Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Па ко зна, можда је њему милије било оно дете под земљом, неголи ми на земљи?... За њиме је плакао, а нас љубио... Тајна је то!... Астроном гледа у звезде. Је л’ му ко сахрањен у њима?... Ми гледамо у земљу...
Откако га пустише у слободу, био је једнако слаб и блед, али га није ништа болело. Децу је више љубио и миловао него обично. Гледајући Милеву, често би му се низ блеђано лице суза заблистала.
Осећао је много, али није умео ништа да искаже, само је грлио и љубио. А Стана је стајала мирно, гледајући га својим обичним смешењем. „Пољуби ме, злато!
И он је ту исту девојку љубио коју и ја, па ће мило бити старцу да разабере што о идеалу своје младости... Знам да ће вас питати: да л’ је још лепа,
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Срце које је за љубов од бога сотворено, мети га сама у рај, пак не жели му горега пакла. „Но, љубио би бога”, — рећи ћеш ми.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
се могли ослонити, да ће народ с нама пристати на освету због ова два кнеза, које је, истина, народ обадве кнежине љубио и уважавао, али без њи такође остале су обадве кнежине без главе.
Опет Живан и Карађорђе. После је овога Живана Карађорђе врло љубио и у 1806. години, када је Карађорђе дошао у Ваљево, да идемо на Братачић пред Хаџи-бега, онда на Кличевцу седнемо да
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Добро јутро! Кућани, кад их видеше, занемише од чуда. И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља. Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих.
У тај мах Станко истрча из хана. — Где је, где је? — Ево га! — рече Заврзан. Станко паде по старини. Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. Старац поче долазити к себи. — Воде... — шапутао је. Потрчаше да воде донесу.
И љубише се и грлише се... Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: — Чијо!... Чико!... Он је љубио све... Срце му се разиграло у грудима... Па још и Јелица ту! — Станите! — рече он и збаци капу с главе.
Кад све би готово, онда попа рече: — Сад се пољубите! И отпоче љубљење. Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио.
И отпоче љубљење. Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. Кад се и то сврши, Милош рече: — Дајте, децо, вечеру!...
И отпоче љубљење. Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. Кад се и то сврши, Милош рече: — Дајте, децо, вечеру!... Совра се за часак препуни јелом.
Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу... Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад... Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају...
То беше прави дан славе. Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком. И Станко се љубио са свима. — Све добро? — Добро. — Хвала богу! Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Час сам је се клонио и бежао од ње, час, опет, тражио је, ћеретао с њом, ходао којекуда, љубио је кô Циганка дете. Ну нашто да ти причам то? Ти и сам можеш замислити шта раде двоје „заљубљених”.
је притискох на уста; опет сам нешто неспретно трабуњао, чини ми се: „Бог мије сведок, ја нисам никад никога као вас љубио, нити ћу икад икога. Али промислите.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Попа, ако је добре воље, пришао би, препојао би му их, он би га тад љубио у руку, метанисао за њим; а ако није добре воље, не би ни гледао, већ би другима препојавао који му плаћају.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
сетити ни једне од оних првих речи што их је тада изговорио бунцајући и обливајући сузама танку и врелу руку коју је љубио. А она му је рекла: — Добро је што си дошао, ...тако је добро што си дошао. Мислила сам више те никад нећу видети.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Урликали су те зиме као никад дотле. Е то ти је, видиш, тај мој понизни, нежни, стриц, што кажеш да ти је љубио руку. Лажеш ти то, Гарсули! Памти то, Гарсули!
мора бити сад тело његове младе жене, али му то није сметало да је грли и љуби, у мислима, више него што је за живота љубио. Кад би се сетио лешине – а много је лешина био видео – отворио би очи, и исколачио, али би се после смирио.
Овде је тако лепа хладовина, а напољу врућина. Као да ће да играју полонезу, он је Варвари љубио руке, понизно. Међутим, његова жена, онако полугола, насмеја се и замоли га да је прими у крило.
Оно је врискало, као од неког невидљивог бола. Отац га је носао, љуљушкао, мазио, љубио, целе ноћи, као нека сенка. Петар није свлачио са себе, гаће, недељама.
Дала би целу Росију, да га само једном угледа, како љуби, нежно, ту малу дечју ручицу, како је некад децу своју љубио. Да га чује, још једном, да каже: Некакие су враџбине, уроци, мађије, на капетану Радоевич.
Било је тешко са Петром. Није хтео да поверује, цео дан, и целу ноћ, да је дете мртво. Грлио га је, стискао, љубио, викао. Једва га је прота Булич наговорио да допусти да му дете узму. Од онда, Петар једва је што јео и пио као човек.
Рука му је, у чипки, у рукаву, кад је царичину руку држао и љубио, задрхтала, приметно. У високим чизмама, до изнад колена, у тесним, белим, кожним, чакширама, које су се завршавале,
Тако је рекла. Нека јој опет пољуби руку. Исакович јој онда, збуњен, занет и зачуђен, опет пољуби руку. Док јој је љубио руку, царица му, нежно и милостиво, спусти другу руку на главу, а он чу како га благо пита: Где је оставио супругу и
Била је устала и пружила још једном, на пољубац, своју руку. А док јој је Павле, опет, руку љубио, она га упита: хоће ли да га она поведе у престоницу? Има места за таквог официра, у Санкт-Петерсбургу.
Теодосије - ЖИТИЈА
деснога пута се дохвати па се бављаше проучавањем књига, и није се ленио да у цркви на свима службама стоји. Љубио је пост, избегавајући сујетно празнославље и неуместан смех, срамотне и штетне песме младићких пожуда, што слабе душу,
Ви знате мој живот од почетка, како сам с вама живео, како сам свакога од вас као сина отхранио и као брата љубио и као друга примао. А и ви сте били према мени добропокорни и верношћу добропослушни. Ја то сведочим.
„Обличавај мудрога, заволеће те, а безумнога — и омрзнуће те“, — тако и овај заиста безумни омрзну на онога који га је љубио, заборавивши све што је Стефан раније према њему чинио, и за благодет постаде к њему неблагодаран, и погазивши
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- приђох јој и загрлих је с леђа. Рамена су јој се тресла кад сам јој прислонио усне на образ. - Ти, мала лудо! - љубио сам је по очима, образима, и свуда. Она је шапутала да сада могу чинити све што желим, али ја нисам желео ништа друго.
Она је шапутала да сада могу чинити све што желим, али ја нисам желео ништа друго. Држао сам је у наручју и љубио јој образе слане од суза, усне хладне и слатке, а возови су пролазили, два теретна, један путнички и опет онај за
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Озбиљно лице, изгледа и он већ као филозоф. Дуг живот, — велика школа. — Сад — вели Пера — да ми је отац жив, љубио би му руке, молио би’ да ми опрости. И тако је Пера сасвим пропао има пет година, а откако се покајао — пет година.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Носио би је на рукама од постеље до прозора. Волео је децу, па би љубио децу. Њу би положио ту, под надстрешницу, у заветрину, на сунце.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Сети се и једне ноћи на завејаном Калемегдану, где се очајнички опраштао и љубио с Ваном, ослоњен леђима на зид Римског бунара.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Готовио је и за духовнике и за млађе. Био је вриједан и вјешт, а уосталом, владика је љубио проста јела, једино је малко гаман био на морску рибу, а ту је Лазо изврсно спремао.
Тако и двије столоваче и сто с полицом. Све то казиваше да је јадни опат љубио умјерену удобност и љепоту и у скромности! Јанко отвори стакла на књижници.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је неколико пута долазио у завичај и сачувао јако национално осећање. »Ја сам, вели он у једном писму, свагда љубио славно име Србин више него живот свој, и старао сам се вазда, уколико од мене зависи, чинити му част.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Он је љубио свој род. Вечна му памет.» В прочем, ти ми здрав буди, љубезни Хорваћанине. Поздрави ми с «Христос воскресе» господаре
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Не тајим да вашу кћер љубим, а и тко не би таковаго ангела љубио; но најпрежде морам мојему родитељу јавити и од њега дозволеније просити. МАРКО: То је у свом реду.
ЈЕЛИЦА: О, господин барон, зар се тако чува љубов коју сте ми отоич ерклеровали? Не знате ли ви да је Карл Мор љубио Амалију и преко воље очине? Сад видим да ваша заклетва није тако тврда као други хелдова.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Дојчин Петар, варадински бан: “Не карај ме, краљ Матијаш, земљи господар: Да си био ти у крчми, где сам пио ја, И љубио крчмарицу, којуно сам ја, Попио би равну Пешту и сав Будим град.“ 197.
Ал’ говори лепота девојка: “Љуб’ и мене момче нежењено!“ Њој говори момче нежењено: “Љубио б’ те, лепото девојко! Али не смем од брата твојега: У тебе је братац кавгаџија, Кудгод иде, он замеће кавгу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Слушај ветар са лишћа свелог, жутог. Певаће ти: да сам ја љубио јесен, а не твоје страсти, ни чланке твоје голе, но стисак грања руменог увенулог.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
После месец дана промени се министар, и господин Бурмаз опет оде у пензију. Кад се праштао с нама, плакао је и љубио се са свима, као да је предвиђао да се више нећемо видети. Тако је и било. У XXИ ВЕКУ »Туш...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Матер метао на крило, расплитавао јој косе и једнако певајући грлио би је и љубио у лице и уста. Кроз неколико дана враћали би се кући.
И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући: — Хвала, Софке! Хвала, чедо! Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде,
И то много, све саму ракију, љуту, препечену, од које ће она опијена пасти у несвест, да би он њу после мучио, љубио. И то толико, да је само она, Софка, у стању да отрпи. А она је и трпела.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(при напијању). Сабљо од Косова! — рече се из милости виђену јунаку или зорну момку. Са сваким се право љубио и братски грлио! Снаха ти се сребром ковала а медом примила! (кад ко што право рече). Свака те срећа на пут пратила!
(Јасен) 11 — Ко је лијеп и сваком драг? Ако не погодио, љубио те црни враг? (Љубидраг) 12 — Који је чам низак као трава? (Јечам) 13 — Који се лед никад не смрзне?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
| И данас тужи ми срце спомињући ју. Жалим је колико да је јуче умрла. Толико сам је љубио да, да је живила, не би се нигда од ње удаљити могао.
моја чудновита желанија и намеренија; радио би свакојако од тога одсоветовати ме и одвратити; многократ би ме загрлио, љубио и с отачаском добротом би ме обличавао што ја њега не милујем као он мене и да ја неправо чиним, његову слатку
Мени би жао било то чујући; и заисто ја сам весма њега љубио. Но, ко ће мени извадити из моз|га пустиње и пустињике и све којекакве ствари с којима сам ја био моју будаласту
Дивио сам се чистосрдечију ње|гову; и колико ме је он више фалио, толико сам га ја више љубио и у високопочитанију имао.
Имао сам у љубави неког младог јеромонаха Василија Осечанина, јер је и он весма љубио читање. Ови ме советује да читам Баронија, којега, читајући, усладим се у историје.
свет тумарио да ми није било жао оставити мојега доброга и благонаравнога старца, кога сам с правом синовском љубовију љубио и почитовао. Почнем зачињавати и сачињавати моје плане.
године биле су ми најнепријатније у животу; и срећа моја што су мој Тома и Павел сасвим добри били, које сам совершено љубио, како и они мене, а без тога јошт би ми горе биле.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ Бива: „Фра-Брне је бог, пак ти је лако, Кушмељу!“ А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино“.
“ Бива: „Фра-Брне је бог, пак ти је лако, Кушмељу!“ А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино“. Само да знате колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом, и у манастиру и по жупама!
Балеган је плакао и расторокао се у бескрајност. Бутре је једнако око њега скакутао и љубио му руке. Стриц поклони Бакоњи стотину талијера.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Протнут кроз беле облаке, млаз сунчевог рала, снажног и нежног, дуго је љубио незаситу земљу, па је одједном побегао иза облака.
„Доведите ми попа да се исповедим. То ми по закону следује!“ викнуо је Дамњан опанчар, онај што му је за динар љубио опанке кад је лумповао, и претио капетану што не поштује православне обичаје.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А. Шантић ЛXXИX ГОСПОЂИЦИ... Некада сам и вас на колену цупк'о И доносио вам слатке шећерлеме, И љубио дуго ваше плаво тјеме, И чело, и лице невино и љупко.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али оне ноћи узалуд сам љубио ону успомену, као и гроб: она је била ледена и мртва. Те ноћи ја сам имао чудно осећање: да на овом зиду виси мој
И тако, не гледајући је, а осећајући је крај себе, ја сам, озарене врелим жаром светлости овога малога сунца, грлио и љубио, упијао и миловао прекрасне ове живописне просторе, ове валовите пејзаже историјски знамените, који су и доцније, у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— упита весељака његов друг. — Мишљах, да хоће свак на свијету умријети, како бих лијепо живио, јео, пио, дјевојке љубио и свакоме заповиједао! — А кад би сав свијет помро, коме би заповиједао, ко би те слушао?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Звала си ме себи. Ја се нисам мак'о; Радост сва у тузи пригрли ме страсно: “Ти си је љубио као огањ пак'о, А она је дошла кад је све већ касно.” И занех се потом.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
С друге стране, дечаци и девојчице су мене љубили у руку, а ја сам их љубио у образ и тапшао по лицу. Мој доста старији нећак, бивши војник и кнез села, био је најстарији мушки члан Пупина и био
С друге стране, дечаци и девојчице су мене љубили у руку, а ја сам их љубио у образ и тапшао по лицу. Мој доста старији нећак, бивши војник и кнез села, био је најстарији мушки члан Пупина и био
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Мрзио си све што год је мрско, Волео си све што год је лепо. Пријатеље љубио си силно, Ал’ ни за ким ниси ишô слепо.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Мртва она је изгубила све моје доказе против ветра, смрти, зиме. Љубио сам срамно, нежно, часно, то тело које осветљава себи пут ка својој смрти. Зар песма? Завера против срца то је!
Краков, Станислав - КРИЛА
Ветар је ударао све јаче у лице заштићено наочарима и подбратком шлема, и Бора се сећао да га је неко некада љубио. Влажни мали пољупци остајали су као траг сладострасног пужа по њему... устављали се на уснама, које су пиле...
Изгубила се чежња далеких летова и песма арлекина у зраку. Ваздух више није љубио пољупцима већ шибао канџијама. Осећала се само доле бездан земље, видели пламени шрапнела и почела да чује грмљава.
Душко није знао ништа. Био је сам у ложи... не, неко му је седео на коленима... љубио је нечије руке, и уста... — Цхері, цхері, пођимо... Ујутру је лежао у туђој постељи.
Било је и много жена. За сто је понекад прилазио и поручник Анђелоти, и стискао обојици руке са осмехом, а пре тога љубио руку Иветину. Одилазили су у ”Одеон”. После свршеног програма Митфорд је одвозио Душка својим аутом у његов стан.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Цецилију Шулце всује милу, Взајмну Петрарх Лауру љубио, Безвзајмности к'о что Витез Лилу Драгу љубит сам се трудио...
љубав топла к својим, Камен га с натписом краснопростим Покрива дично: Серпске му његове Здје кости леже: род је свој љубио. Движе се ум и серце добрих, Сви благодарности свете полни.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
НИНА МИ НИНА, СПИ, БЕЛА! Нина ми нина, спи, Бела! Дедаци, не знате зар, У сну се заметне плод! Љубио лептир јабуку, нина ми нина, Излегли црва нанино. Аи, да смешне работе, Бан ја, унук ми црв! Пст.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
има своју улогу у етимолошкој магији: и жена даје своме мужу, и девојка своме суђенику, љубичице да би је увек љубио (у народној песми: Врчевић, Помање, 31; ТРЂ, ННЖ, 3, 118).
Ћипико, Иво - Пауци
Кад би видио свога жупника, дочекао би стојећке, скинуо капу и љубио из почитања у руку. Истина, било је и тада и лупежа и хајдука, али што ћеш? Крало једно другоме, и клали се међу собом!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
А боље и да нисам никако ни спавала. СТАНА (у поверењу): А што? Дошао у сну неко па те грлио, љубио?... ТАШАНА (прекида је црвенећи): Хајд’ хајд’!
Не за мене већ за њега. И ако, не жалим! Не жалим што ме је љубио. Јер да њега није било, шта би сада било од мене? Била би сељанка.
(Мирону): Ох, дедо, и сад када се сетим онога твога: да, кад сам ти руку љубио, да сам мислио да је то рука сина мога чивчије, а не рука мога свештеника, духовника, Бога мога, ох, и сада, дедо,
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Та љубав моја остала је и вечита тајна моја, коју никоме нисам исповедао, до једноме јастуку, који сам грлио и љубио кад год бих сам остао код куће и коме сам упућивао пуно слатких речи, које су се односиле на лепу госпу са јамицама на
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
којима је нисам убио, Јечао сам тада бесвесно над трагом своје ругобе: Довукао сам се до албума, ту нашао њен лик и љубио, Сваки други би се за то на месту моме убио, А ја сам се једино у присебности својој губио.
А те сам руке негда толико љубио, Осетио им тад свежину да спира главобољу; Траг дивних руку под књигама се изгубио, Но пређоше одједном саме у тајну
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1906. ГОСПОЂИЦИ Некада сам и вас на колену цупкô И доносио вам слатке шећерлеме, И љубио дуго ваше плаво тјеме, И чело, и лице невино и љупко.
Као да ме давних дана јутро срело, Кад сам трчô мајци раширених рука И падô јој главом у крило и меку Љубио јој руку... Сав трептим кô прутке Јасике, и ходим путањом уз реку, И гледам на њене сребрне свијутке.
Вај, често у сну спрам мене Тај среће сине крај, Но попут празне пене У зорин ишчезне сјај. 44 Љубио сам те и љубим јоште, Па нек се сруши свет цео, Из рујина ће моје милоште Букнути пламен врео.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кога сам миловао, љубио и гплио се шњиме, А сад мрзи ме и гледати на њега; С руком не могу се дотакнути к њему, Толико што уздишем и сузим за