Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
липа и дебела латка, Пуна тица, пуна јагодица, Јагодица, прелепа ђурђица; Збогом, доле, збогом мирисаве Пуне оне љубице убаве; Збогом и ви по њима извори, Веља сласти када жеца мори; Збогом остај, убаво Белило, Ти ми беше увек место
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У игри варки жаруље кресну и нема ноћи ни има дана. Од лудње судње љубице кресну, пакао с рајем под сунцем сања. о леден камен небеса тресну и с венца плану седма свитања.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
од жуте лале, од руже бијеле, бркатог јечма, пшенице праве, од храста старог, љубице плаве. Чуди се Ћоса и главом клима: „Ту једно љето читаво има.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И он се скоро гласно насмеја, јер представи себе како би изгледао, кад би одједном стао облетати око Љубице и удварати јој се као какав окретан каваљер.
мило му посматрати овај занимљиви рад. Одједном се стаде разбијати магла, која се беше ухватила око Љубице, и она с највећим чуђењем стаде посматрати госта Шта је ово... је ли ово онај исти, пређашњи човек ? Не, није, није...
Само нису они што не долазе никако, одговорише ђаци. — Уређујте се, скомандова он, па сиђе на други крај, подаље од Љубице, и стаде уређивати децу. И Љубица одмах уреди своје малишане.
после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре... А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо... После већ добијемо боље место, неко лепо усамљено село, где нико не долази, па«...
у кући још већа ужурбаност : баба Смиљка непрестано иде некуд по селима; оде, врати се, пробави неколико часова код Љубице, па је опет нестане. Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица.
Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду. Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу ; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила на једној мисли, па само
Баш тада Влајко затвори за собом врата, изиђе да види ко лупа. Гојко куцну на прозор и доста јасно викну: — Љубице!... Љубице!... Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас. — Хајде... чекам те...
Гојко куцну на прозор и доста јасно викну: — Љубице!... Љубице!... Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас. — Хајде... чекам те... Љубице, друже !...
Љубице!... Она се трже на столици, скочи и погледа на прозор, откуд се чуо глас. — Хајде... чекам те... Љубице, друже !...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Кћери те моје тетке, Љубице, умрле су младе. Мара, коју је вереник био изневерио, упропастила се игранкама и сладоледима.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
то, нешто разговори, а нешто опет и то што су играчи далеко од запаљене буради одмакли — тек се ћир Ђорђе раздера: — Љубице, мори, поскокни те ми донеси џубе; нешто ми зима овој вече. Фаћа ме треска, како грозница!
Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу »Официра«, сада законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О невјесте, љубице, љубице! Моја жено, душице, душице! Старе бабе, грознице, грознице! (Пјевајући ову пјесмицу почну га звати са свију
О невјесте, љубице, љубице! Моја жено, душице, душице! Старе бабе, грознице, грознице! (Пјевајући ову пјесмицу почну га звати са свију стране,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У Београду више нема много оних који се сећају да је Змај-Јовина улица, у недавној прошлости, носила има Кнегиње Љубице; још је мање оних који би могли да се сете ко је, уистину, била та кнегиња.
време, оцећала је да није више целовита ни у договарању са оном правдом, све недостижнијом: у њој је било бар две Љубице од којих је свака имала свој глас.
Страни посматрачи описивали су плач Кнегиње Љубице у тренутку када је Велики Милош, пошто се спустио низ савску падину кроз забезекнуту гомилу која му више није била
бечки архив открили и ову занимљиву појединост: да преписка која је вођена између кнеза Милоша у Бечу и Кнегиње Љубице у Новом Саду открива нову, велику нежност у њиховим односима.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Јовановић Змај XXИ Снив'о сам те, а ти пуна цвећа! Међу цвећем лековита биља, Било ститка, љубице, и крина, Одољена, чубра, девесиља.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХХХІІ Снивô сам те, а ти пуна цвећа, Међу цвећем лековита биља, — Било ститка, љубице и крина, Одољена, чубра, девесиља.
Устани, рано, Љубице моја, Да видиш дивот, Да видиш рај, Скрштених руку Да чујеш миран Божији свети Уздисај. Зора је осмеј Божје
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
једној народној песми, љубичица има већу магичну снагу него све друго цвеће: »Кад би знале дјевојчице Што је мирис од љубице, Све би цв̓јеће потргале, Љубицу би пољевале« (Вук, Пјесме, 1, 320). Мак.
Ћипико, Иво - Пауци
Зажели Љубица, и дјевојка Злата носила би му свако јутро китицу што би од варошких дјечака куповала. Миришући љубице, разговара са Златом и подуже не пушта је од себе.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Не знам беше ли љубав већа или бол врео? Само знам да сам једнако с обоје мрео. 22 И кад би љубице мале Бол мога срца знале, Са мном би плакале оне Да ране блаже ми боне.
Како ли је мила, лепа, моја драга! Још преда мном лебди њена слика блага; Очи јој љубице, а лик руже ране, Она још једнако цвета у све дане.