Употреба речи љубавној у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Често се изводе магијски поступци када је млад месец, односно када почиње да „расте“. Од седам дана у недељи, у љубавној магији користе се готово искључиво уторак, петак и субота, а доба дана је — вече.

¹ С обзиром на веровање у магијску моћ млека, разумљиво је да се оно често користи у љубавној магији и магијској медицини као моћно лековито средство „од сваке бољке“.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Хајне је једна од његових великих књижевних симпатија, он га подражава у љубавној лирици, из њега је изнео ону сентименталну подсмевку, љубавну песмицу са епиграмом на крају.

Као песник радио је на патриотској, љубавној и епској лирици. На патриотске песме он је највише полагао, али оне су без оригиналности, у ствари стиховани чланци

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У Боки планинци мећу гранчицу б. божићној печеници у уста (Врчевић, Три, 28). Бршљан се употребљава и у љубавној дивинацији.

Ј. је апотропајон: посађен уз кућу, чува је од грома (ГЗМ, 6, 1894, 371). Ј. има извесну улогу у љубавној символици. На дан 1. мај момак га поклања својој драгани (ЗНЖОЈС, 10, 51). У народној поезији испод ј.

(»да би дете било румено«, ЗНЖОЈС, 7, 186). Ј. се употребљује и у дивинацији, нарочито љубавној. Према томе да ли је (»домаћа«) бадњиданска ј.

Н. је врло популаран у [етимолошкој] љубавној магији. Невеста доноси своме мужу у кити цвећа невена, да би венуо за њом (народна песма, Вук, 1, 645; Врчевић,

Етимолошка магија!). С. има улогу и у љубавној дивинацији. Уочи Ђурђевдана бере се струк и посади у земљу: на коју страну клоне, отуда ће доћи сватови (ГЗМ, 6, 643).

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Чим Амор у село стиже, насмејан и добре воље, Истера свињу и прасце и пође на равно поље. Љубавној забуни целој, коју је с насладом сејô, Он се је, раздраган чисто, у души божанској смејô, Но, ипак, уморан тешко од

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Радо бих још причао о теби, о твоме бегству из Рима после смрти Цезарове, о твојој пребујној љубавној вези са Марк Антонијем, о твојој трагичној смрти. Но томе сад није време.

Оно засипа ову постељу златним дукатима, па ме она сада потсећа на меко лежиште Данаино на које се, у љубавној жудњи, спустио Зевс, у облику златне кише. Сиђимо и ми на то поетско поприште!

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

стилистике: непосредно ословљавање одсутних лица (живих и мртвих), богова, па и неживих предмета (отаџбине, закона; у љубавној поезији: дрвета у шуми итд.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности