге — хартија, писмо ћинтерац — ћурче, крзнен капутић ћитап — света књига, законик ћосање — љубав ћурдија — крзнена хаљина увалити — заклати угледати — помоћи (богаташи нису никога угледали) удуречен — укочен

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

тако клоне И бол и нада, и младост и цвеће, Кад страх и очај и судбина звоне Самрт, која се неумитно креће На моју љубав, на све жеље моје, На моје небо, моју башту крина — У тим часима нађу се нас двоје, И тад плачемо ја и виолина.

И пусти трулеж нека слепо гази Љубав и душу, и натапа струну; Задах нек на те своју сенку плази Високу, крупну, као злоба пуну.

На њој оно место мене само плени Где станује љубав, где је радост млада, Пролазна и лепа, к'о цвет драгоцени, Као престо снова, као живот нада.

Зашто и ти, срце, остарело ниси! Ти и данас волиш, као некад што си, Носиш своју љубав — твоје место свето, К'о у младе дане, к'о у прво лето. Ти и данас волиш као некад што си.

И те жене туди Мирисаху на сан плаве ноћи И јоргован, док им поглед блуди Вечном песмом и вечитом моћи. Њина љубав за смрт знала није, Њина уста знала су за речи И пољубац који небо крије, Плаво небо што им умор лечи.

Немају више живота ни за њу Сва њена љубав и моја страдања: Дремеж и сутон и ноћу и дању. Нама се спава. Нама се не сања.

” И занех се потом. Мисао ми оде До прошлости моје, у крајеве знане; Да посети љубав, коју боли воде, Док сећања брижно од смрти је бране.

— ја сам свиреп, бездушан и зао.” И тад пипах ваздух, тражећ каква трага, Али речи твоје нисам мог'о наћи; О како је љубав велика и блага, Мада као звезда и она ће заћи.

Не знам како, зашто — али гласно рек'о: “Ја те волим драга”; и осетих тада Ону љубав стару и доба далеко, Доба које намах појави се сада.

И та љубав стара, као дух без гласа, Поведе ме журно тамо, до твог стана: На прозору нађох слику твога стаса, Као знак љубави и

БОЛ И СТИД Драга и ја на забаву неку, Са облака, где нам љубав била, Кренули се: падала јој свила, Ход и осмех у музику меку.

из цвећа, а из снова, Мелодије и звукова Оживеше земље, мора, Цвет непознат белих гора, Ново небо, страни врти, Стара љубав, млада нада, Коло мисли, игра јадâ, Замисао глуве смрти. Свирала је.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Само је љубав према слободи, правима и правди подстакла Србе из Војне границе да оставе своја стара огњишта у старој Србији и да

Он је био зачетник буђења националне свести у царству Фрање Јосифа Хабзбуршког. Љубав народа према земљи у којој је живео, почела је да јењава и најзад се угасила.

Љубав народа према земљи у којој је живео, почела је да јењава и најзад се угасила. А кад та љубав нестане и држава мора умрети. То сам научио од неписмених сељака у Идвору.

А кад та љубав нестане и држава мора умрети. То сам научио од неписмених сељака у Идвору. Мој учитељ у сеоској школи у Идвору никад

у Фрајбургу, у јужној Немачкој, и да би се сигурно запослио, да му ту његову дивну жељу није покопала несрећна љубав.

У знак признања за ову његову лепу идеју коју је он, у то сам био сигуран, чинио мени за љубав, назвао сам га грчким гусларом.

Како је дивна снага суза и како јасне постају наше визије када поток суза разбистри наша осећања! Материнска љубав и љубав према мајци су најлепше поруке божанства људима на земљи.

Како је дивна снага суза и како јасне постају наше визије када поток суза разбистри наша осећања! Материнска љубав и љубав према мајци су најлепше поруке божанства људима на земљи. У Идвору ми је све изгледало непромењено, осим моје мајке.

Како је дивна снага суза и како јасне постају наше визије када поток суза разбистри наша осећања! Материнска љубав и љубав према мајци су најлепше поруке божанства људима на земљи.

Како је дивна снага суза и како јасне постају наше визије када поток суза разбистри наша осећања! Материнска љубав и љубав према мајци су најлепше поруке божанства људима на земљи. У Идвору ми је све изгледало непромењено, осим моје мајке.

Заједнички морамо покушати да оборимо оно што је де Токвил рекао о нама: да друштво као што је наше никад неће развити љубав за чисту науку.

Пристао сам. Решио сам се на скроман живот и амбициозно размишљање - све за љубав Фарадеја. На крају крајева, ово је била изванредна комбинација: читао сам Фарадеја од раног јутра до четири сата после

Ћипико, Иво - Приповетке

Госпођица је пољуби, припомене јој да се ничега не плаши: све се за љубав чини. А очи јој играју и дођоше свјетлије. Идући преко града до пароброда чини јој се да свако ко је сретне гледа у њу

Милиње је спопада, вели му: — Нећу ти љубав никад наплатити! — и, да је није стид, сита би се наплакала. Девојка већ заборавља број дана откада су отпловили, и

Најпослије, кад изиђоше из села, сватови се љубазно опраштају с њима, препоручују им у задњу мир и љубав, и једнако се осмјејкују, као да знаду да су то ствари за које не треба препорука.

А њој прво дијете, с плачем, собом донесе бригу и љубав за њ, и Антица прионе уза своје чедо, све мање бринући се за Марка.

подуже у море расвјетљено мјесечином, рече као да себи говори: — Ча је корист тајит: младост је ка створена за љубав! — А Жижица, свлачећи се, богу се моли.

И осјети се чист од блуднога гријеха. Осјети овога часа прама њој чисту љубав, самилост, нешто слатко, помијешано са страсном гркошћу — и осјети потребу ријечи, објашњења. —Морача!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

се тако у плавило улице драге Београда, И брегови што су око њега, и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем овлада, И свим тим, моја, протече љубав све даље.

су око њега, и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем овлада, И свим тим, моја, протече љубав све даље.

опори морнар пада у море Стрмоглав, Отчепљујућег нагло примио га и живот, А нагризаће га до зоре Тајанства, и сва та љубав замирише на јод.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА: Бога ми, право да ти кажем, нећу ја за твоју љубав да испустим овако лепу прилику. ЧЕДА: Гле'те, молим вас! А сме ли се бар знати ко је тај будући зет?

РИСТА: А она два!... ЧЕДА: Е па, боже мој, два метка ваљда можеш прогутати за љубав тога да спасеш част Никарагуе. РИСТА: Ама, што ја да гутам меткове због части Никарагуе?

XВИИИ АНКА, ПРЕЂАШЊИ АНКА: Молим! ЧЕДА: Анчице, учините ми једну велику љубав, па ћу вам се одужити. Ви знате како ћу вам се одужити. АНКА: Молим!

АНКА: А, сад знам ко је. Читај, молим те, даље! РАКА (чита): „Та се љубав међу њима изражавала на тај начин што је она њему израдила класу, а он њој писао љубавна писма”.

ЖИВКА: Ју, ју, ју... Не могу да дођем себи! НАТА: Шта ћете, таква је та дипломатска љубав. ЖИВКА: Чујте, госпа-Нато, ово је нека права дипломатска свиња.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

У Београду, 1988. Н. П. СОФКИН СИЛАЗАК О склопу и значењу Нечисте крви Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени, Под пољупцем мртвих успомена.

У Београду, 1988. Н. П. СОФКИН СИЛАЗАК О склопу и значењу Нечисте крви Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из свију времена, Заљубљени, смрћу загрљени, Под пољупцем мртвих успомена.

од неке песме у кафани учинило јој се да чује Развише ружу ветрови, што је тобоже наручио Ита, њена непрегорела љубав: она, овамо у башти, од страха, почела да скупља око себе одело, као крије прса, себе, да се не види ништа од ње [. . .

]”. 119 Касније, када јој је муж умро, кога није волела, и остала јака љубав према Ити, коју није смела ни пред собом признати, она у постепеном избезумљивању све више крије, потискује своје тело

Што га је за ту средину везивало, и што му није дало да буде оно што је збиља био, то је дубока љубав према од њега знатно старијој и утицајној Софки. Љубав се тако у исти мах јавља и као препрека.

и што му није дало да буде оно што је збиља био, то је дубока љубав према од њега знатно старијој и утицајној Софки. Љубав се тако у исти мах јавља и као препрека.

Стога је Томчина промена приказана као „ослобађање”, и као отурање маске, при чему љубав према Софки намах прелази у своју супротност, у мржњу: „[. . .

А све то било је она, Софка [. . . ]”. 148 Окрећући љубав у мржњу, он је у исти мах и нежни однос према Софки окренуо у садизам.

А што тај живот највише усмерава и окупља, у најприснијем, најличнијем делу, то је љубав и с њом еротски, полни нагони.

Кад му се у познијим годинама роди ћерка, Наца, у њему се буди она јака родитељска љубав коју иначе често налазимо код Станковића, и која га је вратила породици.

Међутим, неометана, од запрека ослобођена родитељска љубав прелази у један облик несвесне инцестуозности, и то јаче и јасније но било где друго код Станковића.

прекршио основну, прву забрану на којој почива несметана, код Станковићевих ликова иначе врло јака породична љубав.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

и никада ми срце није штрецнуло над њиховим телесима, а сад ми се нешто прекиде у души н осетих и бол и срам и страшну љубав према крвнику, оваком истом мученику као што сам и сам.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

4 ТУГА МАТЕРИНА ЗА ПРВЕНЦЕМ* 5 КО ЋЕ КАО ЉУБАВ! 6 ОРКАН 7 ИЗ КОСМИЧКИХ ПЕСАМА 9 ЈЕДНОЈ ДЕВОЈЦИ 13 ОДЗИВ 14 (ХАЈНЕ) 16 РУЗМАРИН 17 НА ИЗВОРУ 19 ХЕЈ, ДА МИ ЈЕ ЦАРЕВАТИ.

“ — Да ко ми је тебе дао, Моја мила, грка сузо?! 1865. КО ЋЕ КАО ЉУБАВ! Гора гору не мож’ грлит’, Не дâ долина; Дан не може дан пољубит’, Ноћ је међ’ њима.

— Горо, горо, долина вас Залуд раставља; Дане, дане, ноћ вас дели, Љубав саставља! ОРКАН Пробудио с’ оркан љути, Ишчупао врту цвете; Од туд даље — кâ да риче: Тешко теби, јадни свете!

ЛЕПОТИЦА БЕЗ МИЛОШТЕ (Од Хамерлинга) Хладно се смешиш из празних груди, Гиздавко хола, Љубав и чежња к теби Немају приступа...

Чежња и љубав, која На голом платну дивне Слике развија, И мртвом кршу мраморном Живота дâ. Нека се рујна ружа Никада не

Дивна мома, јесте, анђô прави, Лепше нико нит’ виде нит’ снева, Рајска радост кроз лице јој зрачи, На уснама љубав се осмева.

И кад проклија једнога дана, Па се остабли, па се разграна Сва она љубав, сва она снага, Сва она тежња крепка и блага, Пољупци они из вечног вира, Благодат братства, благослов мира, Све

Кâ наново да се роди, Да му с’ нова душа дала... Он затреба ново име, И љубав му кумовала. И то име ким се данас Цео један народ дичи... Али стан’мо; то је доста, Ближе с’ тајни не сме прићи.

И то име ким се данас Цео један народ дичи... Али стан’мо; то је доста, Ближе с’ тајни не сме прићи. Љубав му је кумовала. — Љубав има своја права Кâ и слава што ће да му Спомен вечно обасјава.

Али стан’мо; то је доста, Ближе с’ тајни не сме прићи. Љубав му је кумовала. — Љубав има своја права Кâ и слава што ће да му Спомен вечно обасјава. — Па зар кога прати ваља Од божанског оног плама?

— Па зар кога прати ваља Од божанског оног плама? Зар је љубав срам за кога? — Срам је тад’ и младост сама. Та зар љубав са науком Упоредо не сме стати?

Зар је љубав срам за кога? — Срам је тад’ и младост сама. Та зар љубав са науком Упоредо не сме стати? Што се свачем срцу дало, Зар се њему не сме дати?

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Ја сам онај који млого реди казујем да жене за тајне не маре, да млого не говоре и да мужу за љубав и живот свој жертвују; једним словом, ја сам поета или стихотворец, и на моју заповјест таки ће тигри и саламандри,

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

ЦВЕТ 142 ОРФИЧКА ПЕСМА 144 ПЕСНИК 146 БЕДА ПОЕЗИЈЕ 147 МОРЕ ЗА РАДНИКЕ 148 МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА 150 НИЗВОДНО 152 ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ 154 КАП МАСТИЛА 155 КРИТИКА МЕТАФОРЕ 156 ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ 157 ПРОВЕТРАВАЊЕ ПЕСМЕ 159 ЗАМОРЕНА ПЕСМА 161 СУНЦЕ

осмеха у камену другова заспалих између две битке када небо није било више велики кавез за птице него аеродром моја љубав пуна других је део зоре будим је због зоре због љубави због себе због других будим је мада је то узалудније неголи

Спавај ти и твоја судбина претворена у брдо, крута где провејава смрт и љубав не спасава. Дан и ноћ си помирио у својој смрти што нас обасјава. Тај сан је у ноћи продужетак дана и пута.

Презрела си сваки облик појављивања о слико мога црнога града и изгубљенога циља. Свуда у свету ужасна љубав влада. На хоризонту се указују као последња нада Облаци пуни птица и будућег биља. ОРФЕЈ У ПОДЗЕМЉУ М. П.

ИИ КУЛА ЛОБАЊА Жалбо црних птица и тужне похвале Празно име иза смрти и обијен вид То није љубав то је патња и стид Кад одјеци померају места и обале.

Подземни ветар успава заспале Улаз чувају две тишине и хрид То није љубав то је патња и зид Од лобања где труну звезде што су сјале.

А боје? А звукови и мирис? Могу и да се љубе Ал не постоји љубав. Догађај препричан, Закопани лелек и ненађено благо стоје.

То чему се молите је Жалосни Славуј. Љубав никада није завршена. Чега има људског у патњи? О чуј Дан одјекује. Непокретне звезде стоје.

У пусто срце у мртво време ме зови, Минула чежњо, да се свет понови. Ако не сазнах љубав и успавах свој ум, Па ми је празан дан који још дошао није, Ко грану која се издужује у узалудан шум Нека ме

Јој ваздух вене умиру сви облици! О милости за оно што сам био у сну. То паклена ми љубав у недоумици. Ноћ слепих шиљкова ме прикова за тло. Под земљом мрачни предели се мешају.

Та места немају своја сунца. Под земљом то облик сна мога спремају. СОНЕТ То су речи увек исте које касне горку љубав и свет.

и зид проговори. ОДБРАНА ЗЕМЉЕ У срцу љубав јача од смрти У глави мисао већа од главе И то је одбрана земље Страшни су ратници под земљом, војници

Краков, Станислав - КРИЛА

Дим је грозно гушио сушичавог Казимира. Кашљао је, бацао згрудвану крв из плућа, а осећао је бол туђих рана. Велика љубав ширила се из њега. Али то је било само изјутра. Тада је и говорио.

Крај врата је нешто гребло и скикало љутито. Љубав је крај мртваца имала нарочите дражи. XИИИ ПОЛОМЉЕНА КРИЛА Падали су аероплани на Фландријским равницама,

не убијајте мале, оне које у смрт, као и вас, гоне други... бацајте оружје... једина је истинита велика, вечна љубав над нама... бацајте... Тада је загрмео страшни глас мајора, и на светлости ватре затресли се његови усправни бркови.

Душко је осетио како се из њега шири бескрајна радост и љубав, те се лагано пео на бели грудобран рова. Свуда се расуо бескрајни сплет гребена, планина, јаруга и шума, све је

Петровић, Растко - АФРИКА

се заљубиле у тоалете жена првих гувернера и команданата, па то измешале са својим свечаним одећама, још нису ту своју љубав напустиле.

“ Она је љубав главног кувара Мадоне а по крви је из племена Пел, пастирка. Сам за себе каже да је „бриљантан“ јер уме да „козира“,

Страшан смрад полутрулог семења какаоа који ми једним махом, и за цео живот, убија љубав за чоколадом. ГЛАВА ДРУГА ПРОЛАЗИЛИ СМО КРОЗ ПРАШУМУ; ПИРОГОМ СЕ ПРОВЛАЧИЛИ НИЗ БРЗАКЕ; ДОТИЦАЛИ СЕ ТАМНИХ НАРОДА,

Живот је хтео да пријатељство буде исто тако светло као и љубав, и сада, када нисам плакао за оном која је далеко, моје су сузе, изгледало је бесмислено, капале на руке једино што

ГЛАВА ШЕСТА ФОСИЛИ И ЦРВЕНА СЕЛА ГУБАВАЦА ШТО СЕ ПОД КИШОМ РАСТВАРАЈУ. КОВАЧИ СИКАСОА И ЉУБАВ ЦРНИХ НАРОДА Пут до Бобо Ђуласоа иде саваном која је прекриљена мајмунима.

Ону љубав између два бића, која се међ белима види чак и на селу, ја још нисам видео код црних. Ја не само што нисам видео љубав

Ја не само што нисам видео љубав између два бића, већ нисам видео ни приврженост црнога било за шта. Осећање својине скоро и не постоји; она чежња за

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

РАДАК: Та жалост јој је срце изела! ГЛАВАШ: Оставише је Вожд и војводе, Као што деца сјајну играчку, За љубав можда, много лошије, Макар у какву брљу бацају, Промене тражећ ћуди несташној... Проклет, бог дао!... (Почивка.

Где ти је кућа, где је колиба, Кад сјајне дворе тако презиреш У којима те срета богатство? Па онда љубав паше свемоћног? А више свега влажна тамница У којој своје дане проклиње И залуд чека лажну замену Сиромах Бошко?...

Бар оне ноћи не!... Ал’ она ноћ У пустим груд’ма спомен остави: Последњу вољу оца рањеног И прву љубав!... СТАНА: Гром вас убио!... (Одлази јаросно.) СПАСЕНИЈА: Ох, мајко, мајко!... Ено је, оде!...

ИСАК: То, канда, беше мајка Бошкова?... БОШКО: Она, несрећна!... Није слутила Да ће за љубав ослобођења Избављенога сина издати! ВУК: Несрећница!... А могли су нас Турци све као репу посећи!

скоро укинут Што спушта своју меку главицу У врелој руци мâзне невесте, Заклонио је сјајне зенице, Да га не пече љубав пламена Што га из сунца зраком удара... СУЛЕЈМАН: И опет кажем: Та бледа глава није сина твог!...

нисам руком властитом Ниједан прамен косе њезине; Ни дах ми није њене душице Проседу бралу љупко провејô, Па откуд љубав?... Откуд жеље те Што се у мојој души стварају, До лудила ме, чисто, заносећ?... (Гледа кроз прозор.) Сирота жена!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Има мирнога дима, и дима који те доводи у ужас. Његова боја, његова густина, то је — мир или рат, љубав или мржња, гостољубље или погибија, живот или смрт.

грдобна сумњо; ти си породе тмина и душевних омрачаја: »Тебе је пак'о зач'о И бацио на смет У свом најљућем гњеву На љубав и на свет.« »А мржња те је нашла Где с вијеш као црв Надојила те крвљу — Отровала ти крв.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Куд ћеш овој цркви, стубови су пали — Веру су и љубав собом Затрпали. Ал’ већ кад си дошла у ову самоћу, Видиш ону хладну од мрамора плочу, Ту урежи твоје непознато

И подигла си цркву Кô тврди неки град, Оживела си веру, Пробудила си над. Распламтела си љубав, И разлила си сјај Задахнула си цвеће, Повратила си мај.

ни росе, ни цвета, Већ све тмина, што је пакô меси, А по тмини витлају се беси, А међ њима прабесина спава — Моју љубав у сну измишљава. XВ Теби, цвете, теби певам, — Та ја досад нисам певô.

XВИИИ И молио сам очи Да сузе не лију, И молио сам прси Да тако не бију. И преклињô сам љубав Та да ме не куша, Ал’ љубав, очи, срце, Нико не слуша А један цветић, што га Најлепши роди мај, Чуо је што сам

И преклињô сам љубав Та да ме не куша, Ал’ љубав, очи, срце, Нико не слуша А један цветић, што га Најлепши роди мај, Чуо је што сам крио, Најтајниј’ уздисај.

Па сад ми цветак дражи Од самих очију, Па сад ми цветак ближи Од самих прсију. Па сад ме љубав гони Да иштем опроштај, — Гле, шта учини са мном Малени цветак тај.

Па из пакла муне сумња, А кад она на што сине — Страхота је онда видет’ Љубав, веру и врлине. У тој тмини, грозотини, И тебе би боли стисли; А ја можда, што још никад, Изрекô бих црне мисли,

XXИВ Љуби мене, љубованко, Нећеш се кајати, Јер ће моја силна љубав Вечно трајати. Љубићу те, све овако — Бог ми срца дао — Као голуб, ил’ као соко, Кад би љубит’ знао.

Љуби мене љубованко, Нек нам срећа сја, Ако не знаш шта је љубав, Учићу те ја. XXВ Ој, ружице, цвете вити, Ти се немој поносити!

Да ли се и теби исто тако сећа, Како ј’ наша љубав расла све то већа, А са њоме туга, сећаш ли се, је ли? — Јер се никад нисмо загрлити смели, Већ смо чежњу ту, љубав

— Јер се никад нисмо загрлити смели, Већ смо чежњу ту, љубав нашу сву И у гроб понели. А гробове наше раставила ј’ злоба, Ох, та ја се сећам и мог црног гроба, Где сам дуге

Богу додијало, Па нас двоје диже, састави нас ближе, Да огрије хладни свет Пламом нашег жара, Да покаже каква је Љубав била стара. ХХИХ Дај ми руку, да је видим... Ова рука, ова мила, Кол’ко је већ красна цвећа У мој живот посадила.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Она ме погледа. Био је то поглед из кога зрачи нека унутрашња топлина и која долази од дрхтаја срца. Као љубав, молба. — Ви сте чудан човек — проговори Арлета и обори поглед. Нисам хтео више да је мучим.

— Укратко. Вертер воли младу жену, а и она такође њега. Али она крије своју љубав, јер жели да остане верна своме мужу, ма и привидно. Вертер је и даље воли сентименталном љубављу. Најзад се убија.

Цео мој душевни живот био је испуњен само једном мишљу: Арлета, Арлета... Назовите ово осећање како хоћете... љубав, болест или лудило. Између ова три стања, чини ми се, нема границе. Ето такав сам ја!

— А затим живо настави: — Уосталом, зашто они крију, када ми знамо за њихову љубав? — Јесте ли срећни када сте у моме друштву? — запитао сам је. — Много — и она наслони главу на моје раме.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Преко њих, они су исказивали најдубља и наосновнија људска осећања: љубав према жени и задивљеност пред лепотом, чежњу за недостижним и празнину над остварењем, верност према завичају и своме

У Белом Граду, новом позоришту Мишица серпских, куд га нам приведе Из Треста љубав топла к својим, Камен га с натписом краснопростим Покрива дично: Серпске му његове Здје кости леже: род је свој љубио.

Сећаш ли се оног сата Кад си мени око врата Беле руке савила, И кријући твоје лице Мени поне нехотице Твоју љубав открила?

чека, О, тешко њему, и сене се боји, Јер смрт му грози ненадна и прека, А рођено кад мајка чедо доји, Тад праву љубав ужива довека; Тко уши има, ово нека слуша, У осталом пак сваком бог а душа.

у гробник хулна поља Гди горди Осман човечество ружи, Покажимо: да слава српског рода Јест храброст, верност, љубав и слобода!

— то ју теши, то је знато Да ковано јошт лепше сјаје злато. Но празним речма сујета се сласти, Без дела љубав само име наго, А јунак мора све силе и страсти, Све ползе своје, и живот, и благо, Да жертвује кад види да ће

Ничи, цвете, чело главе Ладног гроба, ах, Где почива драге моје Освећени прах. Чиста љубав нек’ те снажи И сунашца зрак, Зора нек’ те росом поји, Ноћце крепи мрак.

С надеждом се мисли боре: „Ваљда мила јошт не спава!” До поноћи и до зоре Не мирује љубав права. Прозори су прешкринути, А ја нагло ходам туда. Видићу је — срце слути, Ал’ ње нигде ниоткуда.

века, штампао и следећу: ОПОМИЊАЊЕ Видиш, цвіету љубљени, Како ј’ време сада, Са виш грдно царство је, Кратка љубав ѕтара. Чувај ѕе, не дај ѕе Лаѕно превариті, Невјегно, нестално Јесте вриеме сада.

Ја се тешим с поточићи Ки ми сузе примају, Вавек с њима уздишући, Који бреге харају. Тако исто и мене ће Љубав, после ил’ прије, У гроб тавни сахранити, — Ваљда за ме и није.

Та моје је срце сад тихо, мирно и спокојно. Изгинула је из њега она необуздана, прекомерна љубав која је још пре неколико недеља у њему беснила. Али песма ми је и сад мила, знак да ће бити навеки.” (В.

Да жертвује на олтару Домовине љубав стару, Гди с’ ужива ума плод; Већ и дивјак верви тамо, Зар песледњи да је само Наш илирски мили род?

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

“ Ја?... А откуд ја?... (Чита.) „Лепота ти је чудна, свемоћна! Ђурђе те љуби... за љубав ће ти Лавова горских дати хиљаду Да као бедем, љутим челиком, Пред венецијанске стану зидове: Силу одбију — силног

ЈЕЛИСАВЕТА: Хвала! И поздрави се тој Републици Да ми је мило бреме носити Што ми на слабо раме товари Голема љубав коју осећам За Венецију драгу, премилу. ЛЕОНАРДО: Хвала, Светлости!

— А Станишу!... Њега, кô брата свог, Још неко време морам штедити За љубав света — јер га поштује — А после — видећеш! Сад збогом!... ДРУГИ ДЕО ПРВА ПОЈАВА Скупштинска дворана.

) ЈЕЛИСАВЕТА: Е чу ли, зликовци како говоре, Да издајника старог измоле? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Нису зликовци — Само их силна љубав заноси За старим другом своје младости; Ал’ сада збогом! Са митрополитом Данас се јоште морам видети.

су ти оних десет стотина Што си на начин ’нако свечани Пред главарима ових планина Венецијанцима као припомоћ За љубав моју... дужду обећô?... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Обећање ћу испунит. ЈЕЛИСАВЕТА: Ал’ кад?... КНЕЗ ЂУРЂЕ: „Кад?...

Или су ово двоје близанци, Што блудна жена, срце човечје, С јараном својим — црним ђаволом — Незакониту љубав проводећ Изневереном мужу изроди?... А човек луда!... Храни копилад!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Не да се Брадара ни дићи. Вели: — Да те послô мутесарип бањалучки, не дам! Не дам, брате, ни за паре, ни за љубав, не дам никако! Мисли омсица: шљива је премакла, сад ћу шићарити. Сад ил' никад!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Волело се некад. Љубав! Каква шала Љубав!... Али ипак. — Он се чудно трза. ''Љубав. — Шта то беше? Можда извор зала?

Волело се некад. Љубав! Каква шала Љубав!... Али ипак. — Он се чудно трза. ''Љубав. — Шта то беше? Можда извор зала?'' И он стеже чело, слике да убрза.

Волело се некад. Љубав! Каква шала Љубав!... Али ипак. — Он се чудно трза. ''Љубав. — Шта то беше? Можда извор зала?'' И он стеже чело, слике да убрза. Љубав!... Љубав. Љубав. И тада се сети.

Али ипак. — Он се чудно трза. ''Љубав. — Шта то беше? Можда извор зала?'' И он стеже чело, слике да убрза. Љубав!... Љубав. Љубав. И тада се сети. Ах, да, то је.

— Он се чудно трза. ''Љубав. — Шта то беше? Можда извор зала?'' И он стеже чело, слике да убрза. Љубав!... Љубав. Љубав. И тада се сети. Ах, да, то је.

— Он се чудно трза. ''Љубав. — Шта то беше? Можда извор зала?'' И он стеже чело, слике да убрза. Љубав!... Љубав. Љубав. И тада се сети. Ах, да, то је.

(1911) ПОЉУБАЦ Ми смо деца среће и живота зрела, Наша чудна љубав до нискости нага, Мрзи легендарних ноћи чеда свела: За њу младост Бог је, а страст јој је снага. ...

Ми смо деца среће и живота зрела, Наша чудна љубав до нискости нага, Мрзи легендарних ноћи чеда свела; За њу младост Бог је, а страст јој је снага.

В Ја читам данас твоја писма драга Из којих топла наивност се смеје И чедна љубав, коју младост греје. Ја читам писма, но сумор ме хвата, Јер прошлост врх њих већ остави трага, И туга Билог из

ВИ Бол ме и туга научише вери У празном храму, уз шум кипариса Чуо сам одјек сахрањених миса И чуо Бога који љубав прашта.

зимско јутро, кад си сузним оком Гледала у моје очи што те воле; Хтела си да видиш у дну душе, доле, Да ли спава љубав или вешта глума. ...Гледаш дуго, дуго. Зора тече током.

Не умем да грешим, кô што чиних пређе. ...Чудна љубав влада у срцима нашим: Сад те волим, а твог уздаха се плашим. XВИИ Не бежи, ноћи, отпочела сетом И танком мрежом

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЂОКА: Ама, немам шта да признам. КАПЕТАН: Читај! ВИЋА (чита): „Сваки, душо моја, Сноси љубав разно, Ал' мен' је без тебе Увек срце празно!” КАПЕТАН: Цврц! Па то, бре, нешто као из лире! (Ђоки.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

поклоник патријархалног света и његових вредности и у неколико приповедака дао је породичне драме, у којима међусобна љубав и солидарност надвладавају деловање деструктивних сила.

Рођен у Херцеговини, надомак Јадранског мора, Дучић је носио типичну медитеранску љубав за светло, сунце, равнотежу и склад. Такав је и његов стих, одмерен и звучан.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

24 ПИЈЕМ... 25 ПАДАЈТЕ, БРАЋО... 26 КРОЗ ПОНОЋ 28 ЉУБАВ 29 ЦРНОГОРАЦ ЦРНОГОРКИ 31 НА ЛИПАРУ 33 ПОНОЋ 35 ЈЕВРОПИ 38 ОТАЦ И СИН 40 ОТАЏБИНА 42 ЈЕДНОЈ НЕСТАШНОЈ

1861. ЉУБАВ 1. Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад

Ил’ болник какав тешко уздише? Ил’ анђô мелем с неба доноси? Ил’ оштру косу да га покоси? Да љубав не иде?... Да злоба није?... Можда се краде да нам попије И ову једну чашу радости?

Зар на моје старо раме Пада рука усијана? Је л’ то љубав, је ли шала, Те је твоја рука мала На рамену седог старца Задрхтала, затрептала?

Измучене старе груди Да повредиш, да позледиш? „Ја те љубим!...“ тврдиш, млада, Пуна јада, пуна нада — Али љубав седом старцу Веруј, душо, тешко пада...

Увеле су груди моје, Твоја љубав — ватра жива — Па се бојим, старац седи, Од пламена и горива. 1875. КАРАУЛА НА ВУЧЈОЈ ПОЉАНИ Насред куле

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

То иза сна, знам, златан прах остане по њој. И у пољупцу презреле брескве сласт. Зри љубав. Подне. ГРОЗД И златан облак, драгано, натопи земљу пијанством. Љушкају воде коритима, и пуца плод.

И што у племенитој ларви гине лептирак, тмолини ложница је, пути њиној. Па не ужегне у љубав ову лаж. ВИИ Пути за свилу. Блуд блуду свилом у нетраг то, трулежи трулеж на несатрулиму влат.

Био си моја срећа, пријатељу, брате мој. И ти си ме волео, Јонатане, више но своју душу. Љубав је твоја превазилазила и љубав жена. О Јонатане, Како су најхрабрији, тамо, попадали?

И ти си ме волео, Јонатане, више но своју душу. Љубав је твоја превазилазила и љубав жена. О Јонатане, Како су најхрабрији, тамо, попадали? Зашто је наша слава морала да подлегне?

3 Али све ово и чудодела Божја ина, што ни оштровидни ум сагледати не може, љубав све превасходи — и није чудо, јер љубав је Бог, као што рече Јован Громовник.

све ово и чудодела Божја ина, што ни оштровидни ум сагледати не може, љубав све превасходи — и није чудо, јер љубав је Бог, као што рече Јован Громовник.

“ 7 Јуноше и деве, љубави прикладни, љубав узљубите, ал’ право и незазорно, младићство да не повредите и девство, божанственоме чим наше приања биће,

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Сву своју љубав преносила је на млађег. С њиме, па и то кријући се, да је »они« не виде (баба, отац, и чак Младен) и не смеју јој се

Радећи, било по кући, било по дворишту. Али у оном »што се, лудо, млад не жениш?« он осети сву њену љубав, молбу, слатко позивање, миловање, да се жени, њоме да се жени...

У почетку Јованка све као чудећи се и у страху, као да они, »цео свет«, не зна за ту њену љубав према Младену, и бојећи се да се то није заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала,

што се сада надала да ће на њему, Младену, кад то види, дозна, она по његовом изразу, лицу видети раздраганост, љубав, да је сав срећан у дну срца што види како га она још воли, ето, напустила мужа...

— Свећу! — викнуше. Младен се, неугодно потресен, љут што она тиме и себе и своју љубав издаје, повуче готово љутито у кујну. Тамо наиђе на мужа њена.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

и 19, 22 ид). — Б. је такође цвет који изазива или одржава љубав и то је један од разлога што се девојке и младе жене њиме ките и носе га уза се (упор.

К. се са другим магичним травама употребљује у љубавним враџбинама: он је у стању да одржи љубав и спречи свађу (етимолошка магија: мајка га даје удатој кћери — »калопера, да се (не) карате«, Даница, 9, 65; или:

, босиљак и чубар (іб., 97). У односима између мужа и жене к. се употребљује у враџбинама да би се сачувала љубав и мир (етимолошка магија: мајка или сестра дају к.

По једном шаљивом етиолошком објашњењу, Бог је створио кромпир за љубав сиротиње — »да би и сиротиња имала коме да гули кожу« (чуо од Гђе Глигоријевић). КРУПНИК Сцхöлкраут (цхелідоніум).

Уочи Ђурђевдана девојке украду п. од кога суседа, и с њом преспавају; који младић од те п. после окуси, осетиће љубав према дотичној девојци и испросиће је (СЕЗ, 40, 65).

, разговара с намерницима, води с њима љубав, остаје трудна и порађа се; »поп« крштава дете; утврђује се на кога дете личи и »оцу« се изручује цеђ на главу (СЕЗ,

Ћипико, Иво - Пауци

Њему је користило што је Нико још из младости волио Ради него осталима братучедима, и знао је ту Никину љубав да употреби у задњем часу. Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду.

Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу! Љубав за љубав! —А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па видјевши да

Немојте споменути ни ви нашег српскога, кад будете наздравили народу! Љубав за љубав! —А ти им вјерујеш? — тихо одврати отац Дионисије и погледа својим живим очима по друштву, па видјевши да весело о

А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му: — Што ме убијаш? ... Куд се дјела нашта љубав и вјера, Раде, проговори!.... — Пусти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!

Хтједе да јој све рече. Овај лист имао је да навијести његову силну љубав, и он њој написа: „Још неколико дана и бићу с вама — понијећу собом морских шкољки.

Је ли могуће да оно још недорасло дијете — не осјећаше? Ко зна, зна ли она што је прави живот, што је сласт и љубав...? Можда њено тијело није загријано жаром страсти, ваљада нема душе...? И он не може више да мисли, бол га савладава.

— Прати нас невоља, а да и нисмо криви, — прихвати пријегорно дјевојка. И к'о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије.

И, ходајући тако успоредо с њима, осјети силно самиловање и љубав. Он се примакну к дјевојци да чује ако ће и циглу ријеч из њених уста ... А са западне стране проби уто чиста ведрина.

догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за издржавање, будила се у њему све то више самилост и љубав прама патницима.

У тим тренуцима засјало би му сунце и море би бљеснуло у шарама. На махове лучио је себе у два 6ића, и љубав што је осјећао за Марију није била као друге.

Није то била хировита путена страст, већ је то била далека чежња за нечим што је било изван њенога женскога бића. Ту љубав све више и више натапале су моћне капље братског учешћа и давале јој снажни осјећај изједначења.

Откада је замиловао, водио је с њоме чисту, искрену љубав. Далека Америка долазила му је пред очи у најслађим тренуцима њихове љубави, те, мјесто младићке обијести, завладала

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

А и шта сам могао. Ако бих га одвраћао од те сумануте замисли, он би ме назвао млакоњом и рекао ми да је моја љубав према Христу сумњива, да више волим удобност од страдања и испаштања, да нисам добар монах, јер да сам добар, пригрлио

Куда се запутио? Осветљава ли Бог његов пут или га нечастиви води на беспуће? Покреће ли га љубав према ближњима за које добровољно страда, или мржња према овоме свету, инат према његовим законима?

како сам хтео да га као залуталу овцу у гори вратим на пут спасења, да га приведем Богу правом стазом, кроз доброту, љубав и праштање и да га одвратим од разметљивог подвижништва које је изабрао као једину могућност за себе.

Напротив, плод су Духа: љубав, радост, мир, стрпљивост, благост, доброта, верност, кроткост, уздржљивост. Против ових не постоји закон.

А онда је отишао разбојницима, тим шумским зверовима, да и на њих расипа своју љубав. Осећали су се превареним и пониженим.

Људима?! Којим људима?! Где пребивају ти људи? Где се год окренем видим једно исто: људе који за љубав нису кадри. Љубав (да пусте ли и лажне речи, Господе) замењују лицемерјем, верност притворношћу, оданост улагивањем.

Људима?! Којим људима?! Где пребивају ти људи? Где се год окренем видим једно исто: људе који за љубав нису кадри. Љубав (да пусте ли и лажне речи, Господе) замењују лицемерјем, верност притворношћу, оданост улагивањем.

пронијара Лауша, узданицу своје владавине, заштитника престола и круне Стефана Првовенчаног, уверава га у своју љубав, наклоност и милост. Захваљује му на учешћу у походу, храбрости и оданости његових ратника.

Никада у животу нисам присуствовао лепшем призору од онога што се ту преда мном дешавало на обали Мораве. Љубав је била на делу.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

6 ЕЛЕГИЈА 7 МОМЕ МИЛОРАДУ 8 ЗВЕЗДА 9 ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... 10 ЉУБАВ 11 ЉЕЉО 13 ЉУБИЧИЦА 14 ДУХ ПРОШЛОСТИ 15 СЛУТЊА 16 НА ДРИНИ 18 ЈЕДНА НОЋ 19 ЖРТВА 21 ТИБУЛО 22 ПРОЛЕЋЕ 23 НА

1881. ЉУБАВ О што ме, срце, гониш ти, И мориш духа моћ? Сунце је зашло - мирно спи, Тавна се спушта ноћ... Да, тија поноћ шири

руку своју спрам зрачног погледа свога, Херувим с пажњом следи времена бурни ход, И тихом, рајском песмом он слави љубав и бога, И песмом својом снажи самртни људски род.

небески гласи, Смртноме створу дају питому, рајску ћуд, И у том слатком часу пожуда адска се гаси, И смерна, света љубав таласа људску груд. Тако у бледи сутон на мирне и цветне равни Бисерна роса пада.

Хоћеш ли појмити тада Нејасне речи моје, и терет љубавних јада, И тајни уздах мој? О, знај да љубав моју ни вечност отела није, Ни густа, зелена трава, што сунце нада мном крије, Ни хладни прекор твој. 1885.

Тужна мисô На љубав нашу и на све Нагонила ме, те сам писô Лакомислене ретке те. Мени је самом јако криво, Зашто се вечно сећам вас.

С хришћанском тугом ја сам тада Волео бурни овај свет, И моја љубав, вечно млада, Искаше себи сродан цвет. То беше узор оних дана, Кад је у младом срцу мом, Трептала бледа Татијана И

Кад сам у мраку неме ноћи Познао љубав, њену моћ, И - ах! - занесен у самоћи Сањао страсну, прву ноћ... Ал' време, време!

Ал' она се јави једне бајне ноћи, Кад уживах љубав у чистој слободи; „Хајде - рече сумња - ти ћеш са мном поћи Да тражимо пута, што истини води.

ПЕТРАРКИ Крај пустих обала цветних, у празник бесмртне Ладе, Болном и чистом песмом здравећи бурни свет, Ти си певао љубав у којој не беше наде, И славом покрио светлом воклиски бајни цвет, Бесмртном вечном славом.

Па где су љубавне сузе? Где светле надежде моје? Ил' све се сравнити може са давно умрлим звуком? Јест! Љубав лептирак то је што губи небесне боје, Како га дирнеш руком. 1889.

Пред гордом царицом цвећа Нежно те његово лисје на скромност и туну сећа. Психеја, блудећи плачна, кад љубав небо јој узе, У цветне чашице ове лила је најдраже сузе.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

све ране које су му нанесене начинише нам га још дражим, изазивајући, поред милоште, саучешће и удвостручавајући нашу љубав.

“ Благодат Господа нашег Исуса Христа и љубав Бога и оца и заједница светога Духа са свима вама. Амин.“ „После тих речи, даде Митрополит свој благослов разнеженој

У мени се развила љубав за науку и амбиција да јој служим. Хтедох да постанем научник. Договорих се са мојим млађим братом Љубишом, који је

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

песма Луке Милованова проистиче одазов – жеља да се нешто конкретно учини и сазда по мери и потребама малишана. Љубав према њима и потреба да им се приушти радост Милованова је привела помисли да деци напише књижицу песама“.

у предговору збирке аутор наглашава етички смисао своје поезије (да песме „душу најљепшим врлинама украсе“) и велику љубав према деци.

О златоје пролеће! На древесах птице појут сказујући промјену, међу собом љубав славут мушко с женским презјелну, зец у гори поиграва, славуј дично поцвркава: О златоје пролеће!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И то ће ме радовати. То ће ми бити једини разговор, једино пријатељство, јер ја од људи никада не смем да очекујем љубав, пријатељство, зато што морам да сам увек испред њих, изнад њих, да бих изазивао само поштовање. ТАШАНА Боже, дедо!

(Узрујано Нази): Слушаш ли? НАЗА Слушам и слутим. САРОШ Ето, такву љубав што ни султан не може да има, љубав из сажаљења, из милоште, доброг срца, ја сам ногом згазио.

(Узрујано Нази): Слушаш ли? НАЗА Слушам и слутим. САРОШ Ето, такву љубав што ни султан не може да има, љубав из сажаљења, из милоште, доброг срца, ја сам ногом згазио.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Знала је у браку с Бошком за две ствари свега: за велики рад у кући, и за ретко страсну љубав према мужу. За Бошка је одбегла била, родила му сина пре времена, па је и сахранила то дете љубави пре времена.

— У економским кућама је вечера одмор, и нећу да ми се залогај хлади ни за чији ћеф, па ни за љубав. — Једне вечери је ипак успео да се пробије до госпе Ноле и гос-Тоше, за време јела, надзорник са салаша.

Као у сваку љубав, и у љубав према детету човек клизи слеп, па и луд. Госпа Нола се понекад трзала: — Ама то дете клеца тамо пред

Као у сваку љубав, и у љубав према детету човек клизи слеп, па и луд. Госпа Нола се понекад трзала: — Ама то дете клеца тамо пред олтаром у

Је ли то Талијанка спремила неку смицалицу? је ли Јулици тешко у кући? је ли посреди рачун, или љубав? Доста је брзо ипак свела сукобе у себи на следеће: као сестра, морала би попуштати; као мајка, не смем ништа

могу дуго расправљати; не смем заборавити да је она у овој породици доживела тежак случај и понела последице; ако је љубав према Милушићу, свршено је све. — Госпа Нола засузи. — Све се разбија.

Па ипак, дала сам је њему и друго нешто сем новца, том Луки из Немачке. Шта? Љубав материнску?... Не лажи, Ноло, па је онда све лако и просто... Не лажем, дала сам љубав.

Шта? Љубав материнску?... Не лажи, Ноло, па је онда све лако и просто... Не лажем, дала сам љубав. Ево и сада, срце ми је, чини ми се, клонуло да умре, зато што Луку губим, и изгубих... Туђа кост...

Од мене сте начинили човека ви, само ви. Школа не прави људе! Молим вас лепо, још једаред, и за љубав и за новац. — И за љубав и за новац понављала је тихо госпа Нола.

Школа не прави људе! Молим вас лепо, још једаред, и за љубав и за новац. — И за љубав и за новац понављала је тихо госпа Нола. — Нисам учена и не умем ти лепо и тачно казати шта сад осећам.

Кад болест и смрт стану опомињати старце да они у нов живот не могу ући, пресече се нешто између две генерације. Љубав се тад почне трагично борити с нагонима у обе генерације. Тај тренутак је настао између Бранка и његова оца.

Гурди се надимају. Стари сат удара очајно. У господин Томи се борба одједаред обрну за 180 степени. Љубав према сину, према сину који се зове Бранко Каленић, прели нагло сву душу старчеву. Он се испуни стидом.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

родитеља громовника ВЕЛИКИ ГОСПОДИН ДУНАВ Велики господине Дунаве У твојим жилама тече Крв белога града Њему за љубав устани на часак Из своје љубавне постеље Узјаши највећег шарана Проби оловне облаке И походи своје небеско родно

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

ЈЕЗИЦИ 65 МАТЕМАТИКА 69 ФИЗИКА И ХЕМИЈА 77 МРТВИ ЈЕЗИЦИ 82 ПРВА ЉУБАВ 88 ПРВА И ПОСЛЕДЊА ПЕСМА 93 ДРУГА ЉУБАВ 100 ОД ТРЕЋЕ ДО ЗАКЉУЧНО ДВАНАЕСТЕ ЉУБАВИ 104 Q. Б. Ф. Ф. Ф. С.

ЈЕЗИЦИ 65 МАТЕМАТИКА 69 ФИЗИКА И ХЕМИЈА 77 МРТВИ ЈЕЗИЦИ 82 ПРВА ЉУБАВ 88 ПРВА И ПОСЛЕДЊА ПЕСМА 93 ДРУГА ЉУБАВ 100 ОД ТРЕЋЕ ДО ЗАКЉУЧНО ДВАНАЕСТЕ ЉУБАВИ 104 Q. Б. Ф. Ф. Ф. С.

Оно се смејало љубави као и мржњи, јер љубав је често пута себичнија од мржње. Оно се смејало тузи као и радости, јер туга често пута уме бити и лажна, док радост

— Љубав према ближњему, магарчино једна! — дере се катихета кад не добија одговор, а онај грешник пипа се по носу да види није

питања би требало увек ставити на крају упитне реченице, док у животу знак питања се може ставити иза речи: поштење, љубав, родољубље, племенитост, доброчинство, верност, пријатељство итд., па биле те речи у средини или на крају реченице.

Па онда, дечко изјављује љубав својој колегиници, студенткињи, иза капије и при првом загрљају наиђе њен отац. И то је недовршена мисао, која се

Други пут опет објашњавао нам је на Сретеновој глави путању онога путника који би за љубав географији, да би потврдио четврти доказ о округлини Земљиној, кренуо се са једне тачке и идући увек у истоме правцу

Шта ће, шта ће, домишља се он, јер не бива да опет зове хабена, пошто му је он већ једанпут учинио љубав и помогао му окопати виноград. Тад се сети грабен да зовне другога комшију wердена.

ПРВА ЉУБАВ Ја сам о првој љубави требао већ раније да пишем, јер и она иде упоредо са школовањем и могло би се чак рећи да и

Било јој је девет година и учила је трећи разред основне школе. Љубав сам јој исказао на један необично романтичан начин Једном приликом, када смо играли жмурке, ми се заједно сакријемо у

Ту, у том бурету, ја сам јој исказао љубав и, због те миле ми успомене, и данас ме још троне кад год прођем крај каквог бурета.

И учио сам, али зар сам ја могао савладати оно на чему су толико њих сломили своју снагу — зар сам могао измирити љубав и рачуницу?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Од првих сазнања својих, ово је дете осетило горчину живота. Не зна оно ни за родитељску негу, ни за љубав мајчину, ни за детиње играчке.

Јер ми смо волели. Ми смо се одушевљавали љубављу. Али хтели смо да љубав нема ничег заједничког са земљом и материјом.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Па искрадем ли се ноћу у поља Златна где сија месец пуни, Бескрајна нас ће љубав да збуни. Тамо где сија месец пуни, Изљубићу се са зверовима свима, За добро упитаћу се здравље, Постављена су ево

Па шта? Ко да то није само понор, а у људима љубав! О ви, што ситнији сте но скакавци упрегнути у кола цара, Но варнице, ипак сте за мене бољка и жељка стара.

Човек снева о љубави, А љубав сања о летима без болова И љубав сања о зимама без мразова, Покаткад да је штета ранити Невина срца: због тога ће се

Човек снева о љубави, А љубав сања о летима без болова И љубав сања о зимама без мразова, Покаткад да је штета ранити Невина срца: због тога ће се љубав пропити.

сања о летима без болова И љубав сања о зимама без мразова, Покаткад да је штета ранити Невина срца: због тога ће се љубав пропити. Обесиће се о крушку радо, Нашто живот му овај; Та више му се и не живи!

Друмови су наши бескрајни, Горе су тако тихе, пландишта тако широка, Свих путева за мене љубав је предубока, Сви веле: дођи, дођи, трпљиви љубавниче, Зашкрипала су велика кола селачка!

Но љубав служи за част силним у возу, између две железничке станице; На прозору саксија с три цвета, лице неке старице, На пољан

опори морнар пада у море Стрмоглав, Отчепљујућег нагло примио га и живот, А нагризаће га до зоре Тајанства, и сва та љубав замирише на јод. Једино због ових раздераних обала у рукама Кукавицо, задрхтаћеш зар опет!

Па деран, који пронађе ово доцније, Може л опростити младости љубав за бунџије: Помисли на њега, ову песму што крије Тајну наклоност; и збуњеност га трза!

И велики филозоф натурализма донео је истину о љубави: љубав је полна. Но он је викао: Како се можете волети, кад је сва узвишеност љубавна била заблуда!

велико чудо и велика мистерија, исто тако у најмању руку као и додир двеју естетичких идеја - како би пристао он да је љубав! Али и сама естетичка идеја на чему се расцветала!

исти баш час животни како одлази, И како равнодушност, непреболна, у поруб сваки силази: Освртах свој бедни лик, где љубав ми бар би сирота.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Зар ме не терају од себе, не презиру? Што бих ја бринуо о њима? » Али, љубав у њему била је јача и, само што пљусак мину, а Белко се стушти ка мравињаку. Ој како је беснела река!

Ничија нисам! Ничија нећу ни бити, ако се не нађе онај који је спреман да испуни три моје жеље и тако заслужи моју љубав! — Девојка се гордо насмеја сигурна да таквог нема и не може га ни бити. Али, младића ни то не поколеба.

и глечера, преко пустиња и каменара посртала је Златокоса, молећи младића да стане и саслуша је: — Хтела сам твоју љубав да искушам! — викала је за младићем, али он је био слеп за њену лепоту, нем за њене молбе.

— Вратићу ти свиралу, вратићу ти мач! — молила је младића да застане ма за тренутак. — Не одговарај на љубав мржњом — плакала је али младић је одмахивао руком и продужавао свој бег.

— шапну старац у себи и врати се у колибу мрачнији од олујнога неба. Зар да му риба краде унукову љубав? Тајимице поче да плете старац челичну мрежу.

— Не треба мени твоје царство! И, имам ја свога принца... — загрли Принцеза дечака, а тигар слеже раменима. На љубав никога не можеш натерати, ничим је не можеш изнудити... — Идите! — рече громким гласом и пред њима се раствори џунгла.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

ВЈЕРУЈ 21 ПРОЉЕЋЕ 22 ПОД ЈОРГОВАНОМ 23 ПРЕД МОДЕЛОМ 25 ПОД ВРБАМА 26 ПАХУЉЕ 28 ИЗ БОЛНИЧКЕ ЋЕЛИЈЕ 29 ЉУБАВ 33 ЕЛЕГИЈЕ 34 МОЈА НОЋИ 35 ПОШЉЕ МНОГО ЉЕТА...

ДОМЕ 37 ГОСПОЂИЦИ 38 ЈЕСЕН 39 БАДЊА ВЕЧЕ 40 ВОДЕНИЦА 41 НА ПО ПУТА 43 ЈЕДНА СУЗА 44 ПОЗНИ ЧАСОВИ 46 ЕЈ КОЊИЦУ 48 МОЈА ЉУБАВ 50 ЈЕСЕНИ МОЈА... 51 ПРОЉЕТЊА НОЋ 52 РОДОЉУБИВЕ ПЕСМЕ 53 НА УБОГОМ ПОЉУ... 54 БОКА 56 МИ ЗНАМО СУДБУ...

Јер истинска љубав за ријечи не зна; Она само пламти, силна, неопрезна, Нити мари, драга, да стихове пише! 1905. ПРОЉЕЋЕ Немој,

1924 — 1925. ЉУБАВ О, да ми је нешто па да будем река, Па да течем испред твоје куће мале; Певајући теби, да разбијем вале о прагове

Младост, љубав, огањ, све у гробу спава, По косама мојим попануло иње... 1906. ЈЕСЕН Прошла је бура, стишале се страсти, и

1906. ЈЕСЕН Прошла је бура, стишале се страсти, и љубав с њима све је ближе крају; Друкчије сада твоје очи сјају — У њима нема ни силе ни власти.

А сад?... Свуда мутни облаци и таме... Еј коњицу вјерни, еј ти моје крило!... 1911. МОЈА ЉУБАВ Овдје сам љубав сахранио своју — У ово море плаво и прозирно, Гдје шкољке леже. Она сада мирно Почива на дну...

А сад?... Свуда мутни облаци и таме... Еј коњицу вјерни, еј ти моје крило!... 1911. МОЈА ЉУБАВ Овдје сам љубав сахранио своју — У ово море плаво и прозирно, Гдје шкољке леже. Она сада мирно Почива на дну...

То путује љубав своме завичају, На исток, далеко, преко брда голи', Пред олтаром неба, чиста и у сјају, Да прислужи сунце и Богу се

ријека кроз отпорну спилу, Својом сам снагом своје нашô путе, И гордо гледô свих препона силу Вјерујућ, Боже, у љубав и у те. Је ли биједом мој друг схрван био, С њиме сам и ја своје сузе лио — Чисте, свијетле кô свјетлост олтара.

Тако ни љубав ни боле не памтиш више Што ми у срце самртни чемер слише. Не знам беше ли љубав већа или бол врео? Само знам да сам

Тако ни љубав ни боле не памтиш више Што ми у срце самртни чемер слише. Не знам беше ли љубав већа или бол врео? Само знам да сам једнако с обоје мрео.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

с краја XВ века, који су заједно с Бранковићима војевали против Турака, и представљају их нежно као идеалну браћу чију љубав њихове жене или виле кваре; „историјског карактера ове су песме потпуно лишене“.

Хајдуке је — како казују многе песме — красила најлешпа другарска љубав. Рањеног друга нису остављали на бојишту, него су га износили и видали му ране.

У њима жене и љубав не играју никакву улогу... Оне су често испеване у славу једног јунака. У њима нема маште, као што нема ни хумора; у

У песми Цар Лазар и царица Милица највише се по навља стих који најјаче изражава сестринску љубав — „да имадем брата од заклетве“.

Рђом капô док му је колена! Патриотизам у нашим песмама — у старијим као и у млађим — садржи широку, активну љубав према родној груди и јасну, борбену мржњу према освајачима и издајницима.

царица — кнегиња Милица, жена кнеза Лазара, ћерка кнеза Вратка (потомка Немањиног сина Вукана) милост — (значи и:) љубав: Ако ћу је напит по милости Миљешевка црква — манастир Милешева, задужбина краља Владислава у близини Пријепоља

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

селу На плоту Нађох протестну ноту СТИГО ЈЕ ПРОБИСВЕТ НЕКА СТИСКА У околини Скопља Баве се бацањем копља Та љубав жарка Можда им је остала од Краљевића Марка А можда им је бацање копља Тренинг за везивање снопља У околини

Марка А можда им је бацање копља Тренинг за везивање снопља У околини Сланкамена Бацају камена с рамена Та љубав тешка Можда је историјска грешка А можда је неколико гамена Увело моду бацања камена У околини Сиска Баве се

историјска грешка А можда је неколико гамена Увело моду бацања камена У околини Сиска Баве се бацањем диска Та љубав претерана Можда им је остала од Кулина Бана А можда им је дошла нека стиска Па се баве бацањем диска У околини

куда са рукама Нигде мира да се ноге сместе У заседи иза петнаесте Никад није рано да се сазна Да је прва љубав непролазна Љубав чека пожурите где сте У заседи иза петнаесте ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА Једног зеленог дана Оног

Нигде мира да се ноге сместе У заседи иза петнаесте Никад није рано да се сазна Да је прва љубав непролазна Љубав чека пожурите где сте У заседи иза петнаесте ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА Једног зеленог дана Оног зеленог лета Када је

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Начини леп цифраст ћивотић, и то двоје сложи у њега, намени за љубав мученичаску да однесе тамо са собом у ону нову илиричаску цркву, а себи чини велику помоћ којано се не прелаже.

се повратише сваки на своју страну хвалећи и славећи им Бога о тому и његова му угодника, те и обојица бегова велику љубав имадоше с Максимом со то добине и навреше, те и без воље му, на силу поставише га влашким онде архиепископом.

Криво мерити и продавати, малу и велику меру код себе држећи, љубав међ' собом не имати, псовати веру и душу, гроб и даске, ви сами и деца ваша, и остала већа и многа зла чинити и

Зашто ли свога срдца нигде не згреваш? Зато, јер си се дао с душом за благом. Те си заборавио љубав божију и братску и пријатељску и утврдио си се ка камен.

лепо разговоран буди, ко на те хули ти га хвали, грех умоли и распни се с Христом, јерно Христов се човек називљеш. Љубав до Бога и к своме комшији имај! Који то војак спавач и лежак (царев војак!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И данас, још овако стар, воли хаџи Замфир да задене по коју стару љубав своју. — Ааа, Мадо, — рекао би кад је сретне — куде ти је убавиња твоја?

Море, па не само ту песму, него и ма коју другу песму, сваку песму у којој се само спомиње девојка и љубав кад би тада запевали, мислили би сви, увек, само на Зону хаџи Замфирову.

Тако је силна љубав и тако силно заноси она човека!... Ништа од свега тога није он приметио нити га се то тицало! Само једна слика му је

— У појење нема срам ни па срамување... Што си поје? — Па, ете... — поче Васка — поје си песне, онеја што су од љубав и ашиковање. Поје си оно моме Еврејче, што си чешља косу и клне мајку си што гу роди да је Еврејка..