Употреба речи љубазнији у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Она га после ове речи погледа захвално, па промени разговор узе веселији, љубазнији тон; — Ама, молим те, шта ћу да радим са молитвом: никако деца не могу да изговоре неке словенске речи...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ја онда, учтиво, силазим и трудим се у светлости фењера железничара, да будем што питомији и љубазнији. Уплашен сам и уморан. Бојим се да ме неки од тих, неиспаваних раздражених морнара просто не убије.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Министар, протегљаст, сув човек, са грубим, суровим изразом лица, које одбија од себе, иако се он трудио да буде што љубазнији. — Па како вам се допада овде код нас, господине? — упита ме министар смешећи се хладно, преко срца.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Млађи сам, па нек носим!... Чудна ми чуда!... Или ме отац Сима затекне у цркви, па одмах промени лице: начини се љубазнији...

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Нису по- | магали ни његови све љубазнији поздрави и обилатији поклони. И када једне вечери изненада гласник дође и у поверењу саопшти јој да му се надају,

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Зашта одма не затворите? Одите наприд, ако оћете, и сидите! Али, мало-помало, поста љубазнији и тако се загрија у говору да су се они чудили.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

После је он казао ко је, био све слободнији, све говорљивији, несташнији и љубазнији, па прешао да говори озбиљно и узбуђено, а она се све више наслађивала његовим финим наговештајима среће која јој се

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности