Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Божествени и слатки чувствителном срцу сојуз, који содржава милионе људи у согласију и љубови — благодарност! Ко хвали, на неколико хиљада година после, Сократа, Марка Аврелија и милога Тита, и ко ће их хвалити
неповина и праведна крв проливена; царства и краљевства пропала и од варвара опустошена била; наместо небесне слоге и љубови, адска вражда, мрзост и гоњеније међу људе уселиле се, — из узрока немирних на авмону глава.
паметозлобија за прве обиде никакво се добро не рађа, него зло и несрећа и њихова и наша; а од блажено|га мира, слатке љубови и согласија, опште комшијско блаженство и благополучије произлази: зато све прежње мрзости и обиде вечном заборављењу
опстојатељства, са своји пријатељи завадити и раздвојити, ништа мање нека никада не смеће испред очију времена љубови и пријатељства. Света је реч наших старих: „Спомени се хлеба и соли!
” Наравоученије Са свим људма добро је у миру и љубови живити, а с комшијама најбоље. „Бољи је наблизо пријатељ него надалеко брат)” вели Сирах.
Ови сваки дан, кад би свршили своје молитве и уређене метаније, пошли би на један недалеко извор по воду; ту, из љубови и ревности к богу, почели би један другога увјештавати да се обрати од заблужденија на прави пут.
Оставимо ми унапредак сву вражду и инат, и будимо добри комшије и пријатељи!” — И тако живили су потом у великој љубови и миру.
” Ово ја овде придодајем на боље утвержденије Сербљем од древних времена предраге љубови комшијске.| Примјечаније Епископ о ком је више реч звао се Амфилохије.
— богу је свеједно та ко читао гречески, та латински, он све то разуме, — но оно блажено евангелско соједињеније у љубови, миру, верности, поштењу и у свакој добродјетељи. Ово се зове право во Христје с богом соједињеније.
Из љубови божје рађа се у њима љубов к свим осталим људма, но љубов разумна и словесна која љуби душе человеческе и просвештеније
Срце којега је љубов основана на љубови к богу и к добродјетељи радује се и весели видећи да се међу људма свако добро, вредност, просвештеније и
нек лаже колико му драго, он ни бога никада неће бити кадар љубити, зашто у срцу хладном и нечувственом никаковој љубови није места.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Видите, она ћути, она оћи. Ево да вам дам евлогименон, да буди свадба у недеља. МИШИЋ: Више из љубови к вашој господични кћери примам њену руку. ЈАЊА: Е кала, кала, само да не идимо у магистрату. МИШИЋ: Нећемо ићи.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
) „На чему ви љубов оснивате?“ МЛАДОЖЕЊА (извуче карту): „Имате ли новаца?“ ДЕВОЈКА: Као: без новаца нема код мушки љубови. Није ли тако? (Извуче.) „Како обично време проводите?“ МЛАДОЖЕЊА: „Нема веће досаде него непрестано са женом седити.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Како се може Србин и Маџар сложити? То је нечувено. ЛЕПРШИЋ: Ја вам кажем да се све чини из љубови к народности. ЗЕЛЕНИЋКА: Али како кад се примјечава мађарштина? ЛЕПРШИЋ: Само, молим, размислите у каквом отношенију.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Та богме, ако ти почнеш на њу ху, бу! наравно да неће; јер жена чини што чини, само из љубови к мужу. МАКСИМ: О, будаласти мисли! Жена мужу да учини што из љубови!
МАКСИМ: О, будаласти мисли! Жена мужу да учини што из љубови! Море, што год чини, чини од страха, или за корист; то добро упамтите.
) Гле, гле! Шта ће то голишаво девојче на дувару? ЉУБА: То је Венус. СТАНИЈА: Шта је то Венус? ЉУБА: Богиња љубови. СТАНИЈА: Богиња! А шта је богиња? ЉУБА: Бог је мушко, а богиња је женско. СТАНИЈА: Што? Што? Бог и жена?
ЉУБА: Чекај да видиш како је лепо. (Одлази на клавир и пева.) Слатка туго срдца мога, О презјелна љубови. СТАНИЈА: Тек ваша проклета љубав. ЉУБА: Спјеши, спјеши милој мојој, Мог сушчества богињи.
СТАНИЈА: А кам ти Дамјанова љуба, кам ти Ајдук Вељко, кам ти: Заспа Ранко под јабланом. ЉУБА: Па и те су о љубови. СТАНИЈА: Јес’ ја, ама нису безобразне. Па и глас је леп, није: ,,уа, уа!“ ка ваше. ЉУБА: Нама су опет ваше ружне.
СТАНИЈА: Оћу. Боље то, него како се милује. ЉУБА (чита): Глава једанаеста. Сљедујући дани били су дани непресјечне љубови. СТАНИЈА: Што, и у књиги љубов? ЉУБА: О, да видиш како се заљубила Софана.
МИЛАН (пољуби га у руку): Моје ће једно највеће старање бити да се достојан покажем и вашег поверења и њене љубови. НЕША: Ја кога сам год запитао, сваки је добру реч за вас реко, а и сам сам видио да сте честит и ваљан дечко, зато
јест право урођено, које сваки с пуном влашћу зактевати може, и зато нам нико неће моћи замерити, ако ми из једне љубови к самопочитанију овог магарца, што пасе, заложимо и госи пуно право оставимо да га по својој вољи откупљује.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
раде да се више против вас ништа не пише, ви знате лек: пишите ми и ја ћу абије у чувство доћи (оће ли пак то бити љубови чувство или друго какво чувство, то је опет други посао).
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Моја Марија, ти си се дала у талијанске песме: „Ах љубови паклена, — слатка туго срца мога.“ Боље да си певала ону стару песму: „Друге моје, не будите луде!“ Тако ја мислим.
Кад би то време скорије дошло! АЛЕКСА (пољуби је): Доћи ће оно, ангелска господична; ја сам и са самим изјавленијем љубови ваше паче мјере срећан. ЈЕЛИЦА: Млоги љубовници по романима нису толико за свадбу марили; но ја ту другојачије осећам.
АЛЕКСА: Јер благородније чувствујете сладост љубови. Заиста, ви ћете украшавати башту живота мојега цвјетом бесконечног блаженства. ЈЕЛИЦА: Ах! Готт! 11.
АЛЕКСА: Не мислите, господине, да ја њу из каковога интереса узимам. Боже сохрани! Него из праве, чисте љубови. МАРКО: Право имате. Тако и свето евангелије говори. АЛЕКСА: Всјачески.
Ово је соба ваша, у њој будите као у својој. АЛЕКСА: (Но сад је време). Господин Вујић, ја вам тепљејше на вашој љубови благодарим. Сада прво и прво што ми радити надлежи, јест чоу по постојанију тражити. МАРКО: Ја ћу дати да се донесе.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Иако је земља поузана, двије вјере могу се сложити, кâ у сахан што се чорбе слажу. Ми живимо као досад братски, па љубови више не требује. КНЕЗ ЈАНКО Бисмо, Турци, али се не може! Смијешна је ова наша љубав.
ВУК МАНДУШИЋ Љубови ти, набави ми такви! Даћу вола за њега из јарма. АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ Ја ћу ти га поклонити, Вуче, тек ако ћеш да
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Црква, која би дужна била њих већма присвојавати и у љубови и доброти срједињавати! Не би ли, дакле, била крајње ползе вешт добрим. људма сврх овога отворити очи?
слатка и вечна, која би им морала служити за сојуз свештенејшега сродства, вернејшега друштва и сердечнејше преслатке љубови, та иста љубов твоја, коју људи криво разумеваући и злоупотребљавајући, служи им на раздељеније и љуту мрзост?
Њим милостиво примљен био! Његова благодејанија, љубови и науке сподобио се! У овом видим и познајем таково лепо плана расположеније, којега не само ја сам с детињском мојом
Сви школски алумнисти живјаху у крајњем доброхотству и љубови; нит’ би ту ко узрока имао на кога расрдити се и злобити.
Притом, кад им јоште кажемо да ми благодаримо на њи[х]овој љубови и доброти, али залуду хлеб јести, то није праведно, него нека долазе к нами десет или двадесет деце да се што од нас
Моје предложеније до пође са мном у Далмацијује два дочека. Живили смо у крајњеј љубови всегда за две године неразлучени.
Ја сам потом послао неке дарке њему, али то за ништа не држим спрама овој хитрости која се управ може назвати греческе љубови и дружества хитрост.
он могао знати да ћу ја за толико живити, ово блаженство дочекати, ову слатку утеху имати и таково благородно дружеске љубови дело, које би у Персијану или у Татарину с сладостију срца на велику человеческу похвалу описивао, од Андреје љубимаго
Света добродетељи! Божествена верне дружбе и пријатељства љубови, којега сте ви рода и племена, кад ви такова чувствованија у нами возбуждавате, тако силно у прсима нашима дејствујете!
к самому оцу небесному односи, зашто је он сам по јестеству корен, начало и извор свакога добра и сваке чисте и верне љубови. Из Венеције пређем с Данилом, другом мојим, у Задар, први и поглавити град у Далмацији.
Сверх тога јоште, за учинити ваше гинеје сасвим победоносне, послали сте и[х] на ме у неисказане љубови и пријатељства преисполњеном Вашем писму!
месеци на [и]талијанском језику лекције давао, како он, тако и благонаравнејше и свете душе госпођа његова у великој љубови и милости су ме имали.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
сад нас ево у царство свјетлости, на валове тихе бесконачне, запаљене огњем бесмртнијем, вјечним огњем свештене љубови; овђе наше силе ишчезају ка погледи у току времена.
ликови ангелах, на безбројне хоре, легионе усијати у блажена поља, расхорена слаткогласијама и химнама вјечите љубови, уживају бесмртну насладу коју смртни не зна вообразит; легиони, опет, неизбројни, на уредна јата разасути по
на уредна јата разасути по небесној благодатној сфери, њихајућ се на зефирна крила, поју пјесне вјечите љубови. Ах, красоту небесног воинства смртни никад постићи не може!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Евицкен, Евицкен, то је њено право име. РУЖИЧИЋ (Евици): Здравствуј цвјете љубови, орошени струјом нимфа. Зефири Амора око твоји персију лете, и сјајнопуне очи твоје стрјелу Купидону затупљајут.
РУЖИЧИЋ (поклони се). ПОЗОРИЈЕ 5. ЕВИЦА, РУЖИЧИЋ РУЖИЧИЋ (гледајући час горе, час у Евицу): Шта је живот без љубови Него неми стубови? Него очи без вида, Ил’ девојка без стида. Или дан без сунца, Ил’ ноћ без месеца.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
НЕБОГОГА ПАВЛА 116 ЖЕНИДБА ПО МОДИ 118 ХУДА СРПКИЊА 120 ПОСЛАНИЦА ДРАГУ ТЕОДОРОВИЋУ ТРШЋАНИНУ 122 О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ 127 ЛУКА МИЛОВАНОВ 129 НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР 130 МИЛОВАН ВИДАКОВИЋ 132 НАДГРОБНИ
ЗАРЈА 138 ПЈЕСН 140 ЈОВАН БЕРИЋ 142 ЖЕНИДБА ПО МОДИ 143 ЕУСТАХИЈА АРСИЋ 146 СЛОВО НАДГРОБНОЈЕ 147 МИХАИЛО ВИТКОВИЋ 148 ЉУБОВИ 149 СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА 151 МОТО 152 НЕПОЗНАТОЈ 153 РАЗВРАТ 154 ЛУКИЈАН МУШИЦКИ 156 СЕНИ ДОСИТЕЈА
како свирац дувајући црвени, У лепота цвеће на груди се зелени; Глед[ај како] с играча зној р'јекама тече, У момака од љубови серца громко јече! У попе се замрсила сва от зноја брада, Како неће, до њега је попадија млада!
Амо саде твоје очи ти на ме окрени, И на љубве загонетку оком одгонени! О, љубови слатка! О, кћери небесна! Ти си наше среће богиња чудесна.
њежно серце, серце серцу драго, Да ти кажем како њежно љубе људи Своју вјерну љубу, како њене груди Јесу олтар љубови њежноме јунаку Који уме живити срећно у буџаку, У буџаку сиромаштва и б'јеломе свјету, У љубови н дружества маломе
њене груди Јесу олтар љубови њежноме јунаку Који уме живити срећно у буџаку, У буџаку сиромаштва и б'јеломе свјету, У љубови н дружества маломе совјету.
хтео пјети Јанка, Славу српских обновити с' старине јунака, Али струне, кад се машим до моје самвике, Вострепећу о љубови, њежне звекну лике.
Љубве богу, за опкладу, ту би био замор, Нит' је посла тежег им'о откако је Амор. Да ти појем о љубови, њој су мизе благе, Ал' избери од пјесана што су теби драге.
Но не! То је давно било, повјест сада мртва, А љубови нашој жива подобаје жртва. Пој која је срећа оног који љубљен љуби, Јогунасти како дане у пустоши губи; Како љубов,
каже Као што се Бог с природом у стварању слаже Тако да је, всељубезна, и у нашеј власти Само суште создатељство чрез љубови сласти; Ми смо доста једно другом, доста за потомство, У нами сва сокровишта, ту наше лакомство; Свако наше внушеније,
Но светиње друге овде бијаху собране: Што сам пјев'о о љубови, о занату Дида, Ту је ишло што је тајно, да му није вида.
тек Србља шчастљивити све желите мужа, Ви ћете се радовати, уживати сласти Имајући свог супруга, будући у власти, И љубови мили залог, грлити свог сина, Док жениха она чека још из Недођина!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Знајте ви, на пример, колико звезда с источне, колико с западне стране земље има; знајте о љубови боље него Овидије говорити, и утркујте се с Платоном колико оћете, правећи Републике; но отидите с оваковим аљинама не
списатељ, ви баш сасвим оћете да сте особити човек и да се од други разликујете. Ја нисам јошт роман видла без љубови, код вас пак осамнајсти је табак (овде моја комшиница пресомићен табак разумева), а о љубави ни мукајет.
»Ах«, одговори бедна ова огорчена, »то је од деветнајст година овамо моја најтоплија жеља; али ја сам у мојој првој љубови тако несрећна била, неверство мога љубимца — за кога би ја полак тела мога радо жертвовала, и с другом половином
у призренију брака, понуда на истини основана, ја драговољно из једне токмо к добродетељи љубови пристајем. Ево инди моја рука, која јошт на мушким прсима почивала није.
пак млоге друге незгоде толико калабалука праве да је биографију једног магарца тако исто трудно написати као гођ меру љубови једне жене која је четири мужа променила.
«: »О, како сам се преварио! О, гди ми је памет била! О, како је несносна!« и проче. — А шта је човек без љубови? Човек без љубови јест дивна књига на непознатом језику. Човек без љубови јест лепа кућа гди нико не пребива.
О, гди ми је памет била! О, како је несносна!« и проче. — А шта је човек без љубови? Човек без љубови јест дивна књига на непознатом језику. Човек без љубови јест лепа кућа гди нико не пребива.
« и проче. — А шта је човек без љубови? Човек без љубови јест дивна књига на непознатом језику. Човек без љубови јест лепа кућа гди нико не пребива. Човек без љубови јест музикално орудије за неуког човека.
Човек без љубови јест лепа кућа гди нико не пребива. Човек без љубови јест музикално орудије за неуког човека. Човек без љубови јест звоно без клатна.
Човек без љубови јест музикално орудије за неуког човека. Човек без љубови јест звоно без клатна. Човек без љубови, напослетку, јест лепа девојка без сваке пријатности и воспитанија.
Човек без љубови јест музикално орудије за неуког човека. Човек без љубови јест звоно без клатна. Човек без љубови, напослетку, јест лепа девојка без сваке пријатности и воспитанија.
О! кад би жаркост љубови моје кадра била оно чувствованије код вас подићи које ја даноноћно вас ради осећам.« — и проче.