Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ма најзаде вако проговори: „Јао, Фато, хајде са мном, злато, Прими вјеру ту Христову дивну, Буди мени вјерена љубовца.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Жалило га до двоје чељади: Млада мајка и мртва љубовца. Чудне лажи, да је бог убије! 6 Поранио Хусеин владика Пређе зоре на петнаест дана, На вранчићу коњу бијеломе,
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Болни, згрчени и хладни, ја и осам досада И три вође револуције, играмо се, картамо. А на картама да су слике љубовца наших, о јада; И наших очева и пријатеља, да л' знамо Ил' само нам се чини - и срца наша рањава И крстови и листови?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нитко први њега не угледа, угледа га вијерна љубовца с биле куле на срчали-пенџер. Како виђе, позна господара и под њиме од мегдана ждрала, па потрча низ високу кулу, па
Ја сам твоја вјерена љубовца; но опрости оне топузине, е сам млоге ноге осветила“. Отле ошли у Приморје равно, здраво ошли, весела им мајка!
Нит’ је снијег, нит’ су лабудови, него шатор аге Хасан-аге. Он болује од љутијех рана, облази га мати и сестрица, а љубовца од стида не могла.
“ Вели тако Лијеш од Пипера: „Мене, браћо, јесте најжалије: скоро сам се јунак оженио, остаде ми у двору љубовца ни љубљена, нити милована, ни карана, нити сјетована; то је мене сада најжалије“.