Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Радост велија, сама Талија ни сестре њене не могу мене тешити. Адову бездну Орфеј, љубезну во јеже спасти, прешед без страсти невредим. Так' ад и море, огњ и горе, преиду смело за твоје тело, љубезна.
Пламту образи сад младом јунаку, И он верну данас тражи себи љубезну. Погледај, брате о мили, на све ми погледај стране, Видећеш ружичноцветајуће лепоте.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
и Босиљка; тако по свету ићи и толике земље, нарочито Египет, без крајцаре видити, толико без муке трпити да своју љубезну јошт лепшу него што је била нађе, која је више готово него он трпила — то је за Романа било увеселеније које довољно
Потом, како је своју љубезну везану нашао, њу избавио, и тек што почну певати, житељи дођу, увате ји, и опет раставе. Како је дуго морао Светомир