Црњански, Милош - Сеобе 2
Научила их је, каже, још у детињству. Од матере јој је то, каже, остало. Официри су се ређали, љубоморно, да са њом играју, и тако је жена једног сирмијског хусара надиграла целу, кирасирску, кавалкаду.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Куда ли иде, коме ли одлази? — мисли љубоморно човек, осећајући да овде његова власт и његов углед немају никакавог значаја.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Стриче, да однесем крави напој, а? — Однеси, имењаче, однеси. — Откуд је он сад њему стриц? — љубоморно шишти запостављени Ниџо. — Е, јест набавио кићеног синовца, нема шта.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ДАНИЦА: Не, али стара жена, па сам узела да је заменим. АГАТОН: Па да, ви сте млађи и, разуме се... СИМКА (вуче га љубоморно за пеш од капута те прекида разговор). ДАНИЦА (пошто их је све послужила, одлази).
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Истрага не помаже. Рат као рат. И точкови су нестајали. Само украдена се ствар љубоморно чува, пошто један дух веје, а поступци су исти.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ишараних, с токареним јабукама на крајевима; читави снопови тих карниша, које, недокучиво зашто, грађански пијетет љубоморно чува и побожно по- храњује по угловима, попут трофеја од застава по музејима — фантастична копља ко зна каквих
И тако, људи се крећу у кругу с неком смијешном интимном тајном у себи, и љубоморно је скривају један од другога, као кад би сваки од њих мислио да само он има пупак.
А ипак, све симфоније које имамо добили смо баш од оних који су хтјели да их испјевају, а не од оних који су их љубоморно сачували ин пецторе! — Али изражавати се може и нешто што се не осјећа. Може се и хинити, може се и глумити.
Распродао сам остатке породичног накита. (Тад сам се увјерио колико на бурзи невоље вриједи тај љубоморно чувани и кроз оскудице проношени „породични накит”, за којим се током покољења налијепила толика афективна вриједност!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
А кад ја нисам одао свога мучитеља, вероватно је да су и остали љубоморно скривали своје пауке; можда је свима нама људима судбина да ноћи проводимо под страшном телесином својих Црних Стевана.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Наши стари су помрли, а мене и мог брата одвео позив на другу страну. Но обојица волимо свој очински дом толико љубоморно да га ником другом не дајемо ни на употребу, а сами га посећујемо тек с времена на време.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ (већ прибран): Не бих ни сада дошао. ТАШАНА (зачуђено): Е? САРОШ (јетко): Да! Не бих ни сада дошао. (Љубоморно): Али видим како цео свет долази. Сад баш чаршијом иду са твојом децом хаџи Риста и отац ти, Младен.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
оставите ме!... — Једна шачица нежнога детињег тела, а унутра бије срце као машина. Љубоморно и неприлагодљиво дете подлегало је јачем и бољем, али до краја није подлегло.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Све им се чини да су унижени, јер оне много подсећају на магарце. И зато брђани љубоморно погледају на пољски дивизион, где ржу коњи. Загледају мазге и разговарају: — Пази, славу јој њену, прави „кинез“.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Љескало се и зрачило као некакво мало сунце. Седефна ружа обави га својим латицама, љубоморно га чувајући од свих. Било је то њено посебно мало чудо и није желела да га дели са другима, нити је више помишљала на
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Улази Митка. МИТКА (Марку): Чепрње! Котлове вина! Дизај теј чаше, туј срчу! СТОЈАН (на вратима; бесно, љубоморно Коштани): Циганка! Ко да више! (Одлази). ТОМА (згранут, прилази зиду, где је оружје): Ко тамо?!
И оца, матер, кућу! Хајде! Коњи чекају. Један за мене, други за тебе! И где видимо, тамо ћемо, (љубоморно) само ја и ти! Нико више! КОШТАНА Стојане! СТОЈАН (љубоморно): Тебе, тебе само!
И где видимо, тамо ћемо, (љубоморно) само ја и ти! Нико више! КОШТАНА Стојане! СТОЈАН (љубоморно): Тебе, тебе само! Да само ја слушам твој глас, гледам твоје очи, лице, снагу... Ко те само погледа, крв му испих!