Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Грлице, ал’ си дивна!...“ После ме узе за руку. „Ја те љубим, Грлице!...“ Ја оборим очи доле, а бела кошуљица ми се тресе на узбуњеним прсимо. „Теби је зима, моја мила Грличице?.
Знам да ћете рећи: „Не познају милости! Не осећају љубави!...“ Ви, госпо, грешите! И после смрти грешите! Ја љубим! Ту моју тајну немојте ниједне ноћи гробару приповедати. Гробари, попови и бабе не умеју тајне чувати.
Моји добри пријатељи знају за ту моју љубав, па ми чисто завиде: што баш ја ту најлепшу да љубим, и зашто она мене да љуби?... Многи ме исмевају због моје страсти, мрзе ме...
Многи ме исмевају због моје страсти, мрзе ме... А ја, госпо, само љубим, љубим свим срцем, свом душом, љубим моју дивотну девојку, мој свет, моју селену!...
Многи ме исмевају због моје страсти, мрзе ме... А ја, госпо, само љубим, љубим свим срцем, свом душом, љубим моју дивотну девојку, мој свет, моју селену!...
Многи ме исмевају због моје страсти, мрзе ме... А ја, госпо, само љубим, љубим свим срцем, свом душом, љубим моју дивотну девојку, мој свет, моју селену!...
— Љубим те!... Хтео сам те у старога Сремца запросити, али ми тутори не дају... Гром их спалио! — И он љутито стискиваше песниц
— Је ли грехота љубити, старче? Ја твоју Јелицу само љубим! — Сад иди, — рече старац, задовољан, — а кад буде време, дођи, и ја ћу ти је дати... Ничија неће бити до твоја...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и знам да се находе између њих премноги благородномислећи, препоштени и славни људи, које ја високо почитујем и више љубим него они могу себи представити. И опет: за зле се ово говори, за које и свето Евангелије овако говори и пише.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Колико?... Све ћути. Ах! то је ужасно. ЉУБАВ Је ли ово љубав, или болна једна Потреба да љубим? Ова жеља плава, Је ли жеља срца моћнога и чедна? Или напор душе која малаксава? Је ли ово жена коју љубим, збиља?
Ова жеља плава, Је ли жеља срца моћнога и чедна? Или напор душе која малаксава? Је ли ово жена коју љубим, збиља? Ил' сен на проласку преко мога пута, Тумарање мисли без свести и циља, И све дело једног болнога минута!
ћу да се надам, И да своје срце расипам и губим: И опет мислећи да први пут страдам, И први пут желим, и први пут љубим.
РАПСОДИЈА Да ми је да љубим као некад прије — Без наде и среће; вај! да ми је моћи Испунити опет целе своје ноћи Сузама и слутњом којој конца
Да ми је да волим као пре, пун мрачне И свирепе сласти да патим и страдам; И уживајући у болу што задам, Да не љубим очи него кад су плачне.
МИР Хтео бих да знадем љубим ли и сада — И да добра нека светлост продре сени, И тишину овог умиреног јада, И падне на тамне путеве у мени.
А све можда зато што љубим кô прије. РАСТАНАК Опет сам те срео тамну, пуну сете — Браниш невидљивој сузи да потече; Кô сен безнадеждни,
држи прстима од леда, И мој дух напаја кајањем без мере; Мој поглед у небо да очајно гледа, Да мрзим без снаге и љубим без вере.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја је љубим и на груди стискам, а она затвара очи и сањајући повија се натраг и предаје се истој слаткој и неодољивој срећној мисли
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Е, дабоме! Тек штогођ... — вели гђа Сида. — Како слободан?! Ваљда смо ми неки туђини, какве Швабе... — Клањам се. Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони.
— вели гђа Сида. — Како слободан?! Ваљда смо ми неки туђини, какве Швабе... — Клањам се. Љубим руку, милостива... љубим руку, госпођице, — рече г. Пера и мајку пољуби у руку а ћерци се учтиво поклони. — Службеница!
— Па... дакле да вас не узнемирујем ове недеље... — А не, не. Сутра вас чекамо. — Добро — рече Пера. — Дакле... љубим руку, милостива, — рече и пољуби гђу Персу.
Ал’ сутра морате ми обећати да ћете раније доћи и дуже остати, да накнадимо данашњи губитак. — С драге воље! Љубим руку! — рече Пера и пољуби је у руку и оде. Али ни сутрадан није било боље.
— Та, шта је... — Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала! Службеница! Љубим руке, гнедиге!... Ал’ молим вас само, ником ни речи! Нек остане код вас! Нисам рада!
«... Ал’ говори Маџарева Јула: »Мене ј’ нáна увек заклињала Да не љубим ког ми срце неће! Волем бити тиској риби ’рана Нег’ љубити три млада дротара!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Зато ја ћу бити слободан, па ћу до две недеље сам са мојом сопственом персоном к вама доћи, а донде љубим госпођи мамици десницу и поздрављам брата Јоцу и фрајла-Милку, и остајем вами — до гроба веран Љуба Чекмеџијић Кад
— Задовољан сам. То ће скоро бити! Хвала, љубим руку. Марко устане, љуби матери руку и препоручи се. Кад изиђе напоље, дочека га Мица.
Теодосије - ЖИТИЈА
И паде ничице на земљу са многим сузама хвалећи Бога говораше: Љубим те, Господе, снаго моја, и прибежиште моје, и тврђо, и стубе од лица непријатељског, и именом твојим све непријатеље
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Рибице ми ништа не одговарају, само ме неповјерљиво гледају својим округлим очима и врте репом. Охо, реп им љубим, алај су слатке! — Дедер, зашто си у џаку? — опет ви питате. Зашто, зашто! Ко ће то знати.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Но па то је довољно времена; ви сте се извесно досад измирили са таквим стањем? АЉОША: Не, господин инжењер, ја љубим Лидочку, ја много љубим Лидочку. ПАВЛЕ: Али кад она вас не воли? АЉОША (уздише).
АЉОША: Не, господин инжењер, ја љубим Лидочку, ја много љубим Лидочку. ПАВЛЕ: Али кад она вас не воли? АЉОША (уздише).
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Хоћу, свијетли господару — рече Јанко одлучно. — Сад бих је већ узео и да је не љубим, а љубим је свом душом. — Па у добри час!
— Хоћу, свијетли господару — рече Јанко одлучно. — Сад бих је већ узео и да је не љубим, а љубим је свом душом. — Па у добри час!
Како нећу онаког кућића и јунака и мога осветника! Да ми је иште њеки од Петровићâ, не бих био задовољнији!... — Е, љубим ти руку за то! — заврши Стане, маши му се руке и отиде.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Добро сте нам дошли. Заповедајте сести. (Младожењи.) Молим изволте. МЛАДОЖЕЊА: Љубим руку. (Седну.) ПРОВОДАЏИЈА: Па како сте, како се наодите?
МЛАДОЖЕЊА: Како сте, господична? (Пољуби је у руку.) ДЕВОЈКА: Како видите. Изволте сести. МЛАДОЖЕЊА: Љубим руку. (Узме столицу и седне до ње; она се мало одмакне.) Па шта сте снивали? ДЕВОЈКА: Ја обично не снивам ништа.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: А нас могу потући батинама. ЛЕПРШИЋ: Да се уверите како љубим слогу, ево пристајем на све; и за љубов вашу скидам и кокарду.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Чађаво сунце, преморено и равнодушно, чучи на мрком рубу планине. — Залази већ једном, цицвару ти љубим! — моле га и куну љути Крајишници, потамњели од неспавања, прашине и сваког другог ђавола који им, ево, већ други дан,
— Јесмо ли сви читави, а? Алај гаћа, цицвару му љубим! Тек пошто је устао и отресао се, спази стару нену како тетура и посрће уз ограду шљивика.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
бледа, мека, сјајна, чудна, обасја све, моју собу, кревет, мене; онда, као у бунилу, опет устајем и долазим к теби и љубим те...
Дођи довече или лупи на капиџик, баци ми макар камен преко зида, те да га метнем у недра и љубим... Ох дођи, дођи и јави ми се!“ ... Девојчица, покривена велом, завуче руку у ћупче, промеша и извади једну киту.
Камо, где је домаћин?... — Ту је, ту је! — Показује на мене и нуди, чак и Цигане пропушта у собу. Улази ч’а Јован; љубим га у руку, он, сагињући се, мене у чело, обухватив целу моју главу у своје сухе, старе руке.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
То мужеви? То су жене! Па зар жене против мене? Кад с женама време губим, Волим с женом да се љубим но с женама бити бој.” „Али зашто Филишћанке, мамне танке домишљанке? Израиљке, израјанке, зашто, сине, не би њи'?
Сад ме љубе, сад ме маре, сад ми нуде Саре, Маре, — понеаре! — Филишћанке нису верне, ал' неверу љубим њину, јер је вера у својину, у рођено, у матерње.
свакоје злости, блаженој теби подиже двор; презри, небеснице, врело милости, што ТИ земаљски сагреши створ: Кајан ти љубим пречисте скуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Слуга нижајши. ЈЕЛИЦА (показује на столицу): Ако смем молити. АЛЕКСА: Љубим десницу! (Седне.) Ја увек желим на овом мом путешествију са Сербима наипаче благороднима упознати се, и данас се зјело
(Увати је за руку.) Чујте, ангелска господична, глас вашег вјечитог роба: Ја вас смертно љубим! ЈЕЛИЦА: Ах, Готт! Wелцхе Ентзüцкунг!
ЈЕЛИЦА: Ах, Готт! Wелцхе Ентзüцкунг! АЛЕКСА (клекне): Љубим више него благородство моје, него сво благо сокровишча мојего.
ЈЕЛИЦА: О, молим, Лидија је само ћутећи потврдила да Лаузуса љуби; тако исто и ја љубим. АЛЕКСА (ђипи горе и увати је за руку): Ви мене љубите? О, бози, помозите ми да моја чувства изразим.
АЛЕКСА: Ваш је труд пун ружична цвећа за мене. ЈЕЛИЦА (наточи вина у чашу): Ако смем служити... АЛЕКСА: Љубим руку. Вина никада не пијем. ЈЕЛИЦА: Ово је ауспрух. АЛЕКСА: И за то нисам расположен.
Идите ви, мој драги, у кујну, пак ћете све тамо по вољи добити. МИТА: Љубим руку милостивој господични! АЛЕКСА: Потом немој заборавити што сам ти казао. МИТА: Ја ћу све по заповести извршити.
Не тајим да вашу кћер љубим, а и тко не би таковаго ангела љубио; но најпрежде морам мојему родитељу јавити и од њега дозволеније просити.
АЛЕКСА: Слатка моја господична, немојте ви о мени тако умствовати. Ја вас љубим искрењејше, али шта помаже љубов, ако ми отац не би дозволио? Онда би ме лишио свију добара и имјенија.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Дубим на једној нози: у глави план се гради. Љубим свакога знанца: како се башта ради? Губим времена товар: како се купус сади?
Љубим свакога знанца: како се башта ради? Губим времена товар: како се купус сади? Дубим, љубим и губим: читав сам бунар издубио, пола сам села изљубио, товар сам сати изгубио, док сам ти мудри савет као из
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
звоник и неки праотац клечи док јуре његовог сина Ђорђа чује се топот све на истом нишану то је тај врат који љубим и одлазим с њом у шуму кажите ми како се зове док свиће ни пијан ни трезан земље ове жамор нешто лети на мене брже од
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
отпоручује: “Злато ми треба коњу на узду, Када га јездим, нек ми је лепо; Бисер ми треба љуби на грло, Када је љубим, нек ми је мило.“ Ал’ сестра брату отпоручује: “Нисам ти, брате, Турска робиња, Већ сам ти, брате, Турска царица.
249. Зарекох се, затекох се, Да не љубим млада војна; Бог ми даде најмлађега, Најмлађега, најлуђега. Опремих га за козама, Кад у вече вече било, Све су
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И оставља драгану за успомену две три капи љубичасте крви. ПУТНИК Идем слободно, нико ми није однео да љубим тужну моћ. Раширим руке, али не у зоре него у море и ноћ. Осмехом улазим, стиго ма куд, у тужне и болне јаве.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Мој дивни кум, Ђорђевић Ђока, Кумашине, да си ми здраво и живо! — Љубим те у чело, измеђ два ока, Ти ћеш исправити све што је криво.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
цело Нечујно, тихо потоне у таму, Ја ћу ти, драга, опет рећи тада Отужну песму о љубави, како Чезнем и страдам и љубим те, мада У том тренутку не осећам тако.
Али ти не рекох ни ''силно те љубим'', Нити ''душо'', нити ''очи моје сјајне'', Нити празном речју и покретом грубим Збрисах дражи неказане тајне.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „А ако ли те ја увјерим да сам и ја сретан?... Да, сретан. Што ћеш да ти дуљим. Љубим и љубљен сам. Ноћас сам видио небо растворено.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Убићу је, убићу, и бар мртву да је имам, мртву да је љубим. (Стреса се): Ох, ох, убићу је, убићу је још увече и онда целе ноћи ћу је љубити мртву, целе ноћи ћу јој љубити уста,
Целе ноћи ће бити моја. Све ћу моћи да јој кажем. Целу да је грлим, љубим, ох, ох!... Да, убићу је! (Хвата се за чело): Ох, Боже, Боже! ВАСКИН ГЛАС Младене, јеси спремио пиће и јело?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ја тебе љубим како год да сам те родио; светујући те, твоју срећу желим, а не моју. Ако ли ти мене не послушаш, ја се нећу кајати за
” Паднем лицем на земљу, љубим земљу и с топлим сузама квасим. Никад у мом животу нисам тако плакао. Гледајући село у ком се мајка | моја родила и
Ништа ми на свету није милије ни љубезније од мојега рода. Но, колико га више љубим, толико сам му више дужан правду и истину представљати и говорити.
Извините моје дерзновеније и будите уверени да ја овако не би[х]| молио, разве кога весма љубим и почитујем. Остајем и проч[аја]. У Бечу, октобра 1785.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ђ. Јакшић XИ ЉУБАВ (1-18) 1 Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне једном
Ђ. Јакшић XИ ЉУБАВ (1-18) 1 Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне једном час Отеће
Ђ. Јакшић XИ ЉУБАВ (1-18) 1 Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне једном час Отеће стару
XИИ 6 Често те у сну снивам, Моја љубави! Често те тако виђам, Цвете убави! Па грлим небо плаво, Грлим, уздишем, А љубим сунце јарко, Љубим, издишем. Ал' ето зора свиће, И ето прође сан; Ал' тебе нема, нема Нема да сване дан! Ђ.
Често те тако виђам, Цвете убави! Па грлим небо плаво, Грлим, уздишем, А љубим сунце јарко, Љубим, издишем. Ал' ето зора свиће, И ето прође сан; Ал' тебе нема, нема Нема да сване дан! Ђ.
П' онда збогом, тамбурашу! Збогом, крчмо, за навека! Ћ. Јакшић XВИИИ Љубим ли те... ил' ме санак вара, Што те удиљ уза ме дочара? Љубим ли те... ил' ме душа вара, Што се удиљ с тобом разговара?
Збогом, крчмо, за навека! Ћ. Јакшић XВИИИ Љубим ли те... ил' ме санак вара, Што те удиљ уза ме дочара? Љубим ли те... ил' ме душа вара, Што се удиљ с тобом разговара? Љубим ли те...
ил' ме санак вара, Што те удиљ уза ме дочара? Љубим ли те... ил' ме душа вара, Што се удиљ с тобом разговара? Љубим ли те... ил' ме безум гања; Нема вида, чула, осећања; Љубим ли те...
ил' ме душа вара, Што се удиљ с тобом разговара? Љубим ли те... ил' ме безум гања; Нема вида, чула, осећања; Љубим ли те... ил' љубави није Што се грли, то су само змије; Љубим ли те...
ил' ме безум гања; Нема вида, чула, осећања; Љубим ли те... ил' љубави није Што се грли, то су само змије; Љубим ли те... или мене нема, Или тебе - нас обоје нема; Љубим ли те...
ил' љубави није Што се грли, то су само змије; Љубим ли те... или мене нема, Или тебе - нас обоје нема; Љубим ли те...
Сестра моја болна, Оца, мајке нема Ја је љубим, грлим Рукама обема Грлим, љубим, тешим Ал' суморно вече К'о да песму пева: „Ој пелен пеленче!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Код мене је то исто тако, само што је моја жена много више еманципована... Бога ти љубим, дођем ја тако кући љут, а она само трепће.
и као никад пре тога зажелех да се он најзад сврши па да пронађем оваке исте фине мале ципелице које бих знао да љубим лудо, са нежношћу коју никад ни према чему у животу нисам осетио, са љубављу која се, чинило ми се, никад не би могла
— Ама, је л’, — вели — Ико, је л’ се тај Милић бриј’о, све му на свету љубим, ’оће глава да ми прсне! — Јарчија, мала брадица, овако — показује Икета.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
знамо свачије грехоте, а нико наше; ова друга (окрене клобук око главе): једем свачији крух, а нико мој; а ова трећа: љубим свачије жене, а нико моје. А сељак одговори: — А зашто немате и четврту? — Какву?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Дотле нек струји и нека ме сише Крв моја и жеђ за животом грубим, Кад ничег нема достојног да љубим: Ја сам те вол'о, ал' не умем више. ПЕСМА БЕЗ РЕЧИ Ево данас умор пао на ме.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
НИНКОВИЋ (испеглан, избријан, напудрован. На ногама беле камашне, на рукама рукавице, у рупи од капута цвет): Љубим руке, милостива! (Љуби јој руку.) Био сам слободан, на ваш позив... ЖИВКА: Баш вам хвала! Изволите седите!
АНКА (долази после извесне паузе): Госпођа министарка је јако заузета, не може да вас прими. ПЕРА: Хвала лепо, љубим руке госпођи министарки. Уосталом, није ни потребно да губи своје драгоцено време због мене.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Све што имам теби дајем Жуљне руке дланом грубим — Не рад’ славе: само зато Што те љубим.“ — Е па хвала, драги Петре, Ти фукаро дична соја; На твом дару алеми су Скупа зноја.
Нико није довиривô Како дрхћу груди двоје; Нико није прислушкивô: „Ја те љубим, злато моје!“ Ником није на ум пало Да у цвеће пелен сади, Нит’ се нашло злобних душа Да раставе двоје млади’.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох, гипка слико варке, варко жива, кад камен вида њено лице бива. Дај ми снаге да непорочно љубим дане започео тужно. Ту се скрива бол без одјека и реч без одзива. О, дај ми снаге над силама грубим.
У погрешном распореду речи утешно време можда ћу наћи. Или ћу открити како је бесциљно љубим ко киша, као време, ко онај што мења речи а не свет скровити.
Вечна ноћ у крви измишљеном оку слепим зидом прети. О ватро тамна иза себе, ко први да љубим тако љубим, не могу да се сетим.
Вечна ноћ у крви измишљеном оку слепим зидом прети. О ватро тамна иза себе, ко први да љубим тако љубим, не могу да се сетим.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
А четврте кад би Легло да почива, Молило би Бога Да о мени снива; Што би осећало Да га љубим јако, А љубит’ ме знало Бар уполак тако; Што би у радости Са мном сузе лило, — Хеј, које би моје Само моје било.
Сестра моја болна, Оца, мајке нема, — Ја је љубим, грлим Рукама обема, — Грлим, љубим, тешим — Ал’ суморно вече Кô да песму пева: „Ој, пелен-пеленче!
Сестра моја болна, Оца, мајке нема, — Ја је љубим, грлим Рукама обема, — Грлим, љубим, тешим — Ал’ суморно вече Кô да песму пева: „Ој, пелен-пеленче!
Уз љубицу, или уз ружицу, Међу крином, Ил’ међ рузмарином? XИВ Љубим ли те... ил’ ме санак вара, Што те удиљ уза ме дочара; Љубим ли те...
XИВ Љубим ли те... ил’ ме санак вара, Што те удиљ уза ме дочара; Љубим ли те... ил’ ме душа вара, Што се удиљ с тобом разговара; Љубим ли те...
ил’ ме санак вара, Што те удиљ уза ме дочара; Љубим ли те... ил’ ме душа вара, Што се удиљ с тобом разговара; Љубим ли те... ил’ ме безум гања, Немам вида, немам осећања; Љубим ли те...
ил’ ме душа вара, Што се удиљ с тобом разговара; Љубим ли те... ил’ ме безум гања, Немам вида, немам осећања; Љубим ли те... ил’ љубави није — Што се грли, то су саме змије; Љубим ли те...
ил’ ме безум гања, Немам вида, немам осећања; Љубим ли те... ил’ љубави није — Што се грли, то су саме змије; Љубим ли те... или ме и нема, Или тебе, — нас ни једно нема; Љубим ли те...
ил’ љубави није — Што се грли, то су саме змије; Љубим ли те... или ме и нема, Или тебе, — нас ни једно нема; Љубим ли те...
Нит’ се срдиш Кад те карам, Нити кад те љубим; Ћеф ми дође — Напијем се, Па пред тобом дубим. Добра воља, Добра браћа — Ти донесеш вина; Само, само, неправо
ЛXXИИ Тија је поноћ света, Чује се звезда пој, — А мене драга пита: „Шта радиш, брате мој!“ Љубим ти, душо, недра; — Ал’ ја сам увек Срб, И сад сам ту нашарô Пољупци српски грб.
? Ко ми може љубав убит’, Ма да ј’ срце раскидано! — Ја те љубим, чедо моје, Чедо моје, закопано! Ја не умем жеље крити, Та жеље нам живот чине; Ја још живим, а ко живи, Тај за
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Шапатљивим гласом саопштио ми је како војници немају муниције. — Ау, господа му љубим, шта сад да радимо! „Ви знате да смо се отуда извукли из борбе.
Ватра ме нека обузела. Иако је Одета лепа и млада жеиа, у мени се појавила неодољива жудња да тако љубим и своју Арлету. Али ми изненада паде на памет да се она сада љуби можда са оним француским официром.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
), Да ја вмјесто невјесте отечество љубим, Да се слатко о кућици својеј срећан трудим, Да ја род свој љубезни страсно обожавам, И Мађаром, нашеј браћи, серпски
Други кој' у љубви страда, Он се добром концу нада; Ал' ја љубим без Надежде, Драгу моју други сојуз веже. Љуби, терпи, серце моје, То је јадно стање твоје; Другом се ружа
Суботић ВАСА ЖИВКОВИЋ ЉУБОПЕВАЦ Ти плавиш, зоро златна, Твој сјајни блиста зрак, Сви срећни тебе славе, — Ја љубим гроба мрак. Ти плавиш. „Ето красне!” — Чује се света клик.
А ја блудим тамо-амо И звездама јављам јаде... О! да знаде она само Да је љубим... ах, да знаде! 1857. Васа Живковић МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА ПЕВАМ ПЕСМУ на коју ме ово тамно
Но зла судба не да ми се маћи, не да ми се возвратити мајки, да јој кажем что је чеду мајка, и како је више всего љубим, више всего на овоме свјету!
353—4, бр. 277, овако искварена: Ти плавиш, зоро красна! Твој сјајни блиста зрак, Сви сретни тебе славе, Ја љубим гроба мрак. Ти плавиш, љето красно, Чује се свиета клик, Ја, тужан, сузе лијућ, Твој рујни кунем лик.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Гле како месец гледи у море! Дивота!... Гледај!... Љуби неверу!... У Венецији нема љубави... Љубим ли, ха!... Убиј га, Ђурашко!... Ђурђе!... Кнеже! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Видим ја, вели да ће То доћи и до самог цара.“ — „Ама, жено, оклен ти толика памет, крст ти твој љубим?!“ — чудим се ја, главати господине. „Па како ћеш одати чест царској господи?
“ „Ама, жено, оклен ти толика памет и наука, постове ти твоје љубим!“ — запањио се ја од чуда. Судац: Бога ми, Давиде, баш ти је учевна жена. А гдје научи она толику науку?
То ти је награда.“ „О, добре царевине, крст јој љубим!“ — лијепо ја од радости, а жена и дјеца заплакаше. „Брате, кнеже, врати ти та три воринта царевини.
“ — занесô се ја и лијепо јаукну' од некакве силне милине, а жена и дјеца од велике радости зајецаше. „Гони, брате, љубим ти стопе твоје, гони!“ И, Бога ми, човјек — 'вала му, 'вала и њему и премилостивој царевини!
“ О, тешке ријечи, крст јој љубим! Прије би' сломио језик, него што би је изговорио... „Јеси ли, Давиде, таки Срб?“ „Шта је то, газда?
А чија је ово штрампа? Писарчић: То је оно што ви, сељаци, зовете Земљана Влада. Давид: О, чекај, љубим је, да је видим! (Пење се на столицу, надноси руку над очи и дуго, дуго гледа.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1861. ЉУБАВ 1. Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне један
1861. ЉУБАВ 1. Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне један час —
1861. ЉУБАВ 1. Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем доћи Кад куцне један час — Отеће стару
Често те у сну снивам, Моја љубави! Често те тако виђам, Цвете убави! Па грлим небо плаво, Грлим, уздишем; А љубим сунце јарко, Љубим, издишем. Ал’, ево, зора свиће, И, ево, прође сан; Ал’ тебе нема, нема — Нема да сване дан!
Често те тако виђам, Цвете убави! Па грлим небо плаво, Грлим, уздишем; А љубим сунце јарко, Љубим, издишем. Ал’, ево, зора свиће, И, ево, прође сан; Ал’ тебе нема, нема — Нема да сване дан! 1862.
Ил’ си дошла, злурадице, Да ме варкаш, да ме једиш? Измучене старе груди Да повредиш, да позледиш? „Ја те љубим!...“ тврдиш, млада, Пуна јада, пуна нада — Али љубав седом старцу Веруј, душо, тешко пада...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ДВЕ РАНЕ Убод ли, то буја убиству, то љубим. Врео врх мачу зажуди до балчака у тело. Јер и кроз рану, и тише тим, призивљу се бити. Ал’ две се отворе.
Нестати — то мој пут. И месец самртно кад жут, тáме то земљом врење — бубри у дојке, љуби он. 2 И љубим ја, и љуби, на очи где из утробе је утроби самртна ова прогледáња сласт. з Слеп — или погледом мри.
ПЕСМА НЕЗНАНЦА (ІІ) Сан ли је нечисто ли, шта мари, Не жали, Боже, моју душу, не буди ме, Бризнуло, бризнуло, ја љубим! Топли сам ћув с пролећа кад подуне, Пупи ми пупила мала. Ђурђевска ноћ над пупољима тако, Пупи ми пупила мала.
У целову ти презреле брескве сласт, Златан прах за сном да остане, Пупи ми пупила мала. Варка не варка, ја љубим! Ја љубим! Варка не варка, сагореће ме мој плам!
Варка не варка, ја љубим! Ја љубим! Варка не варка, сагореће ме мој плам! ИЗ ЂУРЂА БРАНКОВИЋА УВИ МЊЕ, УВИ Уви мње, уви, залуд
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Војислав Илић ПЕСМЕ Садржај И 1 ЗАДОЦЊЕНИ ПУТНИК 2 МОЛИТВА 3 НАД БЕОГРАДОМ 4 ЉУБИМ ТЕ, ДУШО! 6 ЕЛЕГИЈА 7 МОМЕ МИЛОРАДУ 8 ЗВЕЗДА 9 ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ...
Можда чекаш снова поништену славу, Тај блеђани призрак будућности неме? 1880. ЉУБИМ ТЕ, ДУШО! Сумрачак пада; тишина се свија, У милу тоне васиона сва; Вечерња звезда трепери и сија: Весело све је -
Ил' да јој шапне поветарцем благим: Љубим те, душо, више него свет! 1880. ЕЛЕГИЈА Хладна је јесен; и суморно вече Над пустим пољем разастире мрак; А студен
Ја љубим онда, ја верујем онда, Срећне младости обузме ме крас, И моје лире дрхтајући звуци Свој сањалачки кроз ноћ шире глас:
Она је певала песме у ведре, звездане ноћи, Болно-слађане песме. С румених усана њени' Трепташе чаробни припев: „Ја љубим у самоћи, Пастиру, ходи к мени.“ И пастир иђаше њојзи, занесен мислима сретним, Да вечно остане тамо.
Његова је света моћ! Ја те љубим, ох Тамаро! Буди моја једну ноћ.“ Опет жагор разви крила, И сантура звони с њим, И свечано са наргила Дизао се хладни
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ујутро се први дигне, почисти пред кућом, оца поздравља с „љубим руке” и додаје му столицу и воду и лек, улази да види матер, и онда одлази на остали домаћи посао као да никад
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ако будете снисходителни разрешити је — она такве тајне у себи содржава, таки ће нам показати неки пут — љубим вам руку. ЗАГОНЕТКА »Нема ствари на овом свету веће од мене. Јупитер па ја, којима су сва возможна.
слабо, мислим, о том разбирати), уколико је леп, исказати, а ја за мене ред задржавам ако дође реч о каквој девојки. Љубим вам око.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
два царска угла под тобом Корачаш у правцу своје висине И високе љубави У једино могућем правцу Корачај љубим ти кораке Црвена госпођо Жичо СОПОЋАНИ Румени мир снаге Зрели мир величине Од златних птица под земљом До силног воћа
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Сећам се и једне своје необјављене песме из тога доба: Ја те, Фани, љубим, Јер ти је стас голем, Па ту барем могу рећи: Имам шта да волем.
Такво једно моје љубавно писмо гласило је на пример: Душо!!! Ја, те љубим?... свом душом и; свим „Срцем“, бића, мог?! Ја те молим. — да ми, на ово Писмо! одговориш; што пре?......
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О ви, што ситнији сте но скакавци упрегнути у кола цара, Но варнице, ипак сте за мене бољка и жељка стара. Човека љубим ја сада. Ко да то није понор! Човека.
Ако те љубим под врат, шапнућу Клевету: ко ти рече мор-доламу! Мор-доламу, црна хата бесна свата, ах Коштано Многочисна, многолепа,
!“ Не сећам се више. Патим. Ах, патим страшно; Господе, Господе, зашто си ми врелину ову удахнуо, Ја њоме љубим, ја њоме мрзим, и завидим издашно; Ја бих хтео, страшно, кроз огањ свој изаћи.
О, Боже, Боже, ја не љубим више твој свет, И растурам се свуда где надам се још, да ћеш ме наћи. ”Ћути, ћути, грешниче. Погледај овај цвет!
Ал још је љубим и дахом тим свој дах нисам мешао, Са радошћу сам је гледао пред тицама што пасу, Пре него онај небески крик и једном
Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТОЈАН (посрће к њој и вади нож): Зар ме ти не волиш? КОШТАНА (уплашена, моли): Не, Стојане! Не убиј ме! Љубим те и молим! Немој! Болна сам! Не смем! Не могу! (Крши руке.) Ох, шта ја могу? (Зловољно): Ја, Циганка!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1906. ПРЕД РАСПЕЋЕМ Хоћу да живим животом човјека: Хоћу да љубим, да трпим и страдам, У својој вјери да се добру надам Штоно ће доћи кô света ријека Да гријех спере!
4 Када гледам очи твоје, Сав бол и јад мину ти'о; Но кад љубим усне твоје, Ја сам посве здрав и чио. Кад на твоја недра панем, Рај нада мном почне сјати; Но кад речеш: ''Ја те
Кад на твоја недра панем, Рај нада мном почне сјати; Но кад речеш: ''Ја те љубим!'' Морам горко заплакати. 5 Скоро сам у сну гледô твој лик драг, Путем где шуми јабланова ред.
Ти ме мрзиш, посве мрзиш Тако твоје усне зборе: Но дај да их љубим само Па ме мрзи и још горе. 13 Не куни се, само љуби, Лаж је клетва жена свије', Твоја реч је слатка, али Твој
Ја љубим тебе и грлим јако, А ти сва нема н ледна! Ја јецам, дрхтим, па и сам тако Постајем лешина једна. Устају мртви, глу
Вај, често у сну спрам мене Тај среће сине крај, Но попут празне пене У зорин ишчезне сјај. 44 Љубио сам те и љубим јоште, Па нек се сруши свет цео, Из рујина ће моје милоште Букнути пламен врео.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Молим ти се, и љубим ти руку, да даш мене ђеце деветоро, ђецу твоју, а шуреве моје, да ја, тасте, у Косово пођем. да потражим душманина
налбантине Перо: „Анђелија, моја снахо мила, ја не кујем коње вересијом; да ми дадеш твоје оке чарне — да их љубим док се побро врати и док мене потковицу плати”.
Но ти с’ молим јутрос на подранку, молим ти се, а љубим ти руку, да растуриш у пољу сватове, нек сватови сваки дому иде. Прођ’ с’ ђевојке, да је бог убије!
сам плела три године а са моје до три другарице, док су моје очи искапале све плетући од злата кошуљу; мислила сам да љубим јунака у кошуљи од самога злата, а ви данас дадосте другоме! Но ме чу ли, ђувеглија Максо, брже враћај са јабане благо!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
кад се спусти тако давно жељена и очекивана киша, он је онда задовољан и нуди дуваном оне око стола: — Прави, бога ти љубим! Нема што ти данас, кад овако пљушти овај божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље.
Пева Мане: Кад ја имам бело лице, — зашт’ га не љубим? Ај-хај-хај! Кад ја имам русе косе, — еј, зашт’ их не мрсим?!... Узалуд је Ајша кокетовала!