Употреба речи љуби у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ах, у земљи нам је све!... Он у звездама гледа будућност, ми у земљи прошлост... Гледала сам младића како страсно љуби и мирише још неразвијену ружу, а видела сам онога који умире где на груди што издишу последњом снагом притискује од

“ питаше ме он, пребацујући половину своје дебеле опаклије преко мог голог рамена... После сам осетила како ме љуби... Ах, та хиљаду пољубаца разблажаваше пламен на мојим дркћућим уснама...

“ Кад је тетка изашла напоље, а он ме пољуби... Сад му већ нисам бранила да ме љуби, нисам се из његовог наручја ни отимала... Ох, та он ми беше милији него хлебац гладноме желуцу!

Сва сам се тресла као прут. А кад сам отворила очи, видела сам мога Алексу. Он се нагнуо над мојим креветом, па ме љуби... То беху последњи пољупци. Он беше рањен... Крв му је лопила из уста и из рана. То беху крвави пољупци...

Моји добри пријатељи знају за ту моју љубав, па ми чисто завиде: што баш ја ту најлепшу да љубим, и зашто она мене да љуби?... Многи ме исмевају због моје страсти, мрзе ме...

себе и драгога. Ала су слатки ти часови заноса, где се свака кап крви наше заклиње пред свемогућим да љуби, где је и она румен на невиноме лицу само љубав, где ти и суза о љубави приповеда!...

Осећаш ли како липа мирише?... Чујеш ли песму славуја?... Веле да он сву драгу ноћ само љубави пева, кажу да и он љуби... — Ох, Милисаве! — рече зажарено девојче.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ови разложи све на три једнака тала, дозвољавајући другима да изаберу шта се коме љуби, придодајући да ће он с којим му драго талом што остане задовољан бити. „Је ли, то ли се зове паметно делити?

Шчастљив народ којему милостиво небо таковога владјетеља пошље! Но тада је управ шчастљив и достојан имати га кад га љуби како о ц а, радо слуша и повинује му се.

Ко управ љуби просвјештеније разума и добродјетељ, њему се никад неће омразити о свему што к тому управља и споспје|шествује слушати

нарава говори и пише, ваља право казати да је много бољи они народ који поштење, правду, истину и чистосердечност љуби, неголи они који све ове божествене добродјетељи спрама учтивости за ништа држи и попире.

Разуман човек љуби себе и жену своју и чада, али не размажује ни себе ни своје. Душа и ум могу се размазити како год и тело, пак из тога

И колико се већма просвештава, толико више свет љуби и к њему се ташти, зашто је и сами господ бог свет невечерни, по оној речи пророка: „ О д ј е ј а ј с ј а с в ј е т о

Беда онде добрим гди сва власт злим у шаке | дође! Ко бога познаје и љуби, он то с своји добри дели засведочава и искреном љубовију к свим добрим и поштеним људма, од којих ни на који начин он

Из љубови божје рађа се у њима љубов к свим осталим људма, но љубов разумна и словесна која љуби душе человеческе и просвештеније ума њихова.

Ко управ познаје и љуби божју премудрост и доброту, он никојем добру у натури не може завидити, знајући да је свако добро од бога.

Зато, цар, владјетељ и сваки велможа, ако није управ у добродјетељ заљубљене душе, оштра ума, и отменог духа, ако не љуби правду, и ако се всегда не учи и не просвештава да је кадар људе и потајне њихових срца свитке и заплетке

Ко ником није благодаран на слаткој љубови и пријатељству, показује да нити кога љуби, нити га ко љуби, а нашто му таки живот? Но, буди благодареније богу, овакових чудовишта мало је у натури.

Ко ником није благодаран на слаткој љубови и пријатељству, показује да нити кога љуби, нити га ко љуби, а нашто му таки живот? Но, буди благодареније богу, овакових чудовишта мало је у натури.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” Пођем опет скуту, пољубим и рекнем: „Јошт и ово те народ поздравио и љуби ти скут: да на ту нашу погодбу и уговор зовнеш или ти, или ми да зовнемо једнога од немачкога двора човека, да нам

Поцерци пођоше руци; он се по с неким у образ пољуби. Те ти богме и ми с војводом сви и са свима љуби се у образе (као добра фамилија на Божић око пуне софре): „Наша браћа, наша браћа! Христос посред нас!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући... Љуби!... И поднесе му руку. Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче

Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: — Снахо, ево ти сад два оца! Љуби обојицу у руку... 16. ПРВИ СУСРЕТ Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...

и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим...

Ниси ни куршума заслужио!... Па викну: — Заврзане!... Почни!... Па се окрете да изиде. Али Иван поколенице за њим. Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. — Станко!... Сине!... — Не зови ме тако!... Откуд сам ти син? — плану Станко.

! — рече ужаснуто. — Не бој се!... Сутра ће нам и родитељи ово благословити!... Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

снови Још најближе стоје постојаној срећи; Да не питаш никад, зашто јади ови, А не који други, а не који трећи. Љуби, љуби силно, увек истоветан, У љубави само ти ћеш јасно знати: Како мало треба да се буде сретан, И сто пута мање

Љуби, љуби силно, увек истоветан, У љубави само ти ћеш јасно знати: Како мало треба да се буде сретан, И сто пута мање да се

срцем, које тајно Све носећи сумњу страшнију и већу, Не зна за врлину, јер не зна за срећу, И што мрзи болно, јер љуби очајно.

Путниче, када се опет вратиш дому, И у топлој срећи и јаду студену, Ти прислужи светом Марину; и к тому Љуби свога ближњег и његову жену. КЊИГА ЧЕТВРТА: ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ Пријатељу Иви Ћипику 1.

Тад рече своме драгом: Отвори ми твоје велике зенице да видим своју лепоту. Велике зенице човека који љуби отворише своја сјајна огледала.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Онда се опет крсти и љуби матер у руку, па опет гледа у њу. Из њених очију теку два млаза суза. Оне беху управљене на свеца и на небо.

ђеда запита: — Шта велиш, снахо, за Маричићев забран? Да узмемо? — Како ти наредиш, брâто, ти си мушка глава! Она љуби ђеду у руку, а све друго, што иначе није обичај у нашем селу, и женско и мушко, љуби њу у руку.

Она љуби ђеду у руку, а све друго, што иначе није обичај у нашем селу, и женско и мушко, љуби њу у руку. После Матије и Радојке још је члан кућевног савета најстарији син ђедин, Благоје, отац Арсенов.

Код куће је живио скромно и по старински. Попадија га љуби у руку кад пође у село или кад се врати кући. Сва им је послуга био Мићо црквењак, који се такође рачунао у нешто што

Поп је ухвати објема рукама за главу, па је љуби у чело, а нама иду сузе. Поздравља се она с нама — каква је, једва да је познаш!

Или — или ... Видим све. Боље се врати па читај сентименталне романе и љуби оца у руку... Ноћ је била црна као мало која њена дрýга.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Но, но! Не мораш ти баш тако на крај срца бити!... ’Рâно моја! Гле, какве су јој само очи! — умирује је гђа Сида и љуби је. — Иди одма’ на бунар па се уми ’ладном водом. Јула је пољуби у руку и оде. — Како је, сирота, хаглих и осетљива!

Да ми идемо по твоју љубу, По твоју љубу, по нашу слугу; Тебе да љуби, а нас да служи! — Хооо! — дочекује га Јулина родбина. — Извол’ те, извол’те. »Сниска стреја, висок ђувегија!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Изненадно пише му мати да се што пре кући врати, јер је болешљива, па сина код куће мора имати. Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора одлазити. Он је хтео још науке у свету да профитира.

Овако прођоше Љуби две три године дана; али пролази и кредит и имање. Сад си га претставите као млада или стара младића од двадесет и

Женске се око ручка журе. Каква радост за Савку! Момак јој се допада. Дође време ручку. Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је. Ручак прође у самим пургерским етикецијама.

Фрајла Савка брзо му руку повеже, а Љуби ни бриге. Он их части, али разговор му се једнако окреће око Савкиног тате, шта он мисли, да ли је већ начисто са

Љуба дâ оправити кола и арњеве, па иде у С. Кад онамо стигне, дочека га лепо грк Сима Редић. Љуби се допада фрајла Сока, а и Сока не би мрзела Љубу. Ту је само погодба главна ствар.

Ходају по соби горе доле. Кад дође једно девојче, иште од бирташице једну земичку, а овамо пиљи Љуби у очи. Послала је госпођа Перса да види какви су странци у бирцаузу. Љуба се окрене бирташици. — Госпођо бирташице!

но, ипак се нада да ће љубављу задобити, па му старац не може на пут стати, те тако ће најбоље бити да она све Љуби у руке преда. Чика-Гавра иде на пут, па дође код Першуновића и с њим се договора.

Свуда га оговара и зарекла се да ће му свуда на пут стати. Већ се није допадало Љуби како је чуо да су његови гости код Цифрићке на квартиру.

Госпођа Цифрићка је тако наместила Љуби под главу да Першуновић и госпођа Перса на врат на нос оду кући, само да се са Љубом не састану.

Уклонио се замало и Белкић, једно да чује како се Љуба девојци и матери допада, а друго да времена дâ Љуби и чика-Гаври да се поразговарају насамо. Чика-Гавра Љуби све ређа.

Чика-Гавра Љуби све ређа. Љуби се допада и не; али ипак упола је задовољан; хоће и он мало времена да дозна начисто како Белкић стоји,

Чика-Гавра Љуби све ређа. Љуби се допада и не; али ипак упола је задовољан; хоће и он мало времена да дозна начисто како Белкић стоји, јер Љуби много

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А сад, ево овде... видиш ево овде спустила сам свој горећи пољубац за тебе. Пољуби то место. Љуби га дуго и страсно. ја сам га до безумља дуго љубила.

Африка

Ја му га добацујем у руке, а он га хвата, стеже и љуби. Апарат одапиње. у трећу ћелију само провирујем. Онај у њој већ је дограбио неки тигањ, спреман да ме гађа, и виче

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Ја знам да је дужност жене свога мужа почитовати, но мислим да и жена има право кад зактева да је муж љуби. ЈАЊА: Е, то је лепо реч, то је лепо слово! Оди да ти полубим.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Исаковичи су приметили да је хладан према својој жени, а да га она дочекује широм отвореним очима и да га љуби кад год може. „Море, Павле, жедна ти је њива!“ говорио му је безобразни Ђурђе.

Кад су стигли својој кући падао је већ мрак. Мати његова љуби свекрву у прса и руку, а он обиска, око врата, баби, Иконији. А кад га мати позва да га надоји, није хтео прићи.

Њена је коса била дигнута високо, францески, али јој је падала за врат, као клупче црне гриве. Кад поче да га љуби, у тој полумрачној соби, Исакович осети како му се мути у глави.

Она га на то загрли, обема рукама, и поче да љуби, као да је у госпоже Евдокије учила. Исакович је одгурну и хтеде да отвори врата. Она је стајала пребледела и задихана.

Била га је загрлила, као да му је жена. Почела је, као нека његова жена, да га љуби. Он се насмеја у први мах, али је одмах затим одгурну и дрекну: „Ти си сулудница! Ђе ти је муж!

За њом изиђоше и Петар и Ђурђе, иако нису знали шта се зби. Петар није стигао да види како му жена Павла љуби, али је стигао да види како га узима под руку, и како га води, као да су младенци. Пребледе, али ништа не рече.

Тресао би се од помисли какво мора бити сад тело његове младе жене, али му то није сметало да је грли и љуби, у мислима, више него што је за живота љубио.

То су била времена јуначка. Сад су времена танаца, минета, шпинета, парфема, лепеза. Штоно кажу, све што љуби, љуби лицемерно!

То су била времена јуначка. Сад су времена танаца, минета, шпинета, парфема, лепеза. Штоно кажу, све што љуби, љуби лицемерно!

сањала да и тога на свету има, почела да дрхти, од руку, и усана, те жене, госпожа Монтенуово је изразила жељу да не љуби само она, него и да буде љубљена. Молила је госпожу Евдокију да јој пољупце враћа.

Она се прво бранила, дивље, поче да га шамара, а затим поче да уздише, и најзад поче, дивље, да га љуља, и љуби. Али, сад, у колима, на светлости дана, кад су пошли, кад је Ђурђе почео да јој говори, као да ништа није било, као да

Само, каже, то не би били никакви љубавни пољупци, à ла гранде, à ла Вишњевски. Него, као да своју мртву жену љуби. Кад је то причао, његови братенци су се згледали.

Теодосије - ЖИТИЈА

Али не користи некога више љубити Него Бога, јер рече: ,Који љуби оца или матер више него мене, није мене достојан̒.

И ко да не љуби онога кога Бог љубљаше! А прот много пута, хотећи се благословити од њега, присиљаваше га да прими свештенички чин.

Не презри онога који те љуби, доласком твојим узвесели душу моју!“ А овај христољубац не хотећи се одвојити од анђелских сродника, Божјих

А ово све види се да Бог чини ради нашег спасења, да бисмо разумели како Бог више љуби једнога праведника и слуша га више него многе грешнике света, и да познамо да наш живот није богоугодан, и да осудимо

тога да се упозна ца светим књигама, и о заповести јеванђеља размишљајући, и слушајући Господа како у овом говори: Ко љуби оца или матер више него мене, није мене достојан, и он помишљаше да остави родитеље.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

њега изгуби себе ЗАВОДНИКА Један милује ногу столице Све док се столица не покрене И да му ногом слатки знак Други љуби кључаоницу Љуби је како је само љуби Све док му кључаоница пољубац не узврати Трећи стоји по страни Буљи у ону

милује ногу столице Све док се столица не покрене И да му ногом слатки знак Други љуби кључаоницу Љуби је како је само љуби Све док му кључаоница пољубац не узврати Трећи стоји по страни Буљи у ону двојицу И врти главом

ногу столице Све док се столица не покрене И да му ногом слатки знак Други љуби кључаоницу Љуби је како је само љуби Све док му кључаоница пољубац не узврати Трећи стоји по страни Буљи у ону двојицу И врти главом врти Све док му

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА: Но, а зар наш брак није срећан! Имаш ли да ми пребациш што? НОВАКОВИЋ (брани се одлучно): Али не! РИНА (љуби га): Но, па онда разведри се. НОВАКОВИЋ: То није ништа, ситница, не вреди ни говора. РИНА: Дакле, ипак нешто?

АНА: Молим! (Дотле је све скупила на служавник и оде.) ИИИ ПРЕЂАШЊИ, без АНЕ РИНА: Ето, је л' тако? НОВАКОВИЋ (љуби је): Како си ти пажљива и одлучна! РИНА: Него! Зар да дозволим једна ситница да ми мути срећу?

НОВАКОВИЋ (љуби јој руку). Збогом, злато моје! РИНА: Боже мој, како сам детињаста! Овога часа пада ми на памет како би то дивно било

АНА: Молим! (Оде.) ВИИИ МИЛЕ, РИНА МИЛЕ (денди, напудрован и налицкан, прилази јој, грли је и љуби): Шта ми ради моја Бубика? РИНА (падне му главом на раме): Ах, Миле, ја сам тако несрећна, тако несрећна.

Уосталом, најбоље ће бити да га по вашем послу потражите у канцеларији, он нерадо прима код куће. МИЛЕ (љуби јој руку): Тако ћу учинити, госпођо. Извините! Збогом! Оде.

(Оставља слушалицу.) Ево га иде! XИ СПАСОЈЕ, ПРЕЂАШЊИ СПАСОЈЕ (новопечени богаташ): Добар дан желим! (Љуби руку Рини.) Извините, куцао сам два пута. Не желим да вас узнемиравам, свратио сам само да вас умолим.

Он је блед и врло збуњен): шта је ово; шта је ово, забога?! (Сети се.) Пардон, госпођо! (Прилази Рини и љуби јој руку. Обраћа се осталима.) Шта је ово? РИНА: Вама је рђаво? АНТА (звони): Патите ли од срца? АНА (улази).

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Армицијаш ухвати га за плећа, па готово својим носом такне нос Чамчин. — Ој, чертовски Чамчо, откел ти пришел? Љуби се с њим, стари су знанци. Чамча је „шверцер” особито на вину.

” Њему су још и сада ноћашњи кечеви у глави. Дође из школе и Шамика, скаче око оца, грли га, љуби га, а отац извади пољске хаљине, па дâ му пробати; добро стоје, само су мало алватне, али тако хоће отац, јер дете

Опет опомене се њеног детињства, девојачког доба, где се Пелагија као грација око ње савија, љуби је, па утоне у сан, мисли да је на јави, — разабере се, види да је машта, стресе се, а срце јој се стегне.

Мисли се, па устане да види. Тек што на врата, а ето Шамике. — Добар дан, оче, ево ме! Љуби оца у руку. Отац га грли, љуби. Суза му кану. И Катица га љуби. — ’Де си сине мој, мишља’ да си у мору пропао.

Тек што на врата, а ето Шамике. — Добар дан, оче, ево ме! Љуби оца у руку. Отац га грли, љуби. Суза му кану. И Катица га љуби. — ’Де си сине мој, мишља’ да си у мору пропао. Што се купаш у мору?

— Добар дан, оче, ево ме! Љуби оца у руку. Отац га грли, љуби. Суза му кану. И Катица га љуби. — ’Де си сине мој, мишља’ да си у мору пропао. Што се купаш у мору?

Пепео његових успомена у сребрној кутији код њега на столу је ноћу. Кад не може да спава, узме кутије, па их љуби. То нико не види, нити он жели да ко види, јер само он осећа бóљу.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Уморан од јахања и журбе, сад је погледа другим очима и, пришавши јој, поче да је љуби, кроз своје разбарушене брке.

Плачући још јаче, она се сети мужевљевог лика и, спустивши главу на јастук, поче у мислима, да га љуби. Беше леп Вук Исакович кад је узе, хладне и глатке коже, која је за њу била најдубљи извор уживања, јер је била

Неискрена и лажљива, чинила се да га страсно љуби, али тај плач којим је заливала своје пољупце није више био горак. Као ни његове очи што нису више биле светле.

Девера свог, Аранђела, кога је у болести често и радо сањала како је љуби под пазухом и како је голица. Падајући из несвести у несвест, прекидала је то јутро сваки додир и са небом и са земљом.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Млада га затим подиже три пута од земље, окреће га истоку, љуби га и, најзад, дарује (на пример, марамом). (Сличан овоме јесте и обичај забележен у Црној Гори да млада испред

Забележено је и веровање да се „не ваља“ ако се трудница љуби с бабом, јер ће јој дете патити од „бабица“.⁵⁷ Табуисани предмети и „нечисте“ материје.

Док се не крсти, дете је у власти хтонских сила, оно је „нечисто“. Зато се некрштено дете као „погано“ не љуби. У време док је некрштено не ваља дете износити никуд ван куће.

„нечисто“ првих четрдесет дана свог живота, посебно до крштења, и зато је забрањено да се оно износи из куће, да се љуби и милује за све ово „критично време“. Породиља се чисти први пут одмах по рођењу.

⁸² У вези са овим табуисаним радњама јесте и круг веома занимљивих и необичних забрана да се љуби и милује мало дете. Дете не ваља љубити, пише Миодраговић, нарочито ноћу, јер неће добро спавати.

које делове тела не треба никако љубити и зашто. На Груди се сматра да „не ваља допустити да велико чељаде љуби иза врата дијете које још није почело говорити, јер неће бит сретно“.

У Шумадији, рецимо, он „ретко кад (или никад) љуби своју децу. С пута им ништа не доноси, те она не знају ни за какву милост његову“, каже Павловић.

култури нипошто не узима у руке мало дете, нити га облачи, љуља, храни, ретко га носи, а још ређе милује и љуби.

рођењу, мора да се ритуално „очисти“ (освећеном водицом, обредним купањем, обредом крштења), затим оно се као мало не љуби јер је „погано“, а отац га не држи на крилу све док не проговори.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

видимо како је, Како војска маршира, Подигла се прашина, Како војска ступа, Подигла се лупа; Како наша снаша Љуби кочијаша, Кочијаш се поноси, Неђе капу да носи, Ја му купим шубару, Он са њоме у бару, Ја му купим фес, Он са

« Казала је. Сада је време да човек опрезно погледа око себе да ли га је неко видео како се љуби са Жужи. Није га нико видео сем мене. Чему путовати овако далеко када је све исто? Свугде је све исто.

Данас, кад вам је тридесет и пет година, видите један други свет. Ваша кћи се љуби на улици у по бела дана, а кроз прозор ваше хотелске собе сваке вечери видите љубавне нарове како се огрћу песком и

похвалити једном двадесетпетогодишњом студенткињом која тако вешто барата непцима, језиком, па чак и зубима када се љуби у тајанственој капији. Нико од њих!

« и пољубиће хладан новембарски ваздух изнад десног сестриног рамена, јер не воли да се љуби у лице. Сестра ће више него икада личити на њега кад мрзи себе, док их буде уводила у кућу у којој се ложи једино у

Матавуљ, Симо - УСКОК

Свуда различитост и јужна питомина. Јанко се не могаше начудити. Крцун му наведе ријечи краља Вукашина Видосави љуби Момчиловој: „А какав је Скадар на Бојани!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МУЖ: Молим те иди у кујну, видиш да имам посла. ЖЕНА: Макар ако се на мене срдиш, опет ћу да те пољубим. (Љуби га.) МУЖ (удара је лагано прстима): Ајде, ајд’, ајд’? (Жена одлази.

„Господична, молим за један пољубац; ја ћу умрети, ако вас не пољубим,“ а сад, кад га жена љуби, а он се туђи. Срам да те буде! МУЖ: Знаш ли ти да сам ја муж у кући?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

У животу уопште и у дечјем посебно, има ствари које не иду, које стоје К'о што стоји Кржљавићу љуби Цигара у зуби! Према пустом Пура-Моци, лењом Гаши, и сличнима, милости није показивао.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: (плаче): Опростите, господине, ми за те новине нисмо ништа знали; иначе проклет који не љуби свој народ! СМРДИЋ: Ми смо се справљали да довече славимо слободу.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

родољубивог осећања, из »гореће љубави к роду сербскоме«, за »сваког оног Сербљина који националисмус свога рода љуби«.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Страшно ли се злотвор сили, Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа — Ал' му ајдук зајам враћа.

Да ли су му де зверови Младо тело покидали? Бело грло штоно грли, Бело лице штоно љуби, Све су можда, све потрли, А са своји страшни зуби.

Момак баца руке око врата Око врата, око свога злата, Па је стиска, па је младу љуби, Од милине да ј' угризе зуби, Дркће мома, а срце јој куца, Отпињу се од кавада пуца.

Је л' сретнији когод од менека?“ Тако збори детић овај врли, Па довати са земље јерове, Па и љуби, па и сретан грли, Па још збори речи овакове: „О јерови, моји соколови, Децо моја, моја веља снаго, Сјајно моје ви

Сунце зађе, паде тама, Аја оста сама! Ала љубиш, моје лане, Ала грлиш славно! Љуби, грли, док не сване — Та већ неси давно! Већ недеља дана прође Како ми не дође!...

Кад узе дара, њој мало одлану, Чињаше с' сунце да јој опет грану, Па око врата лати га белога, Па љуби, грли суђеника свога, Из ока још јој суза се отиште, Што јад јој дотле у срдашцу стиште.

40. Он је љуби, она њега, Он је стиска уз себека, Та од света овог свега Дража му је та сад сека. Тако беше, ал' не дуго, А он

И не види слатка чеда Што са стране у њег' гледа, Са лица му тугу штије, Па сузице рони тије, Коју узе да је љуби, Па и себе и њу уби. Ох ту његов грдни јаде!

Да л' њено срце ћути исту слад? На своју верну он је стиска груд, Не ћутећ де јој свака дркће уд, Он жарко љуби њена уста мала И не види одунда руже бежућ.

“ Ох, срећице старцу изненада! Ту Милету он огрли млада, Старини је и мило и тешко, Па га љуби у чело витешко, Јошта проли две големе сузе, Па ондака 'вако речцу узе: „Ох мој сине, знам ја оца твога, Оца

Нетен-бега спопаде љутина, Е он види посечена сина; Та како ће да се врати љуби? („Ала!“... викну, па шкргутну зуби.) Па потрже димишкију клету, Па потече сину на освету.

Ој Милета, Бог те подржао, Та ни Марко боље не секао! Ти заштеди, е Турчина згуби, Да не даје изговора љуби, Што од мајке јединца отео, Па за срце кукавну ујео...

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Остао би тако који дан, напио се, напричао, испрегледао дједове самаре и једног јутра, ево ти га обувена и потпасана, љуби се с дједом и утјешно пророкује: — Брзо ћемо се ми опет срести, побратиме, округла је земља.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Тода беше усред другарица и рођака. Све се праштаху и плакаху заједно с њом. Попадија је загрлила па је љуби у њене свеже обрашчиће, у врела, влажна усташца. Димитрија уђе и стаде пред Тодом. — Шта ћеш, Димитријо?

Комшике, црне душе, рекоше ти да сам неверна, и ти ме, наружену, остави. Срце ми пуца, али још те волим. Иди другима, љуби их, целивај, па опет дођи, драги, мени. Не љутим се ја, већ хвалим Бога што ми те даде.

— шапуће она и крије лице. Доста... видеће ко... ох! — Још, још. Дај! — грца Стојан и све је више стиска, грли и љуби где стигне. — Та доста... Ох, баш си ти?! ...

Затим изиђе Стојанов отац, узе је за руку и уведе у гостинску собу. — Љуби у руку! — рече јој и показа на људе који беху ту.

Да га не би сасвим одбила, стрина узме и нешто окуси. Он тада од силне радости истрчи у кујну, скаче, грли нас, децу, љуби и диже чак до таванице. И за њена боловања ни капи пића не окуси. Али, чим се она придиже, оде и напи се као земља.

Затим прилази им, љуби се и повлачи опет у кујну, да скува кафу... Оставља мене, да ја — не да их дворим, већ само с њима онако, као сваки

Тетка ми изишла чак пред кућу. Запрашена брашном, улепљена тестом, са засуканим рукавима, сва срећна, грли се и љуби с мојом бабом, оцем, мајком... — Туго, туго... Слатки моји, смрзли сте ми се?

— Туго, туго... Слатки моји, смрзли сте ми се? — И брзо од мајке узима повијеног ми брата, грли га, љуби и уноси у кућу. У кујни држи слуга свећу више главе и осветљава нам степенице по којима се пењемо.

Хтедох да га пољубим, али ме стриц задржа: — Не љуби се сад! — шану ми остраг; — још није очитан. Видиш да нема крст на грудима.

И како ће она да га прими, загрли, као његова? Можда би увек осећао како му није дошла чиста, кад је грли, љуби, већ је другога, покојникова... једном већ грљена, милована.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Одело је снежно, бело, на брежне јој пало груди, снег од једа чисто студи; узалуд му Месечина светло чело живо љуби, он шкрипуће бели зуби, гледајући како струком, како белом, меком, руком, како малом, лаком ногом, а камо ли лицем,

што се не даш мени живу разабрати у плетиву међу јавом и мед сном! ДИМ Лулу пије Селим-паша, љуби ћилибар, уза њ љуби кауркињу, свако по типар. Задимио Селим-паша нештедимице, на прозору дим се вије чак до гредице.

што се не даш мени живу разабрати у плетиву међу јавом и мед сном! ДИМ Лулу пије Селим-паша, љуби ћилибар, уза њ љуби кауркињу, свако по типар. Задимио Селим-паша нештедимице, на прозору дим се вије чак до гредице.

Ал' не љуби, мој голубе, филишћанске толке љубе, — јача љубав нег омраз! Ал' И откуд у тих груди' где мужевом отров суди, за жене

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда он настави: — Слушај добро што ћу ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем.

— А шта ће то рећи, оче? — запита болесник. А калуђер му одговори: — Богме, рећи ће: да кога бог љуби тогај се и опомиње, па тако се опомиње и тебе, него му зафали. — Оћу! — одговори болесник.

Кад и то би, и доведоше снашу, мати пуна радости леже увече да спава са снајом и са сином, да их грли и љуби обадвоје. Син леже с краја, баба у средини, а снаша до дувара. Тако једну ноћ, другу, трећу, и непрестано.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Срамота је, девојко, и помислити то, камол да изрекнеш. Тешко свакој, која не љуби чистоћу. Шта си ону маст метнула на полицу, да дирају мачке? Зар је њој онде место?

ДОКТОР: О томе можете бити уверени. ШАЉИВАЦ: Дакле, једна фамилија, која науке и људе учене љуби, притјажава једну чашу златну и драгим камењем искићену.

ШАЉИВАЦ: Фамилија ова, која није учена, но која, као што сам казао, науке љуби, закључила је да ову чашу поклони ономе који је најученији, разумева се, ко је доктор философије.

) ЉУБА: Збогом. ПИЈАДА (Станији): Слузбеница понизна. (Станија не одговара ништа, и Пијада лагано Љуби.) Твоја се мајка несто срди на мене. ЉУБА: Е, што се има срдити. — Мајка, каже ти Пијада збогом.

— Гле, дође мајка. ВЕЛИМИР (начини поклон са стране): Драго ми је. (Скине сабљу.) На, бога ти, ово (да Љуби, после отиде к асталу, седне и почне чело и косу трти). Ах, боже мој, боже мој! СТАНИЈА (Љуби): Па ко беше то момче?

) На, бога ти, ово (да Љуби, после отиде к асталу, седне и почне чело и косу трти). Ах, боже мој, боже мој! СТАНИЈА (Љуби): Па ко беше то момче? ЉУБА: Кажем ти, наш Велимир. СТАНИЈА: Зар нешто не може? (Устане.) Велимире, мајки, што ти је?

ЉУБА: Е, то се он теби поклонио. СТАНИЈА: Какав је то поклон наеро? Ко се клања раменима? ВЕЛИМИР (Љуби): Је л’ послао Милан новине? ЉУБА: Нешто је донео момак, да видим је ли то. (Да му с ормана Журнале де деба.

(Да му с ормана Журнале де деба.) ВЕЛИМИР: То је. (Подбочи се и почне читати.) СТАНИЈА (дуго га гледи, па онда Љуби): Ајде код Неша. ЉУБА: Сад Же он доћи. СТАНИЈА: Јок, јок, ајде да ми тражи кола, да идем. ЉУБА: А што, мајка?

СТАНИЈА (седа): Што да чујем, кад унук неће бабу ни у руку да пољуби? ВЕЛИМИР: У Паризу се род не љуби у руку. СТАНИЈА: Ете! Не л’ ја реко да је земља Инђија? Не поштује млађи старијега.

СТАНИЈА: Ете! Не л’ ја реко да је земља Инђија? Не поштује млађи старијега. ЉУБА: Ал’ зато сваки човек љуби другу женску у руку, је ли? ВЕЛИМИР: То се разумева. СТАНИЈА: И младу? ВЕЛИМИР: Макар да је и једна девојка.

СТАНИЈА: Па ко ти чисти собу, кад немаш свога? ЉУБА: Девојка. СТАНИЈА (Љуби): Што ти знаш, кад неси тамо била. ВЕЛИМИР: Девојка, девојка. СТАНИЈА: Куку, девојка улази момку у собу!

ЉУБА: Лепо. СТАНИЈА: Да ви бог да срећу, кјерко, али не верујем! 3. ВУЧКО, ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО (Љуби): Еве цедуља за театор. ЉУБА: Остави тамо. ВУЧКО: Ама што ће да се игра? ЉУБА: Зар би ти ишо?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Не знам шта ми је сметало, али изгледало је као да би и он волео да се мало љуби се неким глумцем у уста и то са језиком, и још ми се чинило да ни он не би био у стању да изведе оно, не само на

једно цедуљче: „АНЧИ, НИСАМ СЕ ОД РОЂЕЊА ОВАКО СЛАТКО НАСПАВАО КАО НОЋАС, БИО САМ ПРОШЛЕ НОЋИ НА СТРАЖИ, СХВАТАШ? ЉУБИ ТЕ ТВОЈ МИШЕЛИНО.“ Толико сам била бесна да сам намемо очистила ципеле завесом, а врхунски сјај истерала пешкиром.

И шта сад, даме и господо! Видим, према излагању ове младе даме (ту Суле галантно љуби руку разредној), према излагању, кажем, које није хтело да повреди ваш родитељски понос, да не кажем сујету, да су вам

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Кроз паук-време да ли назрех слику, где два су бреста оба патријарси, где Рудник љуби руку Медведнику, где глог се клања Чарапићу Васи, а тако светле мочвар, чот и јелав као да сија са ватраља жерав?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

госпође у Бечу, а друго си ти; зато баци те беспослице, па гледај те буди добра газдарица, и онога што те је испросио љуби као верна супруга. ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви јошт не знате шта је љубов.

ЈЕЛИЦА: О, молим, Лидија је само ћутећи потврдила да Лаузуса љуби; тако исто и ја љубим. АЛЕКСА (ђипи горе и увати је за руку): Ви мене љубите?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Лажем ли — гуску појео многу, луто по шуми кокошјих ногу. Живјела слога! У лонац рат! Изићи брзо, љуби те брат!“ Превари Пијетла заклетва та, напоље клисну у скока два, зграби га Лисац, па с њим у торбу.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

— Ал' спокојство све док љуби Док царује ноћи крас, Јасним гласом труба труби И страшни се хори глас: Тра-та-тра-та!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Пред једном кућом угледасмо веселу групу људи и жена. Вратио се син па га мајка грли и љуби. И комшилук се сакупио пред кућом, и сви желе да стисну руку ратнику. У локалима жмиркају лампе или свеће.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Он превио Љубицу преко наслона, глава јој затурена, па припао пуначком врату и љуби... Жена јурну кроз врата и ступајући на прстима, с подигнутим рукама, иђаше као махнита...

Да, она љуби!... И љуби првом, страсном, девојачком љубављу ; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена

Да, она љуби!... И љуби првом, страсном, девојачком љубављу ; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и

Да, она љуби!... И љуби првом, страсном, девојачком љубављу ; љуби безумно, са највећим самоодрицањем, како то може само њена страсна и плаховита природа...

И ето заједно су и у школи. Све, како је она желела... А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену. Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да

И ето заједно су и у школи. Све, како је она желела... А он је љуби, јамачно је љуби, иначе је не би узео за жену. Истина, он није онако нежан и пажљив према њој; не уме, или неће да дели милошту као

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

36. Заспала госпођа Под жутом неранџом, Господар је буди, У очи је љуби: “Устани, госпођа! Краљице су дошле; Дај, да дарујемо; Не ћеш млого дати: Краљу врана коња, А краљици венце,

Ђе Јовану љуби воде у часе добре. Вод’ је, води, млади Јово, сретња ти била! У њу су ти свака добра, која с’ могу наћ’: У њу ти је

— Када зачу млади Јово што му говоре, Дваш је и триш млади јунак колом скочио Од доброте драге љуби што је зачуо. 73. Весели се, женикова мајко!

Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо, што је коме драго. 109 Ој на ове дуге ноћи Ко не љуби црне очи, Не пада му сан на очи, Већ му пада јад на срце. 110.

Коњиц вришти, да се јаши, Соко пишти, да се носи, Љуба плаче, да се љуби!“ 130. Мој се драги на пут спрема и пева, А драга му коња спрема и плаче: “Ти одлазиш, коме мене остављаш?

“ А ђевојка милостива И из срца жалостива, Даде њему и обадва. Љуби очи жељно момче. 140. Ој ти Цвето, лепо цвеће, Бог убио мајку твоју!

“ 144. Девојка јунаку прстен повраћала: “Нај ти прстен, момче, мој те род не љуби, Ни отац, ни мајка, ни брат, ни сестрица; Ал’ ме немој, момче, на глас износити, Јер сам ја сирота несретна

Гр’ота му се учинила младу, Да је љуби ал’ да је пробуди; Но извади од злата јабуку, Те је меће Мари у њедарца. Када се је пробудила Мара, У њедарца

ишла у гору зелену, Сав би пелен по гори побрала, Из пелена б’ воду извијала, Те би тебе, лице, умивала, Кад стар љуби, нека му је горко.

ишла у зелену башчу, Сву би ружу по башчи побрала, Из руже би воду извијала, Те би тебе, лице, умивала, Кад млад љуби, нека му мирише.“ 155.

Пије ли се ладна вода бистра студена? Бере ли се струк босиљка зими зелена? Љуби ли се дилбер Мара б’јела румена?“ Ал’ говори дилбер Мара б’јела румена: “Ах Бога ми, млад на коњу, млада делијо!

Ленка ти је већ одрасла: У Ленке је бело лице, У Ленке су мрке веђе, У Ленке су бјеле груди, Тебе зове да те љуби!“ 178. Вијала се бела лоза винова Око бела, око града Будима.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

А кад те за мном срце заболи: загрли и љуби грану што вене. Ах, нико нема части ни страсти, ни пламена доста да мене воли: Но само јабланови вити и борови пусти

Оне све сенче драго и нежно, и љубе све што се губи, у небо мутно, бескрајно снежно, у снег што сахрањива, кад љуби. Сенка је њина као паучина танка, што дрхти немоћно, меко. Ја сам на свету свему успаванка, а мир је мој далеко.

Зато сам ти ту мисао дао тужној голој и белој, невеселој. Гледај у јесен мирно, како се губи дан и љуби. Благо као једно звоно да зазвони у даљини мишљу том сам те додирно.

Оче наш син твој је бољи него анђели али ником помоћи не може. Љуби крпе као златну круну, а у осмеху крије толику забуну колико је нема у пролећу и мајци.

Одустајем. Писаћу, врло кратко, о позориштима. У њима врви свет, и гледа тоалете. На галеријама се љуби. Уосталом, у томе има традиција.

У вртовима је цветало цвеће и лежали су грудоболни морнари. Оног који је рођен да љуби, развеселиће море, ако га је прешао, бићем својим страсним, и после стотине година.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Мајка му пригрли главу, а отац стаде да му љуби ножице. Стадоше се отимати обоје ко ће му лепшу реч казати, ко ће га милостивије обласкати, очекујући да дете са своје

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: 'Ајд' овамо, па пољуби оцу руку! (Даница љуби руку Јеврему.) МАРИНА (из задњих врата, за њом Ивковић): 'Ајде овамо, па пољуби мајци руку.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Тело се тресе, шкрипе зуби, Осећам мрак у мојој души. Ко плеснив скелет да ме љуби И коштуњавом руком гуши. Тужно, о тужно! Душа ћути, А око сузи, уста неме.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Пут мене се поосмјехну принцип, распита ме за наше крајеве, и шћах рећи љуби Црногорце, јер спомену све редом бојеве ђе су наши помогли Млеткама.

БРОЈИ БРОЈАНИЦЕ И НЕШТО У СЕБИ ЧИТА; А ОНИ, КАКО СЕ КОЈИ ДИЖЕ, ТАКО МУ ПРИСТУПА И ЉУБИ ГА У РУКУ ИЗ УВАЖЕНИЈА РАШТА ЛИЈЕПО И МУДРО ЗБОРИ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Јер једино би такав могао к њој прићи; једино таквом би се она дала да је љуби. А пошто је с тим у почетку била измирена да никада таквога неће бити, онда је доцније све лакше то подносила.

Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у’скут, и знајући за Софкине најтананије, најслађе и најлуђе

Ено Како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, Одмах јој прилази руци, љуби је. И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори: — Како си, снашке?

И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесем, да не заборавиш! — Хоћу, нано! — љуби је син у руку. — И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече.

није баш толико страшно колико је страшно ово његово: што он ето мора са тим Марком, сељаком, да се пријатељи, да се љуби, са њиме да живи. Па, поред свега тога, ето још и она — „неће“, „не може“. А он може! Он може све то, а она не може!

ма ко био, бити — не онај њен, него други, обичан, и да ће од свакога морати да трпи и силом да подноси да је он грли, љуби и са њоме ради шта хоће.

Чак и када, већ дубоко у ноћ, дође време да иде горе, љуби у руку свекра, од њега прими дар и белегу, она и онда мирно оде.

већ почео нож да носи и са два појаса да се опасује, и да се на њу издире, заповеда јој и никако јој не да да га много љуби и милије.

И онда он почиње к њој да долази. Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала. Тада би ђипила.

Јер на шта лагати? На шта све ово? На шта да он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож

Он није могао много да издржи и онако горе, на врху степеница, све да дочекује и са сваким да се здрави и љуби. Само је са првима, па је одмах заједно са њима и он засео за софру.

И пратећи их свирком, заједно се и он за њима пење. Горе их дочекују. Ефенди Мита са свима се љуби. Али Маркови сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Колико је Црне Горе, Приморја, Зете и Херцеговине, крштене душе ту нема, која те не љуби, која не чезне за твојим благословом а не дрхти од твога проклества.

Гледала те кад бијасте дјеца, а чујала је много о теби; ја сам јој казивао много о моме Адолфу. Она те већ дјеломично љуби, а кад јој од брата дођеш, кад прочита све што је овдје... о видјећеш да те преварио нијесам...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Рђавој мајци деца пасторци. — Брат брата над јаму води, али у јаму не меће. — Тко не љуби свога брата, оног туђа бију врата. — Брат брату најдубље очи вади.

— Чести целови губе љубав. — Где је већа милост, ту је већа жалост. — Велика љубав, бржа омраза. — Тко не љуби, не мрзи; тко не мрзи, не љуби. — Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити.

— Где је већа милост, ту је већа жалост. — Велика љубав, бржа омраза. — Тко не љуби, не мрзи; тко не мрзи, не љуби. — Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити. — Ко ме је лане био, ни данас ми није мио. — Што омиље, не омрзну.

— Секин во код њега на изору био. — Пољубила се нека жена с милосником на сабору, а другарица је запита, што се љуби с туђим човеком, па јој она одговорила: да је секин во код њега на изору био, дакле својте су, није туђ.

3. ЦУПАЉКЕ 1 Хоп, цуп, на калуп, Четир’ баке, један зуб — И тај један шупаљ! 2 Опа, цупа, танца, Љуби баба старца, А девојка момчића За два за три грошића.

У том тренутку момак који је дотле држао сламке, док се ово певало, пушти их из своје руке — и сада се љуби свако с оним који се држи за други крај сламке коју је он ухватио. ОВАКО СЕ БИБЕР СИЈЕ...

брашном по образу, да иштува у друштву свијећу, а мртвац онда уљезе с уждивеним фењером те иде редом да свакога љуби, и свакојему рече: „Домало ти си мој!“ А младијема: „Ако не будеш добар, понијећу те!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Онда он настави: „Слушај добро што ћу ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем.

Краљев син дохвативши ове се тице почне да је љуби од милине, и љубећи је прометну му се најљепша ђевојка. А ово је била једна ђевојка коју је баба замађијала била и у

како га је старац један отлен избавио, „и ево“ рече „Бог и моја правица донесе ме опет мојим роди | тељима и мојој љуби.

“ „А шта ће то рећи, оче“, запита болесник, а калуђер му одговори: „Богме рећи ће, да кога Бог љуби, тогај се и опомиње, па тако се опомиње и тебе, него му зафали.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

7, 37) „са источника живота мога“ (Откр. 21, б) и који је затим рекао: „Ко љуби оца и матер више од мене, није ме достојан.

21, б) и који је затим рекао: „Ко љуби оца и матер више од мене, није ме достојан. Ко љуби жену, или децу, или њиве или имања више него мене, није ме достојан.“ (Мт. 10, 37; 19, 27; Мк.

(Мт. 7, 13) Онога који испуњава овај устав који написах овде у овој ћелији, кога видите да жели и љуби горе написано, било да је стар или млад, а такав ће се наћи међу вама, кога оставих да живи као мој ученик у овој

(Према И Јн. 4, 12) А овом блаженом старцу извесно се још више привеза за веру његову речено: „Ко љуби оца или матер више од мене, није мене достојан.

Ко љуби сина или кћер више од мене, није мене достојан, и ко не прими крст свој и за мном не иде, није ми подобан“. (Мт.

Синови не изнемоћајте у казни Господњој, нити слабите од њега прекоревани. Јер кога љуби Господ, онога укорева, и бије свакога сина кога прима.

А ти, опет, владајући не вређај брата свога, већ имај га у почасти. ,Јер ко не љуби брата свога, Бога не љуби. Бог је љубав. Зато ко љуби Бога, и брата свога нека љуби'. (І Јн.

А ти, опет, владајући не вређај брата свога, већ имај га у почасти. ,Јер ко не љуби брата свога, Бога не љуби. Бог је љубав. Зато ко љуби Бога, и брата свога нека љуби'. (І Јн.

,Јер ко не љуби брата свога, Бога не љуби. Бог је љубав. Зато ко љуби Бога, и брата свога нека љуби'. (І Јн. 4, 20) Јер о овом сав закон апостоли научише, мученици венчани бише и пророци

,Јер ко не љуби брата свога, Бога не љуби. Бог је љубав. Зато ко љуби Бога, и брата свога нека љуби'. (І Јн. 4, 20) Јер о овом сав закон апостоли научише, мученици венчани бише и пророци висише. (Мт.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ВЕЛА (истрчи из кујне и отвара врата на једном крилу капије). ВЛАДИКА (улази, благосиља Велу која га љуби у руку, погледа на доксат, полази степеницама). ВЕЛА (отрчи брзо горе Јовчи): Тато, ево владика иде! ЈОВЧА Ако је.

Што ти да се трудиш? Зар место ја теби први да дођем, а то ти... ВЛАДИКА Остави, Јовчо. ЈОВЧА (љуби му руку): Благослови! ВЛАДИКА Де, де. Какав теби благослов! Теби не треба. Бог ти је и иначе дао све што желиш.

« ВАСКА (излази из своје собе, унезверена; кад види Јовчу пође брже к њему с болним осмехом): Ох, тато, где си? (Љуби му руку, клекне, клоне, загњурује му главу на груди.) ЈОВЧА (тргне се): Ту сам, ћери, ту.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

живота, и нађе мили плод утробе своје гди плаче и тужи за сисом, узима чадо своје к матерњим недрам, мило грли, слатко љуби и сису му даје — тако је мени било кад сам први пут к словам добродетељнога Сократа дошао.

„Ја сам свет света“, говори Спаситељ, „ко за мном ходи, неће се наћи у тами”. Свака правда и истина свет љуби и свет иште.

Ти видиш како ме љуби господин барон Марко Пејачевић. Откако смо се год познали, љубимо се како да смо рођена браћа; наше се нарави тако

А што питаш намереније, могао си га из предисловија познати. Но, кад ти се тако љуби, чуј | опет накратко. Ова су два моја начална намеренија.

помињемо и љубимо; то је нами весма мало; него [х]оћемо, ако је икако могуће, да и[х] сав свет позна, спомиње и љуби.

Извините, љубими мој, долготу писма, но с оним, кога срце наше љуби и душа наша почитује, ни усмени ни писмени разговор никада није дугачак; всегда је кратак. У Шклову, 1788.

у овоме се состојало: ко ми се је год показивао да ме радо има, ја већ нимало не сумњајући да он мене савршено не љуби, умирао сам за њим и чини ми се да живот мој престао би ми пријатан и сладак бити кад би[х] ја икада могао престати

ја вас молим примити овде закључену малену суму и, будите уверени, да вам се пошиље од чловека који вас почитује и љуби. Здравствујте.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља! Издалека људи скидају капе, а жене се клањају! Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!... Бакоња дубоко уздахну. — Шта ти је? Зашто не идеш? — запита га мати.

Шта си дошâ овди? — А јесте ли ви вратри? — Јесмо! Буковичанин брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи: — Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у манистир, као вељу: могâ би

Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остале. Сви заграјаше идући лагано уза камене стубе. — Како? Јерковић! Стара кућа! Дакле, то је наслидник фраБрнин!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— А Ђорђе и Симка? — Замукни!... — Шапуће: По целој Србији да се прича како Аћим Катић седе главе љуби скут пијаном попу Методију... Милунка се тромо извуче из собе, удављена сукњама, хукћући.

Он их не чује. Опанчар под стечајем тражи само банку, клечи, грли му ноге, љуби чакшире и опанке; трезни се гаде и бацају на њега земљу из чабра с леандером, а пијани вриште од смеха.

с белим жиром међу ножицама пресавијеним у коленима, маше ручицама, миче усташцима као да јој нешто прича, и она га љуби по црној косици што је прекрила чело, љуби га по грудима, стомачићу и табанима, љуби га свуда, своје дете, сина!

у коленима, маше ручицама, миче усташцима као да јој нешто прича, и она га љуби по црној косици што је прекрила чело, љуби га по грудима, стомачићу и табанима, љуби га свуда, своје дете, сина! А паром, кроз благи осмех, текле су јој мисли...

као да јој нешто прича, и она га љуби по црној косици што је прекрила чело, љуби га по грудима, стомачићу и табанима, љуби га свуда, своје дете, сина! А паром, кроз благи осмех, текле су јој мисли...

Родио ми се унук. Где си, пањуго, да те загрлим? Он грли Мијата, Николу, Толу. Све их љуби у образ. Трчи, Милунка, и кажи јој да хоћу унука прво у хладној води да ми окупају. да ми буде крепак, чврст и храбар.

— Било па прошло. А сад, пољуби ми руку! — пружи му је мокру и смежурану. — Ђорђе је љуби без отпора у себи. — Могу ли да га видим? — шапуће. — Још не можеш, док Роза не сврши посао око Симке.

А кад је дошао под мој кров, само руку што ми не љуби кад му кажем: „Жена ти је донела хлеба и с хлеба.“ Сам ми се нудио да ми свако јутро постељу истресе и намести.

На лицу му је било неколико резова што личе на осмех, на победу, као да је носи у собу да се с њом љуби Три срасле ноћи, да у четвртој зори кроз прозор побаца њене сукње и ланену кошуљу и истера је голу напоље, и кроз

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Сунце зађе - паде тама А ја остах сама! Ала љубиш, моје лане, Ала грлиш славно! Љуби, грли, док не сване Та већ неси давно! Већ недеља дана прође Како ми не дође!...

Он љуби хладни кам“. В. Илић ЛX КОРИНТСКА ХЕТЕРА Крилата Божице моја! хајд'мо у доба оно Кад Хелагабала Август владаше богат

доба оно Кад Хелагабала Август владаше богатством Рима; Хајдемо у цветне земље где Тибар весело шуми, И седам подножја љуби, нежно се грлећ' с њима.

Лептир љубавно ружи Шапће, и око ње кружи, Мирисни љуби цвет. У цветном замноме рају, Без мисли за други свет, У безбрижном загрљају, Идемо друга три: Пролеће, ја и ти.

Кад сваки цветак мирисаше: Живи! А сваки славуј цвркуташе: Љуби! ------------------ „Љубави! срећо, којом живот сладих! Шумарци! стазе обрасле у цвећу!

У ружичном сену купала је лице, И пустила да је жудно сунце љуби; А кроз жедне, сочне, и дрске уснице Упорни и бели блистали се зуби.

Попа, Васко - КОРА

навуче Навлаку жуту КАКТУС Боде Румени облак длана И киша лаже Боде ужарене језике Мазги и сунца И небо ножевима љуби Сенку своју не удаје И ветар лепотом даљина вара Боде податна бедра Искусних ноћи и невиних таласа Смех свој зелени

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Мој отац ради с прве фирме, с гросисти. Али куд ћеш, бога ти, куд смеш? Док је младо љуби се с ђаци, па зар половно да га узмем на цел век? Други нека га узме, од мен' далеко ги лепа кућа. Овако...

Јест, ништа друго од њега не тражи мала, несебична міѕѕ Поунд, нека се не боји и не узнемирава. И љуби му руменим и врелим уснама чело које се ведри.

Загрли ме, иди, иди брзо, убери, брзо бери оне љиљане пуне руке, моје љиљане ... све, донеси ми, љуби ме, дај ми, закити се, украси ме, окити себе, молим те ... све моје љиљане, диши, удиши јако, живи, радуј се, живи!

И час прелазећи у суседну собу да узме њезину слику веренице, да је посматра кад је здрава била, љуби и над њом плаче најболнијим плачем, а час враћајући се к њој да гледа у њено слабо, сјајно од ватре лице и како се

И тако они, на крају разговора, мењају адресе и срдачно се растају, па га Икета љуби у оба образа, н опет га моли да се никад не забораве, а он ће га у Лондону чекати, и биће увек мио гост њему и његовој

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Тако, на примјер, ако неко има да умре од рака, сасвим је искључено да му, рецимо, падне кап. Може да се љуби у уста са кужнима, може да знојан скаче наглавце у мрзлу воду шеснаест пута дневно, он неће оболети од куге, он неће

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

И сад се сетио чворкова... Али је опет, још јаче и страсније, пригрлио Станку, па стаде да је љуби у оне чудне очи, које некада ни погледати није смео.

собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега...

Очи се приковале за ту лепоту, коју проста сеоска душа не разуме, али је тако осећа и љуби, да не познаје веће насладе од милога јој завичаја...

Узима попину руку и два пут је љуби... а усна опет издајнички дршће.... — Опрости ми, попо!... — шапуће он нарочито, да га нико други не може чути.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Онда он настави: — Слушај добро што ћy ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага, па све љуби оно место где ти каже да јој је снага, као од милине, докле је искушаш, па ћеш ми после казати кад дођем.

Али је устима не дирај, не љуби је, јер си пропао заувијек и ја ти ондар не могу више помоћи. Добро упамти што ти рекох. То је моја задња ријеч.

Е не зна цар шта да ради с њом! Милује ју, глади, меће на кољено, посади на крило, љуби, грли, док одједном међу злаћаном јој косом запази једну обичну просту лисичју длаку.

Он с јабуком у џеп, поклони се и оде, узјаха на свог коња па бјеж̓ даље. Цар милује коња, пипај га, љуби, пита га њешто њемачки, а он му маше главом и лупа копитом; онда му даде груду цукора и заповједи њемачки да ју истуче

Кад дођоше кући, боже, отац весео, весео, грли синове, љуби их, е драго му, драго што види синове, а жао му, жао до бога, што му најмлађег и најмилијег сина нема кући.

“ — А шта ће то рећи, оче? — запита болесник. А калуђер му одговори: — Богме, рећи ће: да кога бог љуби, тогај се и опомиње, па тако се опомиње и тебе, него му зафали.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

прошлих, пријатних к'о дýге Нисам видео овај живот груби, Већ моје небо, мој завичај туге И тебе с венцем што ти косу љуби. И тебе с венцем.

Море грли копно од искони, Капља камен без одмора дуби: Рад и живот по свој васиони, Човек живи кад уме да љуби. Често пута кад те видим гредом, Ја тек видим шта си била за ме, Успомене изађу ми редом, Тужно, мртво, погледају на

Скупила си сузе у косе детиње. Све вас гледам сада крај гозбе сироте. Лице ти се ведри: то душа светиње Љуби твоје чело, мој сјајни животе. 1916. НЕДОВРШЕНЕ ПЕСМЕ И Не јавља ми се. А има кад.

Ћипико, Иво - Приповетке

Пењући се у мраку уза степенице, јавља се као и пре парох—Кеку, и као пре мајка га љуби и с њиме заједно моли се Пречистој девици.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

посред речи: (1) Нагнута над географском картом (2) Србије после (3) Косова Мајка (4) Југовића затвара шаком очи љуби Дам (5) Јановој (6) Да не би гледале („Ал су била и тежа времена“) И мада у Матићевој поезији налазимо право

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

XXИИИ ПРЕЂАШЊИ, РАКА РАКА (улети): Мама, знаш шта је ново? Тата је постао министар. ЖИВКА (љуби га): Е, а ко ти је казао, чедо. РАКА: Кажу ми деца и мене су одмах прозвали министарско прасе.

На ногама беле камашне, на рукама рукавице, у рупи од капута цвет): Љубим руке, милостива! (Љуби јој руку.) Био сам слободан, на ваш позив... ЖИВКА: Баш вам хвала! Изволите седите! Ја сам вас узнемирила...

НИНКОВИЋ: Какву дужност? ЖИВКА: Па... то... као љубавник. НИНКОВИЋ: Молим (Љуби јој нежно руку.) Уверевам вас да ћете бити задовољни. ЖИВКА: Па сад већ како му бог да. Кад је отмено, нек је отмено!

Зашто да не учиним? КАЛЕНИЋ: Е, онда, дозволите да вам кажем збогом, јер смо вас исувише задржали. (Љуби јој руке и сви се дижу.) ЖИВКА (сети се): Чекај да вам дам моје визиткарте за успомену.

ЖИВКА: Је ли истина? РАКА: Сада је отишао. ЖИВКА (усхићена):Ју, слатко моје дете! (Љуби га.) Ево ти још два динара. РАКА: Олрајт! ЖИВКА: Иди ми брзо зови Дару. РАКА (оде десно).

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Баба је обично тада испред куће, до чесме. Он долази, кључеви му звецкају. Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место. Улази унутра, иде у собу [...

97 Кад мајка на растанку љуби последњи пут ћерку у чело и уста који су „већ били хладни“98, и кад затим ћерку по лицу и коси дотакне на дворишној

Зато су Софки и смешни. Магдин се син, на пример, кришом од ње уочи Ускрса љуби с мајком на растанку, јер унапред зна шта Софка мисли о тој њиховој „ сељачкој' љубави”.

осталог, може послужити да мотивише прејак, буквалан призор аутоеротизације: „Тада осећа како је ова дубоко, дубоко љуби у уста; рукама јој глади косу, уноси јој се у недра, у скут, и знајући за Софкине најтајније, најслађе и најлуђе жеље,

И онда он почиње к њој да долази. Узима је на своје руке, и, не сагибајући се, толико је снажан, приноси је себи, и љуби је, тако да би му чак и врх од носа осећала”.

његовом песмом, од бола, грча увија на њиви, међу редовима засађеног дувана, и од прејаких осећања саму себе по прсима љуби, страсно уједа.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

177 ДРАГОМЕ ЉУБИ НЕНАДОВИЋУ * 181 ПОЗДРАВ НИКОЛИ ТЕСЛИ 184 ХИМНА ТЕКЕЛИЈИНИХ ПИТОМАЦА 187 СПАСЕНА ЈЕ 189 О СТОГОДИШЊИЦИ СИМЕ МИЛУТИНОВИЋ

Прилазе стари, млади Да хумку пољубе И мајка ј’ љуби мирно — Хвала ти, голубе! »Вијенац« 1887. ЧОВЕЧЈЕ СРЦЕ (Од А. Шелса) Ој, срце, срце, ти чудни створе!

“ Оде дома празних руку, Деци својој без горива... Сиротица, незналица Не осећа да је крива. Децу грли, децу љуби Да с’ загреју од целива: Децу љуби, децу теши: „Та још има Бога жива!“ »Невен« 1882.

Сиротица, незналица Не осећа да је крива. Децу грли, децу љуби Да с’ загреју од целива: Децу љуби, децу теши: „Та још има Бога жива!“ »Невен« 1882.

Слава те је у вис дигла, Ал’ је љубав кумовала. »Стармали« 1883. ДРАГОМЕ ЉУБИ НЕНАДОВИЋУ * Љубо! И ја видим Близу шездесету, А жао би ми било Да с’ не састанемо Још на овом свету.

Рибу не мрзе Чувари мира, Јер риба никад Не протестира. Љуби је и ти, Страдални робе, Ког’ секу, пеку, Стружу и глобе.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: Шта вас знам ја, кад кажете да вам је зло. ФЕМА: Макар да издишем, угурсузе, опет се ноблес у руку љуби. (Пружи му). На! ЈОВАН (гледи је): Мајсторице, ала су вам испуцане руке! (Пољуби је, и брзо изиђе.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Лепо је мањкање у себи што љуби Празнину и место још неопорављено Од одласка анђела, свисло биље. Сено На трагу одлуталог цвета чије име Мирише изван

речи за песму Коју ће се усудити да напише Један човек после сто година Не бој се речи Није то ништа Ал ипак пази Не љуби прошлост у руку Певај као да ништа није било Јуче или пре сто година Немамо времена за риму Звезди са севера птици с

— ноћ Изаћи из сна Ал понети и благо Кад сањаш ноћ је твоја слушкиња И говорим ти као што птица лети кроз лишеност Ко љуби опасност љуби изгубљено време и пламен Случај живи у недостатку страсти Ја препливавам да и не мора узалудног Треба

сна Ал понети и благо Кад сањаш ноћ је твоја слушкиња И говорим ти као што птица лети кроз лишеност Ко љуби опасност љуби изгубљено време и пламен Случај живи у недостатку страсти Ја препливавам да и не мора узалудног Треба љубави

Краков, Станислав - КРИЛА

— Не, не, узећете је... Играчица трбухом седела је сред руских официра и објављивала публици: — Васиљ љуби очењ харашо... — Ах qуелле роѕѕе, љутио се Француз, тумач при руској бригади.

Петровић, Растко - АФРИКА

Ја му га добацујем у руке, а он га хвата, стеже и љуби. Апарат одапиње. у трећу ћелију само провирујем. Онај у њој већ је дограбио неки тигањ, спреман да ме гађа, и виче

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

И бог са сином Ког сам за живот срамно продао! ГЛАВАШ: Ано, дете, Ено те гледа девер старији! (Ана љуби Хаџију у руку, а он њу у теме.) Но, Бошко, Сад сеја неће више кукати!

(Гледа кроз прозор.) Сирота жена! Једнако љуби уста блеђана Потпори мртвој туђе старости!... Сад јој баш Ћерим нешто шапће... Трза се... Добро!... Ево, застаде!

(Пуца.) ЋЕРИМ (чује се споља): Проклет, дабогда! ИСАК (љуби цев): Е, бог да прости! Ћериме!... Ево Исака!... Ћериме! Паша те виче... Где су томруци?

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Мислећ— на те — у том сјају — Кад се моја душа пита, Је л’ на земљи, ил’ у рају; Мислећ’ на те, кад ми душа Грли, љуби света оба, — Мила ружо, душе душо, Шта ти мислиш у то доба?

Па још уз то српско срце, Чим се злато моје кити, Чврста вера, којом-но ће Небо увек небо бити. XXИВ Љуби мене, љубованко, Нећеш се кајати, Јер ће моја силна љубав Вечно трајати.

А севне ли и замагли И загрми бој, Показ’ћу ти да сам и ту Соко бранић твој. Љуби мене љубованко, Нек нам срећа сја, Ако не знаш шта је љубав, Учићу те ја.

Кад си рекла, бисер да је... Ова речца, ова мила, Она ме је у највеће Сиње море претворила. Па те море грли, љуби, Па се море плимом диже, Око тога бела вратаљ Сав ће бисер да наниже.

Јок! — на боље Чувам ја свог сина: Нека буде ’Ваке воље Увек, и без вина. Нека и он, Кô бабо му, Само Српство љуби, А кад види Душманина Нека шкрипне зуби. Нек погине За слободу — Лепше смрти нема!

Да нас вид’те, каконо се Српски радујемо, Од радости ни ја, ни он Зборит’ не умемо. Да га вид’те како с’ љуби С новим светом белим; Да видите моју радост, Да је с вама делим.

Па чуј шта звезде поје, Ту радост велику: Срб љубећ’ љубу љуби По крсту челику. ЛXXИИИ У одаји свећа гори Што најбоље зна, Дркће, пламти, нешто гледи — Ко би знао шта?

То је туга, што те дигне, Пак те у свом крилу њија, Сваки дан ти срце рани, А рану ти још превија! Што те љуби, што те пази, Око тебе брижно лети, Отрује те, Боже свети, Ал’ ти не да још умрети!

Моје лане није смртно, Да растанком прети, Моја друга, моја туга Не може умрети. Моје луче не јауче, Већ ме љуби живо, А ја сам је вером, надом, Животом даривô.

Нико не зна, што још никад Није осећано; Како љуби своју тугу Срце раздерано; Не зна њихне осећаје, Њихне уздисаје, И шта зборе, шта говоре, Шта ли свету таје.

Сад често у сну чујем Дечице моје глас: „Где год је Српче које, Љуби га, ради нас!“ И тог је гласа тако Рајски утешна моћ, Од гласа тог се ведри Жалости моје ноћ!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Још си жив? Зар те поз-позадина није још убила? — Он прилази Брани и љуби га. — Мој рођени! — Онда гледа „Махера“ полуотвореним очима. — Знаш... погинуо каплар Стојадин, онај...

Он се опире, хтео би да заузме став, али ту су Руси, а Серјожа га загрлио и љуби. Нашао се у незгодном положају. — Хвала, хвала, ја сам на служби — одговара суво. — Господо! — поче говор „Фикус“.

Када је приведоше столу, фркну и једно уво истури напред. Сергије је гледа задивљено и љуби. „Фикус“ отомбољио доњу усну и сигурно мисли на „Ружу“. Сима и Пера пипају јој жиле на ногама.

— Певај, иначе оде одело — дере се Коста. Ветеринар отпоче Бора се завали на Радослављеве груди и поче да га љуби. Радослав стаде да се смеје. — Е, људи, никако ми не иде у главу, како извукосте овога коња.

Кад смо се увече растали, Тома ми је заносно причао: — Јаој, што Полета љуби!... Позвао сам је у стан. Опирала се, нећкала и све се нешто изговарала на Лулу.

Али ми изненада паде на памет да се она сада љуби можда са оним француским официром. У мени се нешто ломило. Хтео бих да идем, да је нађем, да је притиснем на своје

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ВИДОВДАН 170 ГРИГОРИЈУ ГЕРШИЋУ 174 ОДА К САМОМ СЕБИ 175 ГЛАС ХАРФЕ ШИШАТОВАЧКЕ 177 КЛЕВЕТНИКУ 185 ЈОВАН ПАЧИЋ 186 ЉУБИ 187 ТИБУЛ СРЕЋНИЈИ 189 ТУЖБА 191 ОЧИ ЛУКАВЕ 193 СНУ 195 ЛАЛИ 196 МУЗИКИ 198 ЈЕЗД КОЊИЧКИ 200 ПРИ КОНЦУ ЛЕТА

Хој девојко, зумбул плави Јал' ме љуби, јал' се мани, Љубезна. За тобом се ја помамих! Твоји двори украј пута, Куд пролазим по сто пута, Љубезна.

Овоме се клања, на оног гледи, А с овим се љуби, с оним беседи, Дању-ноћу по шпацири куда не ходи, Компаније свакојаке к себи доводи, Безопасно љубов с' сваким

милосника око ње лете; Трчи, ходи, извирује куд ко пролази, Распитује који којој, каде долази, Сад жели, сад љуби, а сад омрази.

Што год дише скоро све је неверно, Ко год љуби саде, све лицемерно; Зло је семе прва мати прво повила, От првога јоште горе друга родила, Најгорим се земља сад

Сам пас на пса режи — на кучку не лаје. Видиш, скот ког' љуби — поштење му даје. Ти Венеру твоју, која тебе жели, како да ју твојим језиком уцвели?

Павле Соларић МЛАДЕН И МИЛОЈЕ Младен Теб', Милоје, све салеће младеж рад пјесана. Младеж љуби: умиљат је глас твога гортана.

Но не! То је давно било, повјест сада мртва, А љубови нашој жива подобаје жртва. Пој која је срећа оног који љубљен љуби, Јогунасти како дане у пустоши губи; Како љубов, куд год иде, преобража твари, Што се љуби, све загрља, за друго не

је срећа оног који љубљен љуби, Јогунасти како дане у пустоши губи; Како љубов, куд год иде, преобража твари, Што се љуби, све загрља, за друго не мари; Пој таинства чијег нибуд завјета љубнога, Хоћеш мога, сад избери, или волиш твога.

— О смертни, пеки сја Души покој снискати, От порока клони еја, Добродјетељ љуби; Добродјетељ нас пратит Преко гроба мрачна, И во мјесто уводит Гдје сут благозрачна.

Други кој' у љубви страда, Он се добром концу нада; Ал' ја љубим без Надежде, Драгу моју други сојуз веже. Љуби, терпи, серце моје, То је јадно стање твоје; Другом се ружа румени, Мени с' тавни пелен, ах, зелени. 1817.

Знај, тебе би, Слабачка, однео у дом лудих! 27. децембра 1833. Лукијан Мушицки ЈОВАН ПАЧИЋ ЉУБИ Дјево!

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

“ Ја?... А откуд ја?... (Чита.) „Лепота ти је чудна, свемоћна! Ђурђе те љуби... за љубав ће ти Лавова горских дати хиљаду Да као бедем, љутим челиком, Пред венецијанске стану зидове: Силу

Господе мој! А овамо те гази слабији!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Не, Јелисавето! Привиђаш, сунце, ти, — А мене народ љуби искрено, И све ће оно часом створити Што само усхтем ја... ЈЕЛИСАВЕТА: Да, Ђурђе, да!

МИРА: Па баш где срце куца, Ту прска крв? СТАНИША: Живот је тражио.... МИРА: Животе мој! (Љуби га и опет грли.) СТАНИША: Умал’ остаде.... МИРА: Умал’ не даде Животу моме рану самртну. Па је ли тешка!...

А човек луда!... Храни копилад! Љуби их, тепа, мази, милује, У пуној болти свог супарника Купујућ сигре деци љубљеној: Медене страсти, шећер пакости,

Устани!... (Јелисавета Долази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Угаси пламен!... Гле како месец гледи у море! Дивота!... Гледај!... Љуби неверу!... У Венецији нема љубави... Љубим ли, ха!... Убиј га, Ђурашко!... Ђурђе!... Кнеже! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је?

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— једва изговори Симеун и принесе чашу устима, а сузе га облише. ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас. П.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Снови, прах и снови!''... У сну јој се чини Још љуби некога, грли га и сише. Чини јој се неки мужјак у долини. Чека га и чезне.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МАРИЦА: Ко то каже? АНЂА: Па ето поломљени тањири и стакло... МАРИЦА: Мајка, слатка мајчице, 'оди да те пољубим. (Љуби је.) АНЂА (изненађена): Да ме пољубиш? Шта је теби, дете? МАРИЦА: Једну реч да ти кажем само, па ћеш све разумети.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Ал’ каже ми се долина. Ромори што је шкргут овде зуба. Тихо се тамо сјаранило што се крваво мрзи овде и љуби. Нема за мене биља овде доле. ОСАМА НА ТРГУ То куда непроход им, чудно ми се отвори пут.

Неситом утол мрење. Нестати — то мој пут. И месец самртно кад жут, тáме то земљом врење — бубри у дојке, љуби он. 2 И љубим ја, и љуби, на очи где из утробе је утроби самртна ова прогледáња сласт.

И месец самртно кад жут, тáме то земљом врење — бубри у дојке, љуби он. 2 И љубим ја, и љуби, на очи где из утробе је утроби самртна ова прогледáња сласт. з Слеп — или погледом мри.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И никада она, као друге матере, да је смела са Младеном, као са сином, да се шали, још мање да га грли, љуби. Сву своју љубав преносила је на млађег.

Баба је обично тада испред куће, до чесме. Он долази, кључеви му звецкају. Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.

Што је лудо, што се не жени, што је не узима, љуби, грли, кад ето већ Ускрс и пролеће! Само код Стојанчетових што су јој као не бранили да одлази, а и код Младенових.

Зна Младен да не само што би му дала да је љуби, грли, већ да би и све што год он хоће. Чак, кад би јој казао да се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и

се ноћу из своје куће, преко високог зида, попне и дође к њему, ту, у башту, да до њега седи, лежи, и да јој он — не љуби, већ само да јој своју руку метне испод лица, око грла и осећа како она мирише, топи се, а више њих чесма шушти, кућа

[Баба се разболела, снаха и невеста је негују.] — Децо моја слатка! И упућивала је код Младена, да и она иде, љуби га, благодари, захвали: — Иди код деше, и ногу, стопку где ступне, да му љубиш, целиваш!

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

познату народну песму: »Бацала Тода јабуку: На кога падне јабука, Онога Тода да љуби« (Вук, 1, 394. В. и Wöртерб. ДМ 1, 93). На сличан начин бира се у народним приповеткама и цар (БВ, 3, 222 ид).

је знак несреће и жалости — в. нпр. Вук, Пјесме, 1, 609: девојка која враћа прстен јунаку (зато што га њен »род не љуби«), обраћа се пелену као цвету којим се кити мртвачка пратња: »Ој пелен̓, пеленче, моје горко цвеће, Тобом ће се моји

стави се на њега кашика пасуља и преспе се вином) (ГЕМ, 22—23, 1960, 150 ид); у Јадру домаћин љуби б. кад прегори, »превесели се«, и на тај начин се с њиме поистовећује (ГЕМ, 27, 1964, 403 идд); у околини Зајечара, на

вечеру донела, У вечери деветора биља: Милодуа — да се милујемо, Калопера — да ме не отера, Љубичице — да ме свагда љуби, Каранфила — да се не карамо, Чубра цвећа — да ме добро чува, Босиока — да м̓ не смеће с ока, А невена — да му срце

Ћипико, Иво - Пауци

— сјети се и наздрави јој. Па, отрвши руком уста, и погладивши мрке на уснице, пољуби је: — Је ли ти мило?... Љуби ли те овако нестрпљиво твој Марко? — И, говорећи плахо, расијано, насрће на њу. — Је ли нам лијепо?... Што велиш?

— Ах, назвати се мајком твога дјетета, Раде! — И, изнебуха, ухвати га за главу и прислони је на своја њедра... и љуби га гдје дохвати ... — Раде, опрости! Али не могу без тебе... — дрхти, и клоца зубима, и привија се уза њ...

Маша осјети додир и голицање његова лица на своме, осјети његову мушку вољу... И док је он љуби, мисао бесвјесно понесе је ка Ради... И жеља за његовим миловањем изби снажно, јако. — Раде!

Раде се осврну, скањива се, оклијева... А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му: — Што ме убијаш? ... Куд се дјела нашта љубав и вјера, Раде, проговори!.... — Пусти ме, Машо! ...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Јуда љуби Исуса. Истовремено раздражене слуге двојице првосвештеника бацају се свом жестином на божијег сина. То се морало предст

Овако је испало неразумљиво. Јер, док Кајафини плаћеници тргају Христа за хаљине, Јуда, његов издајник, још увек га љуби као да се с њим опрашта, као да га толико воли да не може с њим да се растане.

Погледам: и он и она су непомични. Надноси затим своје лице над њено и ја не знам да ли је љуби, или је милује; да ли оплакује њену смрт ако је мртва, или је буди ако је ошамућена.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Затшо тужи цура бајна? Сунце зори не излази, Драгој драги не долази. Као одзив бојној труби, Момче једно самрт љуби. И док мртав јунак лежи, Вранац коњиц пољем бежи.

Он љуби хладни кам. 1883. ПРОЛЕЋЕ Пролеће мило на земљу слази, И сунце здрави поља, брег, Студене зиме губе се трази.

кад сунца изумре моћ, Над ружичасти наш свет да Љељо узвије руком, Спокојни, плави вео и тиху сањиву ноћ И грли, љуби, и стидљивим красом Заварај, душо, бледи сан, Док весник зоре не поздрави гласом Весели дан! 1883.

Зорице моја мила! Српкиња увек ми буди, Љуби та равна пола, жеља је моја сва, И љуби... ах, љуби мене, и мање вина ми нуди. И бићу срећан ја. 1888.

Зорице моја мила! Српкиња увек ми буди, Љуби та равна пола, жеља је моја сва, И љуби... ах, љуби мене, и мање вина ми нуди. И бићу срећан ја. 1888. НА ЧАРДИ Снажни Арпадов сине, стасити и витешки!

Зорице моја мила! Српкиња увек ми буди, Љуби та равна пола, жеља је моја сва, И љуби... ах, љуби мене, и мање вина ми нуди. И бићу срећан ја. 1888. НА ЧАРДИ Снажни Арпадов сине, стасити и витешки!

Кô српских гора млади бор, Приморја чедо мило, Походи неба зрачни двор И мира љуби крило. Осам је пута цветô цвет, Толико свену пута, И њих нам збриса смрти лêт, Обори зима љута!

Кô златни пехар јàко, Над ким влада моја моћ, Нека смело пође тако, За насладе једну ноћ Па нек љуби моје очи, Нека грли вити стас; Нека зора са истока Загрљене нађе нас!

1887. ЉУБАВНА ПРИЧА О ДОНУ НУНЕЦУ И ДОНА КЛАРИ У Севиљи цвета ружа, Удовица дона Клара, А ту ружу жарко љуби Дон Нунец од Алкантара.

пољуби дона Клару, И забаци русе косе, И удари у гитару: „У Севиљи цвета ружа, Удовица дона Клара, А ту ружу жарко љуби Дон Нунец од Алкантара. И на дану и у ноћи, Он о њојзи само снива, Он је зове тако нежно, Ал' она се не одзива!

доба оно Кад Хелагабала Август владаше богатством Рима: Хајдемо у цветне земље где Тибар весело шуми И седам подножја љуби, нежно се грлећи с њима.

Метнувши крај уста шаку Он кмета хлађаше крилом и реч му прозбори таку: „Достојна презрења сваког, кметица кравара љуби, Отвори четворе очи, о кмете, и ово туби.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Страшно ли се злотвор сили, Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа – Ал му ајдук зајам враћа.

Поздрави нам стару мајку Украјину… (1876) О КОСИДБИ МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН И поток и река, И лахор, и зрак, Све љуби, све мази Свеж мирис и благ; И шева Пева, не спи: Кли, кли, кли!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

) ТАШАНА (иде у сусрет, и љуби га у руку). ХАЏИ РИСТА (Ташани): Жива била, жива била! А где су деца? Хоћу, по обичају, да их пољубим и дарујем.

Да не мисле, ако су им газде помрле, да они сада могу како хоће. Збогом! (Прашта се.) ТАШАНА (га љуби у руку, и испраћа до излаза). СТАНА (му понизно остраг исправља и чисти колију).

Покојни твој муж? Не разумем!... (Досетивши се): Ама да га много не сневаш? Да ти у сну често не долази, не досађује, љуби те, грли? Па и за то има лека!

Буди слободна, мирна. Али баш кад си толико уплашена, хајде да окадим, очитам и осветим водицу. ТАШАНА (умирена, љуби му руку): Ох, хвала, дедо!

ХАЏИ РИСТА (прилази Ташани): И од мене ти срећан празник, снахо! ТАШАНА (љуби их у руке): Хвала, хвала. СВИ Срећан празник! МИРОН (у шали): Добро, бар и ти сада да се смејеш.

(Показује на хаџиРисту, Мирона и остале): Па сада све у руку! ХАЏИ РИСТА (предухитри децу; клекне испред њих и љуби их он у руку): А не ви мене, у руку, већ ја вас, јер сте сада старији од мене. Ви сте ми овде домаћини.

Ви сте ми овде домаћини. Погле већ колики су! (Љуби старијега по глави): Погле шврћа мој колики је! Погле син мој, побратимче моје!...

Сада ето знај, када сам завршавао песму, кад га питам: »Ко да ти љуби танку Стојанку?« и кад он одговара: »Нека је љуби тај Хајдук-Вељко«, ја сам увек замишљао да он тебе мени оставља.

Сада ето знај, када сам завршавао песму, кад га питам: »Ко да ти љуби танку Стојанку?« и кад он одговара: »Нека је љуби тај Хајдук-Вељко«, ја сам увек замишљао да он тебе мени оставља.

јер то не допушта чин, име, онда ослободићу је црнине, пустићу је у живот да се с другим проводи, да је други грли и љуби. Их, их, колико си покварен, Мироне, и то душа ти покварена! И сад куда?

Све је за њу, а ја земљу једем. МИРОН (крстећи га по лицу, те му руку Парапута љуби; узима га за руку и доводи крају собе): Ходи. (Хоће да га посади на миндерлук): Не бој се. Седи.

СЛУШКИЊА (прилази и љуби га у руку): Благослови, дедо. (Води га ка чешми, до клупе.) Изволи овде, на клупу. (Одводи га са Арсенијем и посади на

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Аја, бадава баба-Нана грди и показује штап; је ли тако, Бато? — Бата се смеје, дохвати мачку за два ува и љуби је. — Ето, видиш, баш као што си ти Милушића дохватила за уши. — Нано, теби је увек до шале.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Нојев ковчег; за Содому и Гомору рекао сам да су то два света храма у којима је Исус са успехом проповедао свој наук: „Љуби ближњега свог“; за Христа сам још рекао да је четрдесет дана провео у китовој утроби, припремајући се за своју

некакво економско одељење, шаптао је стално празу: Qуінтіле Варе, редде міхі легіонеѕ, док један владика Христову реч „Љуби ближњега свога!“ изговарао је на латинском језику овако преведену: Проxимуѕ ѕум егомет міхі!

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ВУЧИТРНСКИ МОСТ О, на пољани широкој лучни камени мост стоји, Љуби га моја душа и до зла бога сам узбуђен; Прелазе товари, ждребац упрегнуту кобилу доји, Река под мостом тече, под

више не мари, Ни за костобољу ногу, дворске се даме једне сећа; Па и краљица улази у барку, А сам Амор несташни љуби је у плеће, Затим шапуће у уво: Краљице, краљице, Ваше величанство зар не осећа премалеће!

Веруј драги, ужасно је - манометар - срце моје Затрептало; и плакало, тако дуго у фабрици. Па не љуби, кад смрт ти дође, драгану ту на уста; Ускочи међ витле и међ кајаше, Дочекаће те ова шума густа, Као трговца чежњива

крај мене Никад довољно голом, њен глас и танка половина; Како је лагано ништи ноћ и шума и планина, Нека је други љуби неко: тај јунак бољи од мене.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Јао, не стискај!.. Боли ме, Васка, боли! ВАСКА (вуче је к себи и љуби): Чекај ти, чекај! Гле, како се она раскрупнила? Овамо! (Привлачи је и љуби).

ВАСКА (вуче је к себи и љуби): Чекај ти, чекај! Гле, како се она раскрупнила? Овамо! (Привлачи је и љуби). КОЦА (цикне држећи се за образ): Јао, изеде ме! — Ала си ти, Васка! А не знаш како боли!

ТОМА (бесно): Како? Да се не љутим? Шта сам ја? МАГДА Газда! Газда! Стари, мили, слатки газда! (Љуби га у руку.) Немој, газдо! (Показује на јело, пиће.) Седни! ТОМА (згрануто): Још и да седнем?

ТОМА (крсти се, узима чашу): Ех, Магдо! (Пије.) Него хајд! Хајд, срећан ти дан и Христос воскресе! МАГДА (љуби га радосно у руке): Ваистину воскресе! Ох, хвала, слатки газдо! КОШТАНА, САЛЧЕ и ОСТАЛИ (хоће да иду.

ТОМА (одобровољен, пружа руку Марку): Хвала, Марко. МАРКО (љуби га у руку): Хвала, газдо, и срећан ти празник! МАГДА (нудећи га): Узми, газда.

— Ох, да легнем, ах да умрем, Само да не гледам Како твоје лице Други грли, љуби. ТОМА (већ савладан): Много је ово. (Окреће се Митки): Митке, бре!

И, ако она неће, ти — силом! Ако жива неће — мртву, па у кола и у Бању! САЛЧЕ (вије се, љуби Арси колена, ноге): Не то, газдо! Руку, ногу да ти целивам! Још није она за мужа!

Хвала! Аман! Ох, газдо! Не дај ме, слатки газдо! Руку, ногу (љуби га у руке, сагиње се и грли му колена.) МИТКА (зауставља је): Не! КОШТАНА (трудећи се да му ноге целива): Ако!

(Полази колима.) Утрчи Салче. САЛЧЕ (сва уплакана, усплахирена, грли и љуби Коштану): Чедо, чедо... Одведоше ми те! КОШТАНА (одгурне Салче): Ћути, стара. (Пење се у кола.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

И слушам како широм родних страна Радошћу звони са гусала струна, Док се у злату васкрснијех дана Са небом љуби твоја горда круна. 1911. ОТАЏБИНО, ГДЈЕ СИ? С њедара твојих давно нисам брао Ниједне руже...

груби', Гдје се гусле чују, приповјести, бајке, Гдјено дјецу уче просте, добре мајке, Кам рођени како брани се и љуби... Моји су очеви са тимора тије' Гдје гнијездо своје крсташ орô вије, и са вихорима бије се и туче...

'' ''Сунце се враћа. Ево тица, гнезда, А тебе нема. Шта ћу твојој дјеци, Шта љуби рећи?'' — ''Отишô је, реци, На небо, за вас да набере звезда''... 1913. СЕЉАНКА Снег пада и веје.

У мени гори једна света ватра, И моје срце све грли и љуби... Снагу ми душе никада не сатра Замахом кобним живота бич груби.

13 Не куни се, само љуби, Лаж је клетва жена свије', Твоја реч је слатка, али Твој пољубац слађи ми је! Он ми у те веру ствара, Реч је

39 Момак девојку љуби, Но ова другом је склона; Тај други воли другу И с овим венча се она. За инат девојка пође За првог човека што

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

у непрегледној турској војсци, он је нашао у себи довољно снаге да савлада грдосију Влах-Алију и да опрости неверној љуби.

Ђурађ, забринут за живот свога јединца, обраћа му се као што би се обратио човеку пријатељу: Дору седла, испод гриве љуби: „Ао доро, врло добро моје! Доста ли смо, доро, војевали, из Турака робље изводили, од Турака глава доносили!

часу, пред саму пропаст државе, кад је турска војска оклопила са свих страна — не налази пријатеља ни у тазбини ни у љуби коју спасава из турског ропства, него у коњу, у псу и у једном припаднику турске војске, свом некадашњем робу, који је

Цар Милоша међу очи љуби, ал' још не зна тко је и откуд је. Повикаше кићени чауши: „Спремајте се, кићени сватови, вријеме је двору путовати!

бијелу Скадру на Бојани, те је шаље на Херцеговину бијеломе граду Пирлитору, Пирлитору према Дурмитору, Видосави, љуби Момчиловој; тајно пише, а тајно јој шаље, у књизи јој овако бесједи: „Видосава, Момчилова љубо, шта ћеш у том леду и

Дође књига љуби Момчиловој, књигу гледа љуба Момчилова, ону гледа, другу ситну пише: ,,Господине, краљу Вукашине, није ласно издати

Кад ујутру зора заб'јелила, поранио војвода Момчило, па говори љуби Видосави: „Видосава, моја вјерна љубо, ја сам ноћас чудан сан уснио: ђе се пови један прамен магле од проклете земље

Но је л', браћо, божја вјера тврда да ниједан љуби не докаже, већ на срећу да им оставимо, која сјутра на Бојану дође?

“ И ту божју вјеру зададоше да ниједан љуби не докаже. Утом их је ноћца застанула, отидоше у бијеле дворе, вечераше господску вечеру, оде сваки с љубом у

Ал' да видиш чуда великога! Краљ Вукашин вјеру погазио, те он први својој љуби каза: „Да се чуваш, моја вјерна љубо!

И Угљеша вјеру погазио, и он каза својој вјерној љуби: „Не превар' се, вјерна моја љубо! Немој сјутра на Бојану доћи, ни донијет мајсторима ручак, јера хоћеш млада

Млади Гојко вјеру не погази, и он својој љуби не доказа. Кад ујутро јутро освануло, поранише три Мрљавчевића, отидоше на град на Бојану.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Та ово је само на небу божија столица, тела на себи нејма, а девојку љуби! Ка на ногу да је, тако преда мном види се да стоји и мало поступује по земљи, а сасма маечке ножице има — што ли иште

И много пут се то згађа те и за ружном се распаљује срдце и кад је дохвати грли је и љуби, а овамо, не би јој ораха из руку узео. А онај, гине за њом! Нити је пак називљем белорумену, црних веђа и очију!

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

“ па опет руковање и љубљење; и он опет љуби их у руку и извлачи своју руку, а оне опет: „Па поздрави се, ете, и на тетку Доку!

зна како силно стеже својом знојавом ручицом ручицу своје другарице Гене, или се наслони на њу, па је кришом штипа и љуби, па јој шапће и вели: „Гено, мори, ја се нећу удам!...“ (А и Гена њој вели да се и она неће удавати.

Певају другарице: Је ли ти жао старих стазица, старих стазица и другарица? Зона се љуби с њима, а оне је гледају, смеше се на њу очију пуних суза, а после је загледају и разгледају јој одело.

Он се отима и неће, а она га милује по образу, љуби и моли га и храбри га да игра. И он се ухватио, па игра, сасвим по оном: „Како играм да играм, само да се наиграм“.