Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Врло је пространа област коју насељавају Јужни Словени. Она се простире од Целовца и Љубљане до Солуна и од Јадранског мора до Црног. Има шеснаест милиона становника и подељена је на више држава и покрајина.
Констатовали су да се неосетно разликују језици којима се говори од Љубљане до Солуна и од Изонца до Црног мора. Словенски лингвисти су први груписали ове народе под именом Јужних Словена
— Даље су на западу и разноврсног су рељефа. Тамо могу издвојити три врло изразите географске целине. Јужно од Љубљане почиње Бела или карсна Крањска са пољима и увалама, као што су Планина, Циркнице, Лож, Кочевје итд.
У средишту је љубљанска котлина или крањски басен. Ова котлина почиње од Бледа и пружа се преко Радовљице и Крања до Љубљане, са правцем северозапад—југоисток као и Сава која њиме тече.
У овој је области индустрија слабије развијена него око Цеља и Љубљане. Густина насељености не прелази нигде 50 становника на км2.
Али, у јужним покрајинама монархије, нарочито јужно од Љубљане, аустријска влада није знала више за меру, и свирепо тлачење и угушивање је било правило.
Северно од Љубљане, у Корушкој, готово је само старо словеначко становништво. Они себе зову именом Словенци (једнина: Словенец, женски
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Зашто, тешко је рећи. Али, знам да се никад нисам толико радовао као оног дана кад сам добио из Љубљане одштампане његове сабране списе. Изгледа да је у томе имала удела моја заокупљеност језиком, и то српским језиком.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
априла 1829. у околини Љубљане (Шмартно под шмарно горо), студирао право у Бечу, где је умро 2. септембра 1855, од колере; писао је песме за
управник државне архиве у Новом Саду; др Владан Недић, доцент Универзитета из Београда; Миле Клопчич, књижевник из Љубљане; др Павел Калан, доцент Универзитета из Љубљане; Теодора Петровић, управник Државне архиве у Сремским Карловцима;
Недић, доцент Универзитета из Београда; Миле Клопчич, књижевник из Љубљане; др Павел Калан, доцент Универзитета из Љубљане; Теодора Петровић, управник Државне архиве у Сремским Карловцима; Јанош Херцег, књижевник из Сомбора; Светислав Марић,