Употреба речи љубезни у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Много пута добри човек и љубезни пријатељ може нам из незнања недобар совјет дати. О оваком се овде не говори: њему није за зло примити, он нити је

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

чуо да српски говоримо, нас све и по два пута пољубио, и својој жени (Пољакуши) казује: „Ово су моји слатки, прави и љубезни земљаци”; и она нас љубезно поздравља пришествијем, и каже, да се и она врло радује што је њен муж своје земљаке видно

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Редић се почне мало мислити, отиде за тезгу, онамо где протоколи стоје, па Чекмеџијићу следеће писмо напише: Љубезни господар Чекмеџијић! Хитам да вам одговор дам.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

И онако треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом приликом оца изненадити. Седне па пише писмо: „Љубезни оче! Ако сте ради за мене разумети, ја сам фала богу здрав, и молим бога за ваше здравље.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

јануара 1785. године.24 Његову смрт забележио је Јован Рајић овако: »1785, 19. јануарија умре љубезни мој брат Захарија Орфелин в Новом Садје в епископском мајурје пребједно...« БОГОСЛОВСКИ РАД.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Доситеј Обрадовић ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ Љубезни Харалампије, Здравствуј! Христос воскресе.

Он је љубио свој род. Вечна му памет.» В прочем, ти ми здрав буди, љубезни Хорваћанине. Поздрави ми с «Христос воскресе» господаре Војновиће, Ризниће и Куртовиће и проче Сарајлије и Мостарне.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Дакле, сунца нема на свету, него се нама само чини. (Увати Милоша за косе.) Шта чувствујеш ти, љубезни друже? МИЛОШ: Чувствујем да ме пустиш. Јер ако те ја заопуцам, биће ти сувише. МАРКО: Ја доказујем само моју тему.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА (пипа се по леђи): Платићеш ти ово горко! (Трифићу.) Љубезни мој, овај ме орјатин сву испребијао. СРЕТА: Ха, ха, ха!

(Трифићу.) Љубезни мој, овај ме орјатин сву испребијао. СРЕТА: Ха, ха, ха! Љубезни мој, милостивом господину љубезни мој, ти, поздеру женски! СУЛТАНА: Он је мој муж. СРЕТА: Ха, ха, ха!

(Трифићу.) Љубезни мој, овај ме орјатин сву испребијао. СРЕТА: Ха, ха, ха! Љубезни мој, милостивом господину љубезни мој, ти, поздеру женски! СУЛТАНА: Он је мој муж. СРЕТА: Ха, ха, ха! Ето видите, господине, сад да и човек не вошти!

Зато да заборавимо сви што је било, и да се скупа прочастимо. СУЛТАНА: То је лепо, љубезни Трифићу, али ја имам јошт мало дуга. (Показује на Персиду и Стевана.) Треба да вратим.

) Треба да вратим. ТРИФИЋ: Они добијаду по два пара аљина. СУЛТАНА: И од мене један, нека буде три. Љубезни Трифићу, ја имам осим тога јошт једну велику молбу.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Друго је просто и паорски љубити, а друго је љубити бечки и по књишки. Оно је љубов, љубезни татице, кад се који краљ у какву принцесу заљуби!

ЈЕЛИЦА: Јест, беѕондерѕ, беѕондерѕ. О, љубезни татице, то вам је ауздрук. АЛЕКСА: Наипаче убо значи беѕондерѕ; сљедователно ја о вами и о вашој дражајшој баби

АЛЕКСА: О, заиста, она није била у Бечу всује. МАРКО: Нека псује,... знам да га неће више видити. АЛЕКСА: Зашто, љубезни господине? МАРКО: Знате, ми смо људи прости, пак нам није до шпацира. АЛЕКСА: Али кад се фрајлица уда?

А, Јелице? ЈЕЛИЦА: О, заиста не, љубезни татице. МАРКО: Та, богме, теби да је какав из румана. Но ништа. А шта ћемо с прстеном? ЈЕЛИЦА: Ја не знам, татице.

Шта ми није приповедао! Можете ли веровати, љубезни татице, да море гори? МАРКО: Како би море горело, кад је оно вода?

АЛЕКСА (Мити лагано): Сад смо обрали бостан! МИТА: Кад си магарац био... БАТИЋ (чита): „Љубезни Алекса“... Аха, ту смо! МАРИЈА: То је његово право име.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

А једне ноћи потера стиже, пред њом Доситеј с Хопова, старински поклич ори све ближе: „Љубезни держите лопова! Треба га прије восточног зрачка пребити јакоже мачка!“ „Враћај нам песме, приче и бајке!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Сам ћу себи по мојеј савести, као пред всевидећим божјим оком, судија бити; нећу себи нимало праштати. А мој љубезни читатељ само нек’ чека док сву ову историју од краја до краја очита, јер ће само онда моћи о свему управ судити.

Што се првога каса, врло је мало потреба говорити, јер сам ја мало повише казао да је љубљење м. грљење верни[х] и љубезни[х] супруга од самога бога не само допуштено, но благословљено, посвећено и заповеђено, кано ти једно и само средство

Учите и[х] најпре овима малима стварма, док с временом кадра буду к сунцу и к звездама ум свој возвисити. Ево, мој љубезни читатељу, к[а] каквим размишљенијам само васпоминаније [х]оповске красоте ум мој узвишује.

Оваку пространу и широку веру имајући, нисам ли ја могао по свакој правици чудотворенија дар изискавати? Љубезни читатељу, ти ми се смејеш, и право имаш.

| А ако ћемо по души право судити, кад не пристоји Христово магаре празновати, много мање — апостола Петра вериге. Љубезни српски народе, немој ти мени за зло примити што ја нека наша злоупотребљенија обличавам; време је већ, за живога бога,

Ја: „Молим те, љубезни, кажи ми чистосрдечно, што мислиш о овом што си досад читао. Могу ли се надати да ће на какову ползу бити?

Шта ће ти друго узети ван да те раскалуђере?” Ја: „А они нек раскалуђере, пак ће видити! Без шале, љубезни Зилотије (видиш ли какво сам ти лепо има дао; Зилотиј, то јест, ревнитељ), учини се као да си прави ревнитељ, и говори

Ти знаш добро, љубезни мој, да сви народи који само при старим мњенијам и обикновенијам остају, морају, како год остали азијатически и

су ме да предузмем опет ову материју и, на моје извиновљеније да бих ја рад што боље и полезније издати, један мој љубезни пријатељ запросио ме да му у нашем взаимном писма соответствованију назначујем што знања достојније од мојих догађаја,

Удрже ме они љубезни људи дванаест дана | и нипошто не даду поћи; једва се растанемо, као да смо мислили до века живити скупа.

Рече ми да га пођем у том и том дому у Петрињи чекати и да ће он ту прекосутра бити. Мој љубезни Антун отпрати ме у сестре своје колеси до Турова Поља.

Но, мој љубезни протопоп Новаковић, поп Марко Бедов, Трифун Синобад, Симо Стевановић из града (кроме других многих који би ме радосно

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

56 О САВКА, САВКА... 58 ПРОЂЕ МНОГО СВЕТЛИХ НОЋНИХ МЕСЕЦА... 62 ХОЈ ДЕВОЈКО... 64 ВИДИШ, МОЈ ЦВЕТ ЉУБЕЗНИ... 66 ПЈЕСН 68 НАТРАГ, ДРАГИ, НАТРАГ, КУД ХИТАШ ТАМО... 71 ДА ВИДИШ ОВО ДЕТЕ, ДРУЖЕ!

Сад ја видим да ме вараш, Јер се с другим разговараш, Љубезна. „Не варам те, душо моја, Не варам те, серце моје, Љубезни. Кад се с другим разговарам, Тебе, душо, не остављам, Љубезни!

„Не варам те, душо моја, Не варам те, серце моје, Љубезни. Кад се с другим разговарам, Тебе, душо, не остављам, Љубезни!

Непознати песник ВИДИШ, МОЈ ЦВЕТ ЉУБЕЗНИ...

Видиш, мој цвет љубезни, како времја сада: Завист, гордост царствујет, кротка љубов страда; Чувај се, не дај се лако преварити, Храни се,

), Да ја вмјесто невјесте отечество љубим, Да се слатко о кућици својеј срећан трудим, Да ја род свој љубезни страсно обожавам, И Мађаром, нашеј браћи, серпски да мађарам. Глигорије Трлајић ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ...

— Простите мја вси, О человјеци! Простите мја, љубезни Вси моји потомци! Се двери вјечности Отверстија нижу, Се лики ангелсти Појушчија слушу!

(стр. 63). Узето из Остојић—Ћоровићеве Српске грађанске лирике XВИИИ века, бр. 63, стр. 77. ВИДИШ, МОЈ ЦВЕТ ЉУБЕЗНИ... (стр. 64). Узето из Остојић—Ћоровићеве Српске грађанске лирике XВИИИ века, бр. 93, стр. 112.

Јего пречестност, господин Протопресвитер, љубезни Ваш супруг, дражајшаја госпоже Кумо, посилајет ко мње сладосноје Ваше поздравленије и цјелованије всјаки крат когда он

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

« Љубезни моји читатељи, ја видим да је ваше зактевање праведно, али ја вашој жељи удовлетворити не могу, из млоги причина: прво,

— Не бојте се, љубезни читатељи, сад ми баш паде један стари рукопис од времена Мусе Кесеџије. Истина, више од полак су га мољци и мишеви

Он изјави Роксанди да се уморио, замоли је да седну мало, и — — љубезни моји читатељи, мени је жао што вам не могу повест довршити, јер је баш овде морао какав пацов стари рукопис тако

А сад доста; фала вам и опет на крпежу и огрижинама!« Љубезни моји читатељи, с крпежом се кућа држи, а огрижаји човека из невоље ваде.

Све ово, љубезни моји читатељи, доказује да и крпеж није за одмет и да је велика срећа кад се и огрижаји каткад у кући догоде.

Његов поочим помисли да је доста код њега био, и да је време да га сопственој његовој судбини преда. »Љубезни Романе« — овако му стане једном после вечере говорити — »мановеније је божје тело да ти у моје руке дођеш, и ја сам те

— О, добро разумем, вас је моја реч о аљинама возбудила. Љубезни г. циникер, ви нећете у свој земљи већег почитатеља наћи него што сам ја; али шта ће ваша теорија и моје к вами

Ову да свака девојка добро наизуст научи пређе него што почне читати романе. — Но бацимо, љубезни моји читатељи, плачевни взор на бедну нашу Аријадну — како јој буде кад се пробуди и њега код себе не напипа?

судбина с Аријадном согласује, узме њен концепт што се код Овидија налази и, аплицирајући га на себе, овако започне: »Љубезни несуђениче, здравствуј на многаја љета!

Меркур, уведи у протокол да ја желим ову девојку спасену видити. Ја ћу потом потписати, док попијем кафу.« Сад, љубезни читатељи, и ви које сте ми често виле и але на врат шиљале, миле читателнице, ви ништа праведније не можете зактевати

« Без препирања, љубезни читатељи, врло је велико недоумјеније како је пробитачније једну госпоју звати, милостивом госпојом или младом

Као да су главе бундеве! — Сад, љубезни моји читатељи, пошто смо добру агину кћер усрећену видили, мислим да је време оставити је њеној радости, која сведоџбе

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности