Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А ти иди двору бијеломе, за те није онака ђевојка“. 72 БАЈО ПИВЉАНИН И БЕГ ЉУБОВИЋ Књигу пише беже Љубовићу у лијепу селу Невесињу, те је шаље Пиви каменитој, на кољено Пивљанину Бају: „Чујеш, море, Пивљанине Бајо!
ситна књига дође, и кад виђе што му књига каже, он узима дивит и хартију, те он бегу књигу отписује: „Господару, беже Љубовићу, штета теби погинут од мене, мени жао умријет од тебе; него хајде да се помиримо: ако сам ти брата погубио, мене јесте
Када књига Љубовићу дође, и кад виђе што му Бајо пише, тад он Бају другу књигу пише: „Ао Бајо, пивљанско копиле, ја се с тобом помирити
књигу прими, књигу чати Пивљанине Бајо, главом маше, зубима шкргуће, па он бегу другу отписује: „Чујеш, море, беже Љубовићу!
Бајо, како дође, он под шатор уђе; како уђе, он на земљу сједе; како сједе, онда бога назва: „Добро јутро, беже Љубовићу! У зао час по ме или по те!
Кад то виђе беже Љубовићу, он поскочи на ноге лагане, довати се сабље оковане: „Ао Бајо, пивљанско копиле, што ће мени ришћански мачеви та код
Када виђе беже Љубовићу ђе ће дознат Пивљанине Бајо, он загрли Његошевић-Мата, па га љуби у бијело лице: „Богом брате, Његошевић-Мато, немој
Куд удара беже Љубовићу, куд удара Пивљанина Баја, просијеца свилу и кадиву, а из свиле црна крвца лије и комади одлијећу меса; љуто бјеше