Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
199. Кујунџија, тако ти заната! Сакуј мени од злата јунака; Мазићу га, к’о рођена мајка, Љубићу га до самога мрака, А грлити до сутрашњег данка. 200.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу. И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Било старо, било младо, љубићу га ја. Ко се неће пољубити, убио га бог! Убила га света Петка Параскевија! Пуштајте се, беле руке, не држите се!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
слаткој љубави, облекчаћу прси моје јавивши свету моје припознанство и благодарност к њима; спомињаћу се њи[х] и љубићу и[х] док год душа моја, сиреч до века, и нећу престати желити да милостиви бог учини вечно награжденије њи[х]овој
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Добрача је, спокојно, чинио чуда од јунаштва а само га је победа хтела. Ђавоља победа. Из одлучујуће битке на Љубићу, код Чачка, која је, како кажу историчари, за успех другог устанка била онолико значајна колико је за Први устанак то
Умро је у децембру 1839. године, више од две деценије после битке на Љубићу. Био је, наравно, потпуно заборављен и наравно, у потпуној беди, мада му је, неку годину пред крај, Милош Обреновић
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
бау!“ И пустићеш мајку да извиди шта је А дотле ће заплет отплести се цео: Док се стара буде крстила у чуду, Љубићу те жарко, сав од снега бео. Б. Николајевић ЦXXXИX ТРИЈУМФ ВЕНЕРЕ „У име Вечнога...“ (1-2) 2 Дођи, о дођи!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Вели: „Светли пашо! Смилуј се јадној раји.“ „Јок, јок, не може, валах, не иде. Милош на Дубљу, Милош на Љубићу...“ И пргави се, љути и праска паша, те се тресе она његова седа и до силава бела брадурина, мрште му се накострешене
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXИВ Љуби мене, љубованко, Нећеш се кајати, Јер ће моја силна љубав Вечно трајати. Љубићу те, све овако — Бог ми срца дао — Као голуб, ил’ као соко, Кад би љубит’ знао.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Моје груди травом опоре, травом оквашене твоје хлаче; Као роса пашће моја мисао по теби И на уста црвена љубићу те, Све док пијана гори одбегла не би: Где уз храстова срца твоја моје срце залистаће; Чуј, драги, са Двине трубе
У овој ноћи: радије заблуду; Но какво спасење! О љубићу те, љубићу те залуду; Тек да се твоје беде домамим Тражићу од тебе опроштење, Да насмеје се у мени остатак
У овој ноћи: радије заблуду; Но какво спасење! О љубићу те, љубићу те залуду; Тек да се твоје беде домамим Тражићу од тебе опроштење, Да насмеје се у мени остатак хумора Када се будеш
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
О, ходи, С тобом ћу бити и дане и ноћи! И тамо, гдје се водопади диме, Љубићу тебе својим срцем здравим. И твоје слатко говорити име Небу и сунцу и горама плавим! 1903. ЧЕЖЊА Гдје сте?...