Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Па нишани... — Нишани... — добацују остали. — Море, не „пребацивај“ се, него пиј то! — додаје коњички поручник Љубисав „Хусар“. — Дум! — и „Ђеврек“ испи и трећу чашицу конака.
Пило се потом, готово без предаха, у здравље капетана Воје, поручника Фјодора Ивановича... Љубисав је наливао вино, али све преко чаша. — Рђаво темпираш, бато!
Брана притрча и подметну му коску под њушку. — Ала га разумеш! — добацује „Фикус“. Љубисав „Хусар“ залетео се да прескочи магарца, али овај поче да се рита.
Поиздолазили су официри да команданту честитају празник, и међу њима отпоче разговор. Потпоручник Љубисав, иначе професор, рећи ће. — Природа...
— Наравно. И смрт лебди над земљом од праисконскога почетка — наставља Љубисав. — Мале и првобитне амебе својим љигавим наставцима уништавају плодне ћелије многих других бића.