Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Па, ето... ви сте ружа, дуплована ружа; а госпојица Јула је смерна љубичица. — Ух, — хукну гђа Сида, — ове муве. »Добро кад не рече: цвекла!
Црњански, Милош - Сеобе 2
За Варвару, исто то, у боји љубичица. А за све три, неколико, изрјадних, мајлендерских, махрама. Па нека бирају. Писао је да је, за Петра и Ђурђа и
Исакович је имао плаве очи, које су тог дана биле тамне, боје љубичица, а црте оштре, немилосрдне, као да ће да гледа смрти у очи тог дана. Костјурин је, зачуђен, посматрао тог дошљака.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Младића нисам могао добро да видим. Лево од моје ноге расцветавао се бокор љубичица, а свуда унаоколо били су гробови обрасли светлозеленом травом и споменицима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ја уз гусле сада, Ти живи само, док врело извире, Без имена па тада утиче, Докле гласак вруле јечи, па умире, Љубичица докле, докле ружа ниче, Докле она ниче, цвета, па уњива, Док се јасно сунце у запад сакрива!
лица И лепе пливати по зраку власе, Румену дику јоште усничица, Очију виде неизмерне красе, Кâ што је красна росна љубичица, Кô сунце биле су те очи сјајне, — А опет не кâ моје драге бајне. 28.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
са разбој-боја, црновесник сабран, у жалост збере брда и долине а крене куд ли пољем изван песме, о крцат тор му љубичица кресне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Када су гранули први дани пролећа и процветали кукурек, висибаба и љубичица, команданти су наредили да се са војницима изводи обука на топовима. Радили смо преко воље.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Нечији коњиц на улици рже... Сунчане зраке у магли дâве се. Јоване! кола, за станицу – брже! ТРИЛОГИЈА Као љубичица украј пољског жбуња, Све док дневна светлост тихо не малàкше, У мени полет, цела снага куња, А срце бије све лакше
походиће нас дах среће нам стари, И то што је тужно и с натегом дошло Имаће опет ненадмашне чари; Осетићемо мирис љубичица Старих, и љубав, и наду пролећа, Па ма и млада а увела лица, — Ми, по милости божјој, деца овога столећа.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
В. Илић XЦВИИ АНЂЕО ТУГЕ Са распуштеном косом, под венцем од љубичица, Спустивши блеђану главу на звучну сребрну лиру, Ја видим небеску слику. Са покиданих жица, Последњи акорд звони.
И дишућ' мирис расцветаних љубичица, Што свежи дах гоњаше из оближњег луга, С осмехом блаженства огледали смо лица На тихој површини воденога круга.
И залуд сва лепота пролећњега дана, И свежи мирис расцветаних љубичица, И нежна песма из пастирска стана... Даница Марковић ЦЛВ ГАЛИУМ ВЕРУМ Клекнух у пољу широку пред цветом Што носи име
Сад нема љубичица! Ходећ' кроз цвећем ишарана поља, Где оне смерне не цветају више, Где наше стазе поветарац брише, Дух ми се враћа у
Сад нема љубичица! Ту, погружена у дубоку болу Поточић слушам где жубором звони, И шумор лишћа, што кроз гору гони Дах поветарца у
Што ћу без љубичица! У пустолини будућности тајне Никакав цветак процветати неће; Само ће дух твој гробље да облеће; А на згаришту моје
Осетићемо мирис љубичица Старих, и љубав, и наду пролећа, Па ма и млада, а увела лица, Ми, по милости Божјој, деца овога столећа. С.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и спаса, отиче талас са лица, Зрак, којим дишем сад, пун обећања је болног зрак, И небо место звезда пружа ми врт љубичица, Између мене и њега зрачног опет је свети брак; Ја нисам више ту! Ил да! Ох, да, да! не!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXXВИИ Месечина као негда, Гле, још има живих птица! Лахор ветар крили махну, Замириса љубичица. Спојила се душа ноћи, Спојила се с душом дања, Па шапнуше: Сузе точи, Ал’ се сећај радовања!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ружо, криј се ти размазна И понизи безобразна, Смерностију холу саму Љубичицу сад у таму Мећу лале. Љубичица, ниска, стидна, Јест у трави једва видна, Витком и на танком струку Наша прса, нашу руку Дичи лала.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Соломонове, ВИИ, 17, 18) Сиве очи тону у мрк бакар лица, А коса, некад свилена и плава, Мирише кô лишће свелих љубичица.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
УЗ 70 КУКУТА 72 КУПИНА 72 КУПУС 74 ЛАЗАРИЦА 74 ЛАЛА 75 ЛАН 75 ЛЕСКА 76 ЛИМУН 78 ЛИНЦУРА 79 ЛИПА 79 ЛОВОР 81 ЛОЗОВИНА 81 ЉУБИЧИЦА 82 ЉУТИЋ 82 МАЈКИНА
, и оздравиће, ма колико да је искасапљена (само да јој гркљан није пререзан, ЗНЖОЈС, 6, 124). ЉУБИЧИЦА Веілцхен (віола одората). Љубичица, љубица, хрома (модра, пољска) љубица, виојла (Шулек).
ЉУБИЧИЦА Веілцхен (віола одората). Љубичица, љубица, хрома (модра, пољска) љубица, виојла (Шулек). Љубичица има своју улогу у етимолошкој магији: и жена даје
ЉУБИЧИЦА Веілцхен (віола одората). Љубичица, љубица, хрома (модра, пољска) љубица, виојла (Шулек). Љубичица има своју улогу у етимолошкој магији: и жена даје своме мужу, и девојка своме суђенику, љубичице да би је увек љубио
забоде се кроз поморанџу у чесницу (ЗНЖОЈС, 40, 1962, 497; 499; 503, Бока Которска). Љубичица. Према једној народној песми, љубичица има већу магичну снагу него све друго цвеће: »Кад би знале дјевојчице Што је
Љубичица. Према једној народној песми, љубичица има већу магичну снагу него све друго цвеће: »Кад би знале дјевојчице Што је мирис од љубице, Све би цв̓јеће потргале,
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
6 ЕЛЕГИЈА 7 МОМЕ МИЛОРАДУ 8 ЗВЕЗДА 9 ЗВОНИТЕ, ЗВУЦИ... 10 ЉУБАВ 11 ЉЕЉО 13 ЉУБИЧИЦА 14 ДУХ ПРОШЛОСТИ 15 СЛУТЊА 16 НА ДРИНИ 18 ЈЕДНА НОЋ 19 ЖРТВА 21 ТИБУЛО 22 ПРОЛЕЋЕ 23 НА ВЕСЕЉУ 25 САН 30 НЕБЕСНИ
И с чудне среће, јада мог, Кô љупки, мили дан, Весело игра млади бог, Уз лиру и тимпан! 1882. ЉУБИЧИЦА Међ густом травом, скривена од целог света, Мирно и тихо љубица цвета плава, И лепо лисје нежног и бајног
Дирнуо пехар нисам. 1888. АНЂЕО ТУГЕ Са распуштеном косом, под венцем од љубичица, Спустивши блеђану главу на звучну, сребрну лиру, Ја видим небеску слику. Са покиданих жица Последњи акорд звони.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
НЕНАДОВИЋ, ГАВРАН И ЛИСИЦА 32 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ЛАВ И МИШ 33 ЂУРА ЈАКШИЋ, СИРОЧЕ 34 ЂУРА ЈАКШИЋ, ОРАО 35 ЂУРА ЈАКШИЋ, ЉУБИЧИЦА (ИВ) 36 ЂУРА ЈАКШИЋ, ПОЗДРАВ 37 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О КОСИДБИ 39 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, У ЈЕСЕН 40 МИТА
Она, за разлику од људи, саосећа са судбином детета. Такође, песме за израженим националним и родољубивим осећањем („Љубичица ИВ“, „Поздрав“ и др.) чине саставни део поезије за децу предзмајевског периода.
гони, Презирућ гледа у сунчев зрак… Стреловит, после на земљу рони И крвљу капа земаљски мрак… У Сумраковцу, 1858. ЉУБИЧИЦА (ИВ) ЂУРА ЈАКШИЋ Рањен соко разговара, А слуша га цвет – Мирисом би из недара Да окади свет: „Слобода је лепа дева Ко
Слободи те српској дајем, Њен је данас пир, Да са њеним задисајем Сипаш миомир…“ Љубичица главу диже Из дубоког сна, Па сад више не уздише, Заборавља зла. Април, 1876.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
а палац кроз подеротину од ципеле, А око кроз подеротину лица: Учи угласти костур камена и сарделе; Па узбудљивије од љубичица Мирише љуто млеко непомужених крава Кроз планину!
и спаса, отиче талас са лица, Зрак, којим дишем сад, пун обећања је болног зрак, И небо место звезда пружа ми врт љубичица, Између мене и њега зрачног опет је свети брак; Ја нисам више ту! Ил да! Ох, да; да! не!
Протиче венама њиним мистично пролеће Где бежи љубичица, где различци се смеше; У линијама длана усевско спаваше цвеће; И крајње тајне духа руке очима реше.