Употреба речи љубише у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Станко, рано моја!... Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... И љубише се и грлише се... Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: — Чијо!... Чико!... Он је љубио све...

Сви се насмејаше. — Да се вратимо у шарампов! Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити. Војводе се љубише с њима. Чупић да је могао у недрима би им места правио.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ево како се, према речима Стјепана Митрова Љубише, у Црној Гори током развоја подучавају раду мушка деца: „Тек момчић да хвати шесту годину, дамо му да чува вртла од

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Његош је све то учинио, и зато је тако велики писац. И ако се хоће паралела између Љубише и Његоша, могло би се рећи да је Љубиша одиста Његош, али не Његош Горског вијенца но Његош Куле Ђуришића и Чардака

Ти његови послови привукли су пажњу Стјепана М. Љубише, који га наговори да се огледа у приповеци. 1879. изишла је његова прва збирка приповедака 3имње вечери, која је имала

у правцу и тону »Вукове школе« и њених фолклорно-филолошких интересовања, врло сличне приповеткама Стјепана Митрова Љубише, али са још мање уметности но у бокељског приповедача.

Он је дошао у згодан час, када се на приповеци мало и слабо радило, одмах после смрти Ђуре Јакшића и Стјепана Митрова Љубише, а пре но што су се јавили Јанко Веселиновић и Симо Матавуљ.

Он данас пише језиком Његоша и Љубише, свежим, неисцрпним горштачким језиком, пуним снаге, полета и сликовитости, и у том погледу стоји над свима сувременим

Радован Перовић Невесињски (1878*), родом Херцеговац, оживео је стару фолклорну приповетку Стјепана Митрова Љубише.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Остаде још само десетак чатала између њега и Љубише. Ближе се није смело. И зликовац виде да се мора гинути, па, да би сагледао Љубишу, поче да одмиче из заклона, држећи

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности