Употреба речи љубимо у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ако ми себе како надлежи љубимо, зато исто и самцато ваља да сваки труд, прилежаније и подвиг употребимо да нас многи радо имају, љубе и почитују, а к

дати по делу, а ми међу нами свакога ко је поштен, разуман и добродјетељан у општеству како правога свеца почитујмо и љубимо, зашто кога видимо како живи и шта чини, онога управ можемо познати је ли светац, и, што је јошт више, син Вишњаго или

Ми сви себе природно љубимо, но зато је ли право да сами себе заслепљавамо и варамо? Нипошто. Ево како баш сврх овога једа|н Француз врло лепо

Да ми сви љубимо ови времени живот и ову земљу нашу, која нам је дата за време како участије обиталишта нашега, у томе право имамо и

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Грлимо се и љубимо боље него да смо из једне фамилије; ту се они не могу сити да напитају, нити пак ми да им доста наказујемо како је по

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

А ти не постојиш нит си постојала; Рођена у мојој тишини и чами, На сунцу мог срца ти си само сјала: Јер све што љубимо створили смо сами.

И он ће умрети само од те једне помисли: зашто нас лажу не само они који нас мрзе него и они које ми љубимо. ЗОХРА Путник је срео у првом сутону на морској обали младу и црну жену, која према звезди, што у тај мах блисну на

Теодосије - ЖИТИЈА

на нама видевши тебе ће прославити, и нас ће познати да смо и ми твоје верне слуге, који се уздамо у тебе и тебе љубимо, своје оставивши, и за тобом пођосмо.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

НАЂ (одлази). ГАВРИЛОВИЋ: Али тако грдити свој народ пред страним човеком!... ШЕРБУЛИЋ: Пак шта, ми опет више љубимо народ него ви. ГАВРИЛОВИЋ: О томе ће вам Нађ дати сведочанство. ШЕРБУЛИЋ: Шта Нађ?

СМРДИЋ: За нас би гриота била погинути, који народ љубимо, јер ће опет до тог стања доћи, да му послужити можемо; а мађарони да изгину сви, па никакве штете. 3.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

да ме не пије светлост месечева и блага, тиха ноћ... Хоћеш ли? Узећемо се за руке, поћи ћемо у свет, да се љубимо и грлимо... Бежаћемо далеко, далеко!“... Изиђе и њена: „Сву ноћ седим и мислим на тебе. Ђерђев не могу да држим.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

љупким, тихим ЖЕНАМА помрачителним Хоризонта шчастија земног осијателницама, које толико већма мрзимо, колико силније љубимо, и колико више мрзимо, толико већма љубити тежимо; горчастим сладости земне Стројителницама Рода

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ту почесмо да се грлимо и љубимо, да скачемо и да се „сликамо“ у снегу, да трпамо једни другима грудве за врат — који је то био провод!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли ?« тепаше му она, а он је притискиваше на груди све јаче и јаче, уверавајући је пламеним речима о вечној љубави.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Они су сасвим друкчији него онај официр у Команди места, Загреба. Грлимо се и љубимо као браћа и мој Лаца наређује, револвером, да устану, Румунима. Вели, сад ће да се пева наша химна.

Они се успијају као нова млада и веле: добро да се једном свршило. Окилавило се. Затим се опет грлимо и љубимо и певамо Тамо, далеко. А чим то запевамо, потеку сузе. Ноћ коју смо, затим, приредили била је бурна.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

мисли и идеали моје покојне, генијалне стрине, потпуно остваре у овој намученој Србији, коју овако жарко и искрено љубимо. Ко зна да л' ће икада доћи време да се остваре наше желе и приведе у дело овај наш идеални политички програм: Чл.1.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Боже, дај да те до наше дубоке старости љубимо као крух и вино, један другога походећи као сретни и честити, никад се не омразили него се милосном богу молили,

по за један крај од сламке — (пјевају): Да с’ ватамо танке сламке, танке, танане, Да гледамо ко ће с киме да се љубимо!

Убила га света Петка Параскевија! Пуштајте се, беле руке, не држите се! Ко се с киме у’ватио — да се љубимо! У том тренутку момак који је дотле држао сламке, док се ово певало, пушти их из своје руке — и сада се љуби свако с

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ти видиш како ме љуби господин барон Марко Пејачевић. Откако смо се год познали, љубимо се како да смо рођена браћа; наше се нарави тако слажу да се никад један другом омразити не можемо.

И, зато, с тим нами ништа није задовљесотворено ни поможено да и[х] ми сами познајемо, помињемо и љубимо; то је нами весма мало; него [х]оћемо, ако је икако могуће, да и[х] сав свет позна, спомиње и љуби.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

је преболела музику Слобода је застарела Моје право име чека да умрем Птицо иза сунца усред реченице Којом насилнички љубимо будућност Све изгоре; то је празник Послушни пепео Брашно ништавила Претвара се Иза мојих леђа у шугавог пса Испред

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Богами, изгледа — одговори Лука. — Јест, Драгиша — рече Војин. Сва тројица потрчали смо у сусрет и почели да се љубимо са њим. — Ти долазиш баш онда кад не треба — рече Лука тапшући га по рамену. — Сподбише ме као куфер!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Госпоштине што је у Крушевцу, досадише јутром и вечером молећи се силну Југ-Богдану: „Господару, силан Југ-Богдане, љубимо ти свиленога скута и десницу твоју билу руку, ну потруди чудо и господство, и поведи мила зета твога, ну доведи

да пуста блага награбимо, да узмемо два добра коњица, да бежимо у Котаре равне, да гледамо робље неробљено, да љубимо лице нељубљено“. И ту су се браћа послушала.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности