Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Ја кад сам код тебе, а мени се чини да и трава о љубави приповеда, да се и небо и земља грле и љубе... Видиш ли оне ситне капљице што, ударајући у шарени шљунак, на обалу скачу?
Видиш ли оне ситне капљице што, ударајући у шарени шљунак, на обалу скачу? И оне љубе оно шарено цвеће што своју лепу главицу умиљато доле савија да у своја недра усиса те бисерне капи потокових пољубаца..
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
На кога се највише људи туже него на комшије и на пријатеље! Данас се љубе и друже, а сутра се псују и руже. Неки страдају за злобу и неправду своју, а неки за незнање и будалаштину.
Мили родитељи, опростите ми ово примјечаније: кад се отац и мати међу собом не љубе и не почитују, од кога ће чада њихова научити да их љубе и почитују?
ми ово примјечаније: кад се отац и мати међу собом не љубе и не почитују, од кога ће чада њихова научити да их љубе и почитују?
Но испитајмо сами себе нисмо ли сами криви кад нас сродни и пријатељи не љубе. Ко је самом себи на свету пријатељ, никад неће верна пријатеља стећи.
Ко ће се у оне људе поуздати који живу с сродни своји у мрзости, вражди и неслоги? Који се између себе не љубе и не почитују, лудо се уздају да ћеду их други или љубити или почитовати. Злаје птица која своје гњиздо скврнави!
какви су људи који нас совјетују, јесу ли добри, јесу ли разумни, и јесу ли у животу своме показали такова дела да љубе ближњега свога како себе. И ако су такови, у добрим смо рукама, увјеравајмо се им без сумњенија.
„Правда и мир сретају се, љубов и истина љубе се”, — вели псалмопјевац. Предрага добрим срцам имена, кад ћете сву власт нашу над људма примити?
како надлежи љубимо, зато исто и самцато ваља да сваки труд, прилежаније и подвиг употребимо да нас многи радо имају, љубе и почитују, а к томе иним путем не можемо доспети разве општество у којему живимо како себе и, гди надлежи, више него
А познато је да и од њих истих који поштено мисле и отечество љубе то једва чекају и томе се радују. 112 Жена и кокош Жена имађаше кокош која јој ношаше сваки дан по једно јаје.
Тајна браћа! Што ће нам у општеству, и осим целога општества, тајна браћа? Истина, правда и добродјетељ свет љубе, а не тајне, помрчину и буџаке. Против непријатеља отечества тајну употребљавати, то је сасвим друга работа.
Такови људи, љубећи са свим срцем и душом бога, кад познаду божју истину, љубе је већма него сваку своју привремену корист и него исти маловремени живот на земљи.
искуство о томе нам не да сумњати, јер видимо многе такове који се мрзе и ненавиде, а многе пак који се искрено љубе и нелестно почитују. Како ћемо дакле ову зановетку погодити и размрсити?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турке, оду Аганлији и почну молити, а он се ражљути и почне и̓ одбијати, а он и сва улема попадају на колена и љубе скутове, и веће тако једва даде се умолити: „Ал хоћу”, вели Аганлија, „да ми Ха— џи-бег врати арачке новце!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!... Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!...
Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Блешти се, шушти и заноси његов сјај, а њих се двоје све више грле и љубе! Али, о чуда! Мени није нимало криво ни жао, напротив: мило ми је!
Како слатко јецају — као сисанчад! Све ћути, ништа се под нагим богом не чује; само се њих две загрлиле, јецају и љубе се. Анока њу где стигне, Петрија њу за врат и у чело. И месец као да је надигао оне његове обрве.
Осврће се народ и тражи очима њих четворицу, а они покуњили главе, погледају се испод очију и хоће већ да се љубе пред народом. А послије службе: цмок!
Весели људи и жене, изоблачили се и дошли цркви. Љубе попа у руку и честитају. А он се чисто подмладио. Благосиља све редом, а Мићу заповједио да све црквене чарапе,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Док се само окренеш, окрену наопако кућу ови млађи! — Е, дакле, лаку ноћ! — веле девојке и љубе се као да се неће опет сутра видети. — Меланија, пријатно спавање! — вели јој Јула.
и насмејано на цвеће, на родин кљун и ружу, како се једно другом клања и приближује и пада у наручје, па к’о да се љубе.
их когод не гледа и вреба; па се онда опет, као крадом од света, занихају и падну једно другом у наручје, па се опет љубе. »О, о!« чуди се Јула. Прексутра кад је Јула дошла пре подне у башту и стала плевити, запевала је по свом обичају.
Стићете комотно још за вида у Ченеј. Платише бирташици ракију и вино. Бирташица и бојтар захваљују и љубе поп-Спиру у руку. Они одлазе, бирташица их стидљиво испраћа желећи им срећан пут!...
је моје било, Моје било, за мном уздисало, Уздисало, и мене љубило; А сада га друге грле руке, Друге руке, друга уста љубе!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Праштајући се, оне падају као у неки занос, распростиру се по гробовима, вију, љубе, бацају шамије. Поп препојава. Брзо, ужурбано, да би што пре престало то цвилење, плач. Зауставља их.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Мајка и Милева о том ништа не знају. Држе да је Љуба отпутовао. Пре подне ето Љубе опет у кућу Милеуснића. Пита за фрајлу. Кажу му да није код куће, отпутовала је у Н.
— Драго ми је особито. И Гледић се већ вратио. — А, драги Гавро, откуд ви? Драго ми је! Љубе се, а Чекмеџијић се клања. — Ово је мој рођак, Љуба Чекмеџијић, трговац у О. — Драго ми је.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад се коцка, кад части, кад пијанчи, сви му кажу да су његови рођаци, сви би да се побратиме, сви га љубе, а брци су им од вина влажни. Сви певају, сви се деру, око њега.
Прва му приђе, са сузама у очима, Ђурђева жена, Ана, која му се обисну о врат и пољуби га, као што сестре љубе. Она га је мазила и тепала му, као да је дете, као што му је тепао и Ђурђе: „Павле мој, јадни Павле!
Вриснувши, најзад, притрча и она и пољуби га, али не како сестре љубе. Гледала га је као да је луда и понављала: „Немамо сриће! Немамо сриће!
Теодосије - ЖИТИЈА
манастир измолите, и овај обновивши својему отачаству утврдите да се српски манастир зове, да би они од вас који љубе Бога и од светског живота беже пристаниште спасења после вас налазили и због многих који ће се спасавати примићете од
отац наш Симеон у манастиру своме који се зове Хиландар, достигавши меру савршенства коју желе сви који Бога љубе, Симеон дивни, Симеон слатки, и делом Симеон, Симеон изврсни, Симеон богоносни и богомудри, који се нађе добар у
који ју је видео мислио да је небо на земљи, и говорио: „Господе, вазљубих красоту дома твојега“, освети оне који те љубе и оне који овај дом украшавају благолепијем. Ти их прослави твојом божаственом силом.
У старини и у садашњици, онима који Бога љубе све иде на добро. Јер „све је могуће ономе који верује“ — рече Господ.
Али Бог који је велики у милости и неизменљив у доброти, који познаје и чува оне који га увек љубе, и као што својим ученицима повика „Ја сам са вама и нико против вас!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
XИ Кад кући дођоше, радост велика од свију. Сви се грле и љубе. Госпођа Сара Чамчу тако цмака, мислио би да ће му нос одгристи. Познала је по лицу Чамчином да се с профитом вратио.
Оде и врати се са кћерима, извади адиђаре и подели. — Будите добре и послушне. Девојке му љубе руке и грле га. — Ал’ си, отац, болестан био, тако нам је жао!
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
којекакви белосветски типови — Фон Браухич, Нуволари и Карачола; како примају букете и како их даме са пелцовима љубе у уста.
Његова земља. Земља. Земља. Земља где те чак и цариници љубе и плаћају ти пиће. Одлучио је да остане у »Мажестику«.
Укућани их љубе у уста и износе пред кућу тежак славски сто. Однекуд из грмља, као да ничу из земље, искрсавају комшије, а чопор деце
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез одјаха, па се и он и сви мушки редом пољубише с намјерником. Женске приступаху да му љубе руку, али се он брањаше. Најзад стари бан гракну: — Хај’те, женске, напријед! Милице, Анђе, Горде, Киће, хај’те дома!
“ Пољуби се са сваким и реци: „Мир божји!“ И препоручујем ти да не браниш женскима да ти руку љубе. Ти си сада једна пушка наша, па није лијепо да им не допушташ да те стимавају!
Бјеше их много код мене о божићњим покладама. Сви те поздрављају и руку ти љубе. — Од бога и њима свјема здравље — поврну владика. — А је ли чега нова у тијем крајевима? Како је здравље у народу?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Пак је бар и господин. ТЕТКА: Јошт какав! МАТИ: Шта мислиш ти, каква ћеш бити у вароши. ДЕВОЈКА: Ах, да ме љубе у руку, и да ме зову милостивом госпојом. МАТИ: И ја ћу поред тебе бити у чести.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Страшно ли се злотвор сили, Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа — Ал' му ајдук зајам враћа.
Већ је време, доста би праштања, Доста збора, доста световања, Јунаци се коњица хватају, Мајке, љубе, сеје одступају, Али многа тајом засузила, Ма не сузи Стојанова Мила, Тешки јад јој срце покосио, И у оку сузе
Веће Стојан од земљице скочи, Већ коњица претилог окрочи, Већ — та глени љубе несретнице, Она скочи вранцу за вођице: „Нећеш — нећеш!“ кô ван себе врисну, Па вођице оберучке стисну.
не склапа очију, Чудне мисли по глави му с' вију, Растанак му на срдашце пао, Па кâ сињи камен притискао, Своје љубе јаднице се сећа, Тад, ох тада сва га мину срећа, Та кад оно прискочила млада, Сва ван себе од слутње и јада, Кад
Бежи Тале с Хајком кроз горицу, Опази га Стојан на коњицу, Женску главу добро распознаје, Сећа с' љубе, мисли Српкиња је, Чија можда љуба вереница Што уграби негде потурица, Па га тера, а вако кликује: „Пуштај роба,
ископаше раке, У њих мртве спустише јунаке, У славу им песме запеваше — Ал' и других песама бејаше: Мајке, сеје, љубе веренице Закукаше кано кукавице, Свака своје јаде удесила, Понајљуће Стојанова Мила.
Већ Миленко зеленка се лати, Већ га оштро бакрачлијом вати, Већ ти глени љубе несретнице, Она скочи зеку за вођице: „Не дам, не дам!“ кô ван себе врисну, Па вођице оберучке стисну.
И би било јада од Србова, Ал' поможе зеко и поткова: Осташе им љубе веренице, Осташе им јадне кукавице, Једна од њи једва наљубљена, Друга, кажу, и ненаљубљена, Само, кажу, негде у
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
за Вишеград, војаци Јелачић-регименте, зеленокадераши, трговци, пјесници, претплатници на „Зембиљ“ и поклоници Чика Љубе Ненадовића! Не, нисам одмах навалио на књиге, био сам за то исувише млад.
— Куме Петре, оче рођени, откуда ти? Раздрагано и свечано грле се и љубе преко спуштене рампе, лупају се по раменима, па се онда поизмакну да боље виде један другог, опет се грле, па кум
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
одједном тргну, уплаше, сете шта је и, као још не верујући да је он заиста мртав, појуре к њему, у собу, падају на њ, љубе га, плачу и наричу, наричу... Цела махала и део чаршије разлеже се од њихове писке и запевке.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
пуштају с миром живити у нашем закону, да нам не чине никаква зла, да нам опраштају наше слабости и погрешке, да нас љубе и поштују и да нам помогу у потреби нашој. То исто и ми смо дужни свима људма на свету. Ово је сав закон и пророци.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
од тих жеља клети' придела је нојца вео бледи, бледи вео сади-месечине, хоће нојца комарник да гради, да се под њим љубе двоје млади'. Комарник је разастр'о чини, већ одавна чека ноћи нема, већ над шавом уморна задрема али тебе нема!
Ал' не љуби, мој голубе, филишћанске толке љубе, — јача љубав нег омраз! Ал' И откуд у тих груди' где мужевом отров суди, за жене им толка слас?
Јест, ал' сада, боже свети! кад од мене туђин стрепи, сада ме се свака лепи! Сад ме љубе, сад ме маре, сад ми нуде Саре, Маре, — понеаре!
Зар се тако уста љубе што им зуби роду твоме на разбоју самртноме самим шкрипом главе рубе? Зар се тако желно-вољно обамире на тој руци што
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У библиографији Вукових радова од Љубе Стојановића (Живот и рад Вука Стеф. Караџића, стр. 762 и 227) то се изричито и каже, а за тим су се повели и остали.
царевић дође у авлију и онда га срете ђевојка а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лица се љубе, а сестра њему говори: — Хајде, брате, са мном на чардак.
Кад цар чује, он повиче: — Дајте га. Кад шурака сестра доведе пред цара, цар скочи, руке шире, у лица се љубе: — Добро дошао, шураче! — Боље тебе нашао, зете. — Гдје си? — Ево ме. Па му прича од краја до конца.
Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо а сестра средња срете га у авлији, руке шире, па се у лица љубе; води брата на кулу.
Онда му она за брата каже. Он брзо нареди да га доведу, а кад га цар види, скочи на ноге, руке шире па се у лица љубе. — Добро дошао, шураче! — вели соколовски цар. — Боље тебе нашао, зете!
Царевић сврати коња па управо у авлију, кад тамо ал' ево ти његове сестре најмлађе, руке шире, па се у лица љубе, води брата на кулу а коња у арове. Брат је пита: — За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Роди у Берберској, гди има и јужног воћа и кориног и смоквиног дрвета које Бербери освим свега љубе. Реке су ту само приморне, и мороразбојство је познато. Познат је и Тунис са лепим двором баја и касаринама.
ЉУБА: Сад мушки љубе у руку девојке и жене. СТАНИЈА: Истину ли говориш? ЉУБА: Бога ми, мајка! СТАНИЈА: Еј Београде, како ли поцрни!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Столећа тако се губе И као таласи тону у море вечности тавне... Ал' твоје бисерне капље камена подножја љубе, Где споменици стоје народне прошлости славне.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Тако смо се и вратили у село руку празних и гладни. Ругали нам се кметови, љубе нас неверне напустиле и благо собом понеле, ни у манастир нас просјаке не примише да се под кров склонимо и
подземља живим: куле су овде високе и војске многе и драго камење зелено и деца белозуба жарко у прса мајке своје љубе. Сва царства су иста и сунца, и вид без сунца. А злата ми нико није дао да речи своје извезем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
већ трчи и ми се наједном нађосмо опкољени са свих страна светом, који одушевљено кличе, пружа нам руке, жене плачу и љубе нам крајеве шињела. Хтео бих да запитам да ли је овуда прошла пешадија, али од галаме не могу да дођем до речи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Не чује се ништа, ама баш ништа!... Стој, неки покрет и звук... као да се љубе ?... Јест, пољупци!... и слух се још више повинује раздраженој женској уобразиљи, па јој ствара тако јасну представу,
— Е брате, баш то нисмо знали, рећи ће једна полугласно, него смо дошли да чујемо од господина Љубе!... — Бар да је нежењен, па да му приличи! одговори јој другарица, окрећући се боком према говорнику.
Или управо јесте он, али њени узбуђени осећаји сада све увећавају, па и то љубавно гукање... Гле, љубе се... чује се јасно...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
— 33. Пала магла у приморје, Ал’ се види крајем мора Младо момче језди коња, Које нема љубе дома; То гледала млада мома С б’јела двора ње прозора, Сама собом говорила: “Далеко је двор од поља Рад’
од момака: Благо мајке која га родила, Благо татку што га у војску прати, Благо сестри што се у њега куне, Благо љубе која ће га љубит! 146.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да нас загрле који нас море, и њина земља сва изгоре, и клекну пред нас у прашину. да нам сви руке љубе, и кличу и круне мећу, и опет затрубе трубе, цвеће и част и срећу.
Оне све сенче драго и нежно, и љубе све што се губи, у небо мутно, бескрајно снежно, у снег што сахрањива, кад љуби.
Жене пролазе и облике губе, смеше се, па ми приђу да ме љубе, а ја им нову сенку дам. И док тихо замагли ноћ, улице пуне сени, ја имам неба безграничну моћ, сви боли света скупе
Од понижења нам је клонула глава, ал нам се, у телу, пролеће спасава! Наш тужан осмех благосиља грех; жиг оних који љубе, на свету целом. Цео нам је дан дуг и досадан, и пролази у ћутању невеселом.
Док сам диктирао студентима, један мој литерарни и политички противник, уредник часописа Љубе Давидовића (Рајић), почео је да виче да не изговарам добро самогласник „р“, па да он, белешке, не може да добро хвата.
Рајић, демократ, уредник листа, часописа, Љубе Давидовића. Гец, и његова жена, обоје комунисти. Здравковић, који је доцније ушао и у Парламенат, на земљорадничкој
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Он се сажали над умрлим скотом... И, као зачуђен, што се леша гаде, Место да Лепо свуд нађу и љубе. Пружајућ руку крај лешине стаде: „Гле!“ рече „како има беле зубе!...“ МИРЈАМ Лагано прође, споро, век за веком...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
унапред и лети тако преко цела неба, преко бескрајности, ка' мис'о драге мајке за удаљеним јединцем, ка жеља младе љубе за милим војном....
По целој вароши необична живост: трговци избацују из дућана трулеж; глумци и управник народног позоришта грле се и љубе; газде београдских пивница издају келнерима друге наредбе о точењу пива...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Јер пре ње на тај исти шљунак Био је присео сунчев зрак. Две бубе, на врху травне ћубе, Једна другу у лице љубе, А балегари покрај балеге кравље За јуначко се питају здравље.
Ако си крезуб, златне ћеш имати зубе! Ћелав? Набавићемо ти дивну перику! Хајдемо, тамо где се вали са небом љубе, У Монтевидео, у јужну Америку!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
добро сећам познате старе песме) пева Из Јемена сам града Из племена оних Азра Што за веру живот губе А умиру када љубе.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Шуми, о ноћи прохујалог доба! У срцу носим некадање људе. Поворке беле дижу се из гроба, И са мном, љубе, чезну, стрепе, жуде! Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека Ко некад плава Изолда Тристана.
НА ЈЕДНОМ ПРИМЕРКУ ''ЦYРАНО ДЕ БЕРГЕРАЦ'' Да, сви Гаскоњци нису из Гáскоње: Има их, Госпо, широм целог света Што љубе, пишу песме, јашу коње, — Пуна је земља гаскоњских кадета. Но ја сам ипак реткост међу њима: Не истичем се радо.
Безбројна су уста рекла да те љубе, И умукла затим, да никада више Не прозборе речи ни нежне ни грубе, Јер теби речена реч — све друге брише!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
на „прочку,“ уочи великог поста, када би по обичају цела породица морала да дође и иште опроштаја, да се међу собом љубе и мире. А опет тај њен муж, некадашњи слуга, „тетин њихов“, како се сâм звао, из куће им никако није избијао.
Она га поучавала свему: и читању, облачењу и говору. И могли су наочиглед, пред свима, да се љубе, па ипак никоме не би могла да падне рђава мисао.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јече трубе Погребни марш над бићем свега света, За оне што се пате, који љубе, За просјаке живота тол’ких лета. Распростире се кроз кристалне сфере, Кроз ваздух сув и бистар, из пролећа,
победне трубе, — Реци нашим драгим женама и деци — Пробуде, кад опет процветају врти, Да вас више воле и страсније љубе; Ил’ заспати тврдо на постељи смрти“. Њима тако, Врâне, на растанку реци.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Има памети као самар свиле. Има пара као жаба длака. Исправно као јарчев рог. Леп је као леп на плоту. Љубе се као лук и очи. Љут као овца. Мекано као кост, медено као жуч. Милостив као зла маћеха на пасторче.
и голубица, па, видевши преко воде пружено уже, слете насред њега и стану на њему, задовољни и срећни, да се милују и љубе.
Сад се сви преклоне те га љубе у скут и почне један по један казивати које и какве им се неправде чине... Кад везир саслуша свачију даву, потегне
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Теке се састану, ухвате једно друго за руку док се познаду и једно другом докаже да се љубе, и закуну се да их не ће друго ништа раздвојити вако црна земља.
Кад царевић дође у авлију и онда га срете ђевојка а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лице се љубе, а сестра њему говори: „Хајде, брате, са мном на чардак.
“ Кад цар чује, он повиче: „Дајте га.“ Кад шурака сестра доведе пред цара, цар скочи, руке шире, у лица се љубе: „Добро дошао, шураче.“ „Боље тебе нашао, зете!“ „Гдје си?“ „Ево ме.“ Па му прича од краја до конца.
“ Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо а сестра средња срете га у авлији, руке шире, па се у лица љубе; води брата на кулу.
“ Онда му она за брата каже. Он брзо нареди да га доведу, а кад га цар види, скочи на ноге, руке шире па се у лица љубе. „Добро дошао, шураче“ вели соколовски цар. „Боље тебе нашао, зете!“ одговори њему царевић, па одмах седну вечерати.
“ Царевић сврати коња па управо у авлију, кад тамо, ал' ево ти његове сестре најмлађе, руке шире, па се у лица љубе, води брата на кулу а коња у арове. Брат је пита: „За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек?
Кад она дође с њим своме оцу и матери, није се могло знати кога већма грле и љубе, њу или њега, и науме, одмах да их венчају, али се она начини болесна.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
јер велики апостол Павле каже: „Што око не виде нити ухо чу, нити изиђе човеку на срце, то спреми Бог онима који га љубе.“ (І Кор. 2, 9) Зато, слушајући ово, сваки који хоће спасти се треба да се подвиже, да иде тесним и жалосним путем.
Ако ли си, брате, леп као и ја, ипак се прени и помисли на дарове које обећа Господ даровати онима који га љубе и који се труде њега ради, јер рече божаствени апостол: „Што око не виде нити ухо чу, нити изиђе човеку па срце, то
јер рече божаствени апостол: „Што око не виде нити ухо чу, нити изиђе човеку па срце, то спреми Бог онима који га љубе.“ (І Кор. 2, 9) Јер тамо желе и анђели погледати. (І Петр.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
пре[д]|стављао не само како оца мога, но савише као једног човека правдољубива, поштена и прељубезна, кога спомињу, љубе и жале сви који су га год познавали.
” Епископ: „Неће, Јањо мој, они који су паметни и који правду љубе; ако ли за ово мудровање прокуну мене, морају проклети и апостола Павла.
А веруј ти мени да сам ја познавао многе греческе архијереје који правду љубе и који дру|гојачије почињу мислити. Правда да се на[х]оди и таки[х] који, колико више друге проклињу, толико им се
Што паметни људи фале, с толиком жељом и трудом ишту и сврх свега на свету љубе и почитују, оно мора добро бити. А ко виче на науку? Они који находе све своје 6лагополучије у чанку и бокалу.
оно награжденије које би ми ради, а не можемо; а, потом, и будуштим родовом да и[х] они наместо нас спомињу, да и[х] љубе, да им благодаре, и имена њи[х]ова од заборављења да чувају и да и[х] славе.
а то јест оно што је вечни и блажени творац уготовао, обештао и одредио благополучним од синов человеческих, који љубе бога и добродетељ.
људи вредни су показивати да радо имаду онога баш за кога не маре, и притварати се да мрзе на онога кога у срцу весма љубе. Ове су речи ништа и за ништа!
Умерене умности и разума чловек природно већма мрзи и отвраштава се од они[х] који се чине да га љубе не љубећи га. Надлежи знати да је моје овде говорење за такове људе који лепа и мирна склоњенија имаду и добро, како
„Иди га сад у Цариград”, помислим у себи. Но, ништа не марим, у добром сам месту; свуда Греци, најпаче имући, љубе мусе и стране језике, само ваља дати им се познати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кушмељ и Осињача изгрлише Бакоњу, препоручујући му да слуша стрица Брну, да запази како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри. Стипан и Бакоња пођоше.
— Помоз бог! — називљу један за другим, пак стадоше око свога главара. Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима вичући: „Ваљен Исус!“ — Бог вам помогâ! Вазда бија ваљен Исус и Марија! — отпоздрављају фратри.
што је могао примити стричеву наредбу, Зврљевљани га отискоше, па с неописаном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп. Брне једва дође до ријечи, те викну: — Затвори врата, ђаво те однија!... шта ви...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„И теле, и прасе, и зец, и врана, и кукавица познају своју мајку. Кад год се сретну, љубе се. Својим очима сам То гледао.“ Морао је да каже да му верује.
Ја волим чистоћу.“ И Андра ти као млад шегрт сагиње главу и вуче брезовачу. Ћорђе Катић... Сељаци му љубе колена, на дукатима спава, дна вранца му вуку фијакер, слуге као керови обигравају око њега.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Шуми, о ноћи прохујалог доба! У срцу носим некадање људе; Поворке беле дижу се из гроба И са мном љубе, чезну, стрепе, жуде! Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека К'о некад плава Изолда Тристана.
Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и горе... Зато немој, драга, да те сан обрва! Дођи, и у башти буди ружа прва, И на моме срцу мириши до зоре! А.
Столећа тако се губе, И као таласи тону у море вечности тавне. Ал' твоје бисерне капље камена подножја љубе Где споменици стоје народне прошлости славне.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А ти си ми се грдно намрчио! — Како нећу, јади га убили! Гледô сам ти да нас двоје младих, ђе се љубе ка ’но голубови — осмехну се Пантовац и погледа га лукаво. Ђурица застаде и погледа га право у очи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
царевић дође у авлију, и онде га срете ђевојка, а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лица се љубе, а сестра њему говори: — Хајде, брате, са мном на чардак.
Кад цар чује, он повиче: — Дајте га. Кад шурака сестра доведе пред цара, цар скочи, руке шире, у лица се љубе: — Добро дошао, шураче! — Боље тебе нашао, зете! — Гдје си? — Ево ме. Па му прича од краја до конца.
Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо, а сестра средња срете га у авлији, руке шире па се у лица љубе; води брата на кулу.
Онда му она за брата каже. Он брзо нареди да га доведу, а кад га цар види, скочи на ноге, руке шире па се у лица љубе. — Добро дошао, шураче! — вели соколовски цар. — Боље тебе нашао, зете!
Царевић сврати коња па управо у авлију, кад тамо, ал̓ ево ти његове сестре најмлађе, руке шире па се у лица љубе, води брата на кулу а коња у арове. Брат је пита: — За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Кроз моју душу прошле су све трубе, Добоши, песме и крваве сече, Хиљаду срца што гину и љубе, Дан пун гробова као звездâ вече.
ГОДИНЕ Долазите данас уз добоше, трубе, Као кад сте пошли за слободу брата, Само што вас сада венци славе љубе, И што долазите из два срећна рата.
Долазите нама уз добоше, трубе, Као кад сте пошли за слободу брата, Само што вас сада венци славе љубе, И што долазите из два срећна рата, Што Београд цео са радошћу грли Вас, децу Србије, понос неумрли.
Ћипико, Иво - Приповетке
Не љубе се нити здраве; као да се боје да тиме у овоме недостојноме мјесту оскврне своја врела осјећања. Иза њих стоји млади
—Вријеме је да се одијелите! — вели им гласом као да их моли. А они драговољно слушају: љубе се: а не говоре већ измјенице дају један другоме све што у души имају и у себи од рођења носе. ...
И над том складном питомином дижу се високе голети, крцате поточина, шпиља и гудура, чији се врси љубе с натуштеним небом оловасте боје, које је боје и земља гдје се тешко живи, а откуда су њу доље у град довели.
— повика обоје језиво, са сузама на очима. И бану једна сусједа у кућу, па друга, трећа; питају проштење, љубе се и мире с њима... А парон Зорзи наједном нечему се сјети, диже се и пожури низа стубе. —Куда ћеш у ноћ?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
формације у хрватској књижевности са почетка века, која је свог првог, најзначајнијег епигона дала у песничкоме лику Љубе Визнера. А. Б.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА (грли га): Министре мој! ЧЕДА и ДАРА (љубе му руку): Честитамо! РАКА (раздере се из свег гласа): Доле влада!
Сви прилазе Живки и рукују се, а женске се љубе.) САВКА (љубећи се са Живком): А ти мене, Живка, заборави! ДАЦА (љубећи се): Ју, слатка моја Живка, откад те нисам
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
- у време сахране госпоже Дафине - која је истински језовита: бабе ваде из ковчега мртвачку руку и уз лелекање је љубе.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А она га душом Покајничком крили, Шапуће му тихо: Спаситељу мили! Она му је анђô У новоме небу; Љубе се и штују — Ал’ у рају зебу. Сетиће се људи, Каквих има свуда, И дотаћи ће се Њена нерасуда.
као душа, Као душа најчистија; А у руци српској књига Красних мисли и песама, И сви кличу: „Није умро, — Ево Љубе међу нама!
Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. »Јавор« 1891. ЕНО! Ено се Срби мире, Срби што Српство љубе, И ћуди мало тање И ћуди мало грубе.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Тако и жене, што више година имаду, то јаче и силније љубе. РУЖИЧИЋ: А кад аморети дођу на посјешченије, и кад усхтем Венус појати, и кад ми грације воображеније обузму, гди је
Оћу — тек тако могу ја моја сочиненија издавати. САРА: Оћете, мон фрере? РУЖИЧИЋ: Музе покој љубе, с пренумерацијом се књиге не издају. Миричка ће бити мој ферлегер. САРА: Вивла!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
А боје? А звукови и мирис? Могу и да се љубе Ал не постоји љубав. Догађај препричан, Закопани лелек и ненађено благо стоје.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Ја идем до Љубе. Ти са ордонансима буди код друге чете. Омалена прилика ађутанта поздрави. Тихо дозва ордонансе. Цела се група крете
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ил’ се у мраку њене утробе С костима белим љубе дукати? И гроб и каса — чудна прилика! Руком се ниси злата такао, А већ ти душу мори пакао!...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Песмо моја, већ си на полету, Поздрави ми све на овом свету, Поздрави ми славље и голубе, И сва срца, што се силно љубе. XЛВИИИ Ноћ је тија, — месечина сија, Хајде, луче, да бројимо звезде.
Све их већа светлост хвата, И рајске их зраке љубе; Нестаје им сенке с лица С облика се црте губе. Све што дубље у њих гледим, Примајућ’ им светлост у се, Све то
“ Сви сте здрави, сви весели, — А ја чујем рајске трубе: На груди ми љуба лети А деца ми руке љубе. Српска мати, српска деца, — Па све чило — па све моје — „Стан’те мало, беж’те мало, Ово сунце велико је!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сви смо скочили да нам се вино не сручи на крило. Русима се допао овај начин објашњавања и стадоше Перу да љубе. — Ми... ви... свјо равно, харашо и њичево! — објашњава Пера нешто Русима, а они се заценули од смеха.
Мисли се тренутно укрсте, онда сваки пева углас, тапшу се по рамену и љубе са Русима. Са лица капље зној од алкохола и сунца, из којег сукља топлота, па јара трепери да нам се чини као да
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Али, погледајте следеће Пачићеве стихове: Сви Петрархе, Шулци, Чоконаи Пјен'јам своје љубе славише, Спомињају јошт ји своји краји, Памјатнике гди њим ставише.
Дакле, ми покажи височајше благо, Кротко, њежно серце, серце серцу драго, Да ти кажем како њежно љубе људи Своју вјерну љубу, како њене груди Јесу олтар љубови њежноме јунаку Који уме живити срећно у буџаку, У буџаку
Сваки би рад да се поје жар његове груди, Овоме су јавор-гусле, том свирјел по ћуди. Један иште да се пјесна с нравом љубе слаже, Други — да му ја погодим шта јој серце каже.
Но нек' знаду, ако саде већма нег' пре љубе, Да ја умем и јошт већма наоштрити зубе, И да неће труда бити дотле мојеј груди Док се која жртвовати за пл'јен не
“ Има који горе мисле, и готове зубе, Но тим чине да ми други пјесне већма љубе. Заљубљени кад ме чита, све то више тражи, И кад нађе гди се грли, гди се љубов дражи, Домишља се је л' то и то, што и
Сад нек' суди тко му драго и на коју страну, Љубов мора све побједе одржати грану; Више има који љубе млада и јунака Него дјеце с дрјахлих старци и маторих бака; И веселих чада више у силног Перуна Нег' угрјумих
Што ћу, тужан, Петровом у Граду, Гибралтару славно-мађарскоме, Што л’ у лепом искат Новом Саду, Љубе ради земском рају моме. Не гледа кад љуба мене моја.
Летим у сну, играм по воздуху, Свирам, певам, кликћем од весеља, Чујем Љубе пјесне миле слуху: Немам, пловјашч, у радости жеља. Сни! Од свега тога — шта имате?
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВЛАДИКА: Бог даје благослов И опроштење греха свакојег... (Сви га редом љубе у руке.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Дај и ја, оче, да је пољубим, Благосиљала ј’ мене грешнога...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Звижде вјетрови, звижде и урличу, а полумртва се уста љубе и издишу у слаткој смрти... ГРОБ СЛАТКЕ ДУШЕ Упекло сунце — сажеже све! Дошло небо модро као чивит.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Проричу ужас њихове трубе, Где црноменске вих'ре љубе. Марички ветар главе коси, А смет колоне завејава, Челичне зиде мозак роси, А сам Вукашин васкрсава...
И алге се ноћас љубе сред оргија И окреци поје своје мадригале, Само за нас тренут славља не избија И ноћ нам не поји љубавне кимвале.
На гробљу браће моје Зави'те црним трубе. Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се вали љубе! Јер проћи ће многа столећа, кô пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ово је званични извиђај, ово је државно надлештво; и ја протестујем да се у државноме надлештву приватна лица грле и љубе. КАПЕТАН: Ама, чекај, де, па ти! Шта си заурлао?
Шта си заурлао? ВИЋА: Молим да се запише у протокол истраге да се овде, у канцеларији, приватна лица љубе и грле пред очима власти. КАПЕТАН: Ама, пусти мене прво да пречистим рачуне!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Зове бабу. Баба, као увек, мирна, строга, улази. — Е срећно, пријо!... — вели јој и љубе се. Мајка не може [да се уздржи].
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ради оријентације, М. Мурко, Даѕ Граб алѕ Тіѕцх, 89) момци и девојке плету венце од в. младица, п кроз њих се љубе и побратимљују (Вук, Рјечн., ѕ. в. дружичало; ЖСС, 108; Караџић, 1, 1899, 271). У бајањима и народној медицини в.
На бусен стане онај који је донео нафору, а сви укућани по стареишинству му прилазе, љубе у руку и примају по парче нафоре« (ГЕМ, 31—32, 1968—1969, 386; упор. и ГЕМ, 42, 429).
(СЕЗ, 19, 192; 50, 291; ГЗМ, н. с., 10, 1955, 124, Гласинац; ГЕМ, 22—23, 211; 42, 431). Славски к. гости љубе и при доласку и при одласку (СЕЗ, 16, 124 ид). Најважнији део обреда је сечење славског к.
срче са половине колача која је у њиховим рукама до госта, а гост срче са половине која је до домаћина, па се уз то љубе по пет пута и истовремено благосиљају«.
жито у идућој години било још веће), а на крају жетве »хватају се сламке«: »свако по за један крај од сламке«, па се љубе ко се с ким ухватио (СЕЗ, 70, 544 ид; 83, 163 ид; Вук, Пјесме, 1, 254).
Ћипико, Иво - Пауци
Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима. Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри.
Под њима, заморени, траже хлада, љубе се испод тих сувих грана, којима је суђено да угину ондје гдје су и одрасле — у лијепој, цвијетној планини...
Званице се љубе са попом Враном и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по чашицу ракије.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1886. ЕЛЕГИЈА Под сенком древних шума потоци тихо стреме. Орошен љубе цвет, И густо горско грање пећине чува неме, Чаробни чува свет.
Ил вапај тројанских жена у овој крвавој војни? Не! У логору своме, уз песме и гласне трубе, Кресиду Грци љубе. Дан је окончан бурни.
Столећа тако се губе И као таласи тону у море вечности тавне... Ал' твоје бисерне капље камена подножја љубе, Где споменици стоје народне прошлости славне.
Нестало их! Нема! Свуд је тихо, мирно, тишина је нема; Само лаки вали у кругу се губе, Па студеном струјом обалицу љубе... И кроз чарну гору, суморнога лика, Јасно звонце звони с овна преодника. 1880.
9. Ко је тај младић што овде почива? Је л' имô рода или верне љубе? И где су они? Је ли она жива? Ил' све одавно вечни санак снива?
А вали шуме и зраци их љубе, И по далекој пучини се губе. 1887. АМОР НА СЕЛУ 1. У једноме мирноме селу, далеко од наших страна, сеоски пијани
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Страшно ли се злотвор сили, Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа – Ал му ајдук зајам враћа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
чудну ствар: да му је остала у сећању сенка разбојника на зиду, и да се она некако сасвим слагала са сенком авлијара Љубе кад чисти и накида се над метлу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Поштује га цео свет и сви га љубе у руку, — говорила је она. — Па онда, не ради ништа, запева који пут, о великој недељи, „амин“ и то му је сав посао.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки ће прозор засути бехаром, Да пробуди срца што љубе и горе... Зато немој, драга, да те сан обрва! Дођи, и у башти буди ружа прва, И на моме срцу мириши до зоре!
Она сада мирно Почива на дну... У тиху покоју Гранама својим љубе је и грле Корали руди... Њезин се гроб свагда Прелива сјајем чистога смарагда, И шуми гласом чежње неумрле.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ПОПИЈЕВКА ОЛ СВИЛОЈЕВИЋА 454 46 ПОРЧА ОД АВАЛЕ И ЗМАЈОГЊЕНИ ВУК 458 47 ДИОБА ЈАКШИЋА 465 48 ЈАКШИЋИ КУШАЈУ ЉУБЕ 470 49 БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ 475 52 СМРТ ЈОВА ДЕСПОТОВИЋА 539 ПЕСМЕ СРЕДЊИХ ВРЕМЕНА 544 53 СТАРИНА НОВАК И
Како се ту могла искоренити? На то питање одговара народни певач описујући поступак љубе Анђелије у песми Диоба Јакшића.
отаџбине у Кнежевој вечери, Марко и неки његови противници у низу песама, добра и зла снаха у песми Јакшићи кушају љубе, младожења старац и младић у Удаји сестре Љубовића.
“ У Боланом Дојчину понавља се опис Арапиновог намета, а на њему и почива ова песма. У песми Јакшићи кушају љубе оба брата постављају женама једно исто питање, које је — свакако — у средишту песме.
О неким заједничким мотивима наше народне песме и нашег старог сликарства у књизи Текстови и фреске), као да неверне љубе није било и пре феудализма (види Фрезерову Златну грану) и после феудализма (види Вукову песму Невјера љубе
да неверне љубе није било и пре феудализма (види Фрезерову Златну грану) и после феудализма (види Вукову песму Невјера љубе Грујичине), као да се позајмице из писане књижевности, којих уосталом нема много, нису вршиле посредно, на тај начин
Кад је била на воду Бојану, угледа је Мрљавчевић Гојко; јунаку се срце ражалило, жао му је љубе вијернице, жао му је чеда у кол'јевци, ђе остаде од мјесеца дана; па од лица сузе просипаше.
Виђе њега старац Југ Богдане, а срете га девет милих шура; руке шире, у лица се љубе, за лако се упиташе здравље; а кад виђе стари Југ Богдане обрањена зета и челенку, просу сузе низ господско
Кад је било ноћи у поноћи, ал' завришта Дамјанов зеленко, пита мајка Дамјанове љубе: „Снао моја, љубо Дамјанова, што нам вришти Дамјанов зеленко? Ал' је гладан шенице бјелице, али жедан воде са Звечана?
бели двори, и у двори моје достојање, и кадуна моја верна љуба; ако ли те данаске надстрелим, не тражим ти ни двора ни љубе, теке што ћу тебе обесити, витеза ти освојити Шарца“. А беседи Краљевићу Марко: „Остан' ме се, Турчине проклети!
Ја срамоте поднети не могу, ни жалости велике трпити, да Арапи таки зулум чине и да љубе младе и девојке. Данас ћу вас, браћо, осветити, осветити, или погинути“.
Кад сретоше Ђурђеву војводу, о скуту му обискоше младе, љубе Рада у скут и у руку, па одоше смјерно говорити: „Богом куме, Облак-Радосаве, богом куме и светим Јованом!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ па га опет љубе у образ, тако да мора формално да се отме и да бежи. Тако жене; напротив, многи старији људи нису га баш најрадије