Употреба речи љубити у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ви!.. Смешно! А кад су мртви љубили? За живота бесте бич живима, газисте све што се усудило дисати, љубити... А сад у гробу тражите милости, чезнете за једном искрицом љубави!... Чудно!

— Је ли грехота љубити, старче? Ја твоју Јелицу само љубим! — Сад иди, — рече старац, задовољан, — а кад буде време, дођи, и ја ћу ти је

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

човек не срди што други истражују да га добро познаду, јер он добро зна да колико га боље сазнаду, толико ће га више љубити и почитовати. А мало добар човек колико више може крије своје трагове, добро знајући да је пропао како га сазнаду.

„Μη μ΄έπεσιν στέργε νόον δ΄έχε και ϕρένας άλλας: Немој ме речма љубити а ум и мисли на другу имати страну”, вели стари Теогнид.

Који се између себе не љубе и не почитују, лудо се уздају да ћеду их други или љубити или почитовати. Злаје птица која своје гњиздо скврнави!

” Премудро Греци совјетују „Мίσει ως ϕιλήσων: Мрзи као да ћеш опет љубити.” Ништа није способније вражду угасити и мрзост колико воспоминаније прежње љубави.

Бити добродјетељним како би хотели и како знамо да су многи били, то често, за слабост нашу, није у нашој власти, али љубити и у другима разум и богољубна дела, њима желиш уподобити се, за тим чезнути и настојати, то можемо, и то нам врло и

Прилажем овде један леп параграф његове предике, у којему он доказује да Патермутије могао је љубити Османа као друга, комшију илити сосједа, и како благодјетеља свога, могао је и богу се за њега молити: из овога се

старешине, а навластито архијереје, како Сербљи, и весма добро чине: ово је леп и прекрасан характер своје старије љубити и почитовати. Праведно је дакле да се и богољубиви архијереји старају да ови похвални обичај всегда у нацији остаје.

А с друге стране, многи доказују да вредан вредна и достојан достојна, познајући како надлежи, мора љубити и почитовати, находећи у њему она иста качества која сам у себи за добра држи и високопочитује.

Све су лажи с временом залуду, ваља да им се трагови нађу. Ко год није кадар себи подобна створења љубити, нек лаже колико му драго, он ни бога никада неће бити кадар љубити, зашто у срцу хладном и нечувственом никаковој

Ко год није кадар себи подобна створења љубити, нек лаже колико му драго, он ни бога никада неће бити кадар љубити, зашто у срцу хладном и нечувственом никаковој љубови није места.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

огњиште моји’ дедова, да се одморим од моји’ трудова и да вас нејаке наставим на пут живота, да вас из малена научим љубити Бога и отечество. Промисао није могао лепшу забаву и занимање за моју старост дати, него да будем ваш учитељ. Од 1793.

Хајде, па што Бог да. Каза ми Арса, да не ваља у скут љубити као везира, но само се гологлав поклонити. Кад уђем к цару, ја тако и учиним. Код њега стојао је толмач.

исповедају старе људе, а нас тројица млада учимо децу како се ваља крстити, Богу се молити, и оца и мајку у руку љубити и почитовати, и проче, и које год дете престане на исповест, поред његовог имена у тефтеру забележимо крстић.

Онда Теодор Филиповић рекне: „Ја сам Србин, господо, и ја знам љубити своју српску нацију као и Французи и други родољупци; дакле идем да с родом делим срећу и несрећу!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

кад ето ти му мајке. — Нуто мога маторца како ми ради!... — кликну Миона радосно, притрчавши, па узе грлити и љубити Огњана. Огњан се мало изненади. — Па срећан ти рад, домаћине мој! — настави Миона. — Гле, гле!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. И пољубише се. Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се. Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: — Станко!... Наш си!

— Добро, соколе, примам те! — рече харамбаша. Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. Окретоше шале и приче. Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова.

Ходи!... Ходи, прво моје добројутро! И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... — Бабо!... Нано!...

— Бабо!... Нано!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... Старац посрте, а Петра се сроза низа зид... Радости беше и сувише за њих. 11.

Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... — Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!... Доста сте капале!... Станите, да видим људе!...

— Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! — Добро ми дошли! — рече Станко. — Боље нашли! Па је стадоше љубити. — Отуд ви? — Ово је по договору. Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић.

Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све... Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... Миље му се разлевало телом.

Нека бог благослови сваку стопу твоју! Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! Па га стаде љубити и поливати сузама. — Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. — Рекосмо! — одговорише ови.

— место где се седи и лежи; кревет нарочито начињен да се на њему седи скрштених ногу без обуће мирбожити се — љубити се на Божић уз опраштање ранијих увреда моштаница — брвно за прелаз преко воде мучњак — сандук за брашно испод

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Чича сав поцрвење. Кад чича изиђе, а владика помилова Мару па рече: — Овога чику, 'ћери, не мораш љубити у руку. То је мој кухар! — Нека, оче владико, — рече поп. — Стар је човјек! Тако сам ја њу учио.

Поп пољуби Мару: — Пођи с богом, Маро! Нека ти је он у помоћи! Онда сви редом почеше љубити дијете и најзад је Нинко понесе, као да су јој двије године. Рече јој да се прекрсти, па је метну у кола горе.

Она дође још тужнија — Ти ћеш ме узети? — рече она, а сузе јој ударише низ образе. Ја је стегох и почех дивљачки љубити. Сваки део лица и руке, сваки прст и сваки нокат. Нисам се радовао; напротив, било ми је тужно и слатко.

Њој се лице разведри. Некака бескрајна срећа накупи јој се око очију и усана Уместо одговора, притиште ме наново љубити. Кад смо се вратили, ја сам јој успут давао прву лекцију у српском. Објашњавао сам јој трајне и свршене глаголе.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Волем бити тиској риби ’рана Нег’ љубити три млада дротара!« То изрече, у Тису утече, Па отуда млада проговара: А гђа Сида оставила давно плетиво, па је

— Па јесу л’ послушни бар, слушају л’? — запита путник и стаде љубити децу. — Та добри су; — вели Јула — само Рада, он мало...

— Сушта мати! — додаде нежно. — А, није... него баш његове; баш исти он, исти отац! — вели Јула, и стаде љубити те црте очеве... — доћи ће, Иво, господин попа опет. Је л’ те да ћете доћи? — Јесте, доћи ћемо! — прошапута путник.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— То је истина да је од мене погрешка била, ал’ знате, ја немам обичај никога у руку љубити. — Па зар ми нећете ту љубав учинити?

Африка

Други су ми хтели љубити руке и док су ми махали, очи су им биле пуне суза. Они су се надали да ћу их водити све до Нигера и по могућству и

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: Е, то је лепо реч, то је лепо слово! Оди да ти полубим. ЈУЦА: Није само доста устма љубити, него треба муж да пази шта му жена зактева, пак да јој чини по вољи. ЈАЊА: Ама треба и жена да слуша свога господар.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Међутим, госпожа Монтенуово је није, само једном, пољубила, него је поче љубити и по телу, које јој је била, смејући се весело, открила, и које је, као и њене очи, и косу, хвалила.

Теодосије - ЖИТИЈА

Али не користи некога више љубити Него Бога, јер рече: ,Који љуби оца или матер више него мене, није мене достојан̒. Због овога ја сада забрањујем себи

Црњански, Милош - Сеобе 1

се у грчевима, од жуди за мужем, љубећи му груди, врат и уши, безумно и покорно, желела је сад да види како ће њу љубити његов брат, савијајући се над њеним рукама, коленима и крилом.

изнети, да би се начинило места другој, коју ће исто тако миловати речима, обасути сребрним новцима, молити понизно и љубити дрхћући. Зажеле зато да буде опет, што пре, бар венчана.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Дете не ваља љубити, пише Миодраговић, нарочито ноћу, јер неће добро спавати. Слично сматрају и у Црној Гори, наиме, да не ваља децу

Слично сматрају и у Црној Гори, наиме, да не ваља децу љубити док спавају „зато да га не би наскоро мртва љубили“. у Гружи мисле да мало дете не ваља љубити, јер би га „напале

у Гружи мисле да мало дете не ваља љубити, јер би га „напале вештице“. Други, опет, мисле да то не ваља чинити јер „дете је једрије и боље напредује докле га

које делове тела не треба никако љубити и зашто. На Груди се сматра да „не ваља допустити да велико чељаде љуби иза врата дијете које још није почело

У Лужници и Нишави сматрају да мало дете не ваља љубити за врат, „да не буде љуто (срдито)“. Дете, бележи Миодраговић, не ваља љубити ни у табане, „јер неће проходати“.

Дете, бележи Миодраговић, не ваља љубити ни у табане, „јер неће проходати“. Не ваља дете љубити међу ноге да не би било „курвар“, ни у чело, „јер му се онда

Дете, бележи Миодраговић, не ваља љубити ни у табане, „јер неће проходати“. Не ваља дете љубити међу ноге да не би било „курвар“, ни у чело, „јер му се онда одузима здравље“.

Дете, коначно, не ваља љубити у уста, „јер ће повраћати“⁸⁴. Све ове забране имају свој магијски смисао у томе да сачувају живот и здравље слабог и

Мало дете не ваља љубити у уста, „јер неће дуго проговорити“, пише Миодраговић. ПРОХОДАВАЊЕ Веома велики број магијских радњи, веровања и

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Хајде, жено, дома! — викну поп. На то Гојача прва устаде, па све за њом. Све редом почеше приступати и љубити кнеза у руку.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ајдук Вељко зна љубити, Ал' и сабљом дивно бити, Ајдук Вељко љути вуја, Турци стадо јагањаца, Ајдук Вељко кâ олуја Кад у јесен из

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Било ми је тешко и мучно при помисли да ће те други грлили и љубити; да ће други пити љубави из тебе, Тог чистог, још не протеклог извора... А овамо?

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

но напротив, сви што и(х) је гођ од стране божије не лажу и заповедају: ником никаква зла не творити, добро творити и љубити правду. Бог је сама вечна доброта и правда; што год није добро и праведно, није од Бога.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

На то се аждаја насмеје па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту. Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: — Луда жено, није ту моја снага.

Моја је снага у оном дрвету пред кућом. Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече: — Прођи се, луда жено, није ту моја снага. Онда баба запита: — Да где је?

Баба кад то чује, рече аждаји: — То је богме далеко, то ја не могу љубити. Сутрадан кад аждаја отиде из рекавице, царев син дође к баби, па му баба каже све што је чула од аждаје.

Он му захвали и трчке отиде онамо, кад насред пута види брата окамењена, те почне плакати и љубити га, а у толико зачу ону хуку и вриску од хиљаду различитијех гласова, пак се препаде и почне натраг да бјежи, али теке

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

“ ЉУБА: Стар ми је заспо на крилу, Мени га веле будити, А ја га волим љубити, Негол’ га млада будити. СТАНИЈА: Видиш како говори сама, да је нико не чује. ЉУБА: А зашто говори кад није лепо?

ЉУБА: Шта да ти приповедам? (смеши се) Господин Милан ће ме љубити у руку. МИЛАН: О, то може и сад бити. (Пољуби је у руку.) СТАНИЈА: И ти њега да пољубиш у образ.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

шчастија земног осијателницама, које толико већма мрзимо, колико силније љубимо, и колико више мрзимо, толико већма љубити тежимо; горчастим сладости земне Стројителницама Рода Човеческог господствујућим Ропкињама волшебно ово

СУЛТАНА: Ах! (Пева.) Ти, серце, не мучи ме, О, само дај ми мир, Јер љубити ја не смем Нит казати ја смем. СРЕТА: Ти, жено, не мучи ме, О, буди паметна, Јер Срета нема шале Он оће да лупа! Пело!

СУЛТАНА (клекне пред Трифића): Ако Бога верујеш, опрости ми, нећу више бити као што сам досад била, ја ћу те увек љубити и почитовати. ТРИФИЋ: Иди, луда жено, ја немам с тобом ништа! (На страни.) добар лек.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви јошт не знате шта је љубов. Друго је просто и паорски љубити, а друго је љубити бечки и по књишки. Оно је љубов, љубезни татице, кад се који краљ у какву принцесу заљуби!

ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви јошт не знате шта је љубов. Друго је просто и паорски љубити, а друго је љубити бечки и по књишки. Оно је љубов, љубезни татице, кад се који краљ у какву принцесу заљуби!

МАРКО: Свуда, свуда, само не овде. Слушај моју реч. Јер да су ми какве књиге, него како треба љубити. Гледајдер им посла! И зато да морамо очи кварити! ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви не разумете... МАРКО: Доста!...

МАРКО: А милујеш ти њега? ЈЕЛИЦА: О, татице, није могла Геновева већма љубити него ја њега! МАРКО: Ето ти! ЈЕЛИЦА: А како не би кад је лепши него Аполо, као што Коцебу пише; а видила сам сама

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Она обори главу стидљиво, а он је полако обгрли, па је одједном стаде љубити тако страсно, бесно... а она му враћаше пољупце, топећи се од милине... »То је љубав... ми се љубимо, је ли ?

Она се хтеде исправити, али се Гојко саже, и тресући се сав, као у бунилу, припаде к њеном лицу и стаде је љубити Дуго, бурно, сумануто... — Ето, моја!... моја!... је ли?... Довека! — Твоја!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

давор’ бриго моја! Да ја знадем, моје бело лице, Да ће тебе стар војно љубити, Ја би ишла у гору зелену, Сав би пелен по гори побрала, Из пелена б’ воду извијала, Те би тебе, лице, умивала,

А да знадем, моје бело лице, Да ће тебе млад војно љубити, Ја би ишла у зелену башчу, Сву би ружу по башчи побрала, Из руже би воду извијала, Те би тебе, лице, умивала,

Та што беше саплетена Вол’о би ју ја расплести Но у Скадар паша бити. Та што беше нељубљена Вол’о би ју ја љубити Но у Стамбол царовати!“ 211.

- који су се сами створили самур-капа - капа од самуровине, од крзна куне зване “самур“ севдисати - волети, љубити, миловати сеџаде (сеџада) - простирач на коме муслимани клањају сновати - навијати пређу за ткање срзнути - напети,

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Тела ће вам се изгубити и крв бити све тања и тања; занемели ћете љубити врхове цветних трешања. Долазим скоро а доћи ће и дан кад ће досадање бити свеједно, кад ће и ваш дах бити искидан и

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Ноге му се уједанпут подсекоше и он се сруши доле и, ударајући челом о мрамор, допузи до старчевих ногу и стаде их љубити, обливајући их сузама. — Ти си, старче, Божји човек а ја проклети зликовац, који ће у пакао! — завапи цар.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

За собом чу како сви, и отац и мати, као одахнуше у општем усклику: — Нека је са срећом! И почеше се између себе љубити. Особито је ефенди Мита чврсто и јако грлио новога пријатеља, Марка. До речи није могао да дође.

И од среће дохвати Маркову руку, принесе је своме лицу и поче је љубити, осећајући како је прсти његови милују. — Де, де... — И самога Марка то текну и раздрага. — Па држи се, не подај се...

Само се трже пред излазак, када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.

Овако изучен од ње, како ли ће је тек тада сам грлити, љубити!... XXВИИИ Кућа јој постаде топла, и то сасвим топла.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Жена бришући сузе прстима, прегнута, примаче се, па дохвативши скут од аљине владичине, учеста љубити је, а не мога да проговори, да заиште благослов, као што је обичај.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— На драго очи утјечу. — Туђе мило, али своје најмилије. — Што није лијепо гледати, није лијепо ни љубити. — На најмилијега је најжалије. — Од миле руке удар не боли. О ЉУБАВИ — Без срца не има живота.

— Велика љубав, бржа омраза. — Тко не љуби, не мрзи; тко не мрзи, не љуби. — Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити. — Ко ме је лане био, ни данас ми није мио. — Што омиље, не омрзну. — Ко доброту сеје, љубав жање.

6) РАЗНО Ак’ у гору: изједоше вуци, Ак’ у поље: ухватише Турци. Волим бити морској риби ’рана, Нег’ љубити немила драгана. Волим брати по горици цвеће, Нег’ љубити што ми срце неће.

Волим бити морској риби ’рана, Нег’ љубити немила драгана. Волим брати по горици цвеће, Нег’ љубити што ми срце неће. Вук на вука ни у тору неће, А камол’ би брат на брата свога.

, те ухвате и на рукама изнесу кадију и мудира из одаје, — па више пута изван куће — а везира почну љубити опет у скут и у руке, препуњају му чибук, и приносе у филџанима каву; али каве нема, него он присркује као да пије

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” На то се аждаја насмеје, па јој рече: „Онде је моја снага у оном огњишту.” Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја кад то види, удари у смех па јој рече: „Луда жено! није ту моја снага.

није ту моја снага. Моја је снага у оном дрвету пред кућом.” Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех па јој рече: | „Прођи се луда жено, није ту моја снага.” Онда баба запита: „Да где је?

” Баба кад то чује, рече аждаји: „То је богме далеко, то ја не могу љубити.” Сутрадан кад аждаја отиде из рекавице, царев син дође к баби, па му баба каже све што је чула од аждаје.

81 они кад то виде, браћа се | упропасте и поплаше и стану га молити да им опрости, а отац га и мати загрле и стану га љубити. Сад се наново учини весеље за неколико дана.

јабуку разрезао по наполи, а видећи истога коња, истога пса, исту сабљу, притрче обоје и цар и шћер к њему и почну га љубити и у кућу водити мислећи цар да му је зет а шћер му да јој је муж.

да му чува шћер да јој се не би што догодило доклен се он с војске врати; и она му се кучка закуне и обећа да ће је љубити и чувати као своје два ока у глави.

и оца, бризне плакати, а маћија како види да јој место суза бисер из очију иде, рашири руке, па је стане грлити и љубити: „Благо мени кад си ми дошла! | А где си ми тако била?” девојчица кад стане приповедати, а из уста све златна ружа.

Он му захвали и трчке отиде онамо, кад насред пута види брата окамењена, те почне плакати и љубити га, а у толико зачу ону уку и вриску од хиљаду различитијех гласова, пак се препаде и поче да натраг бјежи, али теке

“ Одговори јој она: „Не, за Бога тако! ти си мене оживљела, и ја сам тебе дужна до смрти љубити, а ласно ћемо живљети: ја ћу продавати моје златне косе па и себе и тебе хранити, а кад све косе продам, ондар ћу

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И целе ноћи ту, код ње, ако јорган од врућине збаци, открије се, да је покријем; да, када почне бунцати, у сну љубити и грлити јастуке, ја јој квасим чело и додајем свеже воде... Као да ја нисам жив, као да нисам мушко.

(Стреса се): Ох, ох, убићу је, убићу је још увече и онда целе ноћи ћу је љубити мртву, целе ноћи ћу јој љубити уста, ох, ала ће то бити слатко! Целе ноћи ће бити моја. Све ћу моћи да јој кажем.

(Стреса се): Ох, ох, убићу је, убићу је још увече и онда целе ноћи ћу је љубити мртву, целе ноћи ћу јој љубити уста, ох, ала ће то бити слатко! Целе ноћи ће бити моја. Све ћу моћи да јој кажем. Целу да је грлим, љубим, ох, ох!...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

При свакој врсти и речи овога списанија сматраћу себе како пред всевидећим божјим оком; саму ћу истину љубити, о њој ћу се старати, њу ћу с Топлим и чистим срцем желити и тражити.

Из свега овога следује да можемо људе миловати и љубити похуждавајући и осуђавајући њи[х]ове кривопутице, зашто иначе није могуће исправити се.

отечество с добродетељни и богољубни житељи; подајте свету словесна и разумна створења која ће бога познавати, љубити и славити.

разве чувствујући; и колико више будеш чувствовати, више ћеш благодаран бити, више ћеш благодарити, више ћеш љубити, више ћеш се силити за испунити свету и праведну вољу његову.

И казати им да они могу бити и једне и друге цркве и ништа мање кумити се, пријатељити, почитавати и љубити? Из Славоније пређемо у Хорватску, и недалеко од Гаревице дођемо к дому и братији мојега друга, гди њега све сродство

ми се да живот мој престао би ми пријатан и сладак бити кад би[х] ја икада могао престати оне који су ме радо имали љубити. Нити би[х] ја две крајцаре за мој живот дао кад не би[х] више имао о ком мислећи радовати се и услаждавати.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру. Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му. — Борме, синко, за длаку је шкапулâ! — вели кнез.

Из тога ће брака наскоро измиљети мали Јурићи, који ће га звати „ујцом“ и љубити му коноп кад дође у Зврљево! И маја је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива дâ за Ошкопицу. Сирота, добра маја!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Јесте, мајко: снаху и ћерку. — Добро ми дошла, дете моје! — рече старица и стаде је искрено грлити и љубити. — Благо мени, кад је’ вака девојка изабрала мога Ђуру.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Ево ти кажем сад, него кажи ти мени јесмо ли се сад помирили. — Јесмо, сине, јесмо, — па га стаде грлити и љубити. Ту ти је он неко вријеме с матером у изобиљу живио, па се једном присјети и рече: — Што бих ја живио у овако

На то се аждаја насмеје, па јој рече: — Онде је моја снага у оном огњишту. Онда баба притисне грлити и љубити огњиште, а аждаја, кад то види, удари у смех, па јој рече: — Луда жено, није ту моја снага.

Моја је снага у оном дрвету пред кућом. Онда баба опет притисне грлити и љубити дрво, а аждаја опет у смех, па јој рече: — Прођи се, луда жено, није ту моја снага. Онда баба запита: — Да где је?

Баба, кад то чује, рече аждаји: — То је богме далеко, то ја не могу љубити. Сутрадан, кад аждаја отиде из рекавице, царев син дође к баби, па му баба каже све што је чула од аждаје.

јабуку разрезао по наполи, а видећи истога коња, истога пса, исту сабљу, притрче обоје и цар и шћер к њему и почну га љубити и у кућу водити, мислећи цар да му је зет а шћер му да јој је муж.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Збогом, Јово, пријатељу драги, Многе ране у гроб си понео, Јер си Српство ти љубити жарко Умео и смео. »Стармали« 1887. Др. ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ Уви се, српска школо.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

мадаме, враг им матери, нисам могла отоич погодити ...њи ћеш у руку љубити и с каруца скидати. ЈОВАН: А гди су нам каруце?

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

водити живот пун опасности У ватри без дима у песми без речи Изгубити знање част и снагу Тако ћемо без горчине лепше љубити земљу И шуму која се не усуђује челу Ноћи иза леђа цвет сасвим логичан: Буднима трн, уснулима ружа Нек свако буде

Петровић, Растко - АФРИКА

Други су ми хтели љубити руке и док су ми махали, очи су им биле пуне суза. Они су се надали да ћу их водити све до Нигера и по могућству и

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

СТАНА: Пристала?... Та то је трâмпа! А његово је деце обоје: Сина ми може свакад убити, Мене смрвити, ћерку љубити; Господар он је!... Ми смо робови!

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Спомену вам одужит’ се хтети, То је тлапња слепилом голема... Ал’ ми нико не може отети: Љубити вас — и када вас нема. XXXИX Вратисмо се спред олтара Са бурмама измењеним; Рузмарин је мирисао На грудима њеним.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

О Савка, Савка, твог стаса танка ко ће љубити, ко ли обвити рукама? Срце ми труне, слез очи пуне, како сунца глед так' и мој поглед за тобом.

у тебе бити измене; А мене би лако било, да можно бити, Трипут, душо, тебе ради себе убити, Тек да могу, бедни, тебе љубити.

Што јој данас, сутра није по вољи, Што је јучер клела данас довољи; Не допушта нова мода љубити једно Ни свршити једно лето с мужем заједно, Јавно веле: једног љубит јест бедно.

ПЕРСТЕНА Прими овај златан перстен, Анчице, С њим ти дајем душу моју и серце, Које ће ти верно бити И до гроба теб’ љубити Мрачнога.

Кол’ко дана у години осване, Толико је тешких мука за мене Што не могу с тобом бити, Чарне твоје и љубити Очице. Нека дува хладни ветар северни, Ја ћу опет свагда бити твој верни, Ти си мене баш до гроба Учинила сужног

перо лоша Поповића): Ја сам верни српства син, Милош именом, Мом ћу српству старат се Казат временом: Што је српско љубити, Српства благо грлити, Света да је задаћа Срба Милоша.

Ах, дај ми само мир, Јер љубит ја не смијем Нит дочекати пир. Ах, тежко је умриети Кад ништа не боли, Још тежје је љубити Што срце не воли. Ах, да су сузе моје На камен падале, Та камен би се разпо На двоје, на троје.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

МИРА: Јаох, Станиша! Немој да збориш тако пакосно — Ја мрзит н’ умем, само љубити, — Па би ме пакост могла убити... СТАНИША: И ја сам знао само љубити — Љубити јест — и то безгранично!

СТАНИША: И ја сам знао само љубити — Љубити јест — и то безгранично! Љубити брата, снаху, другове, Љубити небо, гору, лугове, Љубити ону земљу очину

СТАНИША: И ја сам знао само љубити — Љубити јест — и то безгранично! Љубити брата, снаху, другове, Љубити небо, гору, лугове, Љубити ону земљу очину — И

СТАНИША: И ја сам знао само љубити — Љубити јест — и то безгранично! Љубити брата, снаху, другове, Љубити небо, гору, лугове, Љубити ону земљу очину — И штедит сваку ону травчицу Што своје

СТАНИША: И ја сам знао само љубити — Љубити јест — и то безгранично! Љубити брата, снаху, другове, Љубити небо, гору, лугове, Љубити ону земљу очину — И штедит сваку ону травчицу Што своје пиће благим мелемом Вимена пуни

Љубити брата, снаху, другове, Љубити небо, гору, лугове, Љубити ону земљу очину — И штедит сваку ону травчицу Што своје пиће благим мелемом Вимена пуни овци безлобној, Да свога

МИРА: А сад? Зар не знаш више љубити? СТАНИША: Ја не знам — Не знам ни како ми је, Откад ме она змија уједе, Чисто ми срце поста дивије.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

“ — викну Лујо, а очи му засвијетлише од превелике радости. Од драгости стаде љубити и грлити бака. — Је л' де, Јабо, да ћеш ти њега надбости? Нека је он царски!

Он ће шјеђети с тобом, разговараће се, братски ће се љубити и грлити, онда ће скочити и подвриснути: „Стој! Буди мене миран“ — па ће те на мртво име испребијати, ако је јачи.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Она посрну. Папуча јој одлете с ногу. Чисто падајући наслони се на њ, и, први пут, узе га за руку и поче је љубити. Он, потресен, да је освести, поче јој причати како је било: како је стари Арибег, који је одавна отишао у Цариград

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

»Момче иде планином, А девојка градином; Он се меће глогињом, А девојка трњином: Не мисле се убити, Већ се мисле љубити« (Вук, Пјесме, 1, 487). Троскот. Зове се (у Србији често) и: пиревина (тај назив има и Шулек).

Ћипико, Иво - Пауци

— Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити... премишљаше, осјећајући сласт у животу, задовољан и весео Раде, гледајући кроз прозор на замичуће, у хитњи,

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Немир ми стискô уморене груди, Несрећно срце што љубити зна! Кроз тиха поља срдашце ми жуди Далеко тамо, у бајнији свет: Да злато своје иза санка буди Уз гласак фруле, уз

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Немој, Бато, мачку љубити и плајвазе лизати! Аја, бадава баба-Нана грди и показује штап; је ли тако, Бато? — Бата се смеје, дохвати мачку за два

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке. Нек су живе све јуначке главе које дижу чете на крајину! Рани сина, пак шаљи на војску: Србија се

по себи разуме, што је једино природно и могуће — изражава најплеменитији хероизам: Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке Морава нас вода одранила, нек Морава вода и сарани.

Ил’ ћу јадна у воду скочити, или ћу се млада обесити; волим, брате, изгубити главу нег’ љубити свој земљи душмана“. Ал’ беседи Краљевићу Марко: „Драга сестро, Косовко девојко, не шали се, у воду не скачи, немој

“ Сузе рони Јелица госпођа: „Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке; нећу своју веру изгубити и часнога крста погазити“.

Он не кује коња вересијом, но он иште моје очи црне — да их љуби док му потков платиш; ја не могу налбанте љубити та, Дојчнне, за живота твога!

Изиђи ми на мејдан јуначки, да јуначки мејдан дијелимо, а ласно је лити рујно вино и љубити солунске ђевојке“. Вели њему црни Арапине: „Богом брате, војвода Дојчине, ти се прођи кавге и ђавола, но одјаши — да

худан — зао, рђав царев друм — царски (државни) пут царевина благо — царско благо Цвјетоносије — Цвети целивати — љубити цекин — млетачки дукат Цер — планина између Љешнице и Лознице цигли — једини Црвене ст’јене — налазе се близу

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Узе њу к себи те је поче грлити и љубити и поведе је да већ легне шњоме. А она поче у глас викати и плакати и говорити: — Тешко мени, јадној и невољној сироти

Време боју, време миру. Време спавати, време устајати и пословати. Време вадити се и мрзити, време љубити се и миловати међу се. Време мучати, време разговарати се.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— „Ех црна Јевдо, што роди сина чапкуна!... Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра оро на ћошку Шефтели-сокака.

Не могаде више да одоли свом очинском срцу, него га дочепа оберучке, па га стаде љубити и шопати. — Ах, сарафче и банћерче ти татино! ... Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности