Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
не само т в ој е благосердечно извиновљеније и желајемо проштеније за получити, но и јеште вишу т в о ј у к мени љубов и похвалу заслужити.
”„Сама љубов и верност моја к теби и попеченије о твојем здрављу причина су што ја касно долазим и лекарство ти носим”. „Које је то?
Ништа за то, то ми и желимо. Ако ли би њему пало на ум да он за љубов истини другојаче поступа, да нами противослови, што ми утврждавамо да он одриче, и што ми велимо да није и да не може
даје се ласно савијати куд је мудро воспитаније управља; њејзина јоште чиста душа прима с подобноју готовостију љубов к добродјетељи и к истини.
Ко носи пречесно отеческо име на себи, нека показује љубов и попеченије отеческо о чадам својим. Кад се за малу плаћу пристојна изискује служба, за велику праведно је изискивати
” Наравоученије Никад никога не ваља вређати, а за највише оне који су нам кадгод добро учинили и љубов показали.| 52 Јелен и јеленче Јелена је питало јеленче: „Бабо, како то бива, ти си много већи од пса, и гледај колики
Мир мој остављам вам! Само по том ћете се познати да сте моји ученици ако љубов моју и мир мој међу собом будете имали.” Али, вели тај и онај: то! и то! и то! Браћо моја, лажима су кратке ноге.
Такови су га и убили, а ако би опет дошао, опет би га убили ако би само могли. Зато: мир и љубов, ко хоће да је христјанин; ко ли пак неће, а он нек се тако не зове; доста је лагао, нек престане већ.
„Правда и мир сретају се, љубов и истина љубе се”, — вели псалмопјевац. Предрага добрим срцам имена, кад ћете сву власт нашу над људма примити?
Кажу да су се својих ствари за љубов божју одрекли, пак за исту љубов божју туђе искали и узимали. Овим противоречијам сад се људи чуде, нити хоћеду да
Кажу да су се својих ствари за љубов божју одрекли, пак за исту љубов божју туђе искали и узимали. Овим противоречијам сад се људи чуде, нити хоћеду да их којеко за будале држи, да их за
Многи би монаси волели да Турци земљом обладају него да њих нестане. је ли то љубов к богу и к отечеству? Али што они маре кад су се они оца и отечества одрекли?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сва војска повика: „Тако је, тако је, и један старешина бити мора свима; но међу нас љубов и слогу! и да се с Турцима бијемо и нашим старешинама покорни и послушни будемо, али да и старешине нама правду твора!
Тај час — 8 сат — однесем г. Павковићу и кажем му налог, који рекне: „Све ћу учинити за љубов рода, и дужности царске службе.
Генерал-команду заповедио, да би Генерал-команда, каквим год лепим начином београдском везиру говорила, да би везир за љубов овог двора и комшилука престао од онаквог мучитељства, с којим Србље мучи и истребљује, и покажем му колико Турци
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КАТИЦА (уздане.) МИШИЋ: Ви видите, господична, да ја љубов моју к вами доста просто и без употребленија текстова из романа изражавам, но с отим мислим да што је језик простији,
Ја знам да највећим припјатствијама овде од вашег господина оца надати се имам, но познато је да се тек таква љубов као знатна почитује и у три части романа издаје гди је бракосочетаније на какав год начин припећено било.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Та љубав мужевљева, коју сад има, није велика. Нема велике љубави на свету! Њена љубов ће се наставити у деци и живот се наставља у деци, али њену љубов према мужу пресече велика печал.
Нема велике љубави на свету! Њена љубов ће се наставити у деци и живот се наставља у деци, али њену љубов према мужу пресече велика печал. Имала је надежду, али је разочарана и биће разочарана, до смрти.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
) „Јесте ли ми верни?“ МЛАДОЖЕЊА: „Сваког месеца по једанпут.“ ДЕВОЈКА: То верујем. (Извуче.) „На чему ви љубов оснивате?“ МЛАДОЖЕЊА (извуче карту): „Имате ли новаца?“ ДЕВОЈКА: Као: без новаца нема код мушки љубови. Није ли тако?
- Приход „лепота“. Расход „кућевни пријатељи, млоге визите, брига“. - Приход „љубов“. - Расход „својевољство, сваки час нове аљине, мазање“. Приход „деца“.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: А нас могу потући батинама. ЛЕПРШИЋ: Да се уверите како љубим слогу, ево пристајем на све; и за љубов вашу скидам и кокарду. ШЕРБУЛИЋ: То је врло паметно, јер би се Маџари јако нашли увређени. СМРДИЋ: И ја тако велим.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
А сад своје плане производи. О, ВЕК ЗЛАТНИ! О, слатка времена! Кад је општа љубов ужежена! | Срећне смо ми, срећне кћери српске И све девојке влашке и мажарске; Нећемо се више бојат’ манастира Нит
срећне кћери српске И све девојке влашке и мажарске; Нећемо се више бојат’ манастира Нит божијег одрицати мира. Љубов чисту нећемо гасити, Нит’ јестества законе газити. Благо нама, ми ћемо бит’ мајке И рађати ЦЕСАРУ јунаке.
Није | тому закон узрок, него неразумије, слепота ума, покварено, пакостно и зло срце и преко мере љубов к самом себи.
Ја сам искуством познао жељу, љубов, усердије и ревност господара Новосађана и Осечана, и у Далмацији Сарајлија и Херцеговаца, како горећим срцем желе
Како би(х) ја, дакле, могао одговорити на љубов и пријазност мојега љубезнога рода, разве трудећи се, колико могу, за просвештеније јуности?
достојни љубоучнејши и преизраднејши господин ЛЕОН ЂИУКА, епископ ромаски у Молдавији, којага усердије к науци и љубов к отечеству није могуће довољно описати.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: За нас није бал. СВЕТОЗАР: Зашто? МАКСИМ: Послова, не знамо гди нам је глава. СВЕТОЗАР: Бар за љубов Лепосавину. МАКСИМ: Има она доста забаве код куће. СВЕТОЗАР: Али опет у друштву. МАКСИМ: Друштво није највећа срећа.
МАКСИМ: Па шта је радила та ваша Грезилда? КУМ: Најпре је жртвовала рођено дете за љубов свога мужа; затим се на захтевање његово раставила од њега и страдала као нико њен; најпосле се сама жртвовала за њега.
МАКСИМ: Јесте, Софице. СОФИЈА: Дакле, да се начиним пустаијом и да срамотим свој род. МАКСИМ: За љубов твога рођенога Максе. СОФИЈА: Фала ти лепо! Поштено моје име нећу нипошто окаљати. МАКСИМ: А ја?
СОФИЈА: Пар зар није тако? МАКСИМ: Већ и онај би био луд, који би помислио, да сведоџба није дата за љубов сто дуката, него што је жена добра. 8. ЛЕПОСАВА, ПРЕЂАШЊИ НИКОЛА: Шта је Лепосава: обуче л се Мага?
ЉУБА (чита): Глава једанаеста. Сљедујући дани били су дани непресјечне љубови. СТАНИЈА: Што, и у књиги љубов? ЉУБА: О, да видиш како се заљубила Софана. СТАНИЈА: Куку мене, зато ти оћеш књигу да научиш!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Извади бурмушицу и шмрка.) Оћеш и ти мало? СУЛТАНА: Ја се гадим од бурмута. СРЕТА: Али мени за љубов. (Султана шмрка.) Е, та ти си увек била послушна. (Султана кија.) На здравље!
СРЕТА: Милостива госпођа! СУЛТАНА (Трифићу): Они су обоје добри. ТРИФИЋ: Султано моја, теби за љубов и друго што, а камоли оно што је и мени самом по вољи. СРЕТА: Пело, ти, шта си се удрвенчила?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Ах, татице, ви јошт не знате шта је љубов. Друго је просто и паорски љубити, а друго је љубити бечки и по књишки.
Друго је просто и паорски љубити, а друго је љубити бечки и по књишки. Оно је љубов, љубезни татице, кад се који краљ у какву принцесу заљуби!
Батићу, сад све знаш; ако ти је итно, можеш ићи. БАТИЋ (пољуби га у руку): Ја ћу се трудити да љубов тако доброг оца задржим. (Јелици.) Слуга понизан. ЈЕЛИЦА: Збогом! БАТИЋ (одлази).
МАРКО: Морамо га натраг искати. Биће Батићу жао, али шта ћу му. Свет је широк — господин барон, учините ми љубов и позабавите се код моје Јелице, док се не вратим. АЛЕКСА: Ја за особено шчастије примам. 8.
Знам да ће мој татица имати доста посла, јер су вам овде људи одвећ пебелхафт. АЛЕКСА: О, молим, они и не могу љубов благородно чувствовати. ЈЕЛИЦА: Натирлих.
ЈЕЛИЦА: Натирлих. Овде што сам читала како је једна принцеса једног хелда љубила, то је била љубов. АЛЕКСА: Всјачески!
при том и женска персона мора бити особити качества, особити својства, и врлине духа и тјела, која ће моћи такову љубов у сердцу каквог младића возбудити. Ја с моје стране умствујем да би дражест вашега лица све проче љепоте помрачила.
АЛЕКСА: Није Мор оно осјећао што ја чувствујем, нит је могла Амалија тако љубов побудити као што сте ви мени. ЈЕЛИЦА (диже га): Молим, господине, устајте!
ЈЕЛИЦА: Господин барон, ја се не стидим казати да сам готова и пред олтаром моју љубов потврдити; тако је и Цораида казала свом љубимцу; но само то молим да се у Беч преселимо. АЛЕКСА: Шта у Беч?
АЛЕКСА: Да је враг носи, и њено познанство! МИТА: Тако ти треба. Тражи човек љубов, а не гледа да смо сити и одевени! АЛЕКСА: Пст! Промени фарбу. 10.
МИТА: Господична су били љубопитни. ЈЕЛИЦА: Опростите му, господин барон, ја сам крива. АЛЕКСА: Вами за љубов нека му је опроштено; али више да не буде, разумеш ли? МИТА: Неће, ваше сијателство. АЛЕКСА: Но, ја губим време.
ЈЕЛИЦА: О, господин барон, зар се тако чува љубов коју сте ми отоич ерклеровали? Не знате ли ви да је Карл Мор љубио Амалију и преко воље очине?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
И како чадољубива мати, за руку водећи, к добром концу довела! Љубов друж[е]ства и пријатељства — слатка ствар! Слатко име! Слатко спомињање!
рајска довољна би ми била, такова и толика будући, колика је мојему срцу утеха и радост кад год помињем срдечну љубов и прија|тељство моји[х] љубезника и љубезница, благодетеља и благодетелница.
и то добро памтим, да моје младо детињско срце крепко би желило да и сам њему подобан будем и тако љубов и миловање други[х] људи да заслужим.
била или мајсторија моје слатке матере, која је два посла с овим измишљењем исправила: мене сиреч у веће познанство и љубов с[а] старцем мештером довела и мом брату Илији узрок кричати и кавгати се, што он при свом старом измрљатим часловцу
Доброта неисказана, милост отеческа и љубов, све је то онда било пред мојим помраченим умом, као пристрастија овога света која одвлаче човека од бога!
Знаш да све за тим стоји. Кад братија наша познаду једанпут чистоту нашега намеренија и нашу верну к њима љубов, добровољно наша представљенија и совете примају; и, што је више, ако у чему као људи и погрешимо, радо нам праштају.
Под сенију крила његови[х] цвета ученије, правда и општа љубов триумфира и победнују песан поје; разум, словесност и мудрост царствују.
рађају из љубави к богу и к ближњему; праведно, поштено и человекољубно срце и живљење; словесна, разумна и свободна љубов ка истини. „Господу богу твојему поклониши сја и тому јединому послужиши; возљу6иши 6лижњаго твојего јако себе самаго.
Шта је способније за возбудити у человеческим срцам љубов к благим наравом, к доброти и к человекољубију, разве дејствително моћи њих уверити да праведни и добри људи и овде на
Преблаги и вечни боже, како и откуд то у људма бива да иста љубов твоја слатка и вечна, која би им морала служити за сојуз свештенејшега сродства, вернејшега друштва и сердечнејше
која би им морала служити за сојуз свештенејшега сродства, вернејшега друштва и сердечнејше преслатке љубови, та иста љубов твоја, коју људи криво разумеваући и злоупотребљавајући, служи им на раздељеније и љуту мрзост?
Милостиви бог исполнио је желаније моје с лихвоју, сподобивши ме за ово претпријатије љубов и похвалу избранејших нације наше, од којих сте и ви, дражајши мој, заслужити.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Јести и пити, мон фрер, јести и пити, то је љубов; маните се ваши грација и богиња. РУЖИЧИЋ (разрогачи се): О, Аполо, гди је твоја сила, да претвориш опорочителницу у
Скорб и туга ишчезава Равње свака со свјета, Љубов тепла гдје почива, Пријатељство гдје цвјета. ФЕМА: Забога, какве небесне речи! САРА: Право, право зато се он замислио.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Куда ни пој ду, добра не знајду, оједу же всјуд, бједу же всјуд. Љубов с добрими вси не навидјат, зломисљат серцем, о том завидјат, разрушит тшчат еја и вејем хваљат еја мене згубит, мене
О златоје пролеће! На древесах птице појут сказујући премјену, међу собом љубов славут мушко с женским презјелну; зец у гори поиграва, славуј дично поцвркава: О златоје пролеће!
„Кога љубов силна [може] одолити, Кога ли Купидо себи покорити?“ Но то не [— — — —] мора бити Сени, Јер на таке речи од стида црвен
Видиш, мој цвет љубезни, како времја сада: Завист, гордост царствујет, кротка љубов страда; Чувај се, не дај се лако преварити, Храни се, немој ти другом поверити.
Да с' живила в' времја то кад су жертвовали, пред олтарем твојим сто жертви би су дали. Дај ми љубов твоју дар, серце будет ми олтар, жертва буду сам. На олтару будет стих храм поставит медан, тих твој клијент, мадам.
Непознати песник ПЈЕСН ВО ВСЈА ДНИ Каква су времена сад окајана, Каква ли је љубов сад непостојана!
Драга драгог, ах жалости, јавно продаје, Ноћне тајне за пољубац један издаје, Чиста љубов три дни, више не траје. Игле и кудеље скоро нестало: Прести, ткати, вести све је престало; Место витла и преслице сад
с овим се љуби, с оним беседи, Дању-ноћу по шпацири куда не ходи, Компаније свакојаке к себи доводи, Безопасно љубов с' сваким проводи.
И овој је истина, лепото девојко! Но кад би ти знала какав ти је Гојко, Како ти је младостан младожења стари, Како љубов кипи и сердашце жари, Вала би ми рекла: — ,Опрости ми, старче! Ходи да те загрлим, вукодлаки јарче!
Љубо, сад на старог момка Како жустро подиграва и несташно хопка, Пак ми саде кажи хоћеш за ме поћи, Хоћеш мојој туги љубов'ју помоћи. Амо саде твоје очи ти на ме окрени, И на љубве загонетку оком одгонени! О, љубови слатка! О, кћери небесна!
Марка Краљевића, храброг вјека дику, Душанову величати станем силу рубов, Но самвика возглашаше опет само — љубов. Збогом, дакле, витезови! Кад самвика неће, Ја ћу пјети што је мило, љубве брати цв'јећа.
власи, влажни јоште, возвјештују прану; С једне стране лежи жезал обмотан у цв'јеће, С друге — с биљем котарица, које љубов креће; На крилу јој шарени се, она се осмјева, В'јенац плете, в'јенцу тихо, рек'о бих, припјева; Сјетивши се изненада,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— О, ви сте весма добри. Вашу красоту и љубов ко књижеству у првој ћу оди споменути. Мало је тешка? О, ништа, ја познајем ваше остроумије; од оног дана како сте се
То други. Но Роману, који за љубов ништа није хотео знати, видећу да је један од његови непријатеља унутра утекао, представи се замок Влајков бити, гди
Мени је комшиница моја обећала један пољубац ако у овај, као што она каже, леп роман и љубов, која је у роману круна и венац, принесем, а за један моје комшинице пољубац ја би се разрешио и више што учинити
може; с тим више што јој се прилика показала њега од велике невоље, а може бити и од смрти избавити, и со тим му своју љубов и наклоност у полној мери засведочити.
Ви видите какво је наше одело, показујући на највиспренији дар неба, али утолико је богатија наша ревност и љубов к добродетељи и истини.
) »Моја ћерко, моли се богу да нигда не познаш шта је то. Колико сам ја злопатила! — Љубов је најнесрећнија ствар на свету.
« »Наш г. ферфасер замеће траг, а неће управо да нам каже шта је то љубов«, — чујем јошт многе друге девојке које боље знаду од мене, и које само зато питају да се невинима покажу.
је то љубов«, — чујем јошт многе друге девојке које боље знаду од мене, и које само зато питају да се невинима покажу. Љубов, господичне моје, (колико нас искуство учи) јест празан чанак за гладног човека.
Љубов, господичне моје, (колико нас искуство учи) јест празан чанак за гладног човека. Љубов је мозаическо представленије Пигмалиона и његовог камена.
Љубов је мозаическо представленије Пигмалиона и његовог камена. Љубов је привилегијум на један дан по сто пута свађати се и помиривати се. Љубов је премештај срца нашег у каникуле.
Љубов је привилегијум на један дан по сто пута свађати се и помиривати се. Љубов је премештај срца нашег у каникуле. Љубов је јаки чемер у шећерном суду. Љубов је јело од воздуха зготовљено.
Љубов је привилегијум на један дан по сто пута свађати се и помиривати се. Љубов је премештај срца нашег у каникуле. Љубов је јаки чемер у шећерном суду. Љубов је јело од воздуха зготовљено.